Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Оно јест, снахо — поче стари Јездимир. — Све је то лепо и корисно: али, опет, ти си, ето, сама у кући, па ти је заувар макар и мала помоћ и олакшица...
Нећу ја да ми деца буду слепа код очију!... — одговори Миона тако поуздано и одсечно да јој ни Јеленко ни Јездимир не умедоше речи рећи. Прозборише још две-три о другим стварима, па се дигоше и одоше. — Муж жена!
Прозборише још две-три о другим стварима, па се дигоше и одоше. — Муж жена! — рече чича Јездимир полако, пошто одмакоше од куће Мионине. Настао је часни пост. 3има већ превалила.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Иза мене нарамкује посилни Јездимир, и чуди се. — Као да је Бог чистио небеса од камења, па га изручио на ову земљу... Усред једног таквог крша и лома,