Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Сада смо седели на још од сунца топлој каменој плочи нечијег гроба и почињао сам да се јежим. Слова на споменику нису више могла да се распознају, а у малом квадрату земље, остављеном за цвеће, прецветавале су
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
“ Изјурена тако кô рђава жена, Дрхтала сам чисто, чесна и поштена. Кад се тога сетим, ја се само јежим, Из коверте своје дође ми да бежим. Шта је после било?