Црњански, Милош - Сеобе 1
Ђак језуита, са врло презривим мишљењем о шизматичком свештенству, које је имао у војсци, барон Беренклау прочитао је сав тај извеш
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Србима да каже Света Рожалија, панормітанѕка дивица накићена і іѕпівана или полемично дело Камен праві ѕмутње веліке језуита Антуна Канижлића, где се, са строго католичког гледишта, осуђује православна црква као расколничка?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Целокупна настава младежи лежи у рукама језуита који се дограбише и самог Универзитета“. „Али њихове школе су, као што сам чуо, врло добре“.
двадесет година прешао је, против воље својих родитеља, у католицизам, променивши своје име Хабакук у Паул, и постао језуита. Био је одличан математичар“. Вадим обе његове књиге из џепа и прелиставам их.
Млади студент поцрвене у лицу и удари песницом о сто тако јако, да од тога чаше зазвечеше. „Е, то вам је прави језуита! Што друтима забрањује, самом себи дозвољава! Знам ја то!“ „Јесте ли и ви то искусили?“ „Како да нисам!
Знам ја то!“ „Јесте ли и ви то искусили?“ „Како да нисам! Сад ћу да вам причам. Једне вечери изненади ме један језуита при безазленом разговору са једном младом девојком у капији једне куће и пријави то надлежнима.
„У вашим годинама нисам ни ја то био“. „А кад бисте знали што је онај исти језуита себи дозвољавао?“ „Е-е?“ „А мене потказа због једног пољупца!“ „Пољубац је само знак питања“.
“ „А мене потказа због једног пољупца!“ „Пољубац је само знак питања“. Тако стигосмо у нашем разговору до бечких језуита до бечких девојака; млади студент је био њима одушевљен. Подигох чашу: „У здравље младих бечкиња!
„Ви нисте ништа објавили о својим опитима?“ „Нисам“, одговори он поносито, „то учинише други. Учени језуита Кашмар Шот, професор математике на гимназији у Вирцбургу, нарочито се заинтересовао за моје опите.
“ „Ах, оче! Ти познајеш бели свет, али не познајеш онај црни“. „Како то мислиш?“ „Одмах ћу ти рећи. Кад те хвали, језуита има својих нарочитих разлога за то и мисли само на увећање моћи и господства свог монашког реда.
Наређења за све ово долазе од горе. Показаћу ти то на једном конкретном примеру“. „Да чујем!“ „Кад је језуита Христоф Шајнер опазио пеге на Сунцу и о томе по дужности известио генерала свога реда, Теодора Бузеуса, одговорио му
„Да тако је било“, додадох ја. „Шајнер оде у Рим где посредством језуита успе да се Галилеј изведе пред суд инквизиције“.
Герике се намршти и замисли. Приметивши то, ја му испричах: „Галилеј се бојао језуита као живе ватре. Када је, после понижавајуће обуставе судског поступка против њега, живео као зеточеник у Арчетрију и
Али кад дознаде да се тај владар налази потпуно у рукама језуита и да се и Шајнер налази у његовој околини, одуста од те своје намере“. „Али Шот је мој пријатељ!“, узвикну Герике.
Ћипико, Иво - Приповетке
Навече пође као и обично у цркву на проповјед. Језуита, нарочити мисионар, дијели ријеч божју сакупљеноме народу. До њега, на проповједаоници, стоји скленица воде, да
гаси онај наш обични огањ, тако њиме могао би се гасити онај страшни паклени, што је теби праведни бог намијенио! Језуита наједном престаде. Парон Зорзи поново поникну и дубоко уздахну.
И наста ударање у прса. — Исусе мој, милосрђе! — уздише парон Зорзи и кришом, језиво погледа у сребрно распеће које језуита држи високо над собом, обасјано топлом, меком, понизном свјетлошћу, у тајанственим облацима сјаја и мирисавог тамјана,