Употреба речи језик у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Беше то ватра, витријол, што ми је усне и језик опрљио. Утоме се тргох иза сна. Сва сам се тресла као прут. А кад сам отворила очи, видела сам мога Алексу.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

БАСНЕ ИСТИНА И ПРЕЛЕСТ ПУТ У ЈЕДАН ДАН Езопове и прочих разних баснотворцев с различних језика на славено-серпски језик преведене басне ЕЗОПОВЕ и прочихъ разнихъ БАСНОТВОРЦЕВЪ, СЪ РАЗЛИЧНИ ЕЗИКЪ НА СЛАВЕНОСЕРБСКИ ЕЗИКЪ

оне совершено пристоје како највећим философом и политиком, тако и најпростијем сељаном који само читати могу и свој језик разумеду.

(Нека ми|ко не прими за голу сујету што јелински гдигди мешам: ови ми је језик од младости мио, и рад бих да се многима од наших младића смили; зато гдишто примешавам, ако ништа, на срећу: често

и пила Змија уђе ноћу уједну ковачницу, Тражећи ту што за јело; нађе пилу и почне је лизати: окрвави језик, но мислећи да је та крв из пиле, не престане лижући, док себи сав језик не излиже.

за јело; нађе пилу и почне је лизати: окрвави језик, но мислећи да је та крв из пиле, не престане лижући, док себи сав језик не излиже.

и на њиховим истим развалинам, наукам, мудрости и добродјетељи академије и царске градове воздвигнути и утвердити. Језик безумнога што није кадар рећи? Вели да ни бога нејма! Како и зашто? „Растљеша в начинанијах својих.

γιγνόμενον βλέπετε: Од вас свак до једнога лисичјим трагом ходи, и у свим вам што вас је год слаб се находи ум, ибо на језик гледате и на реч шарену мужа, а на дело никакво што бива не сматрате.” Но ово што ћу сад рећи добро знајмо.

” Наравоученије Велико ће добро роду сербском учинити ко преведе на наш језик малу Рафа физику што је за децу на немецком језику издата.

Ко одвећ много говори, обично мало мисли и суди, и оно што мисли све му је непостојано и замршено, језик му пред памећу трчи, нити је кадар себи времена дати да расуди о оном што мисли рећи.

претпријатију потреба је добро на ум узети: с ким имамо дело, ко је ко, и какав је, и како се је досад с људма владао. Језик је без костију и зглавака, ласно слаже речи какве хоће, и сваки зао може слатко и лепо го|ворити; зато право га се је

Пас колико каса, да све управ иде, отишао би у Америку, али он трчи којекуд — док исплази језик. Леност, дакле, и беспоредак једнако су штетне и вредовите, од којих јуност, како мужескога тако и женскога пола, из

ће времена све друге постигнути и надвисити, зашто Греција је природни дом и пријатњејше обиталиште муса, и јелински језик, он је свију грација по превосходителству фаворит-језик, и био је, и јест, и бити ће.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

И колико пепела од једног сунца остане? 2. Је ли твој сјај твој говор? Јеси ли засјала кад су те о језик обесили? И кад ми се глава с блатом помешала поруку ми шаљеш с небеских вешала?

Мудрац међ нама ћути, ћути јер смо му језик ишчупали, јер смо га камењем и цепаницама јер смо га дотукли. Ал његова се бела коса у облаке над Повленом и снег

у облаке над Повленом и снег претвара, његова дуга брада дубоко у земљу пушта храстово корење, ишчупан, његов језик, у нова времена, из сваке гране избија ко лист, у храстовој крошњи с вечери на ветру, никле из воде, из птица,

и свеће од лоја, теби, земно богатство, и теби, љубави моја, висећи на брези изнад цвећа и стада, обешен, плазим језик већи од водопада. 7. Победа ће (с нама полети у пад!) оловом у пилулама да ти лечи глад. Завичај ће (гини!

Појешће ти коње до потковица! Појешће ти језик, срце, крила, канџе, перје, и остало сало! И све ће јој, ало, бити мало!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

— „И ја сам из Србије” одговори му Чардаклија. — „Да тамо идеш, то верујем; а да си из Србије, није истина: твој језик није српски!” — И рече: „Хајдете, хајдете, да од мене не нађете”. Ми оно наше покупимо и у котроманац одемо.

Знаш ли, брате, када смо се састали на Дубоком у збегу, и кад смо те заклели да идеш у Русију и да научиш росијски језик, и да ћемо ми послати наше људе тамо, пак да ти с њима идеш да им будеш толмач и писар? Ето и̓ сада шаљемо.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Зарошки поп није био ни онако речит, а кад се нађе на каквом весељу с људима, баш му се нешто узме језик, те не уме ништа више рећи него само: »Може, може, ја!« — Деде ти, чича-Мирко! — нуди Пурко. — Одмени нашег попу.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Смотрио је у воћу Јелицу где залучује телад. Приђе огради и зовну је. А кад му она приђе, њему се свеза језик!... Толике мисли, толики осећаји... а он их не умеде казати!... Али је осећао да јој мора нешто рећи.

Ако се убоде, он извади трн из ноге, а ко га не могне извадити, он навуче чарапу па сакрије. А кад се убоде на језик... Али, иди!... Иди!... И ухвати Станка за рамена, па га поче гурати напоље... — Дакле, велиш: Турчин и Маринко?

” „Не, не!... Не смем! И што ће то?... Што да причам кад ме нико за језик не вуче.... „А могу доћи просиоци... Могу ме просити, па и испросити... шта онда да рекнем?...

— Слободно му реци да се ја на њега не љутим!... — Ама, остави ти то, драги ага!... Није мени мајка језик испредала; умем и ја казати шта мислим!... Видећеш како ћемо се ми здружити и бити добри пријатељи!...

Ниједна паметна мисао да му дође у главу... Крушка, као вешт човек, поче лепо око њега док му језик не одреши. И он исказа Турчину све, ама све: и како му Јелица одрекла да пође за Лазара, и како ју он отерао.

То дође ненадно. Станко му дође, али посрте, јер му се смрче пред очима... Хтеде нешто рећи, али му се свеза језик... — Како? Зашто? — заграјаше са свију страна. Дева исприча све, од самога почетка. — Па каква му је то тамница?

— Сад пуштај!... — рече он. Пустише. Маринко се копрцну два-трипут, очи му искочише, а језик испаде из уста. Станко погледа Крушку. — Јеси видео, Турчине? Али Крушка ни да би речи. — Е, сад је на тебе ред.

— Хоћемо ли, харамбашо? — упита Заврзан. — Не... Само за мном!... И доведе их на крај честе, што се као језик у поље пружа. Ту на брзу руку постави бусије, па стаде гледати борбу... Око се навикну да гледа у таму.

Међутим, Сулејман, или Кулин, водио је војске преко 50.000 луди. И то беше сам потурчењак, јунак, брат, јер језик му је матерњи српски језик!...

000 луди. И то беше сам потурчењак, јунак, брат, јер језик му је матерњи српски језик!... Кара-Ђорђе је у самом пољу мишарском ископао шанац, баш на оној равници на врху брдашца мишарског.

У толиким је борбама био, па му сваку беше лакше почети него разговор с Јелицом... Свезао му се језик!... — Па шта ми ти радиш? — упита је, колико да рекне штогод. — Ето... — Јеси ме пожелела?

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

И ја разумем те гласе што хује, Тај језик Бића и тај шапат ствари... Често све стане; још се само чује Куцање мог срца.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Моје рањено срце поче клецати и најзад покушавати да се поштапа на језик, али он се већ узео и обамро. У тај пар паде ми на памет што ми мати рече у једној прилици кад сам се збунио:

Ох, боже, ти који си свемогући; ти који си васкрснуо Лазара и који си чак од воде начинио вино! Ти! Ти ми одреши језик! Нећеш? Е, хвала ти бар што си ми послао помоћника! Помоћник, то јест болнички помоћник уђе. Доврага!

Он позелене и — исплази ми језик. Видео сам да није за разговор и оставио сам га све до после купања, и тек кад смо и пиво попили, учини ми се да ћу

ниједног кочијаша ни носача Капетан хтеде много штошта питати жену, али никако да отпочне; напослетку му се одреши језик: — Међер, ти си жива! Он је ухвати и стеже за мишицу, као хтевши се уверити. — И овај мали! Ти, ти војниче!

Учитељ се уједе за језик: — Молим, молим, господар-Нинко и куме, и ви, господин-попо и остала господо! Ја велим, ако дозволите, да се дијете

Него сам вас зовнуо да се договоримо за неке ствари. Кум Нинко хоће да соколи попа, али му се језик завезао, и само гута пљувачку. Аксентије са Станојем покуњио се, па се само примакоше постељи.

ни говори, ни ромори, само брише очи, и тек постарији људи што је по штогод припитају, а млађима се чисто везао језик. Није шала, као нека госпођа! Па каке су јој оне хаљине, па како иде!... Сутрадан устала она, стала на врата па гледа.

— хтједох рећи: с Маром, али ме сам језик поведе, те рекох: — шта је, богати, с Павлом Ђерићем? — Е, сељаче и господине, њега је ону ноћ, кад школа изгоре,

Уосталом, лако је то разумети, јер вам је језик врло сродан с нашим! — рече она. — Опростите, госпођице, што вам морам противречити.

— рече она. — Опростите, госпођице, што вам морам противречити. Српски језик нема апсолутно никака сродства с немачим. Ја погледах Ану. Она беше поцрвенела.

Срби су Словени. — Ах, тако! Молим, опростите — извињаваше се госпођица. — Знам, сад се сећам. Ваш је језик сродан с мађарским? Ана ми не даде одговорити, она се уплете. — Кларо, Кларо — рече она усиљено смејући се.

— Кларо, Кларо — рече она усиљено смејући се. — Зар су Мађари Словени? То је као кад би неко тврдио да наш језик има сродности с персијским. Госпођица Ведел беше црвена кô паприка. Ја се нисам ништа срдио.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

« Он само ћути, зажмири очима, разглави вилице, заврне језик па зева као какав блазиран аристократа кога се тај свет баш ништа не тиче, а гђа Перса да се изеде жива.

(А таква је било и гђица Јула.) Г. Пери се завезао језик, па ни речи да рекне, него је узео па разгледао један нож који је остао ту на столу и прочитао је у којој је фабрици

Мислим, дакле, да се варошке госпођице не могу ни сравњавати са госпођицама на селу — вели Пера, коме се одрешио језик. — Или управо: варошке су према онима са села као...

— Очитаћу ја њему већ... — да му очиташ, јест — храбри га госпођа Перса — те још како да му очиташ. Еј, да ти ја мој језик позајмим! — Те још како ћу да му очитам! Зар је то лепо да се ми као комшије и пароси тако мрзимо?!

До’ће време, па ће вас дете проклињати! Бадава, што јест-јест; ал’ за љубазне ствари — само је немецки језик створен, слатка! Није то да говорим и држим страну што ми је мама била Немица,... ал’ сасвим је тако. Зар не?

Па и мало сува језика свињећа из оџака не би Нићи шкодило. Знаш, кад ми се овај мој језик одузме и изда ме од пића, — нек ми се, велим, онај свињећи у торби нађе као цигурација!

— Та није баш ни требало, само сте се забадава трудили — вели Нића, и трпа сув језик у рукав од кабанице, који је доле завезан и лепо служи и као торба.

— Нећу ништа ни говорити; само ћу дувати у рог, а за то ми не треба ни Неце Муцкалова језик! А ово парче сланине ћу за ујутру да оставим, — вели Нића и меће сланину у онај завезани рукав од кабанице...

— Еј, да ми је, Ћиро, да ти ја мој језик нешто могу да позајмим!... А кад ћеш морати тамо? — Прекосутра се крећем. — А јеси л’ се постар’о за кола?

А сем тога, сад се још одала и на учење језика. Учи француски, јер је здраво заволела тај језик изображена света. Прилично је изгустирала немачки језик, који гђа Перса још једнако брани, па се ради тога често

Учи француски, јер је здраво заволела тај језик изображена света. Прилично је изгустирала немачки језик, који гђа Перса још једнако брани, па се ради тога често препиру мати и кћи.

Гђа Перса нема ништа против француског језика; штавише, мило јој је, али ипак каже да не треба багателисати ни немачки језик како то почиње Меланија, па каже: да је француски језик баш тако нобл-језик, зар га не би говорила и гђа

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Ал’, молим, станите само мало. Већ има сат један како хоћу нешто да вам рекнем, па опет нисам могао, канда ми неко језик завезао. Сад сам се мало раскуражио. Кажите, молим вас, хоћете ли ви за мене поћи?

Неко је казао да је човеку језик дат да њиме мисли сакрије своје. Ако икоме, то је доиста госпођи Евици језик за то дат.

Неко је казао да је човеку језик дат да њиме мисли сакрије своје. Ако икоме, то је доиста госпођи Евици језик за то дат. Својим лицемерним начином у први мах сваког је задобити знала и не једног је жедног преко воде превела.

Африка

Иначе, све су ове жене страховито брбљиве, уочљиве, горопадне. Мој пријатељ говори са њима бамбара, што је језик судански, али који, као Европљани француски, говоре сви трезвенији црнци у западној Африци.

Црнцу би чак било немогуће и изразити на прост начин да је земља само његова; језик ових племена уопште не располаже присвојним генитивом; сам појам толико им је стран да чак, и кад науче наше језике,

Пиво љуто, банане вруће, ананас који пржи језик. Онда прибегавам чају, који једини гаси жеђ. И већ се спремам да легнем кад ми Фонтенов црнац, још увек у плавим

Он долази, после, да говори са мном. Китњасти језик какав измисле само црнци када постану отмени. „Ми смо најдаља француска земља на западу а колико је само штета што је

Увече велико паковање и табарен. Волим језик којим се црнци изражавају на француском. „Ле пене фути; лото не па фути!

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

да ја љубов моју к вами доста просто и без употребленија текстова из романа изражавам, но с отим мислим да што је језик простији, то су чувства природнија. Од вас, дакле, сада очекивам, смем ли зацело жељи мојој надежду давати.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Били су остали отворених уста. Већина тих људи разумела је немачки језик, којим је рескрипт био написан, али као што су паписте, међу њима, разумели латински, у католичкој цркви.

Мали нос, који је штрчао ружичасто, мала уста, у којима се језик, кад би певала, ваљао. Осмех весео. Али су се нарочито њене очи памтиле, дуго.

Руке су им дрхтале, док би му приносиле тикве и хлеба. Али, иако нису знале његов језик, ни он њихов говор, оне су му доносиле храну, иако са страхом у очима, који, у људском оку, изазива страх од убица.

Дошла је код њега да руча. Исакович јој је причао, немецки, којешта, о којечему, тек да јој покаже да тај језик разуме, и зна, а она га је испитивала само о женама, о љубави, о обољењу које има, а није га питала о војеним стварима.

Имала је само као неки слап од злата, на себи, дугу, бујну, плаву, косу. Исаковичу се било грло стегло, а језик сасушио.

Ицх со. Ихро Хоцхwохлгеборен wие Сие wоллен!“ Волкову је требало увек неколико тренутака, да разуме Павлов немецки језик, а кад разумеде, помисли да се тај официр јако променио. Сат је одбијао у предсобљу, кад их је лакеј уводио амбасадору.

А тешко оном ко их буди нехатно. Може да, у трбух, добије брису! Пси, у такве дане, лутају по Темишвару, а језик им виси, и дахћу, као да су прогутали слану рибу на песку. Реже, и на децу.

Па ипак, њен се црвени језик сад ваљао на његовим устима, тако лудо, а њене су га руке миловале по лицу, тако топло. Чуо је како му, као издишући,

Вишњевски му одговори, руски, иако је морао приметити да Исакович не разуме тај језик: Треба да се одморите. Ја сам по годинама стар, али срцем, млад. Како рече: „Вам нужно отдохнут!

Упозорили су Исаковича да Вишњевски нерадо говори немецки, слабо разуме свој језик матерњи, а говори руски. И оне се труде да говоре само руски, иако слабо знају тај језик и често га забораве, сасвим.

И оне се труде да говоре само руски, иако слабо знају тај језик и често га забораве, сасвим. При крају те прве вечере, у кући Вишњевсковој, Исакович виде да ће, до доласка своје

Тај Србин, син Србина, који је свој језик био заборавио, и говорио још само руски, раскошан, као неки гроф, сачекивао је своје, бивше сународнике у Токају и

Теодосије - ЖИТИЈА

речи анђелске хране, вас, праве слуге богатог Владике и Бога, о оци, подстичем да се молите, реч што знањем тече и језик јасан из неоскудних његових ризница да ми да, а пре свега зраку светлости, којом бисмо, мрак душе и ума очистивши у

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Према облику заменице што овај је језик подељен на штокавски и чакавски дијалекат и сматрало се да штокавски дијалекат карактерише Србе, а да је чакавски

говоре такође кајкавским дијалектом, кога уосталом нестаје пред штокавским, који се шири као књижевни српско-хрватски језик. Кајкавски се дијалекат још добро одржао у Крањској, у околини Трста, у Штајерској и у Корушкој.

Књижевни језик и књижевност постали су заједнички Србо-Хрватима нарочито од почетка XИX века. Међутим су Словенци и Хрвати имали већ

Кад се изузму неки архаични облици, језик дубровачке књижевности је исти онај који је у XИX веку усвојен као књижевни српско-хрватски језик.

архаични облици, језик дубровачке књижевности је исти онај који је у XИX веку усвојен као књижевни српско-хрватски језик. Ова је акција почела већ крајем XВИИИ века.

Он се трудио да уведе народни језик као књижевни наместо обласних дијалеката и наместо језика тадашње српске књижевности, у коме су превлађивали руски

Он је употребио за српски књижевни језик говор западне Србије, језик Јадра. То је штокавски дијалекат скоро исти са херцеговачким. Око 1830.

Он је употребио за српски књижевни језик говор западне Србије, језик Јадра. То је штокавски дијалекат скоро исти са херцеговачким. Око 1830.

Око 1830. године Људевит Гај је увео код Хрвата штокавски дијалекат као књижевни језик. Људевит Гај је био, као и многи његови сарадници, пореклом из Загорја, из области северозападно од Загреба, где се

Почевши од ове епохе остварило се јединство у језику и књижевности код СрбоХрвата и српско-хрватски језик и књижевност почели су се ширити и код Словенаца. Али је Људевит Гај у исто време био себи поставио пространије циљеве.

године, обрнула се у супротном смислу. После неких устезања, Бугари нове Бугарске усвојише за свој књижевни језик један дијалекат који их је највише удаљавао од Срба.

У исто доба јавила се у новој држави велика фигура Вука Караџића, који је, напуштајући стари словенско-руски књижевни језик, дигао народни језик на висину књижевног и створио потпуно фонетску азбуку.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

други затим буде клин Неко други клешта Остали су мајстори ЖМУРЕ Неко се сакрије од некога Сакрије му се под језик Овај га тражи под земљом Сакрије му се на чело Овај га тражи на небу Сакрије му се у заборав Овај га тражи у

ти на раменима бледе Врати ми их у нигдину своју бежи Бежи чудо од чуда Где су ти очи И овамо је чудо 10 Црн ти језик црно подне црна нада.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Ја нећу то што ти хоћеш! Једва скупивши пљувачку да покренем језик запитао сам је шта је то што ја хоћу а она жестоко и нагло ме ударајући песницама у груди рече: - То. То. Ти знаш!

Она је довољно луда да човеку поклони тако нешто. - Да није можда јеж, Рашида? - осетих како ми се суши језик, али она рече да није, нека погодим.

Атаман није имао шта да изгуби: њега су већ избацили из школе. А ти? — ћушнула ми се под језик моја савест. Шта би ти могао да изгубиш? Од тебе су ђаволи и људи дигли руке!

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Није ни чудо: Шамика, такав дандy, покрај финих Талијанкиња! Научио је брзо и Талијански, јер талијански се језик лепи. Готово сваки дан је ишао у позориште, и то највише у „Феніце”, и то кроз „водену” капију.

Црњански, Милош - Сеобе 1

И пошто им нису знали језик, они су им говорили мумлањем, јаукањем, рикањем и рзањем, каламбурима, састављеним од свакојаких гласова што су их

Официри, међутим, беху то вече гости у дворцу печујског бискупа, који је знао језик пука, јер је у околини имао на хиљаде верних својих Славена, католика.

налево, разбарушена, са гушом свом поднадулом и пуном крви, модром, и отеклом, изнад ужета, до ког је висио поплавео језик.

Турци су му били ишчупали језик, зато је сад ћутао. Иначе, није требало да га се плаше, миран је и кротак, само плаче.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

ДЕО ВЕРОВАЊА И МАГИЈСКИ ПОСТУПЦИ У ОДРАСТАЊУ ДЕТЕТА 2 ПРЕ СВАДБЕ (РОДИТЕЉА) 3 ЉУБАВНА МАГИЈА 4 ВРСТЕ ЉУБАВНЕ МАГИЈЕ 5 ЈЕЗИК И ЛОГИКА ЉУБАВНЕ МАГИЈЕ 9 ПСИХОЛОГИЈА ЉУБАВНИХ ЧИНИ 11 СВАДБА И ПОСЛЕ СВАДБЕ 13 МАГИЈА ЗА ПЛОДНОСТ И

ЉУБАВНИХ ЧИНИ 11 СВАДБА И ПОСЛЕ СВАДБЕ 13 МАГИЈА ЗА ПЛОДНОСТ И НЕПЛОДНОСТ 14 ВИДОВИ МАГИЈЕ ЗА ПЛОДНОСТ 15 ЛОГИКА, ЈЕЗИК И ПСИХОЛОШКА ПОЗАДИНА МАГИЈЕ ЗА ПЛОДНОСТ 20 МАГИЈА ЗА ДОБИЈАЊЕ МУШКОГ ДЕТЕТА 23 МАГИЈА ЗА ДОБИЈАЊЕ ЖЕНСКОГ

Касније, „ако ли се њом такне девојка, она ће се страствено заљубити у оног младића који ју је дотакао.“) ЈЕЗИК И ЛОГИКА ЉУБАВНЕ МАГИЈЕ Љубавна магија није никакав скуп произвољно изабраних, бизарних поступака, него представља

коју је изврсно извео Љубинко Раденковић, показује да се у њима користи један разрађен и чврсто фиксиран симболички језик у којем су кључне метафоре — промена, метаморфоза и плодност, родност.

ЛОГИКА, ЈЕЗИК И ПСИХОЛОШКА ПОЗАДИНА МАГИЈЕ ЗА ПЛОДНОСТ У магијским радњама за плодност користи се веома чудан, шаролик скуп извесни

⁴⁴ „Тешка жена“ требало би да избегава да једе загорело јело да не би детету изгорео језик, а такође ни доње коре од хлеба што остане у црепуљи, јер ће детету испод језика израсти још један језичић.

А ако гледа када убијају змију, онда ће јој дете „плазити језик као змија“.⁴⁵ За трудницу је чак опасно и да једе храну која је дошла у додир са змијом (коју је змија угризла) јер ће

Код Срба на Косову постоји веровање да ће мало дете које поједе језик птице сојке бити говорљиво и да ће знати „деведесет и девет језика“.

А кад се дете на прагу куће извуче из вреће, треба му рећи: ’Мучење нек стоји у врећи, а теби језик у речи’.“¹³ У Фочи, у Гацком и у другим местима „ако дијете не може одмах почети да говори, носе га на Бадњи дан увече

језику једног народа најбоље се огледа сама суштина свеколике његове духовне културе, и зато Сапир с правом каже да је језик „симболички водич ка култури“.

У језику је отелотворена представа света специфична за народ који се служи одређеним језиком. Али језик не само да изражава, већ и уобличава виђење и тумачење света.

“) и докраја је избрушен сликовит, сугестиван песнички језик пребогат метафорама („Кућа ти се ископала“!), хиперболама („Колико ти на глави длака, толико ти Бог дâ јада!

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

љути, које вређа помисао да би могли умрети, који ће у гроб поћи забринути као они што иду у туђину где не знају ни језик, ни обичаје, где не познају душе живе; за људе који пред смрћу негодују као да их ни дужне ни криве шаљу на робију

За људе који прижељкују да судба нанесе на чардаке веће од њихових земљотресе, да језик пожара стогове нечије славе лазне, а они да га мотре негде изблиза.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Презиме се завршавало на ицх. Тако се на француском каже ић Био је несрећан због свог презимена. Французи су ломили језик док га изговоре. А Французи не воле да ломе језик ни због кога ко није њихов.

Французи су ломили језик док га изговоре. А Французи не воле да ломе језик ни због кога ко није њихов. Па је после скратио презиме, да га не ломе, јер се љуте кад морају да га ломе. Французи!

Само ако успели момци преведу са овог малог језика моју причу на неки огроман језик. Само ако Хелен, Лу и Меги буду хтеле да је саслушају...

Превео је ту реченицу са енглеског на свој матерњи језик. размишљајући при том како неке сасвим обичне ствари звуче различито на другим језицима.

— Дижи се! — просикта момак. А можда је ово само стравичан сан из кога ће се пробудити у чистој постељи и исплазити језик ноћним морама?

Матавуљ, Симо - УСКОК

А бог зна разумијеш ли све што зборим? — Разумијем — одговори гост, звонким гласом. — Мој матерински језик доста је сличан вашему, а ваш сам прилично научио за ове двије године откад сам с вашим људима, Граничарима.

Срећом, био сам у граничарском пуку, међу добрим момцима ваше крви, од којих научих ваш језик, а помало и писмо. Најзад, јутрос ми пође за руком да учиним на што сам се одавно спремао, умакох из града онога часа

— Читам, али писати не умијем! — Научићете ласно! Мука је то што је језик у нашим књигама више руски него наш овај обични, како народ говори!

Французи су у нашем Приморју задржали талијански језик у службеном саобраћају, па га задржаше и Ћесаровци. Јанко узе читати написе.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

); бакит (коњски ход); мирничак (мирно детенце); ћуткац (језик за зубе!); глотан конак (рђав, неудобан конак); вујаљка (вучја куцаљка, гунгула); охохнути (узвикнути охо-хо); паспаљ

не може говорити; и најличнија лексика само је део заједничког детињства и заједничког језика; у сваком случају, тај језик боље разумемо но овај, јавни и новински, који је толико свачији да је постао ничији.

Посреди је посебна врста сатиричког надахнућа: друштвена стварност дотиче се сасвим овлашно, кроз језик, онолико колико се одражава у готовим језичким калупима.

Модеран човек доживео је и тај, међу другим необичним призорима: видео је језик који се сам себи смеје! У циклусу Вукова азбука две песме, зачете у игри и из игре, најбоље показују обиље и квалитет

Пародичност, хумор и игра ту су таутолошки појмови, разменљиви чиниоци. Подручје ове игре пре свега је језик. Оно се протеже од добродушног поигравања речима и појмовима, до самоубилачког гнушања над језиком као таквим (У

Свеједно: језик вам већ открива део својих неисцрпних чари, омамљујућих могућности. Језик почиње срећно да вас служи.

Свеједно: језик вам већ открива део својих неисцрпних чари, омамљујућих могућности. Језик почиње срећно да вас служи.

Стил и језик којима се деца у тим композицијама служе одавно су напуштени и у књижевности и у новинарству, а животаре још једино у

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ЖУТИЛОВ: Видите, ви у Маџарској живите, а не знате маџарски. То је срамота! Чији лебац једете, онога језик треба и да научите. ГАВРИЛОВИЋ: Богме, господине, ја једем свој лебац. ЖУТИЛОВ: Аруло, издајица отечества!

НАНЧИКА: А шта ћемо с оном облигацијом код Нађ Пала? ЖУТИЛОВ: Ја сам ти казао да је маџарски језик касират. Све што је њиме писато, ништа не важи. 3. СМРДИЋ, ПРЕЂАШЊИ СМРДИЋ: А ко је пустио Хумла из затвора?

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

БРАНКОВИЋ 29 И РАЦИОНАЛИЗАМ 32 РУСКОСЛОВЕНСКИ ПИСЦИ 33 1) РУСКИ УТИЦАЈИ КОД СРБА У XВИИИ ВЕКУ 34 2) РУСКОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК КОД СРПСКИХ ПИСАЦА 37 ХРИСТИФОР ЖЕФАРОВИЋ 39 ВАСИЛИЈЕ ПЕТРОВИЋ 40 ПАВЛЕ ЂУЛИНАЦ 42 ЈОВАН РАЈИЋ 44 ЗАХАРИЈА СТЕФАНОВИЋ

АЛМАНАСИ 171 КЊИЖЕВНИ УТИЦАЈИ 174 КЊИЖЕВНЕ ИДЕЈЕ 175 КУЛТ НАРОДНЕ ПОЕЗИЈЕ 177 ОСНИВАЊЕ СТАЛНИХ НАРОДНИХ ПОЗОРИШТА 179 ЈЕЗИК И ПРАВОПИС 181 ВУК СТ.

ДАНАШЊЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 345 ПОЕЗИЈА 346 ПРИПОВЕТКА И РОМАН 348 ДРАМА 349 КЊИЖЕВНА КРИТИКА 350 КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК И СТИЛ 351 1) ПЕСНИЦИ 352 ЈОВАН ДУЧИЋ 353 МИЛАН РАКИЋ 355 СТЕВАН М.

предавање 3начајност дубровачке књижевности и тврди да су Срби, још у XВИИИ веку, требали усвојити, као књижевни језик, језик којим су певали дубровачки песници.

3начајност дубровачке књижевности и тврди да су Срби, још у XВИИИ веку, требали усвојити, као књижевни језик, језик којим су певали дубровачки песници.

Рајић, учитељ »долно-осјечке јуности«, прештампао је црквеним ћириловским словима Сатіра, али покваривши чисти и лепи језик Рељковићев, удешавајући на хибридни и наказни славеносрпски језик.

словима Сатіра, али покваривши чисти и лепи језик Рељковићев, удешавајући на хибридни и наказни славеносрпски језик. Добра књига Рељковићева нашла је читалаца међу православним Србима, и 1807. године појавило се ново издање у Будиму.

како су, поред Качићеве песмарице, и Рељковићев Сатир и Дошенова Аждая седмоглава побудили га »свој исти простонародни језик писати у књиге...

У свим тим импровизираним школама учили су се поглавито црквени предмети, нешто мало латински језик5 и световни предмети, и у њима су се поглавито спремали свештеници.

из 1764, пећки из истога доба, троношки из 1791, у којима је народна књжевност нашла материјала за своја развијања. Језик старе српске књижевности живео је још у почетку XВИИИ века, и у Угарској се јављају неколико писаца који су покушавали

и кметовским синовима«, са коморанским шајкашима, он не говори »књишки скривено«, но »простим дијалектом«, »на сербски језик ради разуменија простим чловеком«, »на просто уразумитљноје знаније србскоје за сељане и просте људе«.

И значајно је да је он тим језиком писао нарочито после 1740, када је код Срба стао преовлађивати рускословенски језик.

Милићевић, Вук - Беспуће

Миланове очи сјале су и лутале по таваницама и кад се наједном њихове очи сретоше, њему се језик заплете, причање поста сметено и збуњено и нагло се заврши, готово прекиде. Он ућута и гледаше преда се.

у њу све своје наде и муку и јаде и зноје, земљи из које су се родили генерали који су заборављали и своје куће и свој језик и своју народност, чим су припасали сабље, и ломили их по крвавим разбојиштима Солферина, Мађенте, Кустоце и

Сремац, Стеван - ПРОЗА

А Јови је то лако ишло, јер је боље владао српским језиком него Шваба Кристијан, а наш, опет, матерњи језик пун је таквих финеса да још мало па нећемо један другоме смети ни бога назвати!

Хоћу и ја помало народски да се изражавам; ако ми не похвале причу, а оно бар језик у њој да ме спасе. Нека бар кажу да је језик чист као суза, па нико срећнији од мене!

Нека бар кажу да је језик чист као суза, па нико срећнији од мене! У том селу, на брдашцу лежи школа. Ја нисам ревизор, па је баш и не морам

— Среда, господине! — устаде један и рече. — Е, лепо, данас, дакле, имамо у трећем и четвртом разреду: српски језик, лепо писање, хришћанску науку, и историју Срба. Отпоче с децом граматику.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Ако језик оће да сачува Па тољагом по глави га грува... Боље, боље да га Вишњи прими, Да нам више по изби не дими...

И мени души није било лако, А срце моје тешко мени куца, Ја гледећ у њу, сам сам с њоме плакô, Што год сам рекô, језик мени муца; А опет зато, било макар како, Мада ми срце тужно како пуца, Ја збогом њојзи морао сам рећи, На моје

„За њом, за њом!“ језик муца, Ма срце им чудно куца. Они иду, ма што ближе, Већма им се коса диже, Под кожом им страва мили, Дела помоз',

искра живота у њему, А руке стоје пола саклопљене; — Он овај не мож' да поднесе углед Неразговоран сузног ока језик. Он њему пружа дрктајућу руку, И — је л' он њему, што он жели, казô?

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Како сам само леп у часу кад ме нико не види! Туђи ми погледи мењају лице, дају ми други облик, трпају ми други језик у уста! Сутра ћу опет устати као глупак који се упиње да се покаже паметан, ко слабић који би да се покаже јак!

А ни Имотски није далеко, чуће се. Боље да ја гледам своја посла. Нико ме не вуче за језик. Мој Ахмеде, прави се ти луд, ако си паметан! (Гласно) Шта мислиш, да л ће ово одело да нам скидају?

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

се врати у кућу; како није давала да ме зову бојећи се, да се не „пометем“ од учења; како ме је, кад је почела да губи језик и свест, овог вечера, док сам ја путовао, звала: „Којо, Којо, хајде брзо“...

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

годину: и мислим с помоћу бога, и којег доброг Србина, дати на штампу, с гражданскими словами, на наш прости српски језик, једну књигу која ће се звато «Савеш здраваго разума», на ползу мојега рода, да ми није залуду мука и толико пуотовање.

премудри(х) књига француски(х) немецки(х) и талијански(х), најлепше мисли као цвеће избирати намеравам и наш општи језик издати.

народа језику пишу, онда просвештеније разума и свет ученија не остаје само при онима који разумевају стари књижевни језик, но простире се и достиже и до сељана, преподавајући се најпростијему народу и чобаном, само ако знаду читати.

Знам да ми може ко против рећи; да ако почнемо на простом дијалекту писати, стари ће се језик у немарност довести, пак мало помало изгубити.

Колико је они(х) који имаду време и способ за научити стари књижевни језик? Врло мало! А општи прости дијалект сви знаду и на њему сви, који само знаду читати, могу разум свој просветити, срце

сви знаду и на њему сви, који само знаду читати, могу разум свој просветити, срце побољшати и нараве украсити. Језик има своју цену, од ползе коју узрокује. А који може више ползовати него општи целога народа језик?

Језик има своју цену, од ползе коју узрокује. А који може више ползовати него општи целога народа језик? | Французи и Италијанци нису се бојали да ће латински језик пропасти, ако они почну на своји језици писати; како и

А који може више ползовати него општи целога народа језик? | Французи и Италијанци нису се бојали да ће латински језик пропасти, ако они почну на своји језици писати; како и није пропао.

Није мања част света у којеј се славеносрпски језик употребљава него земља француска илити | инглеска; искључивши врло малу различност која се находи у изговарању, која

следоватеље, не искључавајући ни саме Турке, Бошњаке и (Х)ерцеговце, будући да закон и вера може се променити, а род и језик никада.

Моја ће књига бити за свакога који разумева наш језик и ко с чистим и правим срцем жели ум свој просветити и нараве побољшати Нећу нимало гледати ко је кога закона и вере,

А то што желим, никако боље не могу учинити него преводећи на наш језик златне и прекрасне мисли учени(х) људи: и таковим способом и родитеље у њи(х)овом благом намеренију укрепљавајући и у

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ УШИ 80 СЕДАМ ВЛАШИЋА 82 ЗЛАТОРУНИ ОВАН 88 ТРИ ЧУДА 93 АЛА 94 МИЛОШ и ДИВОЊА 97 НЕМУШТИ ЈЕЗИК 101 ЂАВО И ЊЕГОВ ШЕГРТ 105 КРАВАРИЋ МАРКО 109 ВЕЗЕНА МАРАМА 119 ДВАНАЕСТ МРВА 126 КО МАЊЕ ИШТЕ ВИШЕ МУ СЕ

Караџића и његове борбе за народни језик. У том временском раздобљу, не мали а често и одлучујући допринос оцени и поштовању народне поезије уопште а српске

радио са оним добијеним од Вука чобанина, чинио је то и са овим другим: размишљао и речи намештао, поправљао им стил и језик, прерађивао их, али опет не по своме вкусу него по својству свог српског језика, како га је он осећао; а осећао га је,

). и, најзад, језик којим се све то, као оруђем, обрађује! Бујан а конкретан, сочан а нетражен, разнолик као цветање у природи и

НЕМУШТИ ЈЕЗИК У некаква човека био један чобан који га је много година верно и поштено служио. Једном идући за овцама, чује у шуми

моме оцу, он ће теби давати шта год заиштеш: сребра, злата и камења драгога, али ти не узимај ништа, него ишти немушти језик. Он ће се дуго затезати, али ће ти најпосле опет дати.

Чобан одговори: — Ништа друго нећу него да ми даш немушти језик. А цар рече: — Није то за тебе, јер да ти то дам, па да коме кажеш ти би одмах умро; него ишти друго штогод хоћеш,

На то му чобан одговори: — Ако ћеш ми што дати, дај ми немушти језик, ако ли ми то не даш, а ти збогом остај! Мени друго не треба ништа. — Па пође да иде.

и тако три пута пљуну један другоме у уста, па му онда змијињи цар рече: — Сад имаш немушти језик. Иди збогом, али за главу своју ником не казуј, јер ако кажеш коме год, одмах ћеш умрети.

Објављена у зборнику Српске академије наука, 1927 (остали подаци као под 14) 17. НЕМУШТИ ЈЕЗИК: Све као под 3. 18. ЂАВО И ЊЕГОВ ШЕГРТ: Све као под 3. 19.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СОФИЈА: Ништа, ако ти кућу пропучкам, заједно ћемо гладовати. МАКСИМ: Еј, пусти језик, ђон би њиме могла углачати. СОФИЈА: Е, доста, доста, немој бар пред страним човеком.

МАКСИМ: Слушајте, слушајте, како јој иде језик! СОФИЈА: Нека слушају. Жена је у кући млађа, то свака паметна треба да призна, и као таква дужна је уважавати и

превода и подражанија туђи драматични дела, а подлини, као што је Тврдица и Судбина разума, које се не могу на туђи језик превести, мало; премда је г.

Урма? То сам и ја знао? ДОКТОР: Урму нисам хотео употребити, јер је реч турска, а од таковог ђубра треба језик чистити. (На страни.) Овај би ми дечко мого помагати при писању земљеописанија. (Јасно.) Откуда си ти, драги?

ДОКТОР: Умочи у моралност твој залазећи језик! ИСАЈЛО: Да га не будете оставили код какве пријатељске девојке? ДОКТОР: Ти знаш да ја разум не носим са собом.

ДОКТОР: Француски језик граничи на оне житеље који португалски (кћи латинског језика с многим арапским речма помешана) говоре.

Планине су Мироча. МАНОЈЛО: Није Мироча него Мироч. ДОКТОР: Омолин. МАНОЈЛО: Омоље. ДОКТОР: Твој цалајући језик уздржи. МАНОЈЛО: Бар то знам, јер сам тамо одрасто. ДОКТОР: Перзерин.

ПУТНИК. Ко би реко код толики планина. ДОКТОР: Владајући је језик српски, црковни старославенски. Поглавар је цркве митрополит. ПУТНИК: Дакле ви нисте цркве источне? ДОКТОР: Јесмо.

ДОКТОР: То је чаушлук. Ти си луд. ШАЉИВАЦ: Кад год вашим језиком и мислима говорим. ДОКТОР: На шта је мој језик оскудан? ШАЉИВАЦ: На правилама, а богат на погрешкама. ДОКТОР: Мој језик богат у погрешкама?

ДОКТОР: На шта је мој језик оскудан? ШАЉИВАЦ: На правилама, а богат на погрешкама. ДОКТОР: Мој језик богат у погрешкама? Који је кудожество — начињет. ШАЉИВАЦ: И гди гвири и гамижи незнање.

Који је кудожество — начињет. ШАЉИВАЦ: И гди гвири и гамижи незнање. ДОКТОР: Знаш ли ти, у колико мој језик учествује на изображење народње?

Знате, гњизда се могу сама јести; јер изгледају као уста. ДОКТОР: Овај једнако свој цалајући језик у подсмеј умаче. ШАЉИВАЦ: да намаже ваше Заведеније суђених с памети.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

пола задобио; имао сам срећу сопственим ушима слушати како је гдикоја лепа господична свој удивленија достојни језик против мене пружила, али — ружа остаје ружа, ако ће нас двадесет реди на дан убости.

Докле ћеш ме јести, Луциферу, тако да ти рекнем! Три стотине врага из тебе се витлају, кад помолиш тај твој језични језик. — Ох, Боже! Зашто сам дошла у ову кућу? Зашто ме није мати боље уморила, него што ме за ћоравца дала!

СУЛТАНА: Гледај ти шпиона, како би тела да се и у тајне моје плеће! Шкода што немам рђаву нарав да ти тај језични језик до краја ишчупам, да не проговориш ниједну реч, док си год жива. (Ода горе и доле.) Шта си се усићила?

СУЛТАНА (покаже му стакло): Видиш ово? Ни речи, зашто ће ти се одма прекинути језик! Кад ниси за служитеља, а ти к врагу, немој ми живот јести. Шта срљаш у собу као говече? Шта ћеш са мном?

СТЕВАН: Заповедате јошт штогод? СУЛТАНА: О, што ми није нарав заповедати, да ти језик ишчупају! — Иди ми зови Пелу. СТЕВАН: Коју Пелу?

СТЕВАН: Фала богу, сад је дошло време да и госпође слуге туку. (Отиде.) СУЛТАНА: Ух! (Персиди.) Таки га зови да му језик мојом руком ишчупам. (Плаче.) Боже, боже, зар сам то дочекала да ми се и ђубре што га газим (лупа ногом) руга?

Лалић, Иван В. - ПИСМО

не остане празан, Море се поти у својој лепоти Којој је само ужас саобразан; Растварач звезда и растварач плоти, Језик анђела издробљен у цвеће И прокључали катран, караказан, Богу на служби за страшно умеће.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Оде! Замаче иза ћошка... Требало је да понесе џемпер! Наћи ће она већ неког да је загреје... Језик прегризо! Што? Данас деца брзо сазревају... Моја је, богами, још право дете... Видећеш ти једног дана своје дете...

На крају, ево те књиге која ће коначно покварити ваш однеговани књижевни језик. Два бела медведа из Зоолошког врта и ја тонемо у зимски сан. Толико ми се спава, немате појма!

Иста је као и у оно време када сам била девојчица и када сам мислила да на свету постоји само један језик и да се он зове београђански.

Зар је учтиво да се понашаш према мени као да ме ујео бесан пас? Погледај, потпуно сам здрава! Ево, исплазићу и језик: а. а. а. а. а. а....

да је прилично глупаво изгледао док је тако зурио у Жерара Филипа, јер му је овај, према причању мој маторог, исплазио језик у пролазу! Мој матори тврди да му је то био први сусрет у животу са изворним француским језиком!

прљави и, уопште, никакви, како им показују голи дупингер, како се ватају, како два мушкарца уваљују један другом језик, како се свлаче и покушавају да раде оно пред свима...

Провео ме је кроз десетак соба. Ово је ливинг-рум! Хтедох да га упитам за ливинг-шпајз, али се угризох за језик те тако прескочих то кобно питање. — Кампари? — Хвала најлепша.

о разметању: то је због неког Бебике, маминог мезимчета, који парла толико страних језика да, када год се угризе за језик, то је увек неки страни језик, хоћу да кажем! До осамнаесте године тата је радио гимнастику уместо њега!

Бебике, маминог мезимчета, који парла толико страних језика да, када год се угризе за језик, то је увек неки страни језик, хоћу да кажем! До осамнаесте године тата је радио гимнастику уместо њега! Да се дете не замори, а да ипак ојача!

лајао набацио нове њупавце, преко Социјалног: каже, сад ћу и ја напредовати у животу, каже, могу и ја да држим сада језик за зубима, а не као до јуче, нигде њупавца ни од корова! Чак и он.

сликари што су им фарбали таванице, сви они секретари што су им окретали листове да потпишу, сви они што су плазили језик да они залепе марку на писмо, сви они интервјуи, шофери, вртлари и дадиље, колекције слика; што им вреде њихове

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Из Будима у Сантово сентандрејско сведем коло. Изгрејао ластар с пања. Загасито језик дише, дишу Чанад и Батања а ромори Поморишје. Прожми, ружо Сентивана, над Сиригом крст из Деске!

(Чија рука под орахом коња у зрак преже?) Топал нар ће пући у копренки под дрхтајем торња, што ће језик у област одвући којом жижи печал невестина. Сентандреја, Іріѕ флорентина. Градитељство: мрамор и пластика!

о жишко липе ц јасеновог храста, ембрион ти си утројених сила, што трају ритмом симфоније биља, у чијем ронду језик није фарса, већ шум је трешњев, гушћи него смола, кад Среда врисне: Топла сам - а гола!

) Не престај, теци, диктатуро с гаја јер могу, учас, шуме да онеме, да буде збрисан језик чавке, креје, да видик застру крљушт и пераја; у шкргут може да се згрчи жамор „И протка јуни као жила мрамор“.

Муте се боје бистрих вокала. Језик је мућак - блескање кала. Градови хукте. Гужвање, руља. Сметови смећа. Навире квареж.

Дежура негде Мајстор без алата да срцем слуша тајни језик Оца, док окном зукти изгубница оса. Октóбар пали брегове Баната.

ВИ Поподне светли мудро, старославно, а језик ћути опуштених крила могућност своју губи интегрално. То буди очи одбеглих милина, у чији лан се, преко угарака,

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Алекса: Ви шалу проводите. МАРКО: Боже сачувај; него би рад знати каквим то језиком говорите. Алекса: Ово је језик славено-сербски; то јест сербски, но по правилама углађен, којим су се највећи духови, као Стојковић, Видаковић, Вујић

Немецки и француски сам у мом детињству читао. ЈЕЛИЦА: Дакле, ви и француски знате? О тај сам језик ја желила учити. Мора да је врло леп. АЛЕКСА: То само онај може чувствовати који га разуме.

ЈЕЛИЦА: То је тешко. АЛЕКСА: Зато се француски језик и зове изображени дијалект. ЈЕЛИЦА: Рихтиг! Еіне гебілдете Ѕпрацхе... О, како би ја радо тај језик учила!

ЈЕЛИЦА: Рихтиг! Еіне гебілдете Ѕпрацхе... О, како би ја радо тај језик учила! АЛЕКСА: То је лако. Једног искусног шпрахмајстера! ЈЕЛИЦА: Овде нема такови. АЛЕКСА: Или добру граматику.

Но, наравно, на шпанском и француском језику. ЈЕЛИЦА: Ах, француски језик, никад га нећу научити! 7. МАРКО, ПРЕЂАШЊИ МАРКО: Но, јесте ли претресли све ваше румане?

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

„Јесте ли, децо, свршили причу, спавати ваља, доста је граје. Читаве ноћи тупите зубе, лети вам језик у гневу љутом, ако вас није сложила вила, сложиће чича — врбовим прутом.

ево вола, не збори баш ни речи, очурде само бечи, а затим слику лизну и мукну: „Памет јака, наоко — прави купус, на језик — комад џака! Пази ђавољег ђака! Где ли су керови наши, па да ми пољем нагаре сликарско глупо магаре!

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Разлика нешто значи само кад се каже: њих раздваја језик, обичаји. Ви сте видели у рату, ретко је да војник није осећао сажаљење према заробљенику.

Уста су ми такође пуна свеже и горке влаге. Као каква полуакватична животиња језик усхићено дише у овој свежини. Преда мном се шири језеро осветљено месецом и његове су границе тамо где је ноћ

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Не хоре се песме тамо Са лаганих тамбурица, Суморне су песме њине И суморна њина лица, Ал' им језик слатко звони. Којим зборе милиони. Они штују обичаје.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

на стени мисле да су небовладни ови мршави и чедни смета им храна неће да виде мајку кажу овај свет не вреди језик то је трула храна на овој земљи за њих нема стана не знају да земља није женског рода она је све за сваког

буде одоздо ал њен пол је тајна иначе би свако могао да је има она се чуди нашим саборима и нашем незнању да лије језик у мисли или мисао у језицима време се продужује каже она време је ту да траје кажи ти њима ко чека да се

Па иније реченица прође след облака ту и див пристаје на људски језик те ставља овцу на рамена отац у сасвим малој кући осврће се у кожуху где је смок на путевима велики промет они

млаз за млазом од Ртња, Озрена и Западног Венца остаје голи гребен ноћ без петла лелек који се сам себи смеје и језик мучен у њему нада: неће морати да говори све испочетка.

је навала Нестају уметничка дела повлачи се критика возови пробијају бране рекама не треба извор корење плази језик своме биљу нико не износи ђубре празне се последње флаше иконе по музејима и злато са купола све постаје наше наше

жића испосници силазе из пећина ведри и беспослени се скупљају на тргу и ваде своје главе из торбе и говоре шаљив језик спасоносних басми престају и многе друге ствари на пример водовод струја и ПТТ обред и сл.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— Наредник му се унесе у лице. — Слушај: за језик ћу те обесим, ако ми у току ноћи не пронађеш точак. Јеси ли разумео? — Разумем, госпо’н наредниче! — И то онај исти!

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

то, опет погну главу, па прође поред ње у школу, чудећи се својој присебности и захваљујући случају што му се језик тако одреши. Љубица плану, врисну и осу грдње на њега, али он затвори врата за собом и настави рад.

Гојко се у почетку сплетао, муцао, али му се после раздреши језик и он доста живо исприча готово све, што је се могло поменути. — Зашто нисте дошли к мени раније ?

Код Гојка беше шаренила: неки му предмет обрађен добро и прешао га таман колико је требало. Такав му је српски језик у свима разредима. А неки предмет, као рачун, обрађен је слабо, а неки није још ни дирнут. — Погрешили сте много...

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Ово је саслушање, а не ћаскање! ВАСИЛИЈЕ: Кад не можемо да нађемо заједнички језик... МАЈЦЕН: Ја с тобом овде не тражим никакав заједнички језик, ја тебе саслушавам! Постављам ти питања!

ВАСИЛИЈЕ: Кад не можемо да нађемо заједнички језик... МАЈЦЕН: Ја с тобом овде не тражим никакав заједнички језик, ја тебе саслушавам! Постављам ти питања! И ти си дужан да на моја питања одгова-раш! ЈЕЛИСАВЕТА: А не да расправљаш!

ГИНА: Језик пресекла! ДАРА: ...или, још горе, зато што је све признао и издао, па више немају шта од њега да извлаче!

гробар, копајући и певајући, избаци из Јориковог гроба, и кад год је Хамлет узме у руке и каже: ‘Ова је лобања имала језик и могла је некада певати’, биће то моје васкрсење!” СОФИЈА: Је ли то све? ВАСИЛИЈЕ: Све.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Ја сам у његовом друштву упознао и језик, и кућу, и породични живот радника. Кад бисмо путовали на утакмице, Сидон ме је смештао у мрежу за пртљаг изнад

Принцип нас је тако повезао боље него што смо били повезани, дотле, црквом, традицијама, крвљу. Језик којим је атентатор говорио био је јасан. Аустријском царству било је одзвонило.

Највише ми је помогло то што сам говорио језик иследника. Полиција ме је, после саслушања, просто упутила у Бечкерек, у регименту, која је, за мене – завичајног у

Ја онда пристадох да исплазим језик, на који ми је спуштана хостија. Ствар је била јако церемонијална. Мени, равна до Косова.

Своју екстазу претвара у голе покрете. У лирици то нешто вреди! Ослободили смо језик баналних окова и слушамо га како нам он сам, слободан, открива своје тајне.

“ Њине речи су, каткад, тешке и хладне, без латинске чулности и боје; али овај је немачки језик неизрециво нов, гибак и сјајан, као, некад, шина позајмљена готика.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Што је још најчудније за мене, речи су исписане мојим матерњим језиком. „Јест, то је језик којим је говорио и мој отац, и његови стари, и ја, али није та земља; он ми је причао о сасвим другој земљи.

“ Буни ме што је исти језик, али помислим да то могу бити два далека народа, једног порекла, братска, иста, који имају један језик, али и не знају

ме што је исти језик, али помислим да то могу бити два далека народа, једног порекла, братска, иста, који имају један језик, али и не знају један за другог.

Мало-помало преста чуђење, па се и ја почех осећати поносан што је случајно и мој матерњи језик исти такав, и баш са том истом красном особином.

— На ком језику највише читате? — упитам. — Па, на нашем језику. Ја други језик не волим, и нисам хтео ниједан учити. А није ми се ни указивала потреба за знањем страног језика.

Узех читати: „Увиђа се како се којим даном све више и више почиње кварити језик у нашем народу, и да чак неки грађани толико далеко терају те су, заборављајући одредбу законску која гласи: 'Народни

у нашем народу, и да чак неки грађани толико далеко терају те су, заборављајући одредбу законску која гласи: 'Народни језик ниједан грађанин не сме кварити, нити извртати ред речи у реченици и употребљавати поједине облике противно прописаним

— Е, видите, ја сам сада издао распис да се, сем привредних књига, набављају и уџбеници за грчки и латински језик, те се сељаци после пољског рада могу учећи класичне језике облагорођавати.

развијањем и усавршавањем дугим низом векова долази до најсложенијег организма човечијег тела, тако се исто и језик развијао од неартикулисаних, животињских гласова док није дугим низом векова достигао висину савршенства данашњих

Један део из упоредне филологије б. Историја науке о језику 7. Развијање науке о језику уопште ИИ Наш језик и закони његова развијања 1. Стара постојбина (историја) 2. Сродни језици з.

су: таште, свекрве, и главна контрола и споредна, летећи државни и приватни дугови, цвекле, пасуљ, грчки и латински језик, Трули краставци, падежи сви могући, с предлогом и без предлога, жандари, свињско питање, памет, заједно с логиком.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— Да, тако је, 1895 године предавао је у овој гимназији латински језик Никола Николић. Он је син... и ту поче ова госпа да ми чита целу моју биографију.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Кад је инат, умем и ја! ДАНИЦА: Мањ ако то не помогне! ПАВКА (крсти се): Ју, ју, ју! Е, јеси чула, ти си пустила језик као права опозиција. Зар те није срамота тако да разговараш с мајком? ДАНИЦА: Па, не, али...

СРЕТА: Па тако лепо, устанеш па говориш. ЈЕВРЕМ: Јест, устанеш! А вилице ти се стегле и језик одебљао, а сузе ти наишле на очи... СРЕТА: Море, ослободиш се, полако!

морам да поставим сваку ствар на своје место, а ти, убудуће, пази се: чим ти на језику наиђе реч „влада”, а ти одмах језик за зубе! ИВ МЛАДЕН, ПРЕЂАШЊИ МЛАДЕН (дојури усплахирен и раздере се): Газда!

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Каткад стане тако с Мићом »Официром« (коме је од тога времена језик био сав испечен и црн као ђон од силних кафа муфте попијених), стану обојица па гледају премештену судницу и нове

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

као Вук Караџић, немилосрдан ко кондор: У једнособном стану, са женом Милицом, водио је битку За правопис, за добар језик, за реч јасну и бритку.

Више него Универзитет и највиши језички одбор Сам самцат, за месец дана, за језик учини Тодор. У касну ноћ светли прозор један једини Као светионик у аљкавој и неписменој средини.

Теби, чији слух беше осетљив и дрхтав као брезик, Ову похвалницу сачини не Песник, него Језик. СИРОМАШНИ И БОГАТИ Нимало не завидим свим тим богаташима Милионерима и њиним пајташима, Који дрхте, дању и

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

изненадило кад сам, на кеју пристаништа у Хемилтону, прошавши поред једне групе радника те врсте, зачуо чист српски језик и класичну српску псовку.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Таква је судба! Нико неће знати Да некад бесмо први, премда мали, Колену нашем да смо, као мати, Нов језик с новим осећајем дали.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

причат: кад причању твоме покаже се ствар сасвијем противна пред очи, сласт и силу изгуби причање, ум се смути, а језик заплете, — чешће не знаш што си хтио рећи.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Лепшега у вароши није било. Лепше турски, грчки и арапски говорио него свој матерњи језик. За све је био туђин и стран, нарочито за толику родбину.

Ево ја ћу, ја ћу да је храним и чувам. А ти, ти? (То се сигурно односило на матер, њену сестру.) Уста немаш, језик немаш. Што му ти не говориш? Него — муж ти је! Само он, слатки муж, да је код тебе, па све друго нека иде!...

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Кад их тако приуготови, онда започе да им предаје најприје материњски језик (који дома говораху онако по уху), па рачун, повијест итд.

Сви се прекрстише по неколико пута, па онда посједаше. „Ма што ти, Цуца, не проговори ђавоље, ноћас, као да ти се језик слијепио?“ задједе га сердар, пошто неколико заложише. „Можда си погодио; дану му га облијепа!

Толико је сердар био натмурен, да му кроз то вријеме Јока ни поменути није смјела о просцу, премда јој је то језик пекло. Она наговори снаху да свекру помене. „Ш ђаволом и просци и удаја и — све!

Он је гледаше преко чибука, али према слабој звјезданој свјетлости, не мога разабрати шта јој барем лице каже, кад језик не говори.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

). Претежан облик говорних израза је реченица о чијем значају за језик уопште проф. Белић вели: „Реченица — то је живот језика, његова динамика, његова не само покретна него и радна снага.

изговорити, оне су погодно средство да се и нормално дете кроз забаву учи правилном и смишљеном изговору, ломећи језик и казујући ствари по логичном реду; осим тога нарочито код дефектне деце, код оне која тешко изговарају поједине

Налик кô јаје на јаје. Намиче као мати с јединчетом. Намргодио се као да ће му киша из чела ударити. Нигда му језик не стоји као воденично коло. Објесио руке (низа се) као пиштоље. Обрадовао се као сироче сунцу.

Ударен мокром чарапом Ударила га шљивова грана у главу. Узјахао на вељега ата. Ујела га пчела за језик (тј. опио се). Уточио би ти крви испод грла. Што му очи виде, руке му не оставе.

И гô и бôс, и опет му је зима. И ја сам тамо био, и вино пио — и још ми је језик мокар (завршетак у причању за децу). Јунак испод Јорган-планине — (тј. нејунак).

— Порани мишљу, а покасни ријечју: нећеш се покајати. — Испеци, пак реци. — Језик — џелат. — Погледај низа се, а пака реци. — Цијени цијеном, а мјери мјером. — Ријечи треба мјерити, а не бројити.

— Што поштен човек рече, не порече. — Обећање свето дуговање. — Во се веже за рогове, а човек за језик. — Боље је обрећи, него ријеч не држати. — Боље је сиротоват’, но срамотоват’. — Веру ко ломи, њега ће вера.

(Глава, уста, зуби, језик, нос, очи, чело и коса) 27 — Дању сам лажа, а ноћу истина? (Сан) 28 — Два локвања око пања?

(Зеница у оку) 40 — Мојих је родитеља син, а није ми брат? (Ја) 41 — Највише зла чини, нико га не кара? (Језик) 42 — На челу ти сједи кад радиш? (Зној) 43 — Они прели, они ткали; они ваздан, јадни, голи?

(Очни вид) 46 — Сватко га треба, али само једанпут? (Гробар) 47 — Сабља без гвожђа, а јунак без кости? (Језик) 48 — Татино дијете, мајчино дијете, а ничији син? (Кћи) 49 — Ти га имаш, и ја се њим служим?

Четвора врата су увијек затворена? (Глава, очи, уши, нос и уста) 54 — Што си год од кога чуо, ја сам ти казао? (Језик) 2 (ПРЕДМЕТИ) 55 — Без коже уђе, с кожом изађе? (Хлеб у пећи) 56 — Бијесна куја лежи у ’растовом пању?

(Прозор) 91 — Јаше врабац мечку? (Катанац на ковчегу) 92 — Један језик све село превело? (Весло) 93 — Један прут све поље огради? (Кајиш на нози) 94 — Једно грло, а седам гласова?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

МЕЂЕДОВИЋ. 40 2. ЧАРДАК НИ НА НЕБУ НИ НА ЗЕМЉИ. 43 З. НЕМУШТИ ЈЕЗИК. 45 4. ЗЛАТНА ЈАБУКА И ДЕВЕТ ПАУНИЦА. 47 5. СТОЈША И МЛАДЕН. 52 6. ЂАВО И ЊЕГОВ ШЕГРТ. 56 7.

замишљени Соларић истражује и доказује, каким су језиком говорили земљаци и врсници Рема и Ромула; коме Србину Српски језик не ваља, нека га поправља по своме вкусу, и нови нека гради; „Не завидим, на част сваком своје“; а ја ћу само готово

96. Сир у каци. 97. Писмо. 98. Тиквено сјеме, и вријежа и цвијет и тикве. 99. Коса, чело, очи, уста и језик. 100. Вино у бурету. 101. Пијевац. 102. Врата на кући. 103. Ватра кад се запреће. 104. Лонац. 105. Мравињак.

109. Овца у тору, и курјак и пас. 110. Лађа. 111. Кокош на гнијезду. 112. Репа. 113. Ватра и дим. 114. Зуби и језик. 115. Варница. 116. Млада под вијенцима. 117. Желудац кокошињи. 118. Ластавица. 119. Грозд на чокоту. 120.

137. Пр..ж. 138. Пећ собна. 139. У свијеће. 140. У бисага. 141, 142. Јагње и реп му. 143. Воденица. 144. Језик. 145. Пијевац. 146. Игла и конац. 147. Звоно црквено. 148. Буа. 149. Катанац. 150. Трн. 151. Кантар. 152.

замишљени Соларић истражује и доказује какијем су језиком говорили земљаци и врсници Рема и Ромула; коме Србину Српски језик не ваља, нека га поправља по своме вкусу, и нови нека гради; „„Не завидим, на част сваком своје;”” а ја ћу само готово

Обреновић, као што је он слушао у дјетињству од својијех дадиља; 3. (Немушти језик), 4. (Златна јабука и девет пауница), 5. (Стојша и [ВІІІ] Младен), б. (Ђаво и његов шегрт), 7.

Атанасије Николић наштампао је у Биограду 1842 и 1843 године двије књижице: „народне Србске приповедке”, али штета што језик у овијем приповијеткама нити је чист народни нити је језик нашијех народнијех приповиједака, него у њима има и

двије књижице: „народне Србске приповедке”, али штета што језик у овијем приповијеткама нити је чист народни нити је језик нашијех народнијех приповиједака, него у њима има и граматичнијех погрјешака у нашему народном језику (као н. п.

З. НЕМУШТИ ЈЕЗИК. У некаква човека био један чобан који га је много година верно и поштено служио. Једном идући за овцама чује у шуми

моме оцу, он ће теби давати штагод заиштеш: сребра, злата и камења драгога, али ти не узимај ништа, него ишти немушти језик. Он ће се дуго затезати, али ће ти најпосле опет дати.

” Чобан одговори: „Ништа друго не ћу, него да ми даш немушти језик.” А цар рече: „Није то за тебе, јер да ти то дам, па да коме кажеш, ти би одмах умро, него ишти друго штагод хоћеш

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Ајде вамо у кујну, бићеш комотнији! ПРОСЈАК: А каква је оно предикаоница напољу? ИКОНИЈА: Паз ти шта говориш, језик пресеко! Не навлачи ми несрећу на кафану! Понеси ову флашу!

чачкају зубе ноктима, шибицама, причају где иду, од чега болују, читају наглас рецепте, упуте, налазе, плазе језик, мере температуру, показују резове од разних операција... ИКОНИЈА: А и не питах те! Што ти вучеш ту ногу?

А башка мирише запршка из тигања! За асталом чује се језик српски, језик румуњски, маџарски, столарски, ковачки, свињарски, средњотехнички, пољопривредни, из дворишта

А башка мирише запршка из тигања! За асталом чује се језик српски, језик румуњски, маџарски, столарски, ковачки, свињарски, средњотехнички, пољопривредни, из дворишта кокошији и крављи,

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Али, ти то знаш, и зато оволики језик и имаш. А сада, хајд иди, и тамо у чаршији покупуј па метни у бисаге и после раздај свима, као да сам и њима донео.

ЈОВЧА (од беса угриза се за језик.) Ав! (Нагло отвара врата од гостинске собе, стаје на осветљена врата.) Пријатељи!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

А како ћемо један с другим пребивати, ако један другога не познамо? Лашње је живити с једним народом којега језик не знамо, (премда и то није малена мука), него проводити све своје живљење с људма који[х] својства, нараве и ћуди не

и приклад возљубљеној јуности српској, коју промисал неба сподоби светом ученија осијати и просветити, да на свој језик прево|де, састављају и на штампу што издају; да се постарају за матере своје и сестре, за супруге и кћери, преводећи

Што дете чује, то учи и прима, како год и своји[х] родитеља језик; што види да се пред њим сваки дан чини, томе мора навикнути; тако присвојава обичаје, тако нараве, тако све мисли и

пре много хиљада година у ком П[и]тагореву ученику била и као да је знала једанпут златни и слатки Сократов и Омиров језик, пак као да га је била, по напитку воде заборављења, заборавила, пак истом уједанпут опет као да се је с медоточном

Ова сва читања ту су ми ползу принела, да сам [се на] наш стари славенски језик привикао; а с друге стране, била су ми штетна као свима онима који најмањега разуменија логике не имајући, како би

и вишепоменути Василије, кад би се год са мном разговарао, похваљивао би ми науку и жалио би што не зна латински језик, којега је почео био мало учити и знао је неколико дијалога илити разговора, пак би и[х] све преда мном говорио и

Падне ти истом моја гордост, аки би[х] и ја нешто знао. Латински језик, то је језик; а ја, бедни дурак, ни речи не знам!

Падне ти истом моја гордост, аки би[х] и ја нешто знао. Латински језик, то је језик; а ја, бедни дурак, ни речи не знам!

Ту проведем јесен и зиму, а на пролеће пођем опет на море за прећи у остров Патмос, чујући да се онде предаје јелински језик. Намери се корабаљ за Смирну у Азији Малој, а одатле кажу ми да се сваки дан може пригода имати за прећи у Патмос.

учени Греци по Италији и по Францији разбегну и те земље зачну просвештавати, за малим је остало било да се јелински језик и наука у истом отечеству и дому своме, то јест у Грецији, сасвим не забораве и не погибну.

После тога, ко је од Греков хотео свој стари језик знати, принужден је био у Италији, у Сицилији или у Францији тражити га или у малим островом Занту и Кефалонији, који

Ја сам већ могао доста добро албанески говорити. Њи[х]ов је језик прост и зато ласно се даје научити; а с нашим словами пише се колико да су за њега начињена.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Зашто се јиди, ако му је душа мирна? — вели Рдало. — Таа-ко!... — А најглавније је да држи руке при себи и језик за зубе, он и Осињача, јер... — Ркалина зашкргута зубима. — Таа-ко!...

Оне прозорке носе људи који добро не виде. А онај се пепео шмрче да се оснажи вид. Онај језик што је слушао зове се талијански и њим говоре сви учевни људи. „Прке“ значи: зашто; „ши“ значи: да!

!? Шта ће сад ре... ћи о... ви на... ши ис... ко... па... ни... ци! О! о! о! Тада се и кнезу одријеши језик. — А, несритно дите, убија те гром!... Знâ сам ја, знâ!...

Сад га сви окупише, задијевајући га на стотину начина. А он, брбља њешто, брбља, докле му поче запињати језик. У њеке рече му Бобан: — Ајде, Грго, обађи наслон и шталу, јер је ред да ники од нас то чини, а ти си најмлађи по

Дундак пришапта њешто говедару, који се изврати наузнак од смијеха. Кад се поврати тишина, Кушмељ, коме такође бјеше језик отежао, поче: — Вирујте, браћо, ове ми свете крви Исусове, никоме то нисам казивâ има двадесет година, али виђу да

— И Бакоња покри лице рукама, а Бујас изађе, тобож и он погружен. — Ја да моје дите унесрићим? О, о, о! Језик ми се слепија, ако ја о томе више споменем! О, о, о, бог дâ и Дивица...

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Крив сам, казују његове ситне очи. — Што ме тако гледаш? Не бој се. Ово неће дуго. дај ми само сузу воде. Да оквасим језик, умрећу. Дохвати са стола шољу млека и пружи јој. — Нећу млеко. Отров је млеко. Воде, само кап воде. — Не смеш воду.

А он кроз раскрвављене зубе протнуо језик и руга јој се. Није ни јела ни воду пила. Нико је није видео ни да спава. Сажалише се жене, па су јој свако вече

Отац у великој шубари, плази језик и сав је искићен јатаганима. Није отац, већ багрем, расцветао се, а само неколико листића на њему.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

а девојчица, напокон, схвати да то он говори, приђе и извуче га из пукотине, запрепашћена како то да она разуме језик птица и буба. — Како да и не разумеш? — цврчак се тихо насмеја, као да чита њене мисли.

— цврчак се тихо насмеја, као да чита њене мисли. — Расковник ти је вратио ход и подарио немушти језик, али врапца не чекај! Он је у 3емљи Плавих Ветрова, а мене је послао да те тамо одведем. Затвори очи и број до десет...

— сети се неко најстарије становнице града која је памтила шест краљева и три рата. — Она зна језик птица и трава! — Ту је потребан другачији језик! — одмахну старица главом. Тек сад се заврте коло!

— Она зна језик птица и трава! — Ту је потребан другачији језик! — одмахну старица главом. Тек сад се заврте коло! Бацао је Ђаволак чичак, бацао, а људи су једни друге већ отворено

Можда она и није само чаробница, већ вештица? — плану сумња. — Једино вештице знају језик звери и трава... — нагађали су суседи шапатом, али за та нагађања убрзо чу цели град.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

су му и данас зграде у којима су боравили чиновници (сада се то звање некако друкчије зове, али се он не цећа како, језик се изменио) непријатне.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Овдје вам свако братски руку стеже У туђем св'јету за вас пелен цвјета; За ове крше све вас, све вас веже: Име и језик, братство и крв света. Остајте овдје!...

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Кратке моје обратим погледе у просторе небесне равнине: погледи се у прелести топе, а језик се од чудествах мрзне. Ко ће тебе разумјети, творче, ко л' могућство вообразит твоје?

Попа, Васко - КОРА

си свод жедних непаца Над мојом главом Трако пространства Не обавијај ми се око ногу Не заноси ме Ти си будан језик Седмокраки језик Под мојим стопалима Не идем Дисање моје безазлено Дисање моје задихано Не опијај ме Слутим дах

непаца Над мојом главом Трако пространства Не обавијај ми се око ногу Не заноси ме Ти си будан језик Седмокраки језик Под мојим стопалима Не идем Дисање моје безазлено Дисање моје задихано Не опијај ме Слутим дах зверке Не играм Чујем

ваздух уједа Стена која га је родила Има право Боде боде боде КРОМПИР Загонетно мрко Лице земље Поноћним прстима Језик вечног поднева Говори У зимници успомена Изненадним свитањима Проклија Све то зато Што му у срцу Сунце

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Не беше ми тешко да и ја стигнем онамо, да научим египатски језик и да пропутујем цео Египат“. „О, срећни човече!“, узвикну Глаукос, који чучаше поред ногу свога учитеља, па поцрвене

Њени главни уџбеници билу су списи Хипократа и Галена, преведени од Арапа са грчког на арапски језик и донешени посредовањем Сарацена у Салерно.

Очи му засветлише. „Почех код својих сараценских пријатеља да учим њихов језик, да ценим духовне способности арабљанских народа, да разумевам њихове погледе на свет и живот“.

овог калифе, паметно посаветованог од филозофа Амрибн-Убаида, отпоче онде, после претходног превода на сириски језик, превођење грчких дела и на арапски језик.

од филозофа Амрибн-Убаида, отпоче онде, после претходног превода на сириски језик, превођење грчких дела и на арапски језик.

Онда их даде превести на арапски језик, учествујући лично у раду ученог колегиума којем беше поверио то превођење“. „То је био, заиста, просвећен владалац.

И ту су се ослањали на Грке и сва важнија њихова дела превели су на свој језик“. „Арабљанска ученост проширила се и у подјармљену Шпанију и почела самостално да се развија када се године 755 на

Он је био тај који се својски заузео за превођање тих дела на латински језик који је мене, и све оне који су имали способности и љубави за тај посао, оберучке дочекао и очински се за нас бринуо.

А није било довољно разумевати арапски језик, већ је било потребно савладати науку, изложену у тим делима. Испомагасмо се узајамно како смо умели, а ја нађох у

„А колико сте дела ви, учени господине, превели на латински језик?“ „Биће их преко седамдесет“. „Преко седамдесет!“, узвикнух зачуђен.

„А да ли је то баш истина?“ „Да ли је истина? - Нека ми капља одузме језик ако вас лажем!“ „Имате ли таквих књига овде, код себе?

Никола га је раздрагано слушао, па кад опат доврши своје декламовање, запита га где је тако савршено научио латински језик. „У лаври нашег бенедиктинског монашког реда“. „У Монте Касину! - Причај ми оче, о том славном манастиру!

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Иако се трудио да не муца, вежбао, напрезао, знојио, све је узалуд било, језик је остао упорно непослушан. Колико би пута друмом ка школи угледао из далека каквог старијег човека, који му иде у

А тада, ох тада, језик би му се наједанпут немилостиво укочио, и он би, ћутећи и утучено, пролазио човека без поздрава.

А трећег дана опет је пржило сунце и тице су певале око њега кад га је крвави језик пса неког залуталог, што му је крв и гној лизао по ранама, освестио, те се тако до села довукао и превио.

На патриотске, вели, седнице! Као да је то тешко ићи на патриотске седнице. Ама мазгу би' ја теби да утрапим, што наш језик и не разуме, па [да] је на леђа, преко јендека, заједно са товаром мораш да изнесеш!

Улази он, дакле, и представљају га они једном таком непознатом као Енглеза и лектора за енглески језик на нашем универзитету. Па Илија Васић брзо стеже зубе, и прилази ономе: — Ај ем чармет. Хаудујуду! — каже он.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

тамо у селу — намигну он и махну главом. — Доведи, доведи!... — викну Ђурица загушеним гласом и осећајући да га језик издаје. Беше се добро напио. Кад изиђе Марушка, Ђурица се наже к Новици и стаде му поверљиво шаптати. — Знаш...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Ђурић АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА Садржај БЕКСТВО ОД СМРТИ 2 СОЛДАТ И СМРТ 8 БЕСМРТНИ СТАРАЦ 11 НЕМУШТИ ЈЕЗИК 15 ЧУДОТВОРНИ ПРСТЕН 19 ЗЛАТНА ЈАБУКА И ДЕВЕТ ПАУНИЦА 28 ЧАРДАК НИ НА НЕБУ НИ НА ЗЕМЉИ 38 АЖДАЈА И ЦАРЕВ

И тако стари остане у рају. НЕМУШТИ ЈЕЗИК У некаква човека био један чобан, који га је много година верно и поштено служио.

моме оцу, он ће теби давати шта год заиштеш: сребра, злата и камења драгог, али ти не узимај ништа, него ишти немушти језик. Он ће се дуго затезати, али ће ти најпосле опет дати.

Чобан одговори: — Ништа друго нећу, него да ми даш немушти језик. А цар рече: — Није то за тебе, јер да ти то дам, па да коме кажеш, ти би одмах умро, него ишти друго шта год хоћеш,

На то му чобан одговори: — Ако ћеш ми што дати, дај ми немушти језик; ако ли ми то не даш, а ти збогом остај! Мени друго не треба ништа. — Па пође да иде.

И тако три пута пљуну један другоме у уста, па му онда змијињи цар рече: — Сад имаш немушти језик. Иди збогом, али за главу своју ником не казуј, јер ако кажеш коме год, одмах ћеш умрети.

Ја сам у сватови био, ио и вино пио, и сад ми је језик мокар. Ко не вјерује, ево га, нек дође па нек га види! ТРИ ЈЕГУЉЕ Бијаше један рибар, који једном за три дана

Кад нађе онај прах у хартији, види да је некакав прах, али не зна какав је, па онда метне прст на језик те покваси, па умочи у онај прах и лизне мало да би дознала што је, потом га опет завије у хартију као што је и био и

Кад било љети, извали се у лад од врућине, те прући све четири ноге и главу, а исплази језик, па промисли што је о кући говорио, и рече: — Гле, ма јесам ли ја луд? Ко ће за мене оволику кућу оградити?

— Мени се, брате, душе ми, не мили у пусту кућу уљасти зато што имам несретну жену, и проста турска сабља ма не њезин језик, и ко би ме убио, душу би стекао.

Трећи: — А ја најволиј њезине црљене ствари: усница, јагодице и језик. А четврти: — А ја њезине три витке ствари: руке, косе и ђердан.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

4. Вештина индивидуализације. Овај Теслин изум је у односу на 'примитивно подешавање' исто што и савршени језик у односу на неартикулисано изражавање.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

А шта може пружити млади досељеник који нема пара у џепу, није вичан било каквом послу, нема занат и не познаје језик земље у коју је дошао? Очигледно ништа.

Обуздај свој бунтовнички језик или ћу ти обезбедити бесплатан пут до твоје Војне границе, где би побуњенике као што си ти требало држати иза браве.

- Да, заиста - рекао сам ја, то и намеравам да учиним чим научим бар мало енглески језик. Питао сам се да ли овај Швајцарац који никад није чуо о Бенџамину Франклину и његовом змају, уопште зна нешто из

И тако, не знајући енглески језик, нисам био у стању да разумем ни једну реч њиховог разговора. Енглески језик ми је наличио на неразговетно спајање

И тако, не знајући енглески језик, нисам био у стању да разумем ни једну реч њиховог разговора. Енглески језик ми је наличио на неразговетно спајање речи, слично као и зглобови непокретних делаверских фармера.

Моји српски назори су моја мајка, моје родно место, моја српска православна црква и мој српски језик. Ко од мене очекује да се одрекнем својих српских назора, то је исто као да ми одузима живот.

Разумео сам њихов језик, и оно што су говорили остављало је пријатан утисак на мене. Ово путовање подсећало ме је сада на путовање Дунавом пре

Добар кукуруз и бујна поља дувана давала су утисак богатства, али једини свет који се могао видети, били су црнци чији језик нисам био у стању да разумем.

Енглески језик називао је “језиком Сједињених Држава”. Кристијан је понекад успевао да напусти хотел и да ме прати на мојим дугим

Трећа би исплазила језик на мене или би направила неку ружну гримасу. То је био одговор на моје бесне погледе које сам им упућивао.

Помислих да то мора бити Србин, па уђох унутра жељан да чујем језик који нисам чуо већ више од три године. У радњи се продавала гвожђарија, већином турпије и алат од каљеног челика.

Поред тога, научио сам нешто и у вечерњој школи у Куперовој унији, а мој енглески језик сматран је добрим не само по мноштву речи које сам знао и познавању граматике, већ и по изговору, што највише дугујем

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

ПОЕЗИЈА И НАЦИОНАЛНА КУЛТУРА 3 СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ 11 БАЛКАНСКА КУЛТУРА 18 ЦРПЦКА КЊИЖЕВНОСТ, ЈЕЗИК И КУЛТУРА 22 ЈЕЗИК, КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРА 27 О НЕБЕСКОЈ ОДЕЖДИ АНЂЕ КАПИЏИЈЕ 34 ИИ ИЗ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ДВАДЕСЕТОГ

И НАЦИОНАЛНА КУЛТУРА 3 СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ 11 БАЛКАНСКА КУЛТУРА 18 ЦРПЦКА КЊИЖЕВНОСТ, ЈЕЗИК И КУЛТУРА 22 ЈЕЗИК, КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРА 27 О НЕБЕСКОЈ ОДЕЖДИ АНЂЕ КАПИЏИЈЕ 34 ИИ ИЗ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА 45 ПЕСНИК

55 ПУКОТИНА У ЈЕЗИКУ 57 ПЕСНИК СНА И ДЕКОНЦЕНТРАЦИЈЕ 82 МАТИЋЕВО ПЕСНИЧКО ИСКУСТВО 87 СТИХ И ЈЕЗИК СКЕНДЕРА КУЛЕНОВИЋА 98 СЛИКОВНА ПОДЛОГА ПОПИНОГА СТИХА 105 МИШИЋЕВ ПРИЛОГ РАЗВИТКУ СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ 122 НА ИЗВОРУ ЖИВЕ

се овде добро познатом сликом знаменитога немачког лингвиста Вилхелма фон Хумболта: око свакога човека његов матерњи језик описује круг и из тог се круга може изаћи само ако се у неки други круг уђе.

Треће име које бих овде поменуо јесте Едвард Хол, амерички антрополог, аутор и код нас врло познате књиге Неми језик. Он је разлучио, као што се зна, три сфере у култури: формалну, неформалну и техничку.

малу и лаку илустрацију навешћу, намерно, крајње очигледну и баналну појединост из језичке области: пошто наш матерњи језик има глаголе вабити и викати (који се и на основу стилских обележја опонирају са глаголом звати), ми та два глагола у

близине и сличности (које прикривају функционалну разлику) мање је вероватан кад је у питању историјскогенетички даљи језик: немачко еиндладен, на пример, не даје нам никакве могућности за крива вредновања.

периферију зато што је стилско подручје, додуше, у језику потребно и неопходно, јер га имају сви природни језици, али језик без њега ипак може обављати своју основну функцију у интерсубјекатској комуникацији.

кад у предговору изабраним делима Душана Матића у едицији Сто књига српске књижевности каже: у Матићевој поезији, језик нас доводи до сазнања не само својом изјавом, него и – да употребим модерну реч – читавом својом структуром“.

Да нас језик доведе до сазнања читавом својом структуром, то је изузетно крупан и изузетно тешко постижан циљ најзначајнијега дела

Али ниједан троп овде није плод чисте песникове воље и сваки од њих саодређују слике које наш језик и наша култура памте.

(1990) ЦРПЦКА КЊИЖЕВНОСТ, ЈЕЗИК И КУЛТУРА2 Излагање озбиљне теме добро је, можда, почети нечим што није озбиљно, или бар на први поглед не изгледа

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА (унесе му се у лице): Као шта? ЧЕДА (гунђајући): Та већ... ЖИВКА: 'Ајде, 'ајде, лани, ако хоћеш да ти почеше језик параграф седамдесет шести. ЧЕДА: Охо, хо! Па ви говорите као да сте ви министар.

РАКА: Па, одсад, кад ме тата истуче, ја само скупим демонстрације, па се раздеремо: доле влада! ЖИВКА: Прегризô језик ти, дабогда!... РАКА: Доле влада!... ЖИВКА: Куш, кад не умеш да говориш као паметно дете! РАКА: А нисам ти ни казао!

ДАЦА (плане): Ето је, она опет пружа језик. ВАСА: Ама, мир, кад вам кажем! САВА: Смирите се, јер ако мени мркне, запушићу вам обема уста!

ЖИВКА: Шта кажете?!... Ју, прегризла језик дабогда! Каква оставка? НАТА: Кажем само: овај насигурно пише. ЖИВКА (узруја се): Ама, је ли то могуће?

РАКА: Доле влада! ЖИВКА (шчепа штосове новина са столице и гађа га њима): Куш, штене једно, прегризô језик дабогда... (Рака побегне. Прилази Сими и уноси му се у лице.) – Због мене, је ли, због мене?

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

И заиста, ако Станковић нешто није био, онда није био писац од дисциплине; писац који би неговао језик не жалећи труда око намештања и најситније појединости; најзад, писац који би довољно полагао на вештину компоновања

Кад се на језик односи, не можемо а да не приметимо са каквом се пажњом у оно време посматрала синтакса, и како се јако истицао њен

Још мање се води рачуна да и језик пишчев, ма какав он био, чим је ушао у састав књижевног текста, заједно са тим текстом добија променљиву вредност

Штавише, оно што би се можда најмање очекивало, и што ће код стручњака за језик свакако наићи на подозрење, чак и „недовољна писменост”, „несигурна синтакса” или „муцава реченица” Станковићева може

реченица, разуме се, има специфичан склоп, којим се савремена лингвистика нешто више бави кад проучава разговорни језик (Умгангсспрацхе као засебан предмет истраживања први пут се, изгледа, појављује код Л. Шпицера).

то често није чинио или, другим речима, чинио је то са приметно малом граматичком дисциплином, што му стручњаци за језик лако могу уписати у „недовољну писменост”, а стручњаци за књижевност морају објаснити узајамну везу, ако постоји, са

године, па додаје: „Његове личности слабо и говоре артикулисаним звуцима; оне имају свој мишићни језик. Кад човек чита његове приче, изгледа му као да гледа какву пантомиму”.

У поезији, могло би се казати, језик је уопштено-апстрактан; у прози, међутим, он је ситуативан, будући да се не одваја од замисливог конкретног човека

његовим унутарњим формама, и не постоји ништа што би за потребе свога израза изискивало помоћ другога, туђег језика. Језик песничког жанра представља један и јединствен птоломејевски свет, изван кога ништа не постоји, нити је шта нужно”.

282 Треба додати и однос према језику: „Ослободили смо језик баналних окова и слушамо га како нам он сам, слободан, открива своје тајне.

Пошто је у овом случају битна синтакса, задржаћемо се летимице на њој. Најпре, језик нам ставља на располагање ограничен број синтаксичких образаца, који се могу схватити и као скуп правила о томе како

Постоји, пре свега, нормирани облик говора, такозвани књижевни или стандардни језик, који служи за званично општење. Употреба језика у засебним социокултурним подручјима даје функционалне стилове, као

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

У горици лишће кô да друкче шушти — Разумете л’, Срби, језик тај немушти? То су српске виле, то ј’ близина њина, Подигле се жиле из својих пећина; Над главом нам лећу летом

ДУХОВСКА ПЕСМА Данаске је онај данак, Кад се сећа велики и мали Да су разни језици Баш са неба доле пали. Зато језик макар који Има с неба своје право: Ко му крати ово право Тај се Богу греши здраво.

То нек’ чују, то нек’ знају Сви народи, све државе. Свети душе, ти помози! Храни, брани језик свачи! Само језик сека Пелин Могô б’ бити — мало краћи. »Стармали« 1881.

То нек’ чују, то нек’ знају Сви народи, све државе. Свети душе, ти помози! Храни, брани језик свачи! Само језик сека Пелин Могô б’ бити — мало краћи. »Стармали« 1881.

трабун, бунило, несвест: говорити у трабуни, трабунити. трубадур, песник. филолог, научник који проучава језик и књижевност једнога народа. фора!, усклик за одобравање и изазивање. фрише-фире (нем.), игра с картама.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

препоручујем се. ФЕМА: Службеница. (САРА отиде.) ФЕМА: То је жена! Како говори француски, канда јој се језик опаризио. Како оно рече? Аха! Коми фо!... (Виче.) Евицкен, Евице! ПОЗОРИЈЕ 4. ЕВИЦА, ПРЕЂАШЊИ ЕВИЦА: Ево ме, мајко!

(На прси показујући.) ФЕМА: Рифтик, рифтик, Анчице, овај проклети француски језик забунио ми је главу. Све о њему мислим, пак у другом морам да фалим. (Придене сат.

АНЧА: Један штехер. ФЕМА: Проклети француски језик, тако ми је забунио главу да сад управо не знам шта је то штекер. АНЧА: Од бели костију, што се гледи кроз њега.

АНЧА: Лепо. Играју виста, тарока, шаха, бостона. ФЕМА: Морам овај врашки француски језик сасвим оставити. Тако ми је главу забунио да не могу ништа да погодим. (Таре чело.) Шта је то, бестрага?

Јохан, Ханц, Жан! ПОЗОРИЈЕ 2. ЈОВАН, ПРЕЂАШНЕ ЈОВАН: Ево ме, мајстор... (Стисне уста.) Да ти ђаво носи такав језик, кад све на беду иде! ФЕМА: Гурбијан, ти ниси рођен за пединтера, него за каквог шегрта.

МИТАР: Бре говори људски, зашто ако те окупим, нећеш се знати ни ти, ни твој језик. Решконту дај овамо! РУЖИЧИЋ: Да претворитсја в камен моје тјело, ашче знам за какову решконту.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Ишчупајте ми језик и ставите цвет: почиње лутање кроз светлост. Речи заустави! Сутра ће сигурно и кукавице моћи оно што данас могу само

напуштајући је Чудни дијалог између ватре и птице Обећава птицу чаробнију ватру паметнију Ако пронађу заједнички језик Птица и ватра могу да спасу свет ЗЕМЉА И ВАТРА Дубина је сама свој непријатељ Моје очи без мене лепшу зору

Петровић, Растко - АФРИКА

Иначе, све су ове жене страховито брбљиве, уочљиве, горопадне. Мој пријатељ говори са њима бамбара, што је језик судански, али који, као Европљани француски, говоре сви трезвенији црнци у западној Африци.

Црнцу би чак било немогуће и изразити на прост начин да је земља само његова; језик ових племена уопште не располаже присвојним генитивом; сам појам толико им је стран да чак, и кад науче наше језике,

Пиво љуто, банане вруће, ананас који пржи језик. Онда прибегавам чају, који једини гаси жеђ. И већ се спремам да легнем кад ми Фонтенов црнац, још увек у плавим

Он долази, после, да говори са мном. Китњасти језик какав измисле само црнци када постану отмени. „Ми смо најдаља француска земља на западу а колико је само штета што је

Увече велико паковање и табарен. Волим језик којим се црнци изражавају на француском. „Ле пене фути; лото не па фути!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Шатори се забелели као печурке. Војници су заложили ватру. Али белај!... Нигде воде, што рече друг Влајко. А језик се залепио за непце. Наиђоше неки војници, те их запитасмо за извор.

— Ко, је л’ ја? — одговара Пера и подражава свога посилнога, за кога је причао да увек исплази језик кад заврши реченицу. — Знао сам ја да су то коморџије, али се само вежбам — правда се. — Батали!...

Њихове очи су мутне, језик као да је подадуо, сваки говори за себе, и смеју се гласно један другом. Мисли се тренутно укрсте, онда сваки пева

— Живео! — Ура! — Је л’ ја? — упаде „Ђеврек“ и исплази језик. Сергије Николајевич се засмеја и испусти чашу. Налише му другу. „Екс!“ — викну неко.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

268 МАТИЈА БАН 271 МОЛБА ПОТОКУ 272 ВУКАШИН РАДИШИЋ 274 ПРИЧА 275 НИКОЛА БОРОЈЕВИЋ 277 СЛАВЕНОСРПСКИ ЈЕЗИК 278 ТВРДИЦА 280 ТЕРПСИХОРИ 282 ЧУДНОВАТИ ЉУДИ 285 ОБИЛНИ 287 НЕМАРНОМ ЧОВЕКУ 295 КАРНЕВАЛ 297 БАЛ 299 РЕЧ У СВОЈЕ

Један од језика, као што је познато, био је народни језик српски — простосербски. Њега нико ваљано није познавао, нико се њиме ваљано није умео ни служити, иако је о томе

(На свој познати безобзирни начин, Вук је писао: „... а коме се допадне оно шта пишем, онај нек учи мој језик и дијалект.

“) Гете је, својим познатим неустручавањем, отворено писао да су за њега говорни и писани језик одувек били два неспојива феномена, иако је и он слушао аделунговске савете о томе да треба писати како говориш, а

епохе није се хтела — није се смела а није ни могла — приклонити новоме захтеву: они су бранили онај други, књижевни језик.

Ни тај језик нико није знао, а што је ствар још тежа, нико га живи уопште ни знати није могао, никада. Језик тај се ипак, поред

Ни тај језик нико није знао, а што је ствар још тежа, нико га живи уопште ни знати није могао, никада. Језик тај се ипак, поред свих апсурдности, изграђивао током читавога столећа и предавао с колена на колено као највећа

Тај наш чудни славеносербски језик, својим структуралним постанком и студеном конвенционалношћу, највише подсећа на оне вештачке језичке творевине какве

“ Само један језик ти писци нису знали: свој рођени. Већ пред Бранков долазак, у осећању кајања, ужурбано ће се освешћивати, па ће чак и

Прередак је одиста случај да би неко — реч је наравно о правим писцима — могао одабрати за свој песнички језик неки други сем матерњи. Случај енглеског писца Конрада тако је усамљен и особит да заправо не казује ништа.

без много суперлатива — поређење са камерном музиком није, чини ми се, нимало неумесно —, њен прециозна и барокни језик и стил, опрезна поступност њихова напуштања, чине је таквом.

Било је то неизбежно. Пре свега, већ језик ове поезије уносио је у онакво гледиште оштар и неумољив коректив: он се није могао избећи.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

О Боже мој велики и силни и недостижни, дај ми језик, дај ми крупне и големе ријечи које душмани не разумију, а народ разумије, да се исплачем и изјадикујем над црним

“ О, тешке ријечи, крст јој љубим! Прије би' сломио језик, него што би је изговорио... „Јеси ли, Давиде, таки Срб?“ „Шта је то, газда? Каква је то сад нова вјера настала?

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

пун је зиме, старост крв ми трује, С распуклих усана руј ми време стрло, Срце ми је восак, гнојава ми недра, Сув језик приону за увело грло. Тисуће иноча стезаху ми бедра.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Ја, видиш, још нисам казао ову тајну својој жени, а ти је кажеш чаршији. Ако те почем сврби језик, а ти узми четку од ципела па га прочеши, а немој га чешати на државни рачун. Разумеш ли? ТАСА: Разумем!

КАПЕТАН (сети се): А јест, боме! А јеси л' ти, господине Вићо, казао овим грађанима да држе језик за зубе? ВИЋА: Рекао сам им!

ВИЋА: Рекао сам им! КАПЕТАН (грађанима): Обесићу вас за језик, разумете ли, ако чујем да ову државну тајну крчмите у чаршији! (Опет гледа Ђоку.) Дакле, ти си то, голубе мој, а!

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Маринковић, Нада Милошевић-Ђорђевић, Јован Деретић, Новица Петковић Кратка историја српске књижевности КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК КАО ИНСТРУМЕНТ КУЛТУРЕ И ПРОДУКТ ИСТОРИЈЕ НАРОДА (АУТОР ПАВЛЕ ИВИЋ) 6 Средњевековне прилике 6 Црквенословенски и

ИНСТРУМЕНТ КУЛТУРЕ И ПРОДУКТ ИСТОРИЈЕ НАРОДА (АУТОР ПАВЛЕ ИВИЋ) 6 Средњевековне прилике 6 Црквенословенски и народни језик 7 Руски утицај 10 Кретање ка народном језику 11 Реформа Вука Караџића 12 Екавица и ијекавица 12 Модерни књижевни

језик 7 Руски утицај 10 Кретање ка народном језику 11 Реформа Вука Караџића 12 Екавица и ијекавица 12 Модерни књижевни језик 14 СРЕДЊЕВЕКОВНА КЊИЖЕВНОСТ (АУТОР РАДМИЛА МАРИНКОВИЋ) 1 НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ (АУТОР НАДА

и међуратна књижевност 40 Савремена књижевност 43 КРАТКА ИСТОРИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК КАО ИНСТРУМЕНТ КУЛТУРЕ И ПРОДУКТ ИСТОРИЈЕ НАРОДА (АУТОР ПАВЛЕ ИВИЋ) Језик је основно оруђе културе сваког народа.

поткатегоријама византијска; руска и немачка; француска; англоамеричка), аристократска (елитистичка) или народњачка. Језик којим говоре Срби најчешће се у науци назива српскохрватским.

Хрвати називају тај језик хрватским а Срби српским. Средњевековне прилике Српскохрватски језик припада словенској групи, једној од три највеће

Хрвати називају тај језик хрватским а Срби српским. Средњевековне прилике Српскохрватски језик припада словенској групи, једној од три највеће гране индоевропске језичке породице, уз романску и германску.

До краја десетог века језик тих превода постао је богослужбени и књижевни језик већине Словена, у простору од Јадранског и Егејског мора до севера

До краја десетог века језик тих превода постао је богослужбени и књижевни језик већине Словена, у простору од Јадранског и Егејског мора до севера Русије.

Старословенски језик творевина солунске браће, ушао је тако у породицу великих сакралних и књижевних језика хришћанске Европе, напоредо са

је створен инструмент културе далеко подеснији од латинице, која је настала адаптацијом грчког алфабета за латински језик још у античко доба, али су јој недостајала слова за посебне гласове каснијих европских језика, што је писменост тих

, док ћирилица има једно слово за тај глас, и то исто свугде где се та азбука употребљава. Црквенословенски и народни језик аједнички црквени језик и заједничка азбука у Бугара, Срба и Руса омогућили су лако прелажење књижевних и учених дела

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

ХОР Из срца мога лети песма, За краља мог је дело то. И пева језик мој пророчанство, Као што трска пева у књижевника руци.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Леxікон дер гріецхіѕцхен унд рöмиѕцхен Мyтхологіе ЛМС — Летопис Матице српске Прилози — Прилози за књжевност, језик, историју и фолклор РИА — Рјечнік хрватѕкога ілі ѕрпѕкога језіка (Рјечник Југоѕлавенѕке академіје) РСА — Речник

ГАВЕЗ Wаллwурз (ѕyрнпхyтум оффіцінале). Гавез (опашица; пијавица; пчела колинца; волови језик, Шулек). Има у себи изванредну спасоносну снагу. Жиле од црнога г.

Ко би нашао четворолисну д. на Ивањдан, разумео би животињски језик (ЗНЖОЈС, 6, 319). Таква детелина може се наћи овако: огради се корњачино гнездо прутовима; корњача кад дође и види да

Јагоде сањати значи жалост или болест (СЕЗ, 13, 1909, 442; 32, 1925, 119). Једењем (митских) ј. добија се немушти језик (у приповетки, СЕЗ, 41, № 17).

П. је митска биљка по чудотворном цвету и семену: по народном веровању, ко се њих домогне знаће немушти језик. Али је тешко домоћи се, јер п.

Ћипико, Иво - Пауци

—Ја? — чуди се доктор. — Опростите, ја их само разумијем — и, накренувши главу и преклијештивши језик између зуба, насмија се на друштво, погледавши кришом на газда—Јову.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Већ у току другог дана молитве су му постало развучене и троме. Одебљали језик му се тешко покретао, речи су постајале све неразговетније. Мучила га је жеђ.

причао о томе, а и он је био тада узбуђен, збркан и расут, а да и не говорим о томе да је очајно лоше говорио наш језик. Изгледа да је главни мајстор Стикриос замерио Јакосу што је Јуду насликао сувише одвратним.

Није згодно саговорнику стављати на увид језик, ресицу и ждрело, ако тај већ није некакав видар. — Па да, зашто не на Сабориште?

Доротеј је испекао ракију од тако киселих дивљака да ми се језик потприштио кад сам случајно једну загризао. Нико ме неће убедити да ти ниси бдео над џибром док је превирала и да ниси

Јеси ли сигуран? Да ли је била сама? Колико је остала? Куда је отишла? Али ненавикнути Доротејев језик остао је забрављен иза чврсто стиснутих зуба, а питања су му ионако пролазила лицем као оспа.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Одбрана задрхта градска, јер тавни облаци дима Покрише, у часу, небо и сунце огњено њима. Кô страшан, огроман језик, пламен се под небо диже, Љуто се повија, пршти и сјајне дворове лиже.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

нареди калиф Алманзур да се дела грчких научника, пошто се претходно преведу на сирски, преведу и на арапски језик. Разви се жива трговина са старим грчким списима њихова цена скакаше из дана у дан.

Ту преведе славни математичар и астроном Табит-ибн-Курах наш грчки текст на арапски језик. „Кад су Арабљани, својим неуморним радом, спасли од грчке науке што се још спасти могло, па кад се услед тога

сам их пратити узмогао, екавским дијалектом но вероватно само због тога што су уз писменост примили и наш књижевни језик. Миланко је оставио иза себе јединца сина Нићифора, званог Нићета.

Ту су биле и његове тамнице и оне страшне одаје за које наш језик нема, хвала Богу, назива. Већ су скоро пуна четири века онда била прошла откако су римске папе дале, 1252 године,

“ И Кеплерова супруга развеза језик, разјапи вилице и засу га грдњама. Али он не слушаше шта она говори, него мишљаше, заиста, на своје звезде и бројеве.

У оно доба владао је у Аустрији познати Бахов систем: наставни језик у свима школама био је немачки. Зато су и школске сведоџбе мога оца, које су се очувале, састављене на немачком језику.

У сведоџбама школе у Винковцима спомиње се као наставни предмет и „илирски“ језик, а у сведоџбама реалке у Панчеву „српски“ језик.

школе у Винковцима спомиње се као наставни предмет и „илирски“ језик, а у сведоџбама реалке у Панчеву „српски“ језик.

И на учење француског језика, за који смо предмет имали доброг професора, уложио сам много труда. Немачки језик предавао нам је један професор „Шваба“ који, на нашу срећу, није знао српски ни речи.

Нисам потпуно сигуран да их тако зову Марсови житељи, јер не разумем њихов језик; по нашој научној терминологији, зове се једна од тих двеју звезда Венера, а друга Земља.

мапом Марсове површине, израђеном у бојама, која је изгледала аутентичнија него мапа Европе, би преведено и на кинески језик.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

век) преводе и приповедају широм Европе. Крајем 18. века нека од ових дела преводе се на српски језик – читају их, пре свега, деца Срба у Аустроугарској.

Ритамско-интонационо устројство песама и језик једноставан за разумевање олакшавају младим читаоцима прихватање романтичарских песама.

Потписивао се као „Срб Милутин“ (Милутин му је световно име) и показивао је интерес за народни језик и поезију. Писао је родољубиве и сентименталне песме и преводио поучне књиге (Приповетке мојој кћери и Савети мојој

књижица за дечицу Господином Јоакимом Хајнриком Кампе Нјемецким језиком сочињена, а с њемецкога на простиј сербискиј језик преведена 1807.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

све чешће цима угнуте груди и климатаву главу; напослетку, при кидању конца, задрма главом тако да вилице звекну и језик дође у опасност.

Чу ли, на погребу капетанову, оног вашег ђаволског господин Јоксима? Језик му змија, али памет му ваљаста, што ми кажемо.

Госпа Нола се понекад трзала: — Ама то дете клеца тамо пред олтаром у швапској цркви; то не зна чисто мој језик; то лудује за тиролским шеширом. Шта ћу, волим га, и све што јесте као и да није. — Однекуд се ту уплео и жупник.

— Горуштина, залепио ми се језик за непце; а на руке, ноге и главу ми се наставио бол, да већ у кревет овај не могу да станем.

Власник је све продао, и отишао брату у Мађарску. Оданде је младић писао друговима све док није заборавио матерњи језик. А ветеринар се пропио.

Нити ћеш учити латински, нити ћеш бити професор за латински језик, нити ћеш мени помагати и петљати се у мој пос'о! него ћеш ићи онамо где малочас рече, и свршићеш школу за инжењере...

— Ти дакле остајеш у туђем свету? — Младић се смеши. — То је отаџбина мога оца, па и моја, наш језик и наши обичаји... Сећате се како сте се радовали што ћу говорити француски?

— Имаш право, потпуно. Сваки честит човек не да свој језик и своје обичаје. Ја бих, дете моје, умрла, да ми на уста дође туђа реч... У колико је сати сахрана?

Примили сте туђина који слабо зна ваш језик, ево једва уме казати вам што мисли и што је дужан казати вам. То је велика ствар.

— Учим, али као допуну уз историју. Ви знате, ја волим историју нада све, јер волим науку о људима. И грчки језик учим тако и зато. Грчка књижевност, грчка философија, то је сам Божји човек и човеков живот.

Твоја мати важи као узор кућанице. Баба моја тек заокупила моју матер: „Једнако по комшилуку оштриш језик. Питај фрау Розу како се кућа кући...” А што се тиче неке присне породичне слоге, није, мој Павле, ни код нас славно.

Ево мало текста: „Државе и грађана има тамо где има тле отаца и родни језик. Јевреји немају ни једно ни друго. Они не брину присне, локалне бриге грађана и уских патриота, они брину хладну,

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Нек и преводи сваки како му на језик дође: шала, досетљивост, или лакрдија, мени је свеједно. Међутим морао сам конац и намереније имати, као и сваки који

Млого говорење пак, којим се њиов језик воденичном камену подобно окреће, причињава кругодвиженије крви, и с тим замењује оно што ми одећи прибављамо, и без

« Средство, дакле, којим се тајне откривају није жабији језик, као што је Демокрит својим благоразумним Абдеритима препоручивао, но нека трава која у месецу расте и сваке седме

Има стотину ствари које се тек мале допадају: мала уста, мале ноге, мале уши, мала брада, мали језик, то јест кратак језик, мала лула, пак зашто се не би и мала књига ком допала?

Има стотину ствари које се тек мале допадају: мала уста, мале ноге, мале уши, мала брада, мали језик, то јест кратак језик, мала лула, пак зашто се не би и мала књига ком допала?

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

још не зна Ко је он Носи на рамену ћивот Свог светог краља Из гроба у гроб Храстовина цвили И на уво му тумачи Језик звезда водила Он слуша мрштећи се Премешта ћивот С једног рамена на друго И левом руком се крсти Он будући краљ

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

ПРВОГА ЗУБА ДО ПАНТАЛОНА 12 ЧОВЕК У ПАНТАЛОНАМА 20 СУЂАЈЕ 26 ШКОЛОВАЊЕ 31 ОСНОВНА ШКОЛА 36 ХРИШЋАНСКА НАУКА 41 СРПСКИ ЈЕЗИК 44 ИСТОРИЈА 50 ГЕОГРАФИЈА 56 ЈЕСТАСТВЕНИЦА 61 СТРАНИ ЈЕЗИЦИ 65 МАТЕМАТИКА 69 ФИЗИКА И ХЕМИЈА 77 МРТВИ ЈЕЗИЦИ 82 ПРВА

Како је по струци био природњак, то му је одмах, чим је постао наставник, додељено да предаје немачки језик и гимнастику, и у том правцу је развио толико своју делатност да је чак и израдио једну исцрпну научну студију о

Као наставник није предавао немачки језик и гимнастику, већ хришћанску науку и нотно певање. Покојник није писао студију о траговима српских речи у санскритском

мој отац пљуну, почеша се иза уха и опсова нешто ружно, што ја онда нисам разумео не познавајући довољно матерњи језик.

цела целцата сарма од кисела купуса у душник, мајка ми је добила лупање срца, а најмлађа тетка убола се виљушком у језик те читаве три недеље затим није могла да проговори.

— Ох, то није ништа, — примећује Хезис — по цео дан лепи марке па му се језик уштирка као крагна. — То јесте, лепи марке и гута туткало, — брани своје мишљење бакалин — признајем, али му, брате,

— Доктор је одиста згодна ствар, — додаје теча. — Исплазиш му језик, наплати ти три динара; завуче ти дршку од кашике у уста, узме ти пет динара; пипне те за руку, узме ти десет динара,

СРПСКИ ЈЕЗИК — Беше ли ти оно магаре што ни прошлога пута не знађаше лекцију? — Јест, ја сам тај! — одговарам ја усхићен задовољс

на првоме месту корисна и стога што се ђаци код ње вежбају да изговарају страховите речи, те се тако, пошто ту преломе језик, оспособе да могу изговарати разне вратоломне дефиниције из хемије, физике и више математике.

Сећате се сви можда онога несретнога Артаксерксеса, на коме су толике генерације ломиле језик? Све док нисмо први пут чули за реч Артаксерксес, ми смо ломили језик оним народним: „Поп посеје боб“ или „Туре буре

Све док нисмо први пут чули за реч Артаксерксес, ми смо ломили језик оним народним: „Поп посеје боб“ или „Туре буре ваља, була Туре гура, нити Туре буре ваља, нити була Туре гура!

“ ал' откако смо чули име Артаксерксес, напустили смо све народне бројанице па се дочепали Артаксерксеса и на њему смо језик ломили и кладили се.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

и као нека жива неман полете лево и десно, док из гомиле не сукну пламени млаз цепајући се при врху као да је змијски језик. Јара удари у лице. Војници се размакоше и, по старој навици, склонише неке ствари, као да оне неће горети.

— дира га Лука. — Пре бих ја очитао молитву да се теби јед ном завеже језик. — А-ха... Кипислцауф, попе! Између ватри су војници слагали борове гранчице, преко њих су разастирали ћебад и

Најважнији лек Фаріна трітіці вулгаріѕ или, на прости језик преведено, хлеб, немамо. Шта могу! Изнурени и изнемогли војници враћају се под шаторе и леже беспомоћно на влажној

Другога пића и није било. Тада постанемо говорљиви. Лукино лице се тада обично опусти, његове очи заводене, језик му одебља, он се враћа поводећи се у шатор, и зове свога посилнога Исајла.

Потпоручник Драгиша додаје: — Француски језик је мелодичан. Ако бисмо хтели да некако и материјално изложимо, француски је као лепо украшена торта.

— Шта она зна о чему ми говоримо! — одговара озбиљно Топлица. Она само види да је Живадину одебљао језик. Наиђе баш тада потпуковник Петар, донесе колача у тањиру и стави их пред Енглескињу. — Мерці, мерці — захваљује она.

Пошто наши објашњавају на српском, а он наш језик не разуме, њему се све чини да та објашњења нису довољно стручна, кад их и прости редови као од шале схватају.

— рекох јој. Она хоп, седе ми на колено, и поче нешто да говори. — На који бре језик говори? — питао сам онога пешака. — Море, гледај си посла, води је у собу, па ћете се лако разумети.

Узели смо карту и осматрали. Пред нама је Суботско поље. У почетном делу широко, а потом се све више сужава и као језик увлачи у Могленске планине.

Затим поче да мрда грлом као да га припрема, стисну вилице и зажмуре. Онда отвори уста и исплази језик, на којем је и дале стајала пастила. — Наново. — Ама шта ће ми, господин поручник.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

”Зовем се Селим. Родио се у Босни. Гоним триста оваца. Говорим ови језик, и многи су наши ође у брдима, Ил су у Бруси дућанџије. Од Ливна сам.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Одговорио би Ведран, али му се језик замрзао као рибица у леденој води. Старац ће строго: — Или ћеш рећи камо идеш, или нећеш изаћи из ове шуме!

Испред њега ишла је његова сенка. Иза њега пас чији му је врели језик лизао час листове ногу, час длан. — Зар тај пас толико вреди? — потрча Златокоса за младићем.

У последњи часак се трже, зграби кошуљицу, па добар гутљај воде отпи: пола под језик стави, другом половином напуни уста, па потрча назад.

Сељаци су били убеђени да он зна језик птица, да је у дослуху с њима и да му оне најављају наилазак болештина и непогода.

мочваре разговара с трскама, односећи у свет причу о звону које је опомињало, о дечаку и роди, о старцу који је знао језик птица.

крилима, притеже узду јахач, и рече: — Спасио си ме, момче, тражи од мене шта хоћеш, али не захтевај да разумеш језик ствари. То не бих могао да поднесем! — јахач на златном орлу вину се у висину, а дечак викну за њим: — Баш то хоћу!

Лепотица је бреза, сребрнаста у пролеће, златна у јесен, има права на мало дужи језик! Да није ње, онемео би од ћутања, оглувео од тишине.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

КАТА (болно, прекорно): Ох, човече... ТОМА (устреми сена њу): Ћут! Сад те заклах! Уста да имаш, а језик да немаш! Ти! Таквога сина имаш. КАТА (погружено одлази, кршећи руке): Црна ја! ТОМА »Црна!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

вам свако братски руку стеже — У туђем свијету за вас пелен цвјета; За ове крше све вас, све вас веже: Име и језик, братство, и крв света. Остајте овдје! ...

На висини звезде стоје; Вековима гледају се С немим болом чежње своје. Оне зборе један језик Тако богат, тако мио; Но ниједан филолога Још га није разумио.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Излагање је њихово просто и збијено; језик је у њих прост и крепак, нимало реторски. — Можемо сматрати да се овај циклус проширује песмама које певају доба после

Земљама ћу друме запрашити, а водама замутит бродове. Смрзло ми се срце у њедарца, а умрле руке до рамена, замрзнуо језик у вилице. Токе разби, срце му расече. Турски коњи ноге искидаше шетајући јутром и вечером.

Године 1966, у напису Јуначке пјесме и властела („Зборник Матице српске за књижевност и језик“, стр. 308—363), Зоговић овако спомиње своју вулгаризацију из времена пре рата: „... Н.

ја с Турцима могу проговорит, могу турски, и могу мановски, и арапски језик разумијем, и накрпат ситно арнаутски. Проводићу ђецу кроз Косово, сву ћу војску турску уводити, док ја нађем душманина

О ЈЕЗИКУ Језик народних песама по неким својим особинама разликује се од књижевног. Сваки певач, било да ствара нову песму или да

године на њемачки језик. Тако је она прва наша народна пјесма која се појавила у ученој Европи. Из Путовања Фортисова ја сам је 1814.

код тврђаве Зечева (између Книна и Скрадина) манит — махнит мановски — језик неког племена у турској војсци (можда: монголски) Маоча — село у Босни марва — благо Марица — извире испод планине

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Само је мало потегнем за језик, а она се растороче. — Је л' таква и твоја Луња? — Их, ђаво је однио, дабогда цркла!

је дуго година у Америци као рудар, фармерски радник и каубој (чувар стоке) а кад се отуда вратио, мијешао је у наш језик много енглеских ријечи, жену Мару звао је „Мери“, оца Ђурђа „Ђан“, а сина Николу „Ник“.

Већ унапријед се сладио својом причом о пуцњави, трци и о свом изрешетаном шеширу. — Их, а ја се само окренем и језик им исплазим, а они из пушака — прас, прас! — па кроз мој шешир.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

СМРТ И ЖИВОТ У ЈЕЗИКУ СТОЈИ Колико је маечак огањ, а колике ли велике ствари пожиже; тако и човечији језик — мала је вешт у нами, а врло големо зло чини. Отворен је гроб њино грло; са своји језици лагаху, суди им за то, боже!

Бојим се за мој језик, кад није себе мој језик поучавао твојој правици, за цео дан није се бавио на твоју хвалу; него мој језик је лажу

Бојим се за мој језик, кад није себе мој језик поучавао твојој правици, за цео дан није се бавио на твоју хвалу; него мој језик је лажу сплетао на осталу ми браћу.

се за мој језик, кад није себе мој језик поучавао твојој правици, за цео дан није се бавио на твоју хвалу; него мој језик је лажу сплетао на осталу ми браћу.

људе уразумљује, Томе разуму његову нејма краја; Ко зна потајну Што лежи у чијем срдцу, Како тај књиге не би знао?... Језик му је Кано перо скорописца књижевна — Не пише ни с пером, Него са својим прстом Без мастила.

Очади и смрче се. Лепе, дуге косе опадоше, Дуга шија цклони се, беседљив језик премукну. Руке и груди расуше се, Телесни цео стас распаде се. Камо скупо и цифрасто одело?

Тако ни памет све учене књиге уједанпут не може сместити у мозак свој, ако не по мало докле се све сручи. И слух и језик с мером се држи. Свашто је много човеку досадно ако би што и најслађе било.

онде у плену једну красну нову шарену хаљину и нађох јоште двеста драма којекакве сребруштине и један од суха злата језик, да има до педесет драма злата у њему. Помислих на то и узех. Где сам, ту сам, што да чиним већ!

А на том путу што је од мене стајало се, не могу ти ни исказати. Који ли језик може то избројити, које ли уши слушати, у корабу и путем на суху што сам ја чинила злоставство!

Прођоше у томе Индију и арапску земљу, Ливију и Шпанску; све морем дођоше и у маврусијски језик. Понајпосле већ сустигоше и к Цариграду.

Како и сваки језик именује се кроз првопосталога им деда подретлу и имену. Асирјани назвати су по Асуру, деду њихову.

А то се и само зна, јер кад се жена с мужем здружи, онда језик пружи! Ама дотле од свашта стрепи те не сми ни свога зуба помолити. А за које велико поштење мужевље?

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

А кад је Манча викне да понесе дади алву, а она се окрене и само исплази језик на њега, па продужи пут. Кад је свршила школу, а било јој је тада дванаест година, задржали је код куће.

и она не зна шта да ради ни како да стане: одмах пребацује курјучић с леђа преко рамена, напред на прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што опет и не зна како силно стеже својом знојавом ручицом ручицу своје другарице

На десно раме пала му дуга танка кићанка од накривљена феса, а на лево раме исплазио језик, па му ландара лева шапа му на леђима, а десном накривио фесић; испрсио се, па силно заплеће ногама, а на ногама му