Употреба речи јездио у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Пратио ме је у корак, у стопу, и није требало да се озбирем, он је вјерно јездио за мојим петама. СЛИЈЕПИ КОЊ Газдинске куће у нашем крају биле су чувене по својим њивама, по шуми и стоци.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Још док је дечак био, пастир за брзом козом, деда је јездио много идући табан-возом. Табан-точкови много значе, с њима се шуња, силази, пење, с њима се чак и скаче, ништа не

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

насмејали им се за ту њихову „сељачку“ љубав, одлазио би иза куће, одвезивао коњића, уседао на њ и, срећан, слободан, јездио пут села и мрака, који би се почињао хватати.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Нисам пребирао бројанице, рука ми је почивала на балчаку мача. Гељуцао нисам, ни зверао разроким очима, но сам јездио на бојном коњу, усправан у седлу, као бор.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Води га да полаже заклетву. Излупани дјечак весело је јездио на хајдуков гроб, да се закуне на вјерност чети и трком се враћао назад у Гај да се нагледа логора и Мачкових

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности