Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ — одговор стиже сув. — „Потребно није ни да се виче, нисам, путниче, глув. Ја сам ти главом Јежевић Боца, оружан с триста шиљастих коца.“ „Триста колаца, убојних справа!“ — прошапта дечак, леден.
Тебе је, канда, страх? Пролази мирно, пројезди ата, Јежевић Боци није до рата.“ Све тако прође у миру пуном вечери једне под крњом луном.