Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
силама угрожено биће, којем су неопходне магијска брига, заштита и помоћ да би преживело и одрасло (о томе сведоче и језички изрази: „нејач“, „мало дете, „нејако дете“; бројне мере магијске заштите још у трудноћи, приликом рађања, затим
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
дух се смеје сопственим странпутицама, оживљава мртва места говора, укључујући их у живи језички саобраћај; добитак је вишеструк.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Више него Универзитет и највиши језички одбор Сам самцат, за месец дана, за језик учини Тодор. У касну ноћ светли прозор један једини Као светионик у
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Сада се већ могу назрети бар неки, и то чисто језички, разлози због којих је наш роман био жанр који приметно касни. Сразмерно често се писало о кашњењу српског романа, и
Хумболтов следбеник Лео Вајсгербер доказивао је, с извесним ваљаним разлозима, да између човека и света постоји језички међусвет (спрацхлицхе Зwисцхенwелт)67.
рећи да се између песника и света такође налази – и то с појачаном улогом коју у поезији има језик као њен медијум – језички међусвет: једна густа мрежа језичких знакова која се тешко размиче.
Зато она друга нису тако јасна, па смо дужни да о њима нешто кажемо, и то на примеру речи лепо. Шта то језички систем памти што ми не видимо а што саодређује или допушта широку употребу ове речи?
тиме што има два катрена, два терцета и одређени систем римовања, него још и тиме што по довољној мери усаглашености језички датога материјала и конвенционално задате поетске форме иде у сусрет читаочевом очекивању строгог, складног, звучног
Нама, узмимо, не пада на памет да кажемо како неко језички лаже, јер се природни језик једноставно подразумева, он претходи истини и лажи, а размишљати о томе како сам наш
Логичаре, дакле, не интересују сами језички појмови69, оно моделовање и сегментовање света које човек у природноме језику постиже.
Све су то, дакако, мањевише мртви језички тропи, тј. кодирана су нова, пренесена значења, али и као мртви сведоче – и своје сведочење у језичкој меморији
Тропи су били и остали елементарни језички појмотворни, односно моделативни органи: у њима се, како то новија лингвистичка истраживања показују на све уверљивији
манифестима и записима о поезији инсистирали су на томе да велики песници, кад реч уведу у песму, повлаче нит која језички систем покреће и у самој се речи активирају већ очврсли и заборављени талози.
Данашња језичка значења, језички појмови, почивају на томе сликовноме супстрату, а логички појмови представљају накнадну, доста позну, у ствари
За разлику од логичара (а треба ли посебно рећи: и од научника уопште?), песници „мисле“ у границама које им језички појмови постављају, а тачније би требало рећи: они црпу из сликовнога и гласовнога супстрата на коме данашња језичка
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
лика постоји, и чему он не зна ни узрока ни сврхе, нити зна шта је, тешко да се у његово име ичим може прикладније језички изразити него заменицом.
Песнички утопизам је, бар једним делом, увек и језички утопизам. Ретки су заправо романи који као Дневник о Чарнојевићу тумачу пружају прилику да тако разговетно посматра
Тиме је, по свему судећи, и условљена позната појава да, чим језички текст преведемо у стихове, он истога часа добија, ако већ не стварну, онда брем латентну књижевну вредност.
„туђег говора”; дакле, „свој говор долази у дотицај с „туђим, између њих се успоставља нека врста дијалога, што и даје језички динамизам романескном тексту.
Али је и то довољно да његов лик учини бар у извесној мери језички рељефним. Насупрот томе, лик госпоже Дафине и лик Аранђела Исаковича искључиво се преламају у туђем, ауторовоме
рани, можда и најранији314, образац налазимо у Дневнику о Чарнојевићу; још ближе, у начину на који приповедач Рајић језички обликује исказе свог двојника.
И она их разгледа у некој врсти екстазе. Оно што је најтеже из јунакињиног немог сећања вербализовати, језички изразити, то је психолошки мотивисан набој у перцепцији и благо заталасано смењивање слика у сећању.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Тако је песма, и правописно и језички, остала оно што јесте: до крајности шарена, али баш тиме верно одражавајући збуњеност Трлајићеву пред несвиклим,
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Карактеристично је да је у српским штампаним књигама из 15, 16. и 17. века заступљен једино црквенословенски језички израз. У ствари, турска владавина је конзервирала средњовековно стање.
Он је врстан зналац српског језика, истински језички стваралац, мајстор беседничког стила. Српска књижевност ипак није кренула путевима икоје је отворио Венцловић.
У томе је београдска средина почела да игра одлучујућу улогу. Ако је у почетку широко схваћена периферија језички утицала на културни центар, сада центар утиче на њу: подводи локалне разлике, које долазе из покрајина, под општу