Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Кад погледим кроз прозоре, видим непрегледне Галати, равницу, која се, као зелено језеро, пружа чак до Карлова. Ал’ овога лета не беше на њој ниједног зеленога стручка: све суво, црно...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Нашта нам таки живот, кад смо осуђени да пре смрти сваки час и тренуће ока од стрâ умиремо? Видите ли оно језеро?”— „Видимо”— викну сви. —„'Ајде, дакле, да и ми једанпут у животу учинимо што да ваља.
“, па потеку. Жабе око језера чујући топотање, уплаше се, пак ти бржебоље стану стрмоглав скакати у језеро. То видећи један стари зец спреда, окрене се и викне: „Стој! Што та лажа, — почне говорити — мал' не учини с нами!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Мрак болесне ноћи засипаше прахом Платане по врту, језеро прозирно; Наша срца беху испуњена страхом Туда, где све тако умираше мирно.
Африка
љубазни, гостопримљиви, и пошто су ме натерали да примим њихову вечеру, идем најпре уз брегове да видим једно језеро познато са своје лепоте. У шест и четврт имамо јединствен залазак сунца, нагао и успламтео.
Ноћ ће бити без месечине и звезде се још не пале, тако да кад стижемо на језеро помрчина је савршена. Да бих је видео, ја надносим лампу против олује над воду, коју осећам већ и иначе по свежини
Црњански, Милош - Сеобе 2
Видик је био огроман, одатле. Пред дворцем је било вештачко, францеско, језеро. На језеро су силазиле, мраморне, степенице.
Видик је био огроман, одатле. Пред дворцем је било вештачко, францеско, језеро. На језеро су силазиле, мраморне, степенице.
Теодосије - ЖИТИЈА
Стефан прочита своје писмо, а очи му се сузама испуњаваху као језеро, али се чудио немилосрђу брата Бога ради, да га толиким плачем и мољењем није могао наговорити да дође к њему.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Још Тукидид помиње сојеничарска насеља Пеонаца на језеру Празијасу (Дојранско језеро) и њихов врло приносан риболов. Шуме и пространи пашњаци на површима били су такође од великог значаја, а близина
Преспанско-костурска група Ова је котлина већа од струшко-охридске, али већи део њен покривају Преспанско и Мало језеро. Осим на северу око Ресна нема нигде око језера већих равница.
Многа су стара села потопљена у прибрежној плиткој језерској зони. Али знају кад језеро сплашњава и стари су људи ухватили правилност овога кретања, те знају кад ће њиве бити на суву и памте које су њиве
Као и струшко-охридска котлина, и ово је затворена област, а јужни део Преспанског језера и Мало језеро спадају у сасвим скривене области. Само се преко високих преседлина излази из преспанске котлине.
Туда су највише продрли Арбанаси, али их је зауставило језеро. Осим тога су западно од Јабланице и Мокре до пре 100—120 година биле поглавито словенске области.
На становништво Охрида и околине има утицаја и језеро и језерска клима. Охрид је боље заклоњен са севера но Струга, у којој дувају јаки ветрови са планина и нарочито кроз
Осим о Краљевићу Марку певају и о Косову и косовским јунацима и о „Милошу-чобанину“ (Војиновићу). Има Милошево језеро изнад села Горњег Јеловца. Гусле немају.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Ова нова земља, сва зелена и хладна, тамних шума, са пропланцима над којима је небо треперило као дубоко, провидно језеро, била је са свих страна пробијена ваздухом, и привремено, сасвим истисла из душе њихове ону другу, ветровиту.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Где је кристал-шећер? Заборавио? Трк, шта чекаш? — Шта је са оном старом салом за игранке? — Срушена је. — А језеро? Купаш ли се у њему? — Исушено је. Чекали су да стигне кристал-шећер.
Солисткиње и балетски хор! Било је сјајно. Замисли, сиђем у драгстор по цигарете и налетим на »Лабудово језеро«! То је била оргија. И остави већ једанпут ту вотку! Много пијеш у последње време... – Зар пијем?
Матавуљ, Симо - УСКОК
Најшира ловћенска долина, Цетињско поље, наликоваше на какво слеђено језеро; само на једном рубу, под брдашцем једнијем, црњаше се дугачка двобојна зграда, цетињски манастир.
Једнога вечера дуну бјелојуг, а до дана растопи сав снијег. Кад сунце грану, Цетињско поље бјеше право језеро; али након два дана вода се оциједи и земља се исуши, те по подне и владика изјаха на своме Бијелцу, праћен писарима
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
облаке, Жапце, гује, сомове и раке, Месец, звезде, ветрине и дугу, Сову, славља, орлове и вугу, Створи раста, језеро и море, Створи ружу, долине и горе, И магарца, па јоште и јарца, С оним уши, с овим створи браду, И даде им траву
“ А када се Крајина отвори, Онда рече: „Ето зора зори... Збогом, земљо, амо ти, неверо, Ма крв брацка пукла кâ језеро!“ Па у Турке одметну се клете, Свеза чалму, довати се Цвете.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ваљало би ту намакнути пред очи какво млако јесење вече у коме шушти презрео кукуруз, налијеже на рамена језеро згуснутих звијезда, а душу извлачи ојкава пјесма невидљивих дјевојака.
ТРЕБА НАЛОЖИТИ ВАТРУ Међу бреговима, на безименој заравни обраслој ријетком шикаром, тишина се слила у дубоко језеро. Какво име и да даш овој изгубљеној плитици завјетрине, без гласа и покрета, кад у њој немаш воље ни уста да отвориш.
— Путниче, немаш више с ким разговарати, немаш коме отићи. Видиш ли, пут води у језеро, у дубину, рибама. Ту, на још новој, незасјеченој ивици језера, све се прекида, нестаје.
Па да ...Ево, и ја као да видим ту исту кују како се с муком откида од знаног родног дворишта, док језеро полагацко расте и осваја долину.
Она је узмицала стопу по стопу, забринуто сједила на ивице воде, повлачила се и опет се враћала, али је језеро немилосрдно напредовало. Неосјетно је милило кроз траву, дизало увис перје, суварке, сламу.
Ако смо створили вјештачко језеро, нисмо још вјештачке пријатеље. Биће и она, и неко дјевојче, и вољен кутак у шибљу, и прекинуте игре, и онај који ће
— Све ће бити — понавља дјечак тјешећи се, и сад већ мало ведрије гледа огољено језеро-дошљака, које још увијек отуђено опипава своје нове, тек овлаш омеђене обале.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Тако они два млађа брата заспе а најстарији остане стражу чувати. Кад буде неко доба ноћи, заљуља се језеро, он се јако препане кад види да нешто од средине иде управо њему: то је била аждаха страховита са двије уши, па јуриш
и повади нож, дочека аждаху и одсијече јој главе обадвије; потом одсијече уши и себи их у џеп остави, а остало баци у језеро. Но браћа за то ништа не знају, јер оба спаваше до бијеле зоре.
Те тако она двојица легну и заспе, а најмлађи најбоље гледаше око себе и често на језеро очи обраћаше. Прође неко доба ноћи, док се све језеро стаде љуљати, пљусак од језера удари по ватри и загаси је
Прође неко доба ноћи, док се све језеро стаде љуљати, пљусак од језера удари по ватри и загаси је половину, он потегне сабљу па стане до саме ватре, ал' ето
па је удари трипут и све три јој главе одсијече, потом одмах уши одсијече и остави их себи у џеп, а трупину баци у језеро. Док је он то чинио, ватра се од оног великог пљуска угасила сасвијем.
ону ноћ код језера у пустињи, ви сте, браћо, спавали, а ја сам чувао стражу; кад би неко доба ноћи, заљуља се све језеро и изађе троглава аждаха и шћаше нас да прождере, онда ја повадим сабље и главе јој све три одсијечем; ако не
Кад тамо дођу у ону планину, пуште орлове да лове лисицу, а лисица побегне у једно језеро које је било усред оне планине, и претвори се у утву шестокрилу, али соколови одмах за њом и оданде је изагнају, онда
Чак у другоме царству код царева града има једно језеро, у оном језеру има једна аждаја, а у аждаји вепар, а у вепру зец, а у зецу голуб, а у голубу врабац, у ономе је врапцу
А он одговори: — Хоћу, светла круно! Онда га цар прими и стане га световати и учити: — Има овде једно језеро, и покрај језера врло лепа паша, па како изјавиш овце, оне одмах иду онамо те се развале око језера, али који год
Како он изјави овце, одмах их пусти к језеру, а овце како дођу на језеро, одмах се развале око језера, а царев син метне сокола на једну кладу а хрте и гајде под кладу, па засуче гаће и
око језера, а царев син метне сокола на једну кладу а хрте и гајде под кладу, па засуче гаће и рукаве те загази у језеро па стане викати: — О, аждајо, о, аждајо! та изиђи ми данас на мејдан да се огледамо, ако жена ниси.
А кад подне пригрије, онда рече аждаја: — Та пусти ме, царев сине, да замочим своју пусту главу у језеро, па да те бацим у небеске висине.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Иван В. Лалић ПИСМО Садржај И 2 ЈЕЗЕРО У ЈЕСЕН 3 ПОХВАЛА НЕСАНИЦИ 5 ЕЛПЕНОР 8 ПРОЛЕЋЕ, КОТЕЖ НЕИМАР 9 ОКТАВЕ О ЛЕТУ 11 НОСТАЛГИЈА 13 ОСМЕХ 15 ЗАПИСАНО НАД
МОЛИТВА 67 ПИЕТА 69 ПИСМО 70 СЛОВО О СЛОВУ 72 МОРЕ 74 ДОДАТАК 78 ДВА СОНЕТА О ЛОБАЊИ 79 ПИСМО И ЈЕЗЕРО У ЈЕСЕН Све тањи дани у брдима, Све ближе снегови прилазе; А шуме силазе, силазе у риђим и мрким крдима у језеро, у
У ЈЕСЕН Све тањи дани у брдима, Све ближе снегови прилазе; А шуме силазе, силазе у риђим и мрким крдима у језеро, у оклевање Сопствене слике што боји се Са непознатом да споји се Ко дух и дах у певање О слатком страху виђеног Што
Можда часови Помичу те теразије; Незнана мера на снази је И још оклевају тасови: Јесмо ли сабрали тегове? Шуме у језеро силазе И сећања се разилазе у светлост, у страх, у снегове (14.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Ко из шуме да изиђе, Љубовиђо Љубовиђе? У шебој се мрак облачи: то кошуљу љушти гуја. Језеро се разрогачи: зачује се алилуја.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Поноћна језа и сати худи, језеро врије и неман гуди. Ко ће јунака од сна да буди? Блиста у гори, под самим врхом, врело под јелом танковрхом.
„Сумњива журба — медо их гледа — можда сте нашли језеро меда?“ „Не, него машту голица моју зашто јеж воли кућицу своју.“ „Кућица, глупост!
Хладовина бункер поткопава, све се зноји да њега освоји. Киша пада и језеро кваси, мокра вода, а суви аласи. Започели коњи теревенку, спотакла се кобила о сенку.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Биће тачно кроз један сат овде. — Мислим да имам и сувише времена да се испнем до врха села. Имаћу непрестано језеро под собом, тако да ћу приметити кад се приближује лађица. — О, видећете је сигурно. — Онда ћу се пети овим уличицама?
— Добро вече. — Добро вече, господине. — Лепо ваше село. — Да, лепо. Сирото. Прошле зиме цело је језеро било замрзнуто. — Значи, није се могла ловити риба? — Не, није се могла ловити риба.
— Они живе стално овде? — Има само неколико година да се враћају свакога лета на језеро. Само сврате у наше село. Имају мотор и тада долазе са гостима. — Како се зовете? — Ивона. — То није домаће име.
— Колико има рибара? — Једва осам барки. Друга села на језеру лове више. — Ваше село је врло лепо. Видите стално језеро са свога прага. — Видимо увек језеро. Понекад побесни. — Ноћас ће бити мирно? — Можда и не.
Друга села на језеру лове више. — Ваше село је врло лепо. Видите стално језеро са свога прага. — Видимо увек језеро. Понекад побесни. — Ноћас ће бити мирно? — Можда и не. Изгледа да ће трамонтана. — Довиђења дакле.
Чекала вас је пет минута али смо после мислили да сте се предомислили. — Непријатно. Гледао сам пажљиво на језеро и никако је нисам видео. — Од Белмонтеха она долази скоро уз обалу. Можда су вам је куће заклониле. — Разуме се.
— Разуме се. Могу ли наћи коју барку да ме превезе на острво? — Не верујем. У случају да се језеро узбурка, не бисте се вечерас могли вратити. Свакако, коштало би вас много. — Колико би ме коштало?
Његов син скида капу и гледа ме смешећи се. Он гледа нарочито у језеро иза мене, тј. не гледа ни у шта, пошто тешко да тамо има шта да га занима.
Да није маркизе и њеног сина ми бисмо често помрли од глади. — Ове зиме је језеро било смрзнуто? — Четрдесет и два дана.
— Ове зиме је језеро било смрзнуто? — Четрдесет и два дана. Младићи су одржавали пролаз кроз језеро, таман колико да се провуче једна барка. Требало је дан и ноћ одржавати га. Не би иначе било хлеба.
Више бих волео да из Хуенте напустим језеро. — Онда ћу ја у пет доћи по вас. — Дођите у пет по мене. Оно је замак? Изгледа огроман. Не видим рибарске куће.
— Само ће да преноћи овде. Занима се за рибе. Можда је дошао због бацања нових младица у језеро. — Како сте га довели? — Мислим да га мој муж већ давно познаје: ваљда из Толеда.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
малена река, Има једно дивље и суморно место, На које сам некад одлазио често, А на томе месту пећина је нека, И у њој језеро.
Са њених висина Не вије се бршљан, не шумори цвеће, Хладна пустош бије из њених дубина, А језеро мртво никад се не креће. — Но кад камен падне или реч се рекне, У хладној празнини стократно одјекне.
Њу не краси бршљан нити росно цвеће: Хладна пустош бије из њених дубина, А језеро мртво никад се не крепе. Но кад камен падне или реч се рекне, У хладној празнини стократно одјекне.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
По тој хипотези, Атлантски океан је некад био једно огромно, затворено језеро, са великим дубинама у близини Бермудских острва.
Приликом једног катаклизма континент, на коме је било то језеро, распао се на два дела који су се раставили постепено, у току непрегледног броја векова, удаљавајући се један од
живела у томе језеру, где се рађала, расла и парила се, али је у одређено доба године ишла у воде што су утицале у то језеро да у њима тражи обилнију храну.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
БОГАТОГА ГАВАНА У Имотскоме, у Далмацији, имају два језера, од којих се веће, које нигде не пресуши, зове Црљено језеро (зато што је око њега црвено камење); више овога на брегу познају се некакве зидине, за које се овде прича да су
се некакве зидине, за које се овде прича да су остаци од Гаванових дворова, под којима се земља провалила и оно језеро постало. ЗМИЈА-ДЕВОЈКА У МРСИЊГРАДУ Мрсињград по причању народном саградио је неки грчки краљ.
ГАВАНОВО ЈЕЗЕРО Тако се у Лици зове Баллатон Сее — Блатно језеро (у Мађарској). Онамо се приповиједа да су мјесто два анђела, Христос
ГАВАНОВО ЈЕЗЕРО Тако се у Лици зове Баллатон Сее — Блатно језеро (у Мађарској). Онамо се приповиједа да су мјесто два анђела, Христос и свети Петар дошли пред дворе Гаванове.
Пошто они рекну слузи да бјежи оданде у планину, ударе муње и громови, те дворе Гаванове сажегу и ондје постане језеро, у коме, веле, да и сад пијетли поју и звона звоне.
БУКУМИРСКО ЈЕЗЕРО У планини Мамуњеву (Црна Гора) има једно језеро, у коме су, вели се, живели нечастиви, па би сваког уморили ко би у
БУКУМИРСКО ЈЕЗЕРО У планини Мамуњеву (Црна Гора) има једно језеро, у коме су, вели се, живели нечастиви, па би сваког уморили ко би у стану (бачији) близу језера ноћио.
и да наложи ватру па она два крша што су се у страни наднели над језером, па кад се стена усија да је одгурне доле у језеро, сви би нечастиви погинули.
Кад се камен беше ужарио, прљевима га порискоше и низ стрмен се стропошта у језеро. Сва вода намах крваво провре од изгинулих нечастивих.
А друга рекла: „Ја сам нешто начинила као мали вотњачић“ (тј. као за воће), и од тога остане Вотњак. СЕМЕНТЕШКО ЈЕЗЕРО Некада неки поп вро о празнику на месту гдје је сад језеро. Тога дана прође св.
као за воће), и од тога остане Вотњак. СЕМЕНТЕШКО ЈЕЗЕРО Некада неки поп вро о празнику на месту гдје је сад језеро. Тога дана прође св. Сава поред гувна и упита попа зашто на празник врше.
МАНАСТИРИ СВЕТОГ НАУМА И СВЕТОГ КЛИМЕНТА Приповеда се да су свети Наум и свети Климент дошли на Охридско језеро, да на његовој обали, један према другом, саграде своје манастире.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Идући тако задуго по свету, дође један пут на једно језеро, и онде нађе једне велике и богате дво- | ре, и у њима једну бабу, царицу, и једну девојку бабину кћер, па запита
” А баба му стане казивати: „Е мој синко, знам ја за њих: оне долазе свако подне овде на ово језеро, те се купају; него се ти прођи пауница, већ ево ти моја кћи, красна девојка и толико благо, све ће теби остати.
Кад буде у јутру, царев син устане и оправи се на језеро да чека паунице, а баба поткупи слугу његова и да му један мешчић, којим се ватра пири, па му рече: „Видиш овај
а баба поткупи слугу његова и да му један мешчић, којим се ватра пири, па му рече: „Видиш овај мешчић; кад изиђете на језеро, а ти му кришом само мало дуни за врат, па ће заспати те се не ће моћи с пауницама разговарати.
” Несретни слуга тако и учини: кад изиђу па језеро, он нађе згоду па своме господару дуне за врат из онога мешчића, а он сиромах одмах заспи као мртав.
Тек што он заспи, али ето ти девет пауница, како дођу, осам падну на језеро, а девета њему на коња, па га стане грлити и будити: „Устај храно! устај срце! устај душо!
јесу ли | долазиле?” А слуга одговори да су долазиле и како су осам пале у језеро, а девета њему на коња, и како га је грлила и будила. Царев син сиромах чујући то, да се убије.
Тек што он заспи, али ето ти девет пауница: осам падну у језеро, а девета њему на коња па га ставе грлити и будити: „Устај храно! устај срце! устај душо!
Кад трећи дан осване, он се опет оправи на језеро, уседне на коња, па све покрај језера, али није хтео шетати, него све стане трчати да не би заспао.
Тек што он заспи, али ето ти девет пауница, како дођу, осам падну у језеро а девета њему на коња, па га стане будити и грлити: „Устај храно! устај срце! устај душо!
Чак у другоме царству код царева града има једно језеро, у оном језеру има једна аждаја, а у аждаји вепар, а у вепру зец, а у зецу голуб, а у голубу врабац, у ономе је врапцу
” А он одговори: „Хоћу, светла круно!” Онда га цар прими и стане га световати и учити: „Има овде једно језеро, и покрај језера врло лепа паша, па како изјавиш овце, оне одмах иду онамо те се развале око језера, али којигод чобан
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Грго га остави тако пуна два часа, па га онда одведе у цркву. Бакоњи се учини да је на језеро ступио, тако сијаху црвене и плаве плоче од пода, а тако исто и мраморне стубице испред седам олтара.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Отвори: приближи сутон косе Да пут откривам — тај врат По ком ћу да лутам с два прста. Отвори бело језеро шаке Да руке нису ми два крста Да очи нису ми две раке. Отвори сву тишину — нагни сан Да откривам тајну ноћ и дан.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Чим га је погледала, младић. је утонуо у златно језеро њених очију. На њеном лицу стражари су, први пут, видели осмех. Збуњена и срећна, наставила је да везе.
За Мерсада ти хвала, можеш проћи, али знај: иза ових врата је врт, у врту Црно језеро. Кад уђеш, пред тобом ће се размаћи вода и указати стаза, узана, преузана, али ти не оклевај, већ је претрчи што брже
— Мајка гуштерова отвори Сребрна врата, а пред дечаком се размаче Црно језеро и указа се стаза узана, преузана, бела. Чинило му се да ће му се водени зидови истога трена спојити изнад главе, али
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
је слуш'о можда, Али по њима није иш'о сам; За њега свет је перивој од ружа, По цвећу шеће као паун млад, Његова душа језеро је мирно, Његов се никад не колеба над. В. Илић ЦXXИИИ 4 Истина, гдје је?... Иди својом стазом...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
плодно земљиште поред реке, а још увек придолази, онда се њен сувишак одводи, за каснију употребу, нарочитим каналом у језеро Мерис, на чијој се обали налази славни Лабиринт, са својим палатама и храмовима, са дванаест дворишта и три хиљаде
„Поплава Нила претвори целу земљу која лежи између либијске пустиње и арапских планина у једно огромно језеро. Вароши, села, насеља и гајеви палма претворе се у острвца тог језера, испревлаченог праволинијском мрежом насипа и
„Кад достигне своје највише стање, вода почиње да опада, а огромно језеро које се створило над долином Нила стане се сужавати док се, напослетку, вода не врати опет у корито реке, остављајућу
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Али ако ја затворим очи, одједном нестаје све. Просједа се читаво језеро. То није (та схватите, људи!) само моја смрт, то је катаклизам свега!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Идући тако задуго по свету, дође једанпут на једно језеро, и онде нађе једне велике и богате дворе и у њима једну бабу, царицу, и једну девојку, бабину кћеп, па запита бабу: —
А баба му стане казивати: — Е, мој синко, знам ја за њих: оне долазе свако подне овде на ово језеро те се купају; него се ти прођи пауница, већ ево ти моја кћи красна девојка и толико благо, све ће теби остати.
Кад буде ујутру, царев син устане и оправи се на језеро да чека паунице, а баба поткупи слугу његова и да му један мешчић, којим се ватра пири, па му рече: — Видиш овај
баба поткупи слугу његова и да му један мешчић, којим се ватра пири, па му рече: — Видиш овај мешчић; кад изиђете на језеро, а ти му кришом само мало дуни за врат, па ће заспати те се неће моћи с пауницама разговарати.
Несретни слуга тако и учини: кад изиђу на језеро, он нађе згоду па своме господару дуне за врат из онога мешчића, а он сиромах одмах заспи као мртав.
Тек што он заспи, али ето ти девет пауница. Како дођу, осам падну на језеро, а девета њему на коња, па га стане грлити и будити: — Устај, храно! Устај, срце! Устај, душо!
Јесу ли долазиле? А слуга одговори да су долазиле и како су осам пале у језеро, а девета њему на коња, и како га је грлила и будила. Царев син, сиромах, чујући то, да се убије.
Тек што он заспи, али ето ти девет пауница: осам падну у језеро, а девета њему на коња, па га стане грлити и будити: — Устај, храно! Устај срце! Устај, душо!
Кад трећи дан осване, он се опет оправи на језеро, уседне на коња, па све покрај језера, али није хтео шетати, него све стане трчати да не би заспао.
Тек што он заспи, али ето ти девет пауница. Како дођу, осам падну у језеро, а девета њему на коња, па га стане будити и грлити: — Устај, храно! Устај, срце! Устај, душо!
Чак у другоме царству код царева града има једно језеро, у оном језеру има једна аждаја, а у аждаји вепар, а у вепру зец, а у зецу голуб, а у голубу врабац, у ономе је врапцу
А он одговори: — Хоћу, светла круно! Онда га цар прими И стане га световати и учити: — Има овде једно језеро, и покрај језера врло лепа паша, па како изјавиш овце, оне одмах иду онамо те се развале око језера, али који год
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Кад смо стигли у Луцерн, преда мном пуче дивна алпска панорама. Тамно плаво језеро окружено снегом и Алпима личило је на амфитеатар.
Уживање у веслању и топли зраци јулског сунца гонили су ме да се бацим у језеро и загрлим таласе, који су некад давно пренели Виљема Тела на безбедно место, пошто је својом стрелом прострелио срце
када је Виљем Тел, пре пет стотина година, прогањао аустријске тиране из овог историјског кантона који је окружавао језеро, из Ури, Швица и Унтервалдена. Чинило ми се да се љуљашкам баш у оној колевци где је прва права слобода угледала дана.
Кад смо стигли у Луцерн, преда мном пуче дивна алпска панорама. Тамно плаво језеро окружено снегом и Алпима личило је на амфитеатар.
Уживање у веслању и топли зраци јулског сунца гонили су ме да се бацим у језеро и загрлим таласе, који су некад давно пренели Виљема Тела на безбедно место, пошто је својом стрелом прострелио срце
када је Виљем Тел, пре пет стотина година, прогањао аустријске тиране из овог историјског кантона који је окружавао језеро, из Ури, Швица и Унтервалдена. Чинило ми се да се љуљашкам баш у оној колевци где је прва права слобода угледала дана.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
помоћу три црте за границу између стихова и помоћу две за цезуру: „Намјера га || пред вече нанесе |||на зелено || језеро у гори”. Али то није довољно, јер се мора избећи да цезура падне посред одредбене синтагме „зелено || језеро.
Али то није довољно, јер се мора избећи да цезура падне посред одредбене синтагме „зелено || језеро. Стога се именица одваја од свог придева да би се у стиху најдубља интонациона удолинаса места које смо овде означили
одваја од свог придева да би се у стиху најдубља интонациона удолинаса места које смо овде означили „на зелено ↓ језеро у гори” могла пребацити на место предвиђено за цезуру, између четвртог и петог слога: „на зелено ↓ у гори језеро.
↓ језеро у гори” могла пребацити на место предвиђено за цезуру, између четвртог и петог слога: „на зелено ↓ у гори језеро. Стихови из песме Диоба Јакшића гласе, наиме, овако: Намјера га || предвече нанесе ||| На зелено || у гори језеро.
Стихови из песме Диоба Јакшића гласе, наиме, овако: Намјера га || предвече нанесе ||| На зелено || у гори језеро. Очигледно је, дакле, да су ред речи и интонација потчињени метричкој схеми и у служби су конституисања ритмичког
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Нисам први који се плашим да не ослепим забринут за дубину свога ока кад гледам у језеро или у простор. А ништа није теже него гледати читаву вечност са неког зида.
Краков, Станислав - КРИЛА
Далеко доле кроз долину, видела се жута равница, брежуљци набрекли као женске дојке и језеро, изнад кога се дизали кровови и минара Соровића. Плави планински ланци пресекли су видик за Флорином.
Петровић, Растко - АФРИКА
љубазни, гостопримљиви, и пошто су ме натерали да примим њихову вечеру, идем најпре уз брегове да видим једно језеро познато са своје лепоте. У шест и четврт имамо јединствен залазак сунца, нагао и успламтео.
Ноћ ће бити без месечине и звезде се још не пале, тако да кад стижемо на језеро помрчина је савршена. Да бих је видео, ја надносим лампу против олује над воду, коју осећам већ и иначе по свежини
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Знаш... господа артиљерци пратили војнике чак на Островско језеро, да им се пере веш... — Господа су, а зорт велики, па им је потребно да чешће перу веш — намигује поручник Мишић и
Пред нашим очима, преко Чегаљских планина, указује се равница, и у њој мирно, плаво Островско језеро. Као око... А над нама се разлеже прасак пушака. Мало ниже пуше се казани. Около војска лежи као снопље.
Мора бити негде ту око нас... Окренуо сам се случајно. Островско језеро... а још даље равница, над којом лебди прашина. Тргао сам се. Пред нама груну разорна граната.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
); код Лесковца (у Свирцу) »постоји језеро код кога су два велика храста«, које »нико не дира, нити им гране подсеца« и који се поштују као чувари језера (СЕЗ,
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Али по њима није ишô сам. За њега свет је перивој од ружа, По цвећу шеће као паун млад, Његова душа језеро је мирно, Његов се никад не колеба над.
1887. ФАНТАЗИЈА У НОЋИ Двороги месец над нама се сија, Језеро плаво пред нама се нија. Висока трска узнела се горе, И ситни вали међу њом жуборе.
1888. НИМФА Тамо где густи бршљан шумори с лиснатих грана, И бистро језеро шуми и ветрић уљуљкан спава; Где дивља ружица цвета, и расте зелена трава, И благи покој влада У древно, исконско
И блудећи тако на језеро паде, Па по њему - јаде! - кô закован стаде: У језеру плавом чудна мома плива, Какву болна душа у заносу
малена река, Има једно дивље и суморно место, На које сам некад одлазио често, А на томе месту пећина је нека, И у њој језеро.
Са њених висина Не вије се бршљан, не шумори цвеће, Хладна пустош бије из њених дубина, А језеро мртво никад се не креће. Но кад камен падне или реч се рекне, У хладној празнини стократно одјекне.
Њу не краси бршљан нити росно цвеће: Хладна пустош бије из њених дубина, А језеро мртво никад се не креће, Но кад камен падне или реч се рекне, У хладној празнини стократно одјекне. 1887.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
џбуњем и травом, пресушеном од сунца, на американску савану, а ускоро, када се Дунав разлије, потсетиће ме на Блатно језеро, на којем сам некад провео лепе дане.
полазна станица била би саграђена, у виду торња или моста, над каквим језером, па би се прва танад избацила у то језеро.
Зато ме је намучило нестрпљење очекивања, ублажено мало лепотом видика који се одавде отвара на Боденско Језеро. Како је дан диван, ваздух чист, а небо плаво!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Угледасмо пучину... Онако мирно и сјајно, изгледало је језеро као заробљеник међу оним кршевима, тамним стенама, обраслим свакојаким трњем. Радо бисмо сишли...
Отворили смо одмах карте. Островско језеро било је лево од нас, али прилично позади. Погледали смо се значајно. Нико ни речи не проговори.
2. август Прешли смо Островско језеро и приближујемо се лагано положајима. Наишли смо на село Неокази, чије су куће облепљене блатом и ограђене оронулим
На истоку се налазе стрме и високе планине. На западу је Островско језеро. На том кратком и уском простору налази се свега један пут, који смо тек сада ми нешто мало поправили.
Молим вас, упутите најхитније артиљерију и пешадију... Док то командант говори, ја непрестано одмеравам Островско језеро и мислим, да ли бих га могао коњем препливати. Бугари полазе. Чују се пушке.
Помоћ!... Сунце је прижегло а жеђ удави. Од неспавања и душевних напрезања несвестица нас хвата. А Островско језеро пред нашим очима. Боље би било да га не гледамо. Наше патње су превазишле Танталове муке.
Иду као избезумљени, отворених и испечених усана, исколачених очију, и као да вапију: „Воде, воде!... Где је језеро?“ — Само толико могу да изговоре својим одебљалим језиком. Има их који већ три дана нису ни капи воде окусили.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
У ноћи пуној мириса трава спуштале су се звезде и попут сребрних лептирица падале на језеро. Звезда која је прва стигла на обалу језера чу некакав танани звук и зачуди се.
— Свирај ми још мало! — замоли 3везда, а језеро сребром букну. Како је могао да је одбије? Да од очију њених умакне? Засвира момак тако тихо да шума задржа дах, а
Ко зна! Звезда је од те ноћу, сваки пут кад се небеска башта као ружичњак светлошћу оспе, силазила на језеро и слушала глас фруле, нема од нежности и чежње.
Шта се у шареној небеској башти збива није знала, није ни питала. Једва је чекала ноћ да сиђе на језеро. Је ли чудо што се Велика Звездана Мајка забрину: — Ти, кћери, много изостајеш.. — опомену је.
Крадом од сестара силазила је Звезда на језеро, остајући свакога пута све дуже, постајући свакога дана све светлија, све нежнија.
Мудар је био Месечев савет, али Чобанин није могао да не мисли на 3везду. И шума, и језеро, и свирала подсећали су га на њу, били пуни њена сјаја. Поче Чобанин да привиђа Звезду.
Полако заборави на сан. Све дуже и нежније је свирао, док није и језеро, и шуму и Месец на небу зачарао. Обамрле и неме слушале су га звезде. Његова, наједном, букну и откиде се с неба.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад је било испред тавне ноћи, он поведе Шарца на језеро, да га ладне напоји водице, ал' му Шарац воде пити неће, већ погледа често око себе; ал' ето ти Туркиње
Како дође на језеро млада, поклони се зелену језеру, пак језеру стаде бесједити: „Божје помоћ, зелено језеро! Божја помоћ, моја кућо
Како дође на језеро млада, поклони се зелену језеру, пак језеру стаде бесједити: „Божје помоћ, зелено језеро! Божја помоћ, моја кућо вјечна! У тебе ћу вијек вјековати. удаћу се за тебе, језеро; волим за те него за Арапа!
Божја помоћ, моја кућо вјечна! У тебе ћу вијек вјековати. удаћу се за тебе, језеро; волим за те него за Арапа!“ Јави јој се Краљевићу Марко: „Ој госпођо, Туркињо ђевојко. што нагони тебе у језеро?
“ Јави јој се Краљевићу Марко: „Ој госпођо, Туркињо ђевојко. што нагони тебе у језеро? Зашто л' ћеш се удат за језеро? Каква ти је голема невоља?“ Проговори Туркиња ђевојка: „Прођи ме се, гола дервишино!
“ Јави јој се Краљевићу Марко: „Ој госпођо, Туркињо ђевојко. што нагони тебе у језеро? Зашто л' ћеш се удат за језеро? Каква ти је голема невоља?“ Проговори Туркиња ђевојка: „Прођи ме се, гола дервишино! Што ме питаш кад помоћ не можеш?
Што ме питаш кад помоћ не можеш?“ Све му каза од краја до конца, од шта млада бјежи у језеро: „Најпослије казаше ми Марка у Прилипу, граду бијеломе, и казаше да је јунак Марко, да би могô Арапа згубити; ја сам
Намјера их нанијела била на зелено у гори језеро, по ком плове утве златокриле; пусти везир својега сокола да увати утву златокрилу, она му се не да ни гледати, већ се
Дмитар лови цијел дан по гори, и не може ништа уловити. Намјера га предвече нанесе на зелено у гори језеро. У језеру утва златокрила.
Кад то виђе Јакшић Димитрије, брже свлачи господско од'јело, пак заплива у тихо језеро, те извади сивога сокола, па он пита сивога сокола: „Како ти је, мој сиви соколе, како ти је без крила твојега?
Ђе је од ње капља крви пала, онђе расте трње и коприве; ђе је она сама собом пала, језеро се онђе провалило: по језеру вранац коњиц плива, а за њиме злаћена колевка, на колевци соко, тица сива, у колевци оно
ње, онда он почне лупати у бубњеве и у остале справе те се коњ поплаши и не узима кад изјаловити кобиле, него утече у језеро, а кобила остане суждребна и ождријеби (Момчилу) крилата коња, којега једни у овој пјесми називају вранцем, једни
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Језеро! — прошапута Мачак обузет свечаном језом пред тим смиреним огледалом подземне воде. — Богзна колико је дубоко.
— Да имамо какве љестве, па се спустимо у језеро, могли бисмо да засучемо ногавице па кроз воду даље — рече Јованче. — Богами, ја се не бих усудио — прошапута Мачак.
Испитивали су и даље неравне зидове све док, на супротном крају од пролаза за језеро, не открише нови ходник нешто нижи и тјешњи од онога првог. Јованче се морао добро сагнути да би се унутра завукао.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А зимно бијаше оно време. Пак свукоше их голе и пометаше свезане у једно језеро ледено ноћу, где један врло би слаб и плах собом друг им.
на лађи извезу, — а го бијаше, гажећи по води уз мрежу, — него тек опаса се са свученом кошуљом, скочи с барке у море, језеро ли је било,... хеле он доплива у крај, да се брже ш њиме састане.