Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Цела равница је непомична и укочена. Нигде се не види жив створ. Језиву тишину прекида удаљена топовска паљба. Командир нам тек тада објасни циљ нашега пута.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
ЕПИЛОГ ТУ ЈЕ ВЕЋ ЗЕМАН Осећам често, у сатима мучним, Језиву сабласт, к'о из црне приче, И очи њене са погледом жучним, И глас промукли, што смрт само криче.
Осећам често, у сатима мучним, Језиву сабласт како пропаст плете За народ што је из свога страдања Подиг'о престо отаџбине свете, Олтар слободе и небо