Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Тај глас, однекуда добро познат, али као да долази с другог свијета, проже дједа чудном, неземаљском језом. — Шта је сад ово, ево, канда, већ и мртви устају, а? ...
Мој друже, то се само тако чини ономе ко не зна. Сад се и ја огледах око себе, у неприлици и с лаком језом. — Па кога би ту било? Старац неповјерљиво навири иза згуснута жбуна црнога граба и онда се окрену мени.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Не „чочек“. Другу, тежу, топлију игру. Полако, као издалека, с неком слутњом и раскошном језом. За њом су ишле више као сенке, пратећи је у кораку, девојке.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
А ја сам струјни проводник тескобе под златном језом вечерњих репера, куд гони зов ме јагличастих сфера да сведем ждрала са Крста сеобе под топла крила шума утишаног,
Црњански, Милош - Лирика Итаке
тело жалио истом жалошћу невесело као дух, он га диже у прах медан, провидан, јутарњи, што без трага цело небо рађа језом чистом. ЉУБАВ Већ први пут кад си збацила одело смешан ми беше твој поглед охол. Већ први пут ми љубав беше само бол.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Сама Софка увек се са језом и страхом сећала тога што је, или још као и дете, од своје бабе, матере и осталих тетака и стрина могла да начује, кад
дотле ју је опет иза ње онај простран под, патосан плочама и са влажном, трулом прашином, хладно обухватао и пунио језом. Сунца, светлости ни од куда није било.
Ах ти, мори, мазнушо! Ти бајаги нећеш! Ти ли? А то је почело Софку да ужасава, пуни језом и страхом, јер јој тада би сасвим јасно да је ова свадба, ова њихова слатка вечера у ноћи, и оно једнако тражење да је
Ја и њена мати ништа, заборавили на нас!“ И тада се Софка сети да су можда одавно без пара, без игде ичега, и са језом дочекујући га поче себи да пребацује: што се није сетила и кришом, макар крадући, да им шаље, и то не њему, него
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Напротив. Умео је да гледа, са језом, како људски живот, у трену, постаје ништа; умео је да ишчекује, нем, онај крик што уводи у смрт.
Буна је започињала па трајала а он је ишао ка њој, привучен језом што се распламсавала. Сад кад је појмио да је песма пут који води и од непостојања и ка непостојању, појмио је и зашто
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
урлање остарелог неког арнаутског пса, и курјачко, мукло и дубоко завијање његово с брда испуњавало нас ужасном језом.
Баш у том часу ја зачух како се кроз мртвило гробља разлеже мачји јаук, који ми смртном језом заледи срце. Муња, без грмљавине, обасјавала је небо, по коме су полако, сасвим полако, пузиле облачине, тешке и
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
С језом мислим на године кад је мноме харало самољубље и необуздано осјећање себе. Сад ми се сви „важни”, и „одлучни”, и „пресу
Тонули су у помрчину рујно разбољени сутони, с тјескобом крајњих растанака и с језом коначних потонућа. И опет су мутно свитале нове зоре и налазиле ме с груди пуном смрти и с устима пуним њеног црног
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
и косовске и метохијске – лирике износи се упечатљива слика оне магле за коју невеста, при прстеновању, с приметном језом каже да јој је пала на главу.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
дотле ју је опет иза ње онај простран под, патосан плочама и са влажном, трулом прашином, хладно обухватао и пунио језом. Сунца, светлости ниоткуда није било. Једино из олтара[. . . ] тако удешено да [...
овамо испред ње, до самог лица јој, издизао се иконостас; (ВП) иза ње онај простран под хладно је обухватао и пунио језом, а иза себе је слушала и с једне и с друге стране, и чак тамо до самога улаза; (МП) и онда одједном Софку чисто у чело
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Као год што бајке треба причати деци само у сутону, када их она гутају разрогачених очију, са језом и веровањем, тако треба и о свету и његовим тајнама говорити у слободној природи, где, нам се чини да удишемо њен
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
матуранти их остављају некако бездушно, звиждућући, са сигурним надама, а они, професори, испраћају матуранте с језом и страховањем, јер знају, из рођеног искуства, шта све може да буде од оних „нада”... Шта?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Обично у осам часова, па до подне. Онда од два часа до пет. Нико није био поштеђен њених граната. Са језом смо помишљали на онај дан, када ће наступити „премијера“ — као што рече потпуковник Петар.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Шта ли је ово сад? — с језом се упита Јованче, па диже лампу мало више и баци сноп свјетлости лијево-десно од себе.
— Језеро! — прошапута Мачак обузет свечаном језом пред тим смиреним огледалом подземне воде. — Богзна колико је дубоко. Сигурно сто метара.
— Оно топови грувају! — с језом промуца Ђоко. Кад избише на зараван пред школом, дјечаци спазише како иза брегова, тамо негдје над Уном, расту,