Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— А, а, Турци, а, а! ... Хришћани од страха, језе изумирали су стрепећи да Турци не скоче и све их посеку. Но тада би обично по неки стар, душеван Турчин изашао и
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
и уздисање, сва та несавладљива и тајна снага побеснелих темперамената слила се била у један пун грознице и неке мутне језе звук и задах смрти. — Живели ови у жакетима и героцима! — У Пешти, у Пешти, довиђења у Пешти! — Доле! Доле!
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Миш уплашено стругну натраг у рупу и промуца пун језе: . — Лијепо смо, богме, почели! С неба сипа читава туча од мачака! Гле, алај тутњи! Смак свијета, готово је!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Загушена од мрака, није могла да викне, а, премрла од страха, није могла да се макне. Тресла се од језе и осећала је како је, с ногу, обузима ледена зима.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Тада кроз њихове закречене вене проструји нешто налик слатком узбуђењу; мешавина језе, страха. освете и уживања због праведне казне, која, ето, најзад стиже и ове охоле, домалочас неповредиве изабранике
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Логика, очито, ту нема шта да тражи, а ни окултна вештина. Па ипак, словна визија слова К доноси дашак језе. Она полази од досетке да К личи на човека који је закорачио, пружио корак; следе муњевити укрштаји слика, са исто
Милићевић, Вук - Беспуће
Увијек га, и послије, подузима исто осјећање језе, увијек га потреса иста гроза кад види сунчано прољећње јутро послије 2кише: по трави и по лишћу блијеште капљице и
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Завирише: ето ли је! Но, гле чуда, ту је није! Започеше да се крсте Ода језе и од страве, Ћау рећи фала Богу! Ма што шикну испред ногу?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Опет си тада био поред мене, сасвим близу, и не знам ко је од нас двојице шапутао Лоркине ријечи пуне језе: „Црни су им коњи, црне потковице.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Четврто певање Земља је мирис братоубиства, плетиво језе које се пара. Поредак њен је писмо неписма. Одише с њива злокрв ратáра.
- Шта је видик? - Чун тескобе ледне, шумне језе жбун, у обруч-стању сјактав вал и след од журних мена - њихов сјај и жуч: где видимо се као пламсав луч, у
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
јесен, у брдима, Развије барјак од дима, Па по васцели дан Дрвета хвата сан — Дођу ми, попут тајне И старе језе неке, Из даљине бескрајне Купушњаци крај реке.
” Кад погледаш у правцу Нептуна, Учини ти се пуна, препуна Светлосних шљокица и украса, Тишине, језе и ужаса... А све те звезде у бескрају, Од престрашености ноћу блескају!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Осети само бол и ништа више. Брзо, стресајући се од језе, устаде. Али он, обезумљен, луд, са пеном на устима, искривљеним лицем, гурајући је главом у трбух, грлећи је по
Затим пође испред Софке да јој отвори врата. Софка, као тресући се од језе, главом забаци косу. Осети како јој се она по леђима и дужином тела заталаса, и нежно је помилова.
Није могла више да двори, нуди. Од умора једва је очи држала отворене. Била је сва врела. А од страха, језе, чисто је као неко лудило подузимало. Јер, што су више гости одлазили, она и он, свекар, све више су остајали сами.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
(Таре чело од зноја, страха, језе. Измиче се од жене, блаже): Јест, убићу те, убићу. Говори, кажи да си лагала, да није истина. Кажи, па да те убијем.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
“ — „Тако је“, потврђивао им је он, Аћим, у себи, пун језе и радости што и пандури мисле даје син исти као отац, иако он то није. Није, одувек је то знао.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
кришом, протура хашиш, из трговачке уличице која носи име доброћудног путописца, увек допире полумрак сав од прозрачне језе (као да још, како је некада било у овом сокаку, иде Чика-Љубином влага из старог јендека), на тргу се смењују безмерја
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
осетљива као у слепог миша и могао сам да разазнам постојање неког предмета на удаљености од 12 стопа чудним осећањем језе на челу.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
како је дечакЗмај доживљавао утварну језу од прекогробних сусрета у старој песми: но ћути о томе зрели Змај; ако је „језе” и било, он ју је потиснуо друкчије: у његовом младићком начину реаговања на славну баладу има нешто од ироничног и
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
О, и Белом Краљу у дан смртне језе Пљунула си главу. И тад, с пуно крви, Твој смех је у сваком стиху марсељезе Пратио сву хучну гомилу што мрви.
(1917) ПЛАВА ГРОБНИЦА Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне, Газите тихим ходом! Опело гордо држим у доба језе ноћне Над овом светом водом.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Друже у тајни, чуј, мукотрпно се ово срце мимо све језе отисне. И који за мном, и у незнању, греш овај чудни пут: Сиво је тамо, сивином прострели бит, сиве су очи
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
! Присећам се свега што сам о Саборишту годинама слушао. Највише језе изазивала је у мени прича о Белој пећини. Кажу да тамо унутра пребива огромна бесловесна звер коју називају дрекалом.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Стресао сам се од неке изненадне језе... Прогледао сам. Видео сам свога посилног, који је обавијао влажан облог око мојих груди.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Тога се нисам ни сјетио, мајсторе — рече Јованче и стресе се од језе. Како се више није могло даље, морали су опет натраг, у велику дворану.