Ћопић, Бранко - Чаробна шума
ШУМСКЕ БАЈКЕ ЈЕЖЕВА КУЋА СЛАВНИ ЛОВАЦ По шуми, широм, без стазе, пута, Јежурка Јежић, поваздан лута. Ловом се бави обноћ и обдан с триста копаља наоружан.
Адреса кратка; ал се разуме: „За друга Јежа На крају шуме.“ У писму пише: „Јежурка, брате, сањам те често и мислим на те. Ево ти пишем из камењара гускиним пером. Дивно ли шара!
“ Јеж се весели: „На гозбу, вели, ту шале нема, хајд да се спрема.“ Јежурка Јежић лукаво шкиљи, прегледа бодље и сваку шиљи. „Ако би успут дошло до боја, нек буде спремна одбрана моја.
“ КОД ЛИЈИНЕ КУЋЕ Сунчани круг се у зенит дигȏ кад је Јежурка до лије стигȏ. Пред кућом-логом, каменог зида, Јежурка Јежић свој шешир скида, клања се, смешка, кавалир
“ КОД ЛИЈИНЕ КУЋЕ Сунчани круг се у зенит дигȏ кад је Јежурка до лије стигȏ. Пред кућом-логом, каменог зида, Јежурка Јежић свој шешир скида, клања се, смешка, кавалир прави, бираном фразом лисицу здрави: „Добар дан, лијо,
“ Отпоче ручак чаробан, бајни. И јеж, и лија од масти сјајни. Јело за јелом само се ниже, Јежурка често здравщу диже: у здравље лије и њене куће, за погибију ловчева Жуће.
И дивља свиња паде ко крушка, смаче је зимус ловачка пушка. По шуми, данас, без стазе, пута, Јежурка Јежић лови и лута. Вештак и мајстор у послу свом ради и чува рођени дом.
“ Чудом се чуде неука деца: „Погледај, мама, великог зеца!“ Јежурка Јежић, копљаник славни, спокојно шета, делија права, он се не боји никога живог дању ни ноћу, па ни кад спава.