Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Зар ти мислиш да се ја небесној красоти за љубов тако високо пењем? Ја то чиним како ћу лакше кога зеца, корњачу или јежа на земљи упазити.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Зимински је био онизак, упалих образа, са кусим брцима, а косом као чекиња – или бодље у јежа. Није био ругоба, али је имао чудне, ситне, очи, које су севале, а чинио се велика шепртља и задоцњавао је на парадама.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Мислим да си и ти одличан пливач! - Рашида ме гурну према реци и ја се једва задржах на огради. Она узе јежа и стави га поред себе.
Она узе јежа и стави га поред себе. На другом крају скеле Бароница је певала, а сетерка, остатком њуха осетивши јежа, лајала као раштимовани џез-оркестар.
рекох, а она само рече да би уистину платила да је отац сазнао. - Ти, наравно, ниси тужибаба! - рече и поднесе ми јежа под нос. - Нисам! - одмакох се. Бароница се спремала за одлазак и ми се неупадљиво упутисмо за њом.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У Власеници „жена која нема дјеце узме гујин свлак (кошуљицу), од јежа длаке и љуске од јаја, па све то ситно изреже и у јелу поједе, па, верује, одмах понесе дјете“.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Ходајући тако невесели по пољу и бринући се тетом, сретну јежа, и он их запита шта раде у друштву толики, а они му кажу све шта је и како је.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ловом се бави обноћ и обдан с триста копаља наоружан. И вук, и медо, па чак и — овца, познају јежа, славнога ловца. Јастреб га штује, вук му се склања, змија га шарка по сву ноћ сања.
Медено писмо, причао меца, стигло у торби поштара зеца. Адреса кратка; ал се разуме: „За друга Јежа На крају шуме.“ У писму пише: „Јежурка, брате, сањам те често и мислим на те.
— вели вук зао. Та ја бих своју за јагње дао! Поћи ћу с тобом, јер волим шалу, хоћу да видим јежа — будалу!“ МЕДО Док јуре даље брзо ко стрела, срете их медо, пријатељ пчела.
— говори медо на јелу лаком. — Поћи ћу с вама, јер волим шалу, хоћу да видим јежа — будалу!“ ДИВЉА СВИЊА Све троје јуре ко дивља река, одједном — ево — каљуга нека.
Тако ми сала, за пола ручка ја бих га дала! Поћи ћу с вама, јер волим шалу, хоћу да видим јежа — будалу!“ ПРЕД ЈЕЖОВОМ КУЋОМ Сви јуре сложно ка циљу свом, куда год прођу — прасак и лом!
“ ПРЕД ЈЕЖОВОМ КУЋОМ Сви јуре сложно ка циљу свом, куда год прођу — прасак и лом! Пристигли јежа, гледе: он стаде крај неке старе букове кладе. Под кладом рупа, тамна и глува простирка у њој од лишћа сува.
Јазбину има топлу и тиху, згодну за зимски сан. Лепше је нема, да палиш свећу! Јежа примити нећу!!! ОГЛАС ДИВЉЕ СВИЊЕ Ја, дивља свиња, Брљанић Брља, јављам свима да знате: никада досад ручала нисам
Ево ти савјет старога писца: чувај се добро и мртвог лисца. Кад јежа сретнеш, кавге се мани, тај копље има на свакој страни.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Дошао је и командант, помодрео у лицу, а длаке бркова су штрчале као бодље у јежа. Командир је занемео и стиснуо усне, а вилични мускули су му подрхтавали.
— Јао, наредниче, магарчино једна! — развика се он на мене, а длаке у бркова се испружише као бодље у јежа. — Седам дана затвора. А, ако још једном то чујем, оптужићу те преком суду за проношење обеспокојавајућих вести.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“ а у то приспије ловац и убије је. Моја кућа моја слобода. — Лисица частила дању јежа па га увече устављала на конак, али он никако није шћео остати, говорећи: да је рад ићи својој кући.
7 Питао пас зеца: — Ђе окрећеш кад годину свршиш? — Пут нове године, ђе ја знам! 8 Питали јежа: — Кад ћеш у вино? А јеж одговори: — И данас и сутра ћу.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Ходајући тако невесели по пољу и бринући се тетом, сретну јежа, и он их запита, шта раде у друштву толики, а они му кажу све шта је и како је.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ходајући тако невесели по пољу и бринући се тетом, сретну јежа, и он их запита шта раде у друштву толики, а они му кажу све шта је и како је.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
ОТВОРЕНА 2 СИВА СТЕНА 28 ЦРНА РЕКА 37 „МАЛАРИЈА НАС САКУПИЛА, МАЛАРИЈА РАЗЈУРИЛА“ 53 „ХРИСТОС ВАСКРЕСЕ“ 74 НА ЛЕЂИМА ЈЕЖА 89 ПОДНАРЕДНИК ТАНАСИЈЕ 133 ПТИЧИЦЕ НЕБЕСНЕ 141 ФРОНТ И ПОЗАДИНА 158 АРЛЕТА 182 ПРЕКО ТАЛАСА
На растанку позвао ме је да га посетим. Каже, није далеко. НА ЛЕЂИМА ЈЕЖА Ишао сам уском, кривудавом саобраћајницом, дубоком толико колико је човек висок.
Овај се положај назива Јеж. Управо, ми се у правом смислу налазимо на леђима јежа. Туку нас бомбама, мерзером и свим осталим оруђима. И нико се овде није могао дуже задржати.
Онда иза ровова објавница пружала се мало заобљена чистина, на којој је било нагучено камење, као бодље у јежа. На крају тамо видели су се бугарски ровови, и отуда су зјапиле пушкарнице. — Видите ли ону огромну стену лево?
— Рајко Филиповић, коњичко-пепшадијскомитраљески поручник. Иначе, сада на боловању на леђима Јежа. — Главу даје, ал’ мамузе не скида — дира га Коста. — Седи на кревет и, пошто немам виљушке, умачи прстима.
Позадина их је упутила на грбину Јежа да погину. Али они су остали насмејани, као да пркосе смрти. један другоме су придали звучне титуле „грофа“ и „барона“
— Сродне душице. — Небесне птичице! — вели Коста. — А ми смо и на положају заједно. Гађамо „Јежа“ у леђа. Посилни донесе каве. — Е, хајде, да испијемо и ову последњу чашу... Сад смо готови. Збиља нема више вина?
— Пустите ме. Знајте, ја ћу сутра да поднесем рапорт... — Ш’а?... Бојим се, ски-скинуће нас са Јежа — говорио је Коста. — Господине капетане... молим за мој рачун, бр-брза паљба... по пет, у „плафон“. — Нека буде!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, јер га она прогута чим сруши ограду (СЕЗ, 72, 1958, 204). У причама из околине Зајечара до р. се долази и помоћу јежа (коме су ограђени младунци), а и на још један начин: дугим ланцем који је везан за стожер сапне се коњ ноћу и прати се
сам себе да стави у окове и да иде ливадом; па где окови сами од себе спадну, ту ће га наћи; или ћемо га наћи код јежа, који се у приповеткама сматра за врло мудру животињу, и који га држи под језиком.