Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Па оде у собу учитељеву. У соби учитељевој стоји на једној грдној печурци већ напуњена јеина. Поп Вујица се упита лепо с учитељем, рече му?
учитељ нуди — као и пре, а он неће да узме; ретко да прихвати који залогај, па и то се баш види како му није слатко. Јеина стоји једнако на печурци, а поп више ништа не говори о лепоти њезиној.
Испитани неки ђаци, испитан Живадин, испитан Митар и остали сведоци; донесена и придружена актима и јеина и попова чита. Тако се то замутила жестока парница да среска власт — већ није знала шта ће.
»Даље, исти учитељ присвојио је и утајао једну моју ствар, то јест, тицу, зовому буљина, или јеина, или односно букавац, коју сам ја што се тиче, нарочито њему и по нарочитом човеку послао с молбом да ми исту испуни,
И тако преместише учитеља Грујицу. Дадоше му далеко бољу школу и похвалницу за његов рад и успех. Јеина се врати учитељу, а попу чита. Како се учитељ растао с попом — не питајте! Да није било људи, било би и за кике...
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Ту гњездо јеина вије, И змија одвратно мили и гуштер по травном поду. ВИИ НА НОВУ ГОДИНУ Лете дани и године, Вечитости то је
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ту гнездо јеина вије, И змија одвратно мили и гуштер по травном поду. 1890. ЈУТРО НА ХИСАРУ КОД ЛЕСКОВЦА Са пустих, далеких поља
Тужан, дижем своје очи, Кад се данак смири и сунце угаси, Кад ноћ тавна падне над пустом Алхазром, И суморну поноћ јеина огласи.