Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
А поезија је, у ствари, тада једино кренула према елементарноме језгру језичкога комуникационог система. Она је, наиме, кренула – као и оне на почетку помињане науке – ка оним областима у нашем
И ево још само један пример како се ритмичкомелодијска „искра извија“ из језичкога „камена“ кад се у песми „Само пева тајни пламен“ говорни низ испресеца декларативним везником да: Само пева на
Слично би вероватно било и кад би се разговор повео о такозваноме динарском културном комплексу. Из језичкога и књижевног угла писало се врло много, често и полемички, о културном подручју које обухватају новоштокавски говори,
Она, у ствари, зависи од нечега што је нашем данашњем погледу скривено – зависи од језичкога памћења, које се као колективна, општекултурна меморија разликује од нашега индивидуалног памћења.
од самог сигнала да је нека песма сонет очекује различит степен и различита врста строгог, складног и звучног уређења језичкога материјала.
служи за овакво општење, и ниједан други облик комуникације није у стању да обједини различите и крајње удаљене фазе језичкога памћења.
Али то је само почетак активирања самога механизма језичкога именовања, па, посредно, и оних метафоричких и метонимијских преношења која у далекоме памћењу мапу света састављају
Уместо двостранога односа пошиљалацпрималац информације посредством обојици познатога језичкога кôда, овде се осећа активно учешће и трећег фактора: комуникација зависи од степена активирања оних наслага
опет враћају на оне симболичке и митске слике у природнојезичкоме супстрату које Попа извлачи на површину данашњега језичкога стања и излаже их духовној светлости XX века.
Наднесени над огледало људскога духа које нам ова поезија потура развезујући неке чворове језичкога, књижевнога и културнога памћења, ми нужно тражимо и налазимо свој лик и лик свога времена.
Бугарски обратио је пажњу на синтагму у самоме наслову Попине књиге Споредно небо; ми његову анализу на равни чисто језичкога стваралаштва подразумевамо74.
језичко стање најчешће се траже и налазе управо у поетској употреби природнога језика и тумаче се као вид чисто језичкога стваралаштва у поезији.