Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
У песми Големо поље надреалистичка језичка разузданост у изазивању слика још је јача: Моје поље, магор-вигор, иза гореса, И још даље, дордур дале, иза мореса,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
), кад спази три наоружана човјека како се спуштају из оближњег језичка шуме право њиховој кући. — Ево их, стриче, долазе. Сељак се само лупи по врату. — Рекох ли ја, Василије, гони краву.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Погубној градњи небо је сврха: не стеже смола горди Вавилон не кући кућу језичка збрка, речник пометњи, двојства небином. Везник о придев бројкама туче глаголи трајни свршено звуче.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Реченица даје и смисао и живот језику. У реченицама се врши споразумевање језиком, то је језичка радионица у којој сви делови језика добијају своју форму, где се они кују, састављају и растављају“.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Намерно кажем да је поезија језичка уметност зато што верујем да међу читаоцима и критичарима ништа не изазива такву и толику помутњу као напуштање онога
Ми осећамо како нам књижевно обликована језичка фразеологија емитује дифузну, али стару, у заборав палу семантику. Митска Мајка Земља појављује се и у чудесној песми
Тај је језик с добрим разлозима назван новоштокавска фолклорна коине. Према томе, он није органска, него неорганска језичка творевина мешане природе.
ноћи и воде које гледају уместо нас, и на крају оне чудновате очи у последњој квинти, то очигледно није више само језичка пукотина него и пукотина у нашој устаљеној (канонизованој) слици света, коју је Дисова песма најавила, а учиниће је
од италијанског и руског футуризма, преко немачког експресионизма, па до француског дадаизма и надреализма: да се језичка средства троше, хабају, да се аутоматизује њихова употреба, па да више не осећамо ни њих ни оно што се помоћу њих
И песници сами и ми који тумачимо поезију имамо обичај да кажемо како се у поезији обликује језичка материја. Али је та материја сачињена све од самих информационих наслага: горње видимо и разазнајемо, а доње сежу до у
У време свих ових померања као да је у самоме основу пукла друштвена, културна, па и стилскокњижевна и језичка чак пирамида: сам се њен народни, онај вечно делотворни а често запретани основ, обелоданио.
супротстављању и напону између двају поредака практично и постоји стих као специфична књижевна и истовремено језичка јединица.
68 Природни језик или човекова језичка делатност основни је, веома обухватан семиотички систем у коме се несумњиво огледа човеково моделовање света, односно
Данашња језичка значења, језички појмови, почивају на томе сликовноме супстрату, а логички појмови представљају накнадну, доста позну,
језички појмови постављају, а тачније би требало рећи: они црпу из сликовнога и гласовнога супстрата на коме данашња језичка значења почивају.
прелазе границе језичких појмова и обликују у сликовноме (исто, дакако, важи и за гласовни) супстрату на коме данашња језичка значења почивају. Песници тај супстрат, обликујући га, исто тако и проверавају, такорећи проверавају сам људски говор.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
За писца ове књиге посебно су Сеобе Милоша Црњанског биле привлачне зато што је у њима, као ретко где, чисто језичка фактура текста добила место какво обично нема у роману, али га зато има у поезији.
51 Најзад, Б. Лазаревић је срећно раздвојио умешност од уметности. Важно је то стога што умешност или вештина - језичка, стилска или вештина компоновања - у историји књижевног развитка нема увек исти удео и значај.
формација може покаткад довести и до тога да се као књижевна вредност устоличи њена дојучерашња противност; рецимо, језичка „муцавост” наместо ,,отменога стила и изврсног језика”, како је то Скерлић казао за најхваљенијег представника
И он овде неће бити наведен ради поређења са Станковићем, нити да би се правдала његова језичка, стилска и каква год хоћете „муцавост” , него у жељи да се мимогред покаже како „муцавост” изван књижевности није што
А што је овде, делимично, анализом реконструисано, то при читању непосредно делује: читаочево опажање усмеравају језичка средства која називамо упућивачима; наводе читаоца да се несвесно смести у Тодорин положај, и отуда замишља собни
- у уједначен говор вазда истог а безличног аутора није могуће, или бар није на књижевно уверљив начин могуће, ако језичка изражајна средства нису посебно преудешена. И не само то.
А то, другим речима, значи да се не бирају језичка средства која би непосредно изражавала Дафинин емотивни набој (као кад се на једном месту да одушка том набоју, па она
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Почетком 19. века у српској књижевности остала су практично само два језичка израза: славеносрпска мешавина и народни језик какав је увео Обрадовић.
века имало статус књижевног језика у Загребу. Оваква хрватска језичка политика, често праћена изјавама о језичком, па и етничком јединству Хрвата и Срба, створила је нову констелацију у
Претпоставке нашег романтизма јесу: Вукова језичка реформа, народна поезија и европски утицаји, а ти утицаји били су различити: немачка поезија, посебно Хајне, Бајрон и
Стилска вештина, која није само језичка, нигде није дошла толико до изражаја као у поезији. И ниједан песник није је толико дуго и тако стрпљиво усавршавао