Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Сав занесен неким новим, чарним сном и утонуо у овај нагли прелаз из језиво леденог у у жар, Христић је, опијен неком мистичном милином у чудној органској успомени утисака што му прођоше кроз
И она угодност тако некако непријатна и тугаљива зато што није заслужена, и брижна лица што су језиво загледала срамну рану која је крвавила, и све оне ствари око њега и успомене на њих, и неиспаване и засузиле очи
Црњански, Милош - Сеобе 2
Размештање гостију, по мраку, испало је помало језиво и аветињски, али је Павле, ускоро, заспао тврдим сном. Три сестре су, у својој одаји, наставиле да се разговарају и
Цело се лице грчило и тресло, а уста, језиво, дрхтала. Неки страшан плач пратио је ту дрхтавицу главе и лица. А сваки пут се чинило да је то крај живота тог малог
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Или, још горе — хипик, па натера Ану да станује под мостом, а мене прогласи за потрошачког типа? Језиво! Ту матори почиње да развија своју тезу, уживљавајући се до максимума: — Замисли само овакву сцену — каже — улазим
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Наједном пуче пушка... још један пуцањ, па се расу паљба негде испред нас. Куршуми зафијукаше језиво изнад наших глава, возари погнуше главе, а послужиоци полегаше. — На рукама, напред!
Још одјекнуше два пуцња... Као из неке дубине, зачу се дрхтав глас трубе... Звуци су језиво парали ноћну тишину. Занемели војници стоје непомично и слушају... — Шта је ово? — питамо Јову, старог штабзначара.
Коморџије беже вукући коње, а рањеници се прибили уз ограду. — Гађа нас... Ветар језиво звизну и ми се прибисмо уза зид... Као да очекујемо смртну пресуду... Али дужност... отаџбина...
Нешто се ускомеша над главама нашим, језиво и мучно — онда оштро цикну и сручи се свом жестином на непријатељске ровове.
Затим се осу брза паљба без предаха, са ужасним замахом, негде поче да такара језиво митраљез, па се пуцњи слише у једноставан шум, сличан продуженом ропцу самртника. — Разорном гранатом!
Тада зачусмо пред нама брзу пешачку паљбу. Рекох командиру да то сигурно пешаци врше јуриш. Језиво одјекују пуцњи у мрачној ноћи. Кретосмо даље без предаха.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
После рата, у Београду, оне су одјекнуле као бомба. Међутим, ЈЕЗИВО актуелне постале су тек у току овог прошлог рата, без икаквих песникових заслуга.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Чини се изнемоглом болеснику да слуша и њихово шуштање, и оно му изгледа онако исто злослуто и језиво, као и последњи одјек јасног звона...
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Лепо се оцећа како од Стојана долази тај страх као неко меко, неописиво, језиво ткање и, у противнику, буди самоувереност а смирује опрез.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
То пригушено јецање, нешто као ропац, кратко, тренутно, али необуздано и језиво болно, тај плач једног до безумља храброг човека као што беше он, То је нешто најдирљивије, што сам у животу видео.
И јесте ли видели како су слатко вечерали прексиноћ у Калмети? После смо ућутали и опет слушали и трпели оно језиво урлање са града. А нешто доцније неко прошапта: — Као да је киша стала.
Онда су се усправили и они из онога муља па им пошли у сусрет и труба је цичала језиво, орози још махнитије окидали па су настале страшне експлозије и бајонети оштри и ладни заривали су се грозно кроз
А више моје главе, у дрвету моје постеље, неуморно, језиво и неумољиво, стругао је црв бедне моје нерве. Чинило ми се, поред тога, како се усред дима воштаних свећа, уз ужас
И кад је са висине зачуо зујање авиона, он се језиво нагао тражећи га очима, па је, осећајући уплашене погледе на себи, изгледао немиран као мали пијани Бахус.
Врата ових соба била су дупла, па се на махове и једва могло чути испрекидано, али језиво јечање које је допирало као из врло велике даљине или као из неке страховите дубине.
Па је ипак ишло и одмотавало се некако, све док није дошло до оне језиво напрегнуте сцене двобоја између издајице Вука Бранковића с једне стране, и њега, Обилић Милоша, с друге стране, кад су
“ И опет нас сахрањује на парче и мучи невероватно. Па тако све иде даље и језиво, баца се кришом поглед, говори неприродним гласом или благо прекорава и све нас тешко дира: и фотографије по столовима
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
ткиво свијесног живота као голем тумор, и рана се на површини свијеснога сабласно шири, наочиглед расте и расте језиво нечујно, као рупа на дудовом листу под устима свилене бубе. Не, не могу више да гледам лица спавајућих.
те сликарије са фантастичним птицама и гирландама воћа и цвијећа, а у средини глоријет на класичном ступовљу, у језиво смионом перспективном скраћењу, с оштрим, непобитно увјерљивим сјенама и с управо зеуксисовски несмиљеном обманом
Тамо као да се догађало неко страсноболно крваво насиље. Големо црвено сунце тонуло је у море споро, језиво споро, некако неповратно, неопозиво.
— Но, што кажете? Није ли боље овако? И испружи чекић према слици своје мајке. Нешто језиво оцоубилачко било је у тој гести. — О, боље, боље!... Кудикамо боље!...
То је у суштини она иста унутрашња потреба по којој нервчик добро натеже своје чарапе и језиво шиљи своје оловке. Можда је истог поријекла и моја инстинктивна неповјерљивост према свему што сличи на мистификацију,
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Увек једно исто, увек исто, једно!... Одвратност се шири животом и смрћу, Одвратност се шири језиво и ледно И пада, притиска, а магле се згрћу.
Ћипико, Иво - Приповетке
дјетињства, из привидно једноличнога живота на шкољу, послије с насладом сјећаше се Антица једино дјетињих састанака. Језиво их је тражила по заклоњеним увалицама и свугдје гдје је стигла кад је за стоком у пашу ишла; а примирила би се тек кад
—Исусе мој, милосрђе! — понови језиво и скрушено. Проповједник настави: —Света наша мати Црква милостива је: она је као квочка што, када олуја наслути,
И наста ударање у прса. — Исусе мој, милосрђе! — уздише парон Зорзи и кришом, језиво погледа у сребрно распеће које језуита држи високо над собом, обасјано топлом, меком, понизном свјетлошћу, у
—Исусе мој, милосрђе! — повика обоје језиво, са сузама на очима. И бану једна сусједа у кућу, па друга, трећа; питају проштење, љубе се и мире с њима...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Тамо десно паљба нагло престаде. Али неко језиво запомаже. И овога пута мој вод је остао прикривен. Око три часа после пола ноћи зачуше се појединачни пуцњи од стране
Мерзер груну. Наш рововац десно као да заурла. Из објавнице бугарске допире јаук рањеника. Одбијено пушчано зрно језиво запара ваздух. Фи-у! Гр-р-ру!... Гр-р-у! — поче да туче непријатељска артиљерија по нашим пешачким рововима.
Командир је гледао у правцу отвора, као да некога очекује. Онда се обрати војницима: — Где је наредник Драган? Језиво ћутање. Командир се уједе за усну и лагано обори главу. — Ваљда ће наићи — рече неко бојажљиво.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Поврх њихових глава шуштао је и меко лепршао снијег који је пискаво шкрипио под ногама, а око њих је као болно чамила језиво бијела зимска ноћ, без гласа и даха.
У њему се бијаше распламћела дивска снага, сви му се живци напрегли. Посрће, пада, устаје, заноси се и језиво осјећа како се бори с нечим страшним, невидљивим, што га дави, гуши, зауставља му пару и дисање. — Идеш ли, роде?
Ћипико, Иво - Пауци
— говори Раде. — Молим те за остало причекај. Прими! Не гони ме!... Није ти за главу!... сасу све наједном, језиво, испрекидано... Говори, а осјећа у себи да је већ прекасно, и осјећа да се потајна мисао појављује...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
ватре, обреду су присуствовали још и Јевђеније, Дадара, Пипац, Богдан и Кирча, обучени у дуге црвене плаштеве који су језиво деловали при одсјају пламена што је палацао пут звезданог неба.
Зар не бих полудео од досаде, Господе? Дадара У долини се догодило нешто језиво. Јутрос су у цик зоре себри нашли обешеног о уже, исплетено од сукна мантије, калуђера Прохора.
Неколико пута нас је Лауш слао у хајку на звери, али узалуд, побеснеле животиње су стално однекуд долазиле. Језиво завијање у ноћима са месечином, режање и урликање испунило је долину. У људе се увукао страх.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
” Сва је варошица знала за то писмо и многима је било језиво. Старији људи су као на длану видели историју једног породичног живота.
Господин-Васа кашље. Он и Мимић ухватили су се сада испод руке. Спуштање троструког ковчежића у земљу, било је језиво.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Скретосмо у један шљивик. Шрапнел нас сустиже, цикну над главом језиво. Један се сломата са коња. Прескочисмо неке ограде. Артиљерија заошијава са свих страна. Налетесмо на неке пешаке.
Први, терај! Кад наиђоше на мост, коњи уситнише ногама. Обле талпе на мосту заклопараше. Нешто језиво крцну, поче да пуцкета, мост као да застења, проломи се тресак и топ са запрегом сурва се у реку. Чу се доле ломатање.
А ако погине, не би желео да га чупавог сахрањују. Говорио је са таквом присебношћу, да је то звучало помало и језиво. — Извините што сте толико чекали — говорио је расположен, бришући се убрусом.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Али, каква се поезија прелила преко тога калупа! Сан је страшан као смак света, величанствен и језиво леп: Сење је притисла тама, небо се проломило, месец пао на земљу, звезде прибегле крају, Даница крвава, на цркви кука
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
су око логора многе сјајне очи и очице, буљиле су, горјеле, жижиле, свјетлуцале, палуцале и кријесиле се тако језиво да се и папрат на крову псеће кућице дизала увис од ужаса, али Жуја је све то постојано издржала.
Нико није имао ни даха ни ријечи. — Ево га опет! — тек послије неколико тренутака прошишта Мачак. Бомбардер поново језиво заурла изнад попадалих дјечака као да брише под собом сва брда, шуме и све што је живо.