Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” Једва он то изрече, кад сви викну: „Јуриш!“, па потеку. Жабе око језера чујући топотање, уплаше се, пак ти бржебоље стану стрмоглав скакати у језеро.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
МЕЂА Када се јаве на црти, На крају туге и пира, Високе планине смрти, И хладна језера мира — Ко чека на међи? О, та Највећа тајна што траје: Граница двеју лепота И двеју сујета! Шта је?
ЧОВЕК И ПАС С почетка је падала танка, ситна, црна киша. Алпијским путем изнад језера пео сам се те вечери на брег. Киша је затим неосетно расла, постајала крупња, црња и леденија, а пут је улазио све
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ја сам први пут тога вечера изишао у јесењем капуту. Ваздух је био благ. Шума је почела да пупи. Дошли смо до језера и сели на клупу. Жабе су крекетале. Један лабуд је пловио средином и остављао за собом бразду. Било је тихо.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
У облацима су ветрогоње и здухачи. Из језера излазе крилати коњи, водени бикови, љутити змајеви огњевити из којих све ватра сипа. Свуда има злих и добрих духова.
Једно су црногорска племена, тј. племена Старе, историјске Црне Горе, између долине реке Зете и Скадарског језера с једне и Боке Которске с друге стране. Насељавају четири нахије: Катунску, Љешанску, Ријечку и Црмничку.
Лужани су били исте судбине: 1455. године су живели северно од Скадарског језера и затим су се скоро потпуно претопили у Бјелопавлиће, Пипере и друга данашња племена.
Петњице, Добрих Села и других), удесетостручили су своју територију заузимајући дурмитор и нарочито пространу површ Језера асимилујући или истискујући старо племе Кричане.
На источној граници Лике су Плитвичка језера, низ малих језера особите лепоте, која су степенасто једна испод других поређана и бигреним пречагама растављена.
На источној граници Лике су Плитвичка језера, низ малих језера особите лепоте, која су степенасто једна испод других поређана и бигреним пречагама растављена.
Њихови су ме бегови опомињали на једног арбанашког бега са обала Преспанског језера, који је неколико дана „сеирио“, седећи прекрштених ногу на чардаку и пушећи, како ја премеравам дубине тога језера, и
језера, који је неколико дана „сеирио“, седећи прекрштених ногу на чардаку и пушећи, како ја премеравам дубине тога језера, и кад му је ваљда досадило гледати како „кулучим“, позвао ме је и питао, шта радим.
северно од Чичарије — они живе и сад тамо у два села (Жејане и Муне) и зову их Ћирибирцима — као и северно од карсног језера Чепића, у Истри (села: Шушњевица, Брдо, Јесеновик и Мала Краска).
У некима од ових котлина заостала су највећа језера Балканског полуострва (Охридско, Преспанско, Островско итд.). Врло богата рибама, ова су језера још од најранијих
). Врло богата рибама, ова су језера још од најранијих времена пружала становништву обилна средства за живот. Још Тукидид помиње сојеничарска насеља
Поменули смо већ две велике турске оазе, кајларску, јужно од Островског језера, и дугачак појас турског становништва који се простире, без прекида, од Дојрана до Скопља и који је у току векова
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
СПАСОЈЕ: То је, господине, група која тражи од државе концесију за исушивање свих мочвари, подводних терена, језера и уопште свих водених талога у нашој краљевини.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Одселити се треба зато, отићи некуда, смирити се негде на нечем чистом, бистром, глатком као површина дубоких, горских језера, мишљаше, док је ознојен лежао крај својих паса, који су дахћући хватали муве, испружени по слами.
се треба зато, отићи некуда, смирити се негде, на нечем чистом, бистром, глатком као што је површина дубоких, горских језера. Живети по својој вољи, без ове страшне збрке, идући за својим животом, за који се беше родио.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У Босни се каже: „Суботом даље од језера.“³⁸ Овај дан није повољан за отпочињање послова јер послови неће добро напредовати, нити ће се повољно завршити.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Иза језера назријеше Скадар. Над њим се наслагала, једно за другим, голема брда, као какве исполинске љестве које воде у вјечито
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
песму уз врулу«, лепе и заљубљиве пастирке које чежњиво уздишу, бледи месец који се огледа у сребрним валима плавога језера!
Од Нушић има још неколико етнографских путописа Крај обала Охридског језера (Београд, 1894), С Косова на сиње море (Београд, 1902), Косово (две књиге, Нови Сад, 1902, 1903).
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Сад је пред човјеком само пусто блиједо небо одсликано у мирној води пространог вјештачког језера. По његовим ивицама, непотребно удвојени и сувишни, окренути наглавце, ћуте околни брегови.
Видиш ли, пут води у језеро, у дубину, рибама. Ту, на још новој, незасјеченој ивици језера, све се прекида, нестаје. — Не, ту све почиње шапуће дошљаку негдашњи дјечак.
Укривени затони населиће се дјечјим тајнама, малишан путник понијеће са собом предвечерње тишине језера, његов зимски оквир од иња и, можда, слику рибареве дјевојчице која му опроштајно домахује из усколебана чамца.
својим животом нијеме сјенке и за ведра, сунчана дана, он ће се, вјероватно, чак и назирати у сијерој мирној води језера. НЕПОСТОЈЕЋА БАКИЦА Чиновница општине нити чу нити видје кад су се отворила врата (а канда није дријемала!).
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
сву да смести дивоту, светлост и мрак да стопи, ноћ и дан, анђелску сласт и пакленички плам, непроникнута бисер-језера уз недогледна виса урнебес, славуја глас, сикута гујског бес, сред летњег жара зимогрозан јез, уз ружин мирис отрован
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Они два заспе а он остане да чува стражу. Уједанпут брчак удари из језера, кад имаш шта и виђети: аждаха са двије главе, па јуриш, да их сва три прождере; али он скочи и повади нож, дочека
Најпослије дођу порано опет код једног великог језера, и договоре се да даље не путују, него ту код језера да преноће, „јер, — веле, — може бити ако даље одемо, да воде не
Најпослије дођу порано опет код једног великог језера, и договоре се да даље не путују, него ту код језера да преноће, „јер, — веле, — може бити ако даље одемо, да воде не нађемо ђе би могли заноћити“, — па тако ту и остану.
Прође неко доба ноћи, док се све језеро стаде љуљати, пљусак од језера удари по ватри и загаси је половину, он потегне сабљу па стане до саме ватре, ал' ето се помоли аждаха са три главе,
најстарији брат говорити: — Кад сам пошао с мојом браћом по овом путу, прву ноћ кад смо дошли коначити код једног језера у некој великој пустињи, кад браћа моја оба спаваху а ја чувах стражу, наједанпут аждаха пође из језера да нас
код једног језера у некој великој пустињи, кад браћа моја оба спаваху а ја чувах стражу, наједанпут аждаха пође из језера да нас прождере, а ја онда повадим нож и одсијечем јој главу: ако се не вјерујете, ево јој увета од главе!
Онда најмлађи отпочне да казива: — И ја сам нешто мало учинио. Кад смо заноћили ону ноћ код језера у пустињи, ви сте, браћо, спавали, а ја сам чувао стражу; кад би неко доба ноћи, заљуља се све језеро и изађе троглава
Онда га цар прими и стане га световати и учити: — Има овде једно језеро, и покрај језера врло лепа паша, па како изјавиш овце, оне одмах иду онамо те се развале око језера, али који год чобан тамо отиде,
— Има овде једно језеро, и покрај језера врло лепа паша, па како изјавиш овце, оне одмах иду онамо те се развале око језера, али који год чобан тамо отиде, онај се више не враћа натраг: зато, синко, кажем ти, не дај овцама на вољу куд оне
Како он изјави овце, одмах их пусти к језеру, а овце како дођу на језеро, одмах се развале око језера, а царев син метне сокола на једну кладу а хрте и гајде под кладу, па засуче гаће и рукаве те загази у језеро па стане
Кад дође у град сав се град слегне као на чудо где он дође а пре ни један чобан није могао доћи с онога језера. Сутрадан царев син оправи се опет, и пође с овцама управо к језеру.
Кад дођу на језеро, овце се одмах развале око језера, а царев син метне сокола на кладу, а хрте и гајде пода њу, па засуче гаће и рукаве па загази у воду и повиче: — О,
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
“ По пуклом слуху још ми цвиле чавли. В Језера сува - небо измакнуто. За тугин брег ми црно сунце седне. (Због сваке речи покајем се љуто.
) У првој труби чујем фрулу седме и у ме има да се збије, зграца, аждајин тутањ, налет скакаваца. Језера сува - небо измакнуто.
Да савест смирим, гукнуло би вече а радост била и мртвòрођенче. Језера сува - небо измакнуто. СУБОТА І Зелена, жива, Субота је кристал: уз зверку звер је, женица уз мужа, уз крда стада.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Прошла је мала Црвенкапица. Старино ловче, гдје ти је пушка? Ево језера, правога раја, на њему утва ватрених крила, ту јунак чека троглава змаја, над њим се воћка чаробна свила.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— За једну ноћ ће ми то чак чинити задовољство. И, најзад, сутра морам прећи на другу страну језера. Острво према томе не бих ни видео. — Онда ће вас поштанска лађица узети.
Мора да је чудно живети над тако косим перспективама. Не изгледа сигурно ни да је зелена површина језера хоризонтална. — Добро вече. — Добро вече. — Изгледа ми лепо то што радите.
Слободно загазим за њом једном ногом до чланака. — Овуда је крчма. Село је дуж језера, али су му његове куће само леђима окренуте.
— О, ми нарочито живимо од њиног хватања. — Али нема ниједне реке, ни која утиче, ни која истиче из језера? — Нема. — Језеро није везано подземно са морем? — Никад то нисмо чули. — Како је онда могуће да има јегуља!
Отварам прозор. У авлијици, између позадине крчме и језера, послуга при слабој светлости пере судове: — Васкес! — Ево ме, господине! — Немам воде.
људски глас унеле у себе, моје су уши сад испуњене само тамним ноћним ваздухом и влажним испарењима која се дижу са језера. Уста су ми такође пуна свеже и горке влаге. Као каква полуакватична животиња језик усхићено дише у овој свежини.
Само ја не видим пре свега пред собом воду над којом влада ноћ, ни светиљке језера. Не видим шта је на њему живописност, већ шта је постојање и стварност.
Живим само својим ћелијицама, само ћелијицама. Као биљка. Муња која суво ошину небо показа одједном све обале језера до највећих прецизности. Барке које су укотвљене неколико километара даље уз обалу, мреже, врбе над њима.
Удара се о све око себе као слепа птица. Затим остаје мирна и задихана. То није лепота око мене (видео сам толико језера и ово није ништа чудније од осталих), већ исплетени живот онога што сачињава природу.
Одједном страховит крик, пењући се и спуштајући, звук сирене, прелете преко језера. Има доста времена да су потмуло у ушима сви елементи из којих је састављен.
Ја сам знао цео предео а ипак ми је само муња показала онај градић у другом плану, иза језера. Видео сам толико људи у обом месту, али је било нужно да буде потпуна ноћ, тишина, па да ми један крик осветли
Један једини страшан глас пење се и превија, залета се између свода и језера, из ситних, узбуђених људских гласова; страшно ситних и прецизних. Видим их у помрачини пред кућом. Неколицину.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
5 „Када самрт стегне моје груди болне, И потоне душа у вечноме мраку, Ви пођите тамо, размакните волне, И на дну језера копајте ми раку, И тамо сахран'те Преко мога гроба Нек' се метне тешка крстача гвоздена, Да ми нема трага за позније
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
КНЕЖЕВА ВЕЧЕРА Рибе су велике на трпези, по крљуштима поља и пропланци и језера у црвеним очима, — зар тако наша земља изгледа питају јунаци на последњој гозби кад рибе остају нетакнуте и говор
Ал нико не запева на путу, цркве зимују на дну језера, а ноћу видим ватру љуту на врху Велебита и два џелата дувају у прсте, хоће да ме спрже целог, до семена.
Патлиџани долазе у чамцима, целери се извлаче из језера као драгоцен улов, пасуљ је одмах ту под руком, скуван и запржен.
Што нам то раније нису рекли да жене ништа не може да замени ни лахори ни језера ни срне сваки муж сад има астму и евнуси чак ојађени греду о нека нас заједно са женама погребу!
можда прилика за најжешћу свађу ваш је случај на реду ваша се срећа пита реците пословицу неку док тутањ издиже језера и нестају границе државне а да вас нико не тужи да сте хегемони Милост ће оскудна бити знали сте да свако своју
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
шума, зелених пропланака и ливада, дубоких гудура, каменитих ждрела и провала, много извора и потока, горских језера, сјајних и глатких као огледало. У хладу великог дрвећа одмарали се Адам и Ева.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
КАКО ДОЛАЗИ МРАК Мрак једним замахом руке заогрне Језера, планине, колибе поред Нила. Одједном, све поре ваздуха поцрне Као упијач, који за трен ока Попије локву просутог
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Најраспрострањеније мишљење било је то да се она ствара од блата на дну језера, бара и река, и то непосредно онаква каква је, не водећи ни најмање рачуна о процесу којим би то могло бити остварено.
Мишљење је било засновано на томе што је понеки рибар налазио у одраслој јегуљи, ухваћеној на блатноме дну језера, баре или реке, читав рој ситних глиста које је он сматрао за ситне јегуљице што ће бити избачене у блато кад томе
закључака: 1˚ да је јегуљи апсолутно потребна морска вода за расплођавање; кад дође за то време, она напушта реке и језера у циљу расплођавања, а органи за ту функцију, дотле сасвим неразвијени, развијају се тек у мору где јегуља постаје
Код нас, на Даљанима у Струги, на излазу Охридског језера у Дрим, хватало се за време мрачних, кишних и ветровитих јесенских ноћи по неколико хиљада килограма за једну ноћ, кад
Треба још поменути шта бива са полно зрелим јегуљама које каквом сметњом буду спрече не да из језера или баре, у којима су дотле живеле, изађу са осталима кад дође време за свадбени пут.
Каума у Швајцарској, биле су још очувале своју негдашњу свадбену одећу, са којом нису могле наћи прилику да изађу из језера и пођу на своје завршно прекоокеанско путовање.
По каквој мистериозној команди бива то распоређивање? По чему оне могу наслућивати да им због засићености баре или језера треба ићи даље?
Од великог негдашњег језера постао је и проширио се у огромним размерама данашњи Атлантски океан. Са таквом хипотезом, Вегенер објашњава роман
000 становника. На њему су чувена кратерска језера, окружена бујном вегетацијом, са многобројним врелим изворима и термалним купалиштима.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Али не знаш, рђа те не била, да су оне шћери Лазареве? СТАДЕ ВЕЛИКА ГРАЈА НАВРХ ЦРКВИНЕ, НА СЈЕВЕРНОЈ СТРАНИ ВИШЕ ЈЕЗЕРА. СЕРДАР ВУКОТА Што грајете, који су ви јади, а ево сте гори него ђеца!
Играју се на бијела јата, како јата дивних лабудовах кад се небом ведријем играју над образом свијетла језера. Соколови пет Мартиновићах, које једна прса задојише а одњиха једна колијевка, два Новака с барјактаром Пимом, и
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Она скоро увек имају и какву реалну подлогу, и то: а) географску (о постанку појединих места (насеља), извора, река, језера, планина, раскршћа, гробља и др.
5) МЕСТА И ГРАЂЕВИНЕ ДВОРИ БОГАТОГА ГАВАНА У Имотскоме, у Далмацији, имају два језера, од којих се веће, које нигде не пресуши, зове Црљено језеро (зато што је око њега црвено камење); више овога на брегу
(Црна Гора) има једно језеро, у коме су, вели се, живели нечастиви, па би сваког уморили ко би у стану (бачији) близу језера ноћио.
Сва вода намах крваво провре од изгинулих нечастивих. У томе искочи из језера један старац, па завапи к небу: — Хеј, Букумире, крвав нож међу вас пао! У томе га и нестане.
се да онај који први заврши свој манастир другом да знак да престане са зидањем помоћу једног ужета, затегнутог преко језера од једног свеца до другог свеца. Зидање манастира је напредовало.
Сутра јесте недеља, Јесте да, јесте да! Женићемо медведа, Е па шта, е па шта! Крај голема језера, Јесте да, јесте да! Зêц коло водио, Ију-ју, ију-ју! Ћуран барјак носио, Пућ-пурућ, Пућ-пурућ!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад буде други дан у јутру, он се опет оправи са слугом, седне на коња, па све поред језера шеће. Слуга опет нађе згоду те му дуне за врат из мешчића, а он одмах заспи као мртав.
Кад трећи дан осване, он се опет оправи на језеро, уседне на коња, па све покрај језера, али није хтео шетати, него све стане трчати да не би заспао.
” Онда га цар прими и стане га световати и учити: „Има овде једно језеро, и покрај језера врло лепа паша, па како изјавиш овце, оне одмах иду онамо те се развале око језера, али којигод чобан тамо отиде, онај
„Има овде једно језеро, и покрај језера врло лепа паша, па како изјавиш овце, оне одмах иду онамо те се развале око језера, али којигод чобан тамо отиде, онај се више | не враћа натраг; за то, синко, кажем ти, не дај овцама на вољу куд оне
Како он изјави овце, одмах их пусти к језеру, а овце како дођу на језеро, одмах се развале око језера, а царев син метне сокола на једну кладу а хрте и гајде под кладу, па засуче гаће и рукаве те загази у језеро па стане
Кад дође у град, сав се град слегне као на чудо где он дође а пре ниједан чобан није могао доћи с онога језера. Сутрадан царев син оправи се опет, и пође с овцама управо к језеру.
” Кад дођу на језеро, овце се одмах развале око језера, а царев син метне сокола на кладу а хрте и гајде пода њу, па засуче гаће и рукаве па загази у воду и повиче: „О
Господ Бог заповиједа, него науми да вјенча аждају како ће више зло чинити, и упути се у некаку пустињу ђе су страшна језера, али не погоди пута, и тако га ноћ стигне те у некакој пећини заноћи.
А сјутрадан зовне оца и да му литру ступе и рече: „Понеси ово цару и реци му нека овијем затисне све изворе и сва језера, пак ћу ја пресекати море.” Сиромах отиде и овако цару рече.
Наднесавши се мало над језеро угледа крилата коња и на њему крилата чоека златнијех коса дугијех до пета ђе из језера излази. Кад их цар виђе, потаја се и стаде вирке да гледа ђе ће шта ли ће ови чоек.
од оца, те по казивању очину набаса на језеро, али не дође шумке него са запетом стријелом, али приђе него дође до језера упази изван језера једну жену средовијечну ђе расплетенијех коса плаче и њега гледа, те он на ономе мјесту паде у
очину набаса на језеро, али не дође шумке него са запетом стријелом, али приђе него дође до језера упази изван језера једну жену средовијечну ђе расплетенијех коса плаче и њега гледа, те он на ономе мјесту паде у несвијест као мртав.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али, још више од веза сликара је очаравала лепота Златопрсте. Једнога дана он је наслика крај језера с расцветаним локвањима. И не слутећи да је то њен лик, Златопрста пренесе слику на свилу.
А када Царица одене хаљину, двораном проструја жамор одушевљења, све док неко не рече да девојка крај језера подсећа на лик Златопрсте. Царица гневно набра обрве. — То је ужасно! Још горе: то је недопустиво!
На царској одећи лик некакве бедне везиље! — Царица затопта ногом, упореди лик девојке крај језера с ликом Златопрсте, схвати шта младић и девојка осећају и реши да их раздвоји.
Тим везом она је ишчезлом младићу говорила све што речима није могла да каже. Блистала су на свили језера каква младић и девојка заједно никада нису видели; црвенио се кров куће у коју никада нису ушли; трчало стазом дете
Ко зна колико је спавала? Шта сањала? Када је отворила очи, била је на обали неког језера, пред вратима дворца начињеног од светлости. — Каква је ово кућа? Где сам?
— узвикну дечак, покушавајући да убрза лет, кад осети како му се крила смањују и он пада на обалу неког језера, запрепашћен. Откуда ова вода овде? Малопре је није било! Рибља Глава била је већ на другој страни.
Попа, Васко - КОРА
веселом пијуку Својих жутих сећања Нестане Пред снежним гранама Што се за њом пружају Пресахне Испод гладних језера Што над њом круже Одскочи Од своје крваве главе Која је у ноћ гњура Одскочи На легало да узлети МАСЛАЧАК На ивици
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Вароши, села, насеља и гајеви палма претворе се у острвца тог језера, испревлаченог праволинијском мрежом насипа и високих путева.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Гле онај пејзаж, оно дивно парче!“ Па ћемо седети на трави крај језера. Замисли, сасвим сами у сасвим непознатом месту, у сасвим непознатом свету!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А наш осјећај сустопце прати прелијетање мисли као што одраз у води прати прелијетање птице над огледалом језера; и осјећај тако спремно одговара мисли, да се у нама рађају, наизмјенично и непрекинутим слиједом, одрази радости и
скривеним под њиховим дугим сукњама, сличне двама картонским лабудовима што између кулиса доклизе глатком површином језера. Обје тетке скупа сачињавале су само једно биће.
Да, смрт је само за друге. Ма које од лица наднесених над огледалом језера може да нестане. То ће бити болно, то ће бити жалосно, али, на концу, то је само нестанак једне јединке, и ништа више.
Чак и красотица из каквог дивљачког племена, која није никад сагледала свога лица у огледалу језера, има то држање, ту несвијесну самосвијест, тај инстинктивни понос на своје биће, то нејасно осјећање вриједности које
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад буде други дан ујутру, он се опет оправи са слугом, седне на коња, па све поред језера шеће. Слуга опет нађе згоду те му дуне за врат из мешчића, а он одмах заспи као мртав.
Кад трећи дан осване, он се опет оправи на језеро, уседне на коња, па све покрај језера, али није хтео шетати, него све стане трчати да не би заспао.
Онда га цар прими И стане га световати и учити: — Има овде једно језеро, и покрај језера врло лепа паша, па како изјавиш овце, оне одмах иду онамо те се развале око језера, али који год чобан тамо отиде,
— Има овде једно језеро, и покрај језера врло лепа паша, па како изјавиш овце, оне одмах иду онамо те се развале око језера, али који год чобан тамо отиде, онај се више не враћа натраг; зато, синко, кажем ти, не дај овцама на вољу куд оне
Како он изјави овце, одмах их пусти к језеру, а овце како дођу на језеро, одмах се развале око језера, а царев син метне сокола на једну кладу а хрте и гајде под кладу, па засуче гаће и рукаве те загази у језеро, па
Кад дође у град, сав се град слегне као на чудо где он дође а пре ниједан чобан није могао доћи с оног језера. Сутрадан царев син оправи се опет и пође с овцама управо к језеру.
Кад дођу на језеро, овце се одмах развале око језера, а царев син метне сокола на кладу, а хрте и гајде под њу, па засуче гаће и рукаве па загази у воду и повиче: — О
Они два заспе, а он остане да чува стражу. Уједанпут брчак удари из језера, кад имаш шта и виђети! Аждаха са двије главе, па јуриш да их сва три прождере; али он скочи и повади нож, дочека
Најпослије дођу порано опет код једног великог језера, и договоре се да даље не путују, него ту код језера да преноће, „јер — веле — може бити, ако даље одемо, да воде не
Најпослије дођу порано опет код једног великог језера, и договоре се да даље не путују, него ту код језера да преноће, „јер — веле — може бити, ако даље одемо, да воде не нађемо ђе би могли заноћити“, па тако ту и остану.
Прође неко доба ноћи, док се све језеро стаде љуљати, пљусак од језера удари по ватри и загаси је половину, он потегне сабљу па стане до саме ватре, ал̓ ето се помоли аждаха са три главе,
најстарији брат говорити: — Кад сам пошао с мојом браћом по овом путу, прву ноћ кад смо дошли коначити код једног језера у некој великој пустињи, кад браћа моја оба спаваху а ја чувах стражу, наједанпут аждаха пође из језера да нас
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Могли бисмо да наводњавамо пустиње, да стварамо језера и реке и да добијамо покретачку снагу воде у неограниченим количинама.
водопада добијаће енергију, летеће машине ће летети око Земље без престанка и Сунчева енергија ће утицати на стварање језера и река за производњу енергије и за претварање пустиња у плодну земљу.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
симболима Колумбије и беле тениске панталонице и читаво поподне провео истражујући разуђену обалу овог историјског језера.
симболима Колумбије и беле тениске панталонице и читаво поподне провео истражујући разуђену обалу овог историјског језера.
Ћипико, Иво - Приповетке
Па одједном, у облику језера, избије море. Нигде као овде нису тако сљубљени живот и смрт. Нигде као овде нису тако верни једни другоме: прави
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
и смрти, „што дели покрет од мира“: Када се јаве на црти, На крају туге и пира, Високе планине смрти, И хладна језера мира „ Ко чека на међи?
садашњост: Кроз душу отичу ми песме у поља предалека, Кроз душу, кроз млака огледала углачаних река, Све до чудних језера којима небеса силазе у понор [...].
]. Орахова дворана продужена у огледалу, огледала углачаних река, небеса што силазе у језера и песме што кроз душу отичу до давних предака (до сени умрлих што их вода чува) – све те слике чудесно је окупила
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
и харфом пробуђен слап Исцељен заблудом претворен у кип Јаву кад збуни песник и маг Крије почетак тајну и миг Од језера дубља стоји кап Поверене боли достојан стих Марљивим заборавом измењен лик Вени у грому касна за лек Прогнане шуме
УСНИХ ЈЕ ОД КАМЕНА Нека твоји бели лабуди кристална језера сањају, али не веруј мору које нас вреба и мами. Просторе где невидљива снага сања којој се сунцокрети клањају видиш
Ал лудо не веруј томе мору које нас вреба и мами. Кристална језера сањај у тами ТРАГИЧНИ СОНЕТИ И ПОЧЕТАК СНА Нека ме недостојног ветар обавије Куло с врхом ван времена на коју
Краков, Станислав - КРИЛА
По двориштима се певци распевали. Стражар пред штабом био је дремован. Загледао се у врхове од својих цокула. Са језера се лагано дизала магла. Преломљено минаре избијало је из рушевина на острву.
Чуло се шиштање и хркање заспалих. Ноћ је мирна. Ни једног пуцња. Само доле крај језера потмуло тутњи. — Не волим ову тишину. — шапће округли капетан Буда ађутанту, који крај њега лежи. — Ово нешто значи.
Више шума је изгревало летње сунце, далеко позади међу каменим обалама црнила се дубока вода језера, а по пољима, праћени шибом зрна и праском шрапнела, вукли се последњи изне могли бегунци — рањеници.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
У исто време са Језера одељење мајора Мил. Павловића помакло се напред. Тако је Хрватовић 12 августа у вече имао: 16 батаљона, 12 тешких и 4
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
ДЕОРУМ 52 СВАКИДАШЊА ПЕСМА 56 СТРАХ 57 СЕВЕРНИ БОГОВИ 59 ЈЕСЕН НА ВАРДАРУ 61 ХИМНА ПОКОЛЕЊА 63 ПОСЛЕДЊИ ИМПЕРАТОР 72 ЈЕЗЕРА 75 ОЧИ 76 МЕЋАВА 79 КРОЗ ПУСТИЊУ 80 КАО ПРОМЕТЕЈ 82 СИНГИДУНУМ 84 БЕЗ ДОМОВИНЕ 86 СЕЈАЧИ 88 НА ОСТРВУ 91 НЕРАНЏИН
Као урма што се вечито зелени, Дај ми моћ да сишем језера дубока Испод врела песка. Моја душа плаче И пламене сузе теку ми из ока.
Поколење се Крви тада роди. 2. ПОХОД Преко језера, равница и стења С китама ружа, гранчицама врења, У трку јуре синови Рашана, Победу кличу деца раздрагана.
Гацају горде чете, које Преко језера стегове носе, Тутње поносне легије што се По голетима фијучним роје. И пију жудно дах мора сиња И, осенчени
(1913) МУЧЕ МЕ ТВОЈЕ ОЧИ НИКАД СТАЛНЕ ЈЕЗЕРА Греју ме твоје очи пуне магле, Кô језера су где се оцртава Предзимско небо, што над њима спава, И мрке тисе, што
(1913) МУЧЕ МЕ ТВОЈЕ ОЧИ НИКАД СТАЛНЕ ЈЕЗЕРА Греју ме твоје очи пуне магле, Кô језера су где се оцртава Предзимско небо, што над њима спава, И мрке тисе, што се над њих сагле Кô трепавице.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
В. има везе и са култом мртвих. У љубињском котару в. се саде по гробљу (ГЗМ, 6, 1894, 154). У околини Преспанског језера, када се, о Светој Тројици, »дају крчази за душу«, у крчаг се задене, поред разног цвећа, још и обавезно, орахово
»Три бреста (који, по народном објашњењу, представљају три брата) више села Свирца, код језера, народ је поштовао и пазио да се не секу« (СЕЗ, 70, 1958, 569).
језеро код кога су два велика храста«, које »нико не дира, нити им гране подсеца« и који се поштују као чувари језера (СЕЗ, 70, 1958, 568). О х. као светом и сеновитом дрвету код Словена в. Р.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Када самрт стегне моје груди болне, И потоне душа у вечноме мраку, Ви пођите тамо, размакните волне, И на дну језера копајте ми раку, И тамо сахран'те.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
њој ће, пре свега, недостајати оно душевно расположење које је нашим разговорима на обалама плавога алпијског језера, давало ток и правац.
Велики освојио персиско царство, положио је он, пре сто двадесет и три године, на египатској обали, између мора и језера Мареотиса, темеље нове вароши, која је добила његово име.
Јер и они су их имали. Један од тих џинова, камаросаурус, испливао је, једног вечера, из свога језера на суво, али ту га дочека друго чудовиште, познати разбојник мегалосаурус, и зграби га за његов дугачки реп.
Сва вода Земљина, њена данашња мора, језера, реке, потоци, ледењаци, па и подземна вода, била је претворена у пару која је била главни саставни део Земљине
Снег још покрива планине, бели се, трепери и румени у зрацима Сунца, а језера се плаве као лепе очи које гледају зачуђено у нас, изгледа као да нас се плаше и да беже.
Ово последње име дирљиво је глупо. Та Месечева мора спајају разне мочари, палудес; језера, лакусе и заливе, синусе. Иначе је цела Месечева површина прекриљена бреговима.
Сада видимо већ и један поток или реку која јури ка долини. И њен велики слап. Ено равнице, пуне језера, испресецане речном мрежом.
будућности; возим се са Вама по романтичном Месечевом језеру, пењем на Гајсберг, разгледам његову околину и сва њена језера, путујем у Ишл и показујем Вам онде један лепи бетонски мостић који води у стару царску вилу, а који сам некада
Њена врло влажна атмосфера натапа те пределе издашно кишом и ствара онде потоке, реке, језера и мора. Све смо ми то на нашем путовању видели својим властитим очима.
И на њима има континената и мора, има брегова и долина, потока, река, језера, ветрова, кише, снега и града. А тим далеким световима шаљу топлотне зраке њихова сунца.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
да је Земља удаљена од Месеца толико исто колико је Месец удаљен од Земље; да су планине увек више но долине; да језера, била она плитка или дубока, морају са свих страна бити опкољена земљом, и многа друга корисна знања.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Из дивизије су јавили да помоћ иде са свих страна. Пре подне са једне косе осматрамо равницу преко Петерског језера. Око осам часова појавила су се два бугарски пука пешадије и пук коњице. Кретали су се у колонама ка Соровићу.
Циљ овом бугарском наступању је свакако железничка пруга, која се пробија између два језера: Островског и Петерског. Пруга води право у нашу дубоку позадину и главну базу снабдевања, село Острово.
Бугари полазе. Чују се пушке. Наша два топа су у пуном дејству и гађају један ћувик, који се налази између оба језера, а који су Бугари баш сад заузели.
“ — Само толико могу да изговоре својим одебљалим језиком. Има их који већ три дана нису ни капи воде окусили. А до језера треба да иду, онако малаксали, пет часова. И мене мори жеђ такође.
Усне су ми толико изгореле и испуцале да једва говорим од бола. Али мени је ипак лакше, јер упућујем сеиза на коњу до језера и он се после путовања од три часа враћа.
Али, на срећу, наши зауставе Бугаре код Горничева, изнад Островског језера. Успех Бугара био је, дакле, непотпун. Да би то надокнадили на другој страни, реше се Бугари да изврше напад са
Сада је дошла у питање бугарска офанзива код Островског језера. Јер ако наши успеју да овладају Кајмакчаланом, онда ми њима заилазимо иза леђа, и сви они који су се налазили код
наши успеју да овладају Кајмакчаланом, онда ми њима заилазимо иза леђа, и сви они који су се налазили код Островског језера, имали би безобзирце да беже. То вам је као шах.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
да лук затеже; Трулу му кожу спирају таласи пристижућ' из далека, Као мека длака ил' руно, алга по њему леже; Са дна језера ловцу дижу се испарења: Отрован њима ловац малаксава, усамљен, без лека; Кроз душу отичу ми песме у поља
без лека; Кроз душу отичу ми песме у поља предалека, Кроз душу, кроз млака огледала углачаних река, Све до чудних језера којима небеса силазе у понор, Силазећи матицом својом ко шибљику однесе и зелени Бор Коме је журио негда господе збор
детета, за покрет његов у ходу, А аероплани и птице пролећу кроз облак И цепају га ритмом дугих песама Крај Охридског језера и манастира светог Наума За мирни пут бескрајни и дубоку набрану воду, Раскидам облак над вама.
времену пропињања ка савршенству, или да му се смејем кроз сва чуда заувек, нека се сети да сам ловио медведе изнад језера, дрхтао, писао песме, хркао сред олтара.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Тако и до језера дође и заустави се да још једном, у језеру, види небески цвет. Наже се над воду и крикну. Из воде, као из огледала,
Једва је могао да поверује да самог себе у води гледа, кад из језера изрони Месечев Цвет, дотаче нежно дечаков образ и рече: — Хвала ти, мали брате!
Дубоко у себи чинило му се да види како у тами неке пећине, на дну језера, на обали мора — блиста изгубљени кључ. Памтиле су га, затим, литице на које се пењао и урвине низ које је силазио.
Звезда која је прва стигла на обалу језера чу некакав танани звук и зачуди се. У својој небеској башти много је тога могла да види или чује, али глас фруле био
момак од свирке уморио, стављала му је главу себи у крило, заклањала га слапом косе и чекала да се на притихлим водама језера, као румени локвањ, јави први зрак сунца.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Већ ме чу ли, краљу Вукашине! Ти подигни млогу силну војску, изведи је на Језера равна, пак засједни у гори зеленој. У Момчила чудан наук има: свако јутро у свету неђељу рано рани у лов на Језера, с
У Момчила чудан наук има: свако јутро у свету неђељу рано рани у лов на Језера, с собом води девет миле браће и дванаест првобратучеда и четр'ест од града левера.
му књига каже, то је њему врло мило било, па он диже млогу силну војску, оде с војском на Херцеговину, изведе је на Језера равна, пак засједе у гори зеленој. Кад је било уочи неђеље, Момчил' оде у своју ложницу, па он леже у меке душеке.
првобратучеда и четр'ест од града левера, а љуба му изведе чилаша; добријех се коња доватише, отидоше у лов на Језера. Кад су били надомак Језера, оптече их она силна војска.
Кад су били надомак Језера, оптече их она силна војска. Кад Момчило опазио војску, он потеже сабљу од бедрице, ал' се пуста не да извадити, као
онамо негдје у некаком језеру био крилат коњ, па излазио ноћу те пасао Момчилове кобиле, које су пасле по ливади око језера; но како би коју кобилу опасао, он би је ударио ногама у трбух, те се изјалови (да не би ождријебила крилата коња).
то дозна Момчило, а он узме бубњеве и таламбасе, и остале којекакве справе што лупају, па отиде дању те се сакрије код језера, а кобиле натјера око језера.
и таламбасе, и остале којекакве справе што лупају, па отиде дању те се сакрије код језера, а кобиле натјера око језера.
Кад ноћу изиђе коњ из језера и опасе једну кобилу, па пође да сиђе с ње, онда он почне лупати у бубњеве и у остале справе те се коњ поплаши и не
— позив мујезинов са мунаре да се муслимани моле богу јездити — јахати: Напоредо језде добре коње језер — језеро Језера — поље у Црној Гори близу Дурмитора (зове се тако, јер на њему има преко четрдесет језера) јел — јер јелика — јела
добре коње језер — језеро Језера — поље у Црној Гори близу Дурмитора (зове се тако, јер на њему има преко четрдесет језера) јел — јер јелика — јела јеменија — марама јеменије — плитка обућа јењичар — в.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Како се више није могло даље, морали су опет натраг, у велику дворану. Она им сад, послије чудног ћутљивог језера, дође некако позната и безопасна, па почеше разговарати много слободније и гласније.
Јованче се морао добро сагнути да би се унутра завукао. — Еј, чувај се опет каквог језера! — гласно викну Мачак који се већ био одомаћио у пећини и престао да се плаши. — Гледај добро преда се, еј!
Немирна твоја душа повукла те је једног недељног јутра до тајанствене пећине, према мирној води неиспитаног подземног језера. Ипак, ниси доље сишао, био си опрезан.
— зачуди се Јованче. — Тамо у оној дивљини сигурно никог нема. Убрзо мала поворка крену преко подземног језера. Напријед је ишао Мачак с фењером. Посљедњи је био Јованче.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
клијање и растење, ветрова разилазење, ширине и дубине морске стојеће, и по њему ходећи путови, текуће воде и стојећа језера, и планински извори? Испод неба јасно прозирање, промахе и одухе далеке?
Друга људска смрт гњевна и гротло пуно гњева божија, ширином, дужином и дубљином једнако од двеста миља: језера, језера, по њему различних мука ватрених, ледених, црвљивих, смрдљивих, грозљивих и гадљивих.
Друга људска смрт гњевна и гротло пуно гњева божија, ширином, дужином и дубљином једнако од двеста миља: језера, језера, по њему различних мука ватрених, ледених, црвљивих, смрдљивих, грозљивих и гадљивих.
БОГ СТРАХА Да вам се све пијуће воде пробрцну с крвљу, и сва језера! А камо јоште многи једовити стршени и кућње ружна жабе, пасје мухе, љуте комарце, обадове и шашке!
— једна сила тек божија све то држи, како је испрва бездну једну воду на много струка разделио те горе диже, мора, језера, реке, потоке, изворе учини — тако и једновиђен свет изразлива својом вештином у сунце, у месец, у мале и велике
« — оставите ви и ман'те се тих ваших језера глибовитих, те се дигните с вашим мрежами на јорданску бистру реку, последујте рекшему: »Сатвору вас ловце чловеком!