Јакшић, Ђура - ПРОЗА
празну лубању на хладан камен вашега гроба и горко плакасте, а глас вам по немом гробљу немило и тупо хујаше, кâ оно јек од тупе мотике што по утроби новоископанога гроба рије...
Утоме му звекнуше ланци... Беше то ропски јек, који свако срце својим тупим звуком растужи... А сиромаху учитељу ударише сузе на очи, и ништа није умео изговорити,
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
« Таман разговор и шала у највећи јек, док ето ти момка трчи као без душе озго к механи. Смотри га ћир Трпко, па истрча на врата и још чак одовуд узвикну:
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И Станко развезе надугачко и нашироко причу о боју мишарском. Таман се он распричао у највећи јек, а дође попа с Јовом Јуришићем. Назваше бога и поздравише се. — Ето, мало седосмо, па нам Станко прича — рече Алекса.
Црњански, Милош - Сеобе 2
није престајала, па и кад престаде, пред зору, Исакович је морао да слуша, однекуда, крај себе, из зида, дубок, тужан, јек, неког виолончела. Учини му се да му је та врста музике, однекуд, позната. Заспао је тек кад се било разданило.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Жиће лепо кâно лепи санак, Добар беше ти кô добар данак, Умиљато кâно вруле јек, Ка извора што је бистри тек Потекао па запао бедно, Па да ово није пева вредно!
У лиснатоме што се гају крије, Немирна врела жуборећи тек, По шљунцима шареним што се вије, Малене челе зукајући јек, Из цвећа штоно меда сласти пије, — Све то је лепо, но је лепше било, Кад моје око није сузе лило. (3—5.) (......
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Није он џабе био онај дједов „весели Ниџо“ од кога се уви јек очекивала само каква неподопштина и замешатељство које ни сам ђаво није кадар да размрси. А шта је сад ово, најновије?
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
окова, ох онда сањај облаке црне што ће их врели јуже да згрне, облаке црне, олује бесне и муње кресне и гром и јек; вихар да сапон раскине мреже, тебе у врте твоје донесе, гром да сажеже пауку век.
Па ни камен му мâ не спречује, чак на дно пакла продире му јек, разбирају га дуси пламена. Ал' онај горе, тај га не чује; већ отвара Филишћанима свес', чује га млади аскалонски
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
(памучног платна) извезен златом наједном углу јазиџија - писар јаран - друг, пријатељ; драган јектати - пуштати јек, звук из себе, оглашавати се, одазивати се јеком; викати; јечати, стењати јектијаш, в.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
дићи гордо и поносно главе, као што доликује храбрим синовима наше земље, и три пута громогласно узвикнути, уз јек труба и лупу добоша: ‘Живела Страдија, доле с Анутима!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
XXX Беше празник, света недеља, и то давно после службе божје, јер беше престао јек звона са цркве. Престаде по чаршији ход, кретање људи, који су ишли из цркве кућама, или по механама.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Насмешен (ал и препун страве) Окрећем слух и бечим зене: Да ли то беше звук сред јаве Или је био јек из мене? И сад, док стојим на пô друма, Гонетам ту реч што је била И прошла мимо мога ума.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Кад је, у једном часу, све изгледало изгубљено, Вишњићева се песма проломила над Дрином, кроз пуцњаву и кроз јек умирања и устаници су, опет, јуришали.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
напоре вјетровах што се чују на земноме шару против свијех густијех љесовах да у један глас могући слијеш, јек би њихов слаб веома био да покаже крупну силу гласа којим облак витлећи јечаше.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
По томе, на први јек Егидијева тромбона много шта се развезивало и покретало. Раскидао се чар љетног поподнева. То је био знак да престаје
То што недостаје, да их дорече и осмисли, као да је онај јерихонски јек Егидијева тромбона и онај повик „Аж-дру-ба-лееее...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Сад залази мој живот и видик обмана, А истина мирно, кобно, као звона јек, Оглашава хук пада радости и рана. Саранио сам љубав и поноса век.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Једнога дана пренули смо се сви, и накренули главе да бисмо боље чули. Слушали смо дрхтави јек звона, који је допирао из равнице. Сетили смо се да је данас недеља. — Па данас је Ускрс! — плесну се Лука рукама.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
мог достојни гананија дани, Да вас пастир у долини, птичица на грани, Да вас тежак с њиве своје восклицајућ хвали, Јек одзива славослови по всемирној даљи!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
О ја бих радо приче праисконске, Ја волим бајке: младости су пуне, У њима јек је трубе јерихонске, Док ваша срећа по гробљима труне. Нек' моја срећа сања и на лажи.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Зашто ми, да бежим, зборе, Као што с неба тица бежи планини. Зли лук одапне свој И стреле пође му јек Тамом, јер погоди тај У срце невинога. Ничег се не бој, у вечног ти уздање.
Ћипико, Иво - Пауци
— Мени се чини, — рече нагло, да они нијесу имали намјеру да кога оштете. — Ви уви јек тако! — прекиде га замјеник државнога одвјетништва. — Опростите, ви сте још млад... Имате још времена да их упознате.
— Одавна?! — понови старац. Откад сам из свита дошао — биће прико двадесет година... — И уви јек тако? — опази Иво. — Увик... и нигда ми ни било од никога потриба. — А да вам дође до невоље?
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
и министар просвете 1886–1887. Писао је родољубиву и љубавну поезију и приповетке. Збирке песама: Абердар, први јек (1868), Други јек (1870), спев Српски патријарх... (1866), балада „Невеста хајдукова“. Стеван В.
Писао је родољубиву и љубавну поезију и приповетке. Збирке песама: Абердар, први јек (1868), Други јек (1870), спев Српски патријарх... (1866), балада „Невеста хајдукова“. Стеван В.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— а над њивама и ливадама још дуго је, као некакав небески уздах, лебдео утишани јек звона. Но, такви тренуци били се ретки. Звоно је најчешче радосно звонило...
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Зар и ти, Лијане, на страни бунтовника? — ожалошћено зацвили кнез. — Па ти си пољар, ти уви- јек мораш бити на страни власти. — Шта ћу кад ми је срце уз ове дјечаке — искрено признаде старац.