Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Људи шапутаху један другом на уво те речи. Свакоме се на тај глас кожа јежила и коса кострешила... Војводе беху бледе као смрт. Они су слутили и сами ту несећу.
Црњански, Милош - Сеобе 1
је лепо набрајао чудновате догађаје који су се десили доласком њеним у кућу, тако да се онима који су га слушали, јежила кожа.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
би га гледала неким разблудним, помућеним погледом, од чега би се Арси чисто коса дизала и кожа од кичме по леђима јежила.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ГЛАВАШ: Хм!... Чуо је?... И ја сам слушô страшна недела, Што их је царски везир чинио. На глави ми се кожа јежила, Па и данас бих творца проклињô: Зашто је чула дао човеку И лепог вида црну зеницу?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Кад је куга престала, тко је у Ириг доходио, или покрај тог места пролазио, кожа човеку јежила се кад погледа на опустошене, разваљене, попаљене куће; кад види около цела Ирига један клафтар дубок и толико широк
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Читали су га на глас и појали тако дирљиво да нам се кожа јежила. Но временом изађосмо из моде и употребе и преспавасмо векове на полицама манастира и цркава.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Љигава и тешка измаглица провлачила се нечујно између маслина и некако непријатно јежила се од студени само једна страна тела. Око шатора су газили војници копајући ровове, да вода не продре испод нас.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Обноћ, све ближе селу, чуло се завијање вучјег чопора. Од тога се псима јежила длака на хрбату и они су престрашено гребали на кућна врата.