Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Од родитеља ме језа хвата, од синова бежим кроз иглене уши, пред сестрама се кријем у мишју рупу! Брат ми ударцем цокуле просипа супу,
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Коса му се диже увис... Ужасан страх овлада њиме... Нешто зашушта иза њега... Тело му прожма језа... Заустави дах, напреже уво и — не чу ништа!... Погледа нада се...
– Откуд ти? — Тражим тебе. — Моји те послани?... — Јок. Субаша ме послао да те нађем пошто-пото... Лазара прође језа... Тек беше одахнуо од једне, ето ти му друге бриге!... Шта ће субаша с њим?...
Замало врата се отворише. Крунија промоли главу и рече некаквим тупим гласом: — Зове те отац... Њу прође нека језа. Али се крете за матером... Што се ближе примицала кућњем прагу, све јој кораци биваху мањи.
Лазару се окретала кућа око главе. Он осети као да му нека ледена рука ухвати срце... Језа га прожма свега од главе до пете. — Лепо, богами! Каки ми је то отац што му ћерка у очи каже да неће да га слуша?...
Он приђе Турчину. — Молим те! — рече он. Турчин превали очима на њ. Лазара подиђе нека језа од тога погледа. — Шта ћеш? — Ја-ја-хтедох... — ушепртљи Лазар. — Шта? — Да те нешто замолим. — Говори!
Иван зинуо од чуда... Кад их нестаде с очију његових, он се крете најлак кући, дубоко замишљен. Нека га језа хватала од попиних речи... 15. ДВА ОЦА Милош се био страшно поплашио.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Поп је говорио врло често бесједе у цркви. Силне, свете и поучљиве ријечи, да те језа подиђе. Црква је служила сваки дан, а недјељом је била увјек дупком пуна.
У очима му нешто страшно, да те свега језа подиђе. Било нас је који смо помислили да је помјерио памећу. — Воду! — дрекну он.
Мене свега обузе нека језа. За столом су седеле и „даме”, ја се стегох и уздржах се. Макс побесни. — А зашто ви не бисте хтели подвезати
” Она скочи и наслони се само врхом од прстију на клавир. Глас јој је био тако промењен, да ме свега језа прође: — Мишо, — рече она — то је све тако неишчекивано, да ја не знам шта да ти кажем. Ја нећу сажаљења. Ти си...
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Сви уђу. Кад је Љуба видео шта има ту, језа га чисто напада од погледа на многе лепе ствари. Ту је диван од кадиве црвене, па какво огледало, па дугачке фиранге,
Црњански, Милош - Сеобе 2
Мислила је, онако лепа и гола, да је заборавио ноћ у Визелбургу. Павла је, међутим, подилазила језа, јер му се, и у загрљају, сад, чинило да на његову мртву жену личи.
И сад, на путу, тако далеко од тог гроба, њега је прелазила језа. Испод гласиса батерија, обасјаних Сунцем, он је, и у сећању, пролазио, ћутке, кроз узане улице тврђаве, кроз које ни
Осећала је, како је од неког страха прелази језа. Али, на њену главу, били су се сручили толики неочекивани фторобрачни догађаји, тих дана, као да је била тробрачна.
Родила је била безбрижно и весело своју децу, али, сад, ни сама не зна зашто, нека потајна језа прелази је, при помисли да треба да роди, треће, негде, где нема ни матер, ни бабицу.
Нека дакле не казује Петру ништа; њу, од саме помисли да Петар сазна шта су дочекали, прелази језа. Отац јој је, пред полазак, у сваћи, проклео мужа, и Петар то носи на души. Нека их несрећа, од тада, свуда прати.
Иако није била скарадна, иако Петар није био више љубоморан, Ану је, од те нежности Павлове, према Варвари, прелазила језа. Било је нечег шашавог у тој нежности, тог, иначе тако хладног, охолог, удовца.
Значи да му је постала као и свака друга жена? Ту младу жену је, при тој помисли, језа прелазила. Она је много штошта, тада, и Варвари признала, као да се за сламку хвата.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
Све ти црно само језа моја бела Мој ти курјак под грло Олуја ти постеља Страва моја узглавље Широко ти непочин-поље Пламени ти залогаји а
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
И одједанпут ме свега обли зној, па онда, као да ми је неко тако ознојеном спустио кришку леда у кошуљу, подухвати ме језа у леђима и почнем да дршћем. СПАСОЈЕ: Не знам шта имаш ти ког ђавола да дршћеш? АНТА: Како шта, а оних 10.000 динара?
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Ево кључ! Треба га три пута обрнути у брави! - дотакла ми је својим прљавим и скореним прстима шаку тако да ми је језа прошла читавим телом. Рашида се издигла на прсте, узела кључ и пошла ка вратима.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Нешто га боде у десној џигерици и у плећи. Ухвати га језа, па мала грозница; мора лећи. Опасна ствар, јер за старце грозница је готова смрт.
Црњански, Милош - Сеобе 1
После кратког, збуњеног ћутања, што као језа прође цео пук, падоше нове команде и пук остави оружје и би одведен у страну, иза логора, да изврши казну и упамти ту
Са својим дивљим људима, коњима и псима, са својим великим трбухом, био је отишао далеко, тако далеко. Језа је пређе само кад наслути, колико се сад, свакако, брине за своје ћерчице.
Тиха радост пође му опет од петиних жила па до потиљка, као језа, и зато, ударив коња мамузама, појаха журно, клатећи се према војницима, да их поведе.
Не беше више ни страсна, али јој глас још увек беше мио и, од њеног загрљаја, њега је још увек подилазила језа пожуде.
да дохвате, Исакович поче, лагано, да извлачи сабљу дохвативши грчевито балчак, окренувши се лицем према војницима. Језа, ледена језа пређе му по плећима. То беше тај тренутак безмерног миља који је толико волео.
Језа, ледена језа пређе му по плећима. То беше тај тренутак безмерног миља који је толико волео. Зачас, насред реке што је протицала под
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он речима које имају свој смисао даје смисао који се њему свиди: свијест за њега значи грижа савести, а језа значи језик.
Милићевић, Вук - Беспуће
Њега прође некаква језа кад видје њезин плач и тугу и срамоту; њему дође жеља да удари ногом ово пијано створење, изваљено немоћно, са
слијевао сутон у густим млазевима, она непрестано осјећаше у својој руци његову хладну руку, и њезиним тијелом прође језа.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ражарено је срце огњем било, Ал' сад по њему нека језа мили; Он не зна сам шта ова језа значи, Но кад он оће причину да сазна, Изнутра јечи тужан неки глас: Ко зна и
Ражарено је срце огњем било, Ал' сад по њему нека језа мили; Он не зна сам шта ова језа значи, Но кад он оће причину да сазна, Изнутра јечи тужан неки глас: Ко зна и оћеш ли је ти наћи?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Не могаше да га види, а да је не прођу језа и страх. Само кад га сагледа где се примиче к њој, а очију не скида, трепће, и око уста игра му неки болан, учмао
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Тип, још увек полумртав од страха, све кравате оставио у Италији где живи; оћу да кажем, још га увек вата језа да га којим чудом онај новинар не нападне због буржоаске моде.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
У снегу леже шипови под окном које не дрема. Простире Бела сметове о црне куће брестове, где језа с лучем гостује. То храм је, а не авлија: крај чесме гола Марија као да нешто послује.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Поноћна језа и сати худи, језеро врије и неман гуди. Ко ће јунака од сна да буди? Блиста у гори, под самим врхом, врело под
Страшна језа газде хвата, натискоше сви на врата као да је пукȏ гром, потрчаше снагом свом, све по шуми стоји лом.
Лагашан ветрић под врбе зађе, копреном игра лаком, запао мачак у сан дугачак, прође му језа длаком. Прену се Тоша и очи брише: „Брка ми мога, ево нам кише!“ Светлица оштра небеса креше, облаке модре пара.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Око крвавих усана ројеви мушица. Тежак задах нас запахну. Иако је непријатељ, људе обузима језа на судбину човека. И нехотице се намеће мисао да ћемо тако можда и ми. У оближњем јарку угледасмо још три леша.
Иако су то непријатељски војници, обузимала нас ипак нека језа гледајући онолику множину мртвих људи... Зашто ти несрећници оставише своје огњиште, да би им се кости развлачиле по
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Прво се усуди да је погледа, јер мало пре то није смео учинити. Подиже очи на њу и — прође га пријатна језа свега... Онаких очију он још не виде; беху то црне сјајне очи, из којих вечито бије живи огањ.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
РУЖЕ 38 ПРВА ЈЕЗА 39 РАСТАНАК КОД КАЛЕМЕГДАНА 40 НОВЕ СЕНКЕ 41 ПАРТЕНОН 43 ЊЕГОШ У ВЕНЕЦИЈИ 46 РЕЉЕФ СА ЛИКОМ ДАНТА 48 ЉУБАВ 50 ОЧИ 51 ВЕ
ПРВА ЈЕЗА Деси се: да се зачудим, кад ме изненада растуже: кишица плаха, ил једна смеђа дечија глава у коју се загледам дуже.
Ја га се сетих! Ја га видим! Његова модрина мрси ми душу, и мене обузима грозна језа, и нека, бескрајна, жалост. Предосећано, у Београду, 1920.
И, тако, без веза, стиже ме, ипак, родна, болна, језа. И, тако, без дома, ипак ће ми судба постати питома. Не, нисам, пре рођења, знао ни за једну тугу, туђом је руком,
Страх од смрти пролази брзо, после битака, али, кад се сетим трахома, мене, и после толико година, подилази језа. Чини ми се да ми цури у загнојеним очима.
Негде је плакало једно дете. Али сви ти звуци допирали су до мене као из неке неизмерне даљине. Пређе ме јутарња језа. Видео сам још Месец, сјајан, па се и нехотице осмехнух. Он је свуд исти, јер је мртвац.
То горко небо јутарњих језа, боје дивљих голубова што излећу из дугог сна. Небо са игром буктиња увече и непомичном, смртоносном, хладноћом
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Реч је његова била као гром и говор његов као пролетња грмљавина; земљу је подузимала језа од страха и милине: беше и весело и страшно. Господ проговори: — Анђели моји, дело моје још није готово.
Али не може ништ да каже— Не може — Бог јој не да... И мене самог језа хвата Кад видим очи њене сетне, Дубоке, загонетне.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Па још кад се појаве деца... Пи—ха—а!... ух, чисто ме језа... А да ли ће? — Хоће, што да неће!... И други се жене, па имају деце... Их, па тек кажу: »Чиј си ти мали?
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
се јави, Ко добра мајка, као Еден прави, Нечија силна рука здере маску: Ја лупу чујем тужну ко опело, И чудна језа проструји кроз тело — То чекић бије о чамову даску. ИИИ Грмело је као да се бије бој.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Сами, у куту тешког, црног влака. Мала језа зиме, или страха, мину Телима нашим при одласку мрака, Када хладно сунце са висина сину.
Још савести ветар неки, уздах Мртвих шта ли? — кроз мој живот прости Прође, каткад, к’о језа кроз кости. Још савести ветар неки, уздах, Знак последњи грознице живота, Потресе ме, па ишчезне близу Срца.
их тужно, побијене лаве, Кроз невес’о сумрак, расплакан и бео, — Крваве јунаке без награде, славе; А трагична језа свет пролази цео.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
У крпи коју је преметао било је неколико кутијица, ножица, клијешта, штипавица, чуднијех сврдлова и игала. Језа подиђе женске, гледајући те мелеме и алате, а помишљајући, ваљда, колико је јуначкијех тијела све то обишло.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Сад ко да за мном паде реза: Све оно што сам рећи хтео Прогута страх и стину језа. НОВИ ПОВРАТАК Још није ни смирај, а камоли мрак: И немам значи чиме да се тешим Што ми се сав видик сузио, а
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Стани!... Стани мало. Шкрипа замре на дну бубних опни. Коњи фркћу, тресу главама. Гриве гребу очи. Језа гусне крв. Неиздржљиво је. Раскопчава горње, последње дугме капута. — Знојави су ми коњи, господине.
Сатреће је Ђорђе. А сутра је празник. — Шапћи, чујем ја добро. — Ти можеш да је спасеш. — Ја? — језа стресе старца. — Ја? Како? — подиже се на лактове. Не види је.
Воштана свећа, заборављена на пећи, изгорела: ваздух отужно мирише на смрт. По Вукашину се одједном стврдла језа. Он се брзо свуче и баци у кревет. Очи се не затварају: поглед туче по црном лептиру на белој кошуљи.
А од кукурикања до фењера све је исто било: мамурно и мучно. У исто време и увек исто кукурикао је кафански петао. Језа га је пролазила од тог усамљеничког кукурикања.
„Ако га и после будеш пуштала у себе...“ Видео их је згомилане, језа из кичме истицала је кроз очи, и све се мрачило, јер их обоје мора убити. Поред њене главе зарио је своју у јастук.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Волео бих да видим острво на коме си се родио! — рече дечак једнога дана, а отац осети како му се језа, као ледена вода, слива низ кичму. — Далек је пут до њега!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Јован би да пита свог имењака, млађег готово читаво столеће, да ли је и њему ишла она језа уз кичму кад су га нападали као бесног пса? Језа, не од страха, од згранутости.
свог имењака, млађег готово читаво столеће, да ли је и њему ишла она језа уз кичму кад су га нападали као бесног пса? Језа, не од страха, од згранутости. Њему, Господар-Јовану, јесте, један једини пут: у августу 1842, у Жабарима.
Са Србима се борио, не са Турцима, и језа му се пењала уз кичму: свирепост је махнитала, Срби су натицали српске главе на кочеве и носили их уз своје чете, као
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Зар све да згази?... И на се мисли... Слатка је нека језа подухвата; Мисли - и шапну: „Опрости ми, Боже!“ Погледа у ноћ, и одшкрину врата.
Попа, Васко - КОРА
нам око главе облеће Чујеш ли метак Који нам пољубац вреба 2 Ево то је то непозвано Страно присуство ево га Језа је на пучини чаја у шољи Рђа што се хвата На рубовима нашега смеха Змија склупчана у дну огледала Да ли ћу моћи да те
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Он претрну. Неочекивана небеска појава заврте му главу, обухвати га слатка језа, а реч му запе у грлу. Тек после неколико тренутака могао је да настави своје предавање.
Ислама, изгореће у пожару, потпаљеном од њих, велике библиотеке у Кордови и Гранади са својим безбројним књигама“. Језа ме подухвати кад чух ово видовито пророчанство Мардохајово.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Поред мене промаче крезуби студент па се изгуби у гомили. Ја стајах још мало и лака језа разочарења проструја кроз мене, али се брзо подсетих неуредности поштанског саобраћаја и то ме умири.
Ја мало размислих шта да чиним, она језа разочарења проструја сад кроз мене много јаче, па се најзад реших да уђем у кафану.
Тако рчемо ађутант и ја у сва звона, а командант ћути; док, у ствари, мене подузела нека похотљива језа од слатке наде да ћу малочас стезати оно младо и чврсто тело сељанке, сигурно и само толико жудно мушких руку.
А после опет зазвечаше велики, тешки кључеви и кобна нека тишина и језа завлада. Само је крв јаче зашикљала на уста и уши и брже капала низ браду и чупаве груди које се надимале.
И он је махнито окидао. И Док је грозна нека језа прожимала сав ваздух, она неиздржљива напетост прекинула се тек онда: кад су отуд из земље стале ницати плаве
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
од погнутог положаја, узастопно шириле и сужавале; и у том ширењу и сужавању била је као нека пријетња и једна мала језа.
видови борбе против смрти, само луди покушаји обмане, очајна настојања да се она завара, занијече, превлада, заборави. Језа ништавила покретач је свега у нашем бивствовању, клица и немир сваког кретања и сваког тражења.
На тим опасним окукама, међу филхармонијским кумовима прошарала би језа и ишла је узбуђено ријеч: „Брзо, брзо! До врага, што тамо више чекају!” Ето, то је био мој први учитељ.
би одмах пошто је изабран за папу одбацио штаке и исправљајући дуго сагибану фигуру загрмио гласом од кога је подишла језа оне исте кардинале који су га изабрали. Она ми је најпластичнија илустрација те истине.
Насмијали смо му се у лице, а оно је повријеђено одскакутало. Сонцерт цхампêтре. Лишћем тополе прошара мала језа и оно јаче заљеска. На већ косим зракама свјетлуцале су се међу гранама нити паучине.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Море, девојке, ако сад бане пред нас Ђурица! — рећи ће једна после дужега разговора. Станку подиђе нека топла језа, и осети како јој се мења лице, али се брзо прибра, па одговори мирним гласом: — Нека дође, па шта би ?
Кад зађе у поток, обузе је нека језа, и она се, ваљада први пут у животу, бојажљиво осврташе око себе. Кад пређе поток и наиђе у густ забран, стеже јој се
А сад га обузме хладна језа кад помисли, да му свакога часа могу одузети и одвести то једино његово благо, да је могу затворити, мучити и шта је
Ђурицу нехотице обузе језа; он опружи пушку и стаде да се привлачи крушци. — Јово, јеси ли ти ? — запита он полугласно, кад се они из кукуруза
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
(2) Има вечери које су пусте као глечери. (3) Има вечери које су мртве као језа. (Итд.) (1) Нек теку реке нек теку реке нек теку реке нек носе што носе нисам овде да продајем зјала да плачем
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
У одвећ великоме простору Софка се губи, подузима је језа, страх, а одвећ мали, неочекивана близина, агресивно је притискује и гуши.
њега, по висини, која застрашује; па, најзад, и испод њега, јер из влажних, трулих плоча на поду долази хладноћа, језа. У простору цркве, као нигде другде, Софкино тело трепери са осетном унезвереношћу.
Краков, Станислав - КРИЛА
тако... тако шију митраљези... Дланови су клепетали као луди. — Ура, ура... Кроз дланове је прошла језа будућих јуриша. Хајлендери су јуришали уз звуке корнемуза, румени Енглези уз трку фудбала.
Пилоти су радили све брже, а језа је трчала испод кожом постављенога одела. Изгубила се чежња далеких летова и песма арлекина у зраку.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Мучно ће це што моћи да учини из долине. — То је био општи одзив рањеника о току борбе. Мене подиђе језа слушајући ова проста, неизмајсторисана и кобна извешћа рањеника, Она су боље казивала право стање ствари, но сви
Погледаш, а руке ти крваве од додиривања трупова. Тада те обузме нека језа, и ти се грозиш и бежиш док за тобом не остане далеко смрадно и ужасно бојно поље, пуно стрва, трулежи, крви и костију.
пусти и мене да се ту мало огрејем! Мене прође језа... да ли ја ово сањам?... нагло се окретох... мој се образ: очеша о један увео, хладан обрашчић; поглед ми сусрете два
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Један дохвати шаку земље и затисну му рану. Обузела ме је нека језа, вилице су ми се тресле као у грозници... Али Каменита Коса била је освојена. — Био си се сигурно уплашио.
мали мој. Ха-ха-ха! — церекала се грозно. — Чујете! — и унесе ми се у лице, да већ осетих гадан задах њених уста. Језа ме је подишла. — Чујете!... Вечерас бићете мој љубавник... — Никада! — одговорио сам одлучно.
Са шлема је цурио поточић воде и сливао се низ леђа и врат. Осећали смо влагу по телу, и језа нас подухватала. При светлости муње угледао сам једнога војника како је набио на себе неку кожну навлаку, па се
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
И њега би често пута, кад би погледао на свој мâл и имаће, обузимала некаква потајна, нејасна језа и слутња... „Ово се већ одавно пресипа... прелијева!
Чама, зебња и грозничава, дубока језа дрхташе на образима његовим и на образима чељади његове. Свако је чељаде стрепило и осјећало да се нешто невидовно
овај пријестони град наших заборављених, несрећних владара, увијек су ме обузимали ледени трнци и чудновата дрхтава језа.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Јер нас хвата језа и северац свира Кроз недра, где чама на згариште седа, Јер храмови свети нашега свемира Остали су иза урвина и леда.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ТРАГ Чудно ли ме слободи ово, чудније ли веза. Букнем у теби, врео се уливам, језа је ово, ох, језа. И траг путањама твој, па ме пали. А чудно застрепи срце, а студим.
ТРАГ Чудно ли ме слободи ово, чудније ли веза. Букнем у теби, врео се уливам, језа је ово, ох, језа. И траг путањама твој, па ме пали. А чудно застрепи срце, а студим. Љубећи шта ли то убијам, шта ли будим?
А нељубљеној сан дарова плав. 2 Што боса твоја нога разбија росу, лепојко? Језа се низ травку слива, заболеће те глава. 3 Јутром шта сана тражиш росноме на пропланку?
Ћипико, Иво - Пауци
одијелу, са митром на глави, — бискупова прилика чисто задиви Раду, и прије но ће бискуп проговорити, хвата га језа, као да од нечега страхује ...
Али, док проговори, Раду прође и дивљење и језа; глас не одговара угојеној прилици: танак је и неразговјетан и на махове га издаје; у попа Врана љепши је и снажнији
Жена подмјетне сједалицу да приђе к ватри. Сједе, гледа у ватру, и ћути. Жене стрепе, језа их хвата, знаду зашто је пошао у варош, па кад је мрзовољан и опоро ћути, слуте на зло; биће да је господар на њ још
Када би узилазио уза мрачне стубе старе кућетине, увијек га је обухватала нека угодна језа; редовито наступаше сладак дрхтај по цијеломе животу.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Плашим се усамљености. Хвата ме језа од помисли да ћу остати овде сама у камењару, међу спрженим коврагом, звечаркама које гмижу около, док им тела
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Обоје осташе сами, И њега подузе језа у овој угодној тами, Језа некако слатка. Очаран, без једног гласа, Он чисто гуташе оком облине њенога стаса.
Обоје осташе сами, И њега подузе језа у овој угодној тами, Језа некако слатка. Очаран, без једног гласа, Он чисто гуташе оком облине њенога стаса.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Његова дивља војска куља кроз капије тога града. Језа ме хвата од ње, али се стишава при помисли да је мој положај на Алциони изван домашаја њених топова.
Лака језа прелете му преко целога тела. „И тај лук ми је познат, њега су измериле краљеве путовође и нашле да има дужину од 5000
Кад видех тај нос, отсечена врха, мене спопаде језа, но одмах затим изненадно радовање. Та то је, нема никакве сумње, Тихо Брахе, астролог и астроном царев.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
У очима има нешто што он, отац, данас први пут види. Мајстор Косту прође језа. Помисли на своје рођење и детињство, на младост, на наглу одлуку да се жени непознатом девојком.
Реч „последњу”, пресече као нож и охлади. Језа. Сви закопчали капуте и дошли тањи, и танки као сенке. Павле и Владимир седоше за клавир.
Враћајући се кући, под утисцима свега што је те вечери чуо и видео, Бранко осети да се мешају у њему језа и топлина, тужне претставе о животу Павлову, и неко топло осећање од своје згрчене егзистенције. — Куда ће Чупоња?
” Погледа, тамо мало даље, отац њен седи на другој шамлици, и језа је прође од главе до пете: слични, не као отац и кћер, него као две старости. Загледа се у своје руке: малчице дрхћу.
не бој се, нисмо још просјаци... ту је кућа, и ја још могу да зарадим. — А језа је пролази због старости очеве и своје, због болести, и, најстрашније, због самоће која њу чека...
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
— Но да дођемо к нашој Чимпеприч. Она је тако смерна и философским духом била тронута да језа свеједно држала или је младом или милостивом госпојом називали.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Срећом, ускоро и коњи живље кретоше и нагло истрчаше на обалу. Ноге су ми мокре и језа ме подузима. Окретох се. Река се црнела.
Нигде се није видео човек... Опет два пуцња један за другим. — Извиднице — рече неко. Дрхтава језа прожима луде. Настаде мучна тишина.
Митраљеска и пушчана ватра трешти таквом жестином да нас језа подилази. Свежи непријатељски пукови сручише се на наше лево крило.
Он се правда како мора да жури да бисмо ухватили воз. На једној завојици аутомобил мало занесе и мене подиђе нека језа. Али зачудо, слично као и јуче у ово доба... Није ваљда... Уверавам себе да је то било само тренутно узбуђење...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Зашто до смрти стајати на једном месту веран заклетви некаквог далеког претка? Низ кичму малог сунцокрета прође језа: није нека нарочита срећа родити се као сунцокрет! — Као патуљак-сунцокрет!
Кроз дечакову кичму прође језа: утопиће га људска река! Окрете се и потрча назад ка кули, али пред лом старац Милија стоји, држи кључ, молио не молио
Кроз саму срчику Цвета прође језа: сам! Сам сред пустиње. Сам под окрутним оком сунца! Сам! У мирису Цвета осети се страх од смрти, али понос у њему био
Мила му постаде чак и чађава греда над довратком, али се, ипак, поздрави с мајком и крете.. Ко зна колико језа птицама и облацима путовао! Већ и сумрак поче да изједначује небо и земљу, а никако да наиђе ни на дрво, ни на човека.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Лазара Мачка подиђе језа. Чврсто затвори очи и поче да шапуће: — Знам ја, знам, нијесте ви ни бабе, ни дивови, ни медвједи. Све је то дрвеће.
Дјечака подиђе лака језа. — Овдје, кажу, живи дрекавац! И он је често, за кишовитих прољетњих ноћи, слушао из Прокина гаја отегнуто и
Јованчету пође уз тијело чудна, дотад непозната језа, запали му читаво лице и шумно га понесе некуд навише. — Можда је с њима и наш Николетина!