Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Као седа старина, он је обрастао у трње и коров; али је још поносит те дере небеса... РЕЧНИК аваз — глас, вест, јека аговати — господарити аман — милост, опроштај аманет — завет, светиња анатема — клетва, проклетство арбија
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Као болесница ходи бледа река, Скелет врбака наднео се на њу. Чује се јецај и потмула јека — То ветри плачу високо у грању. И мраз се хвата над трулим стрњиком; Мокре су стазе и блатњави пути.
Опет ноћ без мира. И сад из далека, Вечерњега звона кад се чује јека, Помињем те с болном сузом што се рони. Нем, на изгубљеном валу, насред воде, Прве сенке ноћи док расту и броде...
Црњански, Милош - Сеобе 2
То брујање звона допало се било Павлу. То је био његов први, незаборавни, доживљај, у Кијеву. Та јека звона била је дубока, а љуљала је, не само њега, него и Подољ, цео Кијев, цео свет, и земљу и људе, у сан, као неко
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Књижевна традиција била је већ доста јека, стари језик владао је у цркви и школи неких осамдесет година, образовани људи су њиме не само писали но унеколико и
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал' опета чини се менека Као бела да зорица зори, Тице поју, горе стоји јека, А крај мене поточић жубори; Ја се шетам, дружина са мноме, Ми идемо Стражилову томе, Под ногама она росна трава,
дом, Оком севни, Грлом певни, Као муња, као гром — Стреле, копља, бојни мачи, Јунак бије, а коњ тлачи, Звека, Јека, Вриска, Писка, Гором, долом, јунак врви, Гора, дола, сва у крви.
И богме јесте, ено из далека Чује се друмом и топот и јека. Он стаде, па гледну, па крочи, па стаде, Још једном гледну, па ступи назаде; Па тамо-амо плаовито с' сави, У
плаовито с' сави, У кабаницу тад се боље зави, Ка друму оце, ту стаде да чека, — Већ добро с' чује и топот и јека.
Он на клупу сада седа Па у море доле гледа: Валови се о кам боре, Чине му се њему зборе. Та њиова силна јека Носи нешто из далека, Носи гласе; он и слуша — Све тужнија њему душа, Све се теже јад обара, Трза срце из
Гледај ону мутну облачину Како с' вије небу низ пучину. Већ се чује бура из далека, Већ се чује грома амо јека, Већ су овде муње и громови, Већ ка земљи вију се растови.
Тако јунак своје злато фали, Помоз', Боже, срећу му не смали! Мрак је јоште, једва зора зори, Стоји јека по шумнатој гори, Јеку чине коњаника двоје, Милета је то и Радивоје.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
сузни бризи, неодољних уздисаја бројанички, свети низи; старе славе сетна хвала, а скорањих срамних зала осветница, — јека од гусала. Иза сна се тешког прену, Мрак је. Где сам?
Ништ му санка не будука, ни скоковца бесна хука, испод окна Делилина што се стрми са висина, а камоли она јека, она дрека издалека, преко гора, преко река, да ће доћи сад до њега!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ У млину старом настаде свађа, заори лавеж и мачја дрека. „Живеле зеке! Живели миши!“ из ћошка сваког враћала јека. Огњена вила зачепи уши, збуни је вика и двобој луд. „Никуд не могу да вас поведем, кад слоге нема, узалуд труд.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
И песма ће да се хори, И фрулице слатка јека, И косе ће да се вију Под венцима кукурека. ПРОЛЕТЊА ЗОРА На истоку плавом рујна зора руди; Дижите се, децо, дижите
По пољима травним разлеже се јека, Одјекује небо и гора далека. И кроз тихе равни поточић кривуда, А песме и свирке разлежу се свуда...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
разлегали гласи од песама и зурли, од ћеманета и бубњева; надалеко се разлегаху Мићине бројенице и Сретине здравице, и јека звона и рика прудељских прангија!!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
нема, Лепршнуће крилом у оближњем гају Слепи миш, последњи што се на пут спрема, Па док из даљине грми градска јека И забаве пусте што низе човека, И бучно веселе тајанствено хуји, Запеваће негде скривени славуји, И природа цела
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Босне и Херцеговине, Арбаније управо до мора, колико је наше Горе Црне, — све је облак притискâ једнако, свуд се чује јека и грмљава, свуд испод нас муње сијевају, а нас једне сȁмо сунце грије.
“ Боже драги, да ту бруку видиш! Стаде јека, клепет и ломјава, стаде писка, капе попадаше, стотина их испод ногах оста; све се наби, да кркнут не може, као стока
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
У мени је душа Осамнаестог века И племићи горди у свили и чипки; Ја живим, за тренут, сред раскошна јека Времена Ватоа, менуета гипки’.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Не мари, нека снијега иако га је много! Гдје је долине јека, биће рода доста, јер снијег топли и надија хранитељку људи.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
раја села Бодеграда: Девет кућа једну козу музу, Још се хвале да се добро хране, Од млијека протицала р’јека, Од сурутке млини промиљали, А од сира куле сазидали, Од скорупа малтер поправили!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
пјева жудно измеђ' ледених гора, Не питајући да л' је когод гледа, И да л' је слуша; и сред мртвог дола Ц'јелога в'јека звонку пјесму вије, И најзад умре - без имало бола Што јој пјесму никад нико чуо није! Ј.
Ал' опета чини се менека Као бела да зорица зори: Тице поју, горе стоји јека, А крај мене поточић жубори. Ја се шетам, дружина са мноме. Ми идемо Стражилову томе.
Па док из даљине грми градска јека, И забаве пусте што низе човека, И бучно весеље тајанствено хуји, запеваће негде скривени славуји И природа цела
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
По средини пољах опширнијех тече р'јека воде бесмртија; њој су струје ка прозрачне луче, ток је њезин бесмртна идеја, ње брегови од чиста рубина.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
ово ћеш дуго носити у себи! У мојим ноћима бесанице тргне ме из танког полусна кикот нечијег смијеха или празна јека неке давне фразе. И опет се почне одвијати врпца дјетињих сјећања. Рана јесен пред бербу, изузетно кишљива.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад је било у нека доба ноћи, она устане па ме жицне шилом у бедру да види спавам ли. Ја бол шила претрпих без јека; учинио сам се као да баш тврдо спавам. Затим она устане, отвори собна врата па пође.
Ћипико, Иво - Приповетке
Док ме угледала, диже се и снажним гласом, што иза себе оставља дубок узвик јека, поздрави ме и погледа у очи. — То је Антица! — помислим у себи и погледам је боље.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
како је све бесмислица: и његово некадање силништво и протино јунаштво и осве– та, и Лазар и Мурат, и цика пушака, и јека гусала и лауте, и брда и Косово...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Јавор« 1884. ХУКА... ТРЕСКА... Хука... треска... звека... јека... Неко трчи... ко си? стој! „Ја долазим из далека!“ (Из луднице утекô ј’). Куда журиш? — „Пузим дома!
Звона звоне, а из њина жалостива јека Чујем гласе: „Слава теби, дико нашег века!“ Слава теби, ти узоре грађанских врлина, — Отаџбина т’ губи данас
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Некада су тамо биле бачије. Небеску тишину нарушавало је само блејање оваца и јагањаца, и чула се јека звонаца. Сада влада тамо грозна пустош. Земља је разривена.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Лобзанија уста твојих превосходе млека, Превосходе грозда сладост, росу златног в'јека; Гортану мом мед и саћа нису такве сласти, Слађи није њежни покој него тихе страсти.
друг друга магновења старамо се бљусти, Угађати себ' взајмно и серцем и с усти; Нека тече, нек' протече такве жизин р'јека, А ми ћемо, гди год буде, живити довјека.
Дјевојка је, дјевствовала дабогда довјека! Ни без оног на што хули не било јој л'јека! Мрзи Србље и што је год том имену славно, Одвраћа се серцем од нас и клевеће јавно.
Нек' Адрија већ не види, заборави Р'јека, Нит' ме чује већ Истрија, Либурније сека; Крајнску ваља оставити, крајње серпске неве, Бодре пјесном испод Истра
Преко брега издалека Јутрења се зачу јека Са црквене куле звона. По три крста, три поклона Све три душе учинише.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
1858. ЈА САМ СТЕНА Ја сам стена, О коју се злоба мори, Светска чуда и покори. Многи тежак облак, јека, Крш громова, огањ, клетва И сто чуда неба, земље, Разбило се о менека...
Ћипико, Иво - Пауци
Има тога сила по пећини, али ко би све опазио? Требало би бреме луча. — Машо! — викну изнебуха, из свега гласа, а јека из пећине одврати бистро и гласно: „Машо” — Зовни и ти! —Раде! — повика Маша, а јека одговори.
—Раде! — повика Маша, а јека одговори. —Видиш, кад је човјек сам, може са собом да разговара... Разговорна је ова пећина!
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Чимпеприч, гледајте, молим вас, какво је то име, како год наше: Манда, Алка, Кумрија, Анђуша, Јека, — како је лепше Заида, Зораида, Зулема, Фатима, Аделаида, Љубица, Филипа, Софица, Драгиња. — Чимпеприч, »хи, хи, хи!
(ово је од латинског пулцхра, лепа); Илинка, Илиада; — Савка или Савета, Серена; — Ана, Жанет; — Агница, Агнес; — Јека, Јунона (ово је била богиња); — Кумрија, Крумелин; — Пауна, Паулин — и тако даље, по овом се кључу могу сва имена која
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Хука аутомобилских мотора и јека сирена сливали се у једноставан устрептали шум и замах великог ратног пристаништа. Огромне парне дизалице, као каква
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
помрлих столу буде призвата; У час ево Дантона, за њим ево Марата: Болно се грче прсти и леде, А глас је сух и без јека, Поноћ је прошла, два сата, И мртваца главе бледе и седе.
Под прозором таласом сребрним шуми река А глас јој је сух и без јека, Сух и без јека. Болни, згрчени и хладни, ја и осам досада И три вође револуције, играмо се, картамо.
Под прозором таласом сребрним шуми река А глас јој је сух и без јека, Сух и без јека. Болни, згрчени и хладни, ја и осам досада И три вође револуције, играмо се, картамо.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Суну у небо прасак пушака. Неколико птица окрвављена перја паде, а звоно као да се помами. Његова јека сада је потресала и земљу и небо. Узалуд су људи памуком затискивали уши! Узалуд су деца завлачила главе под јастуке!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Не да Марко затворити врата, већ он стаде да види Арапа и његове кићене сватове. Стаде јека бијела Стамбола, ал' ето ти црна Арапина на кобили танкој бедевији, и за њиме пет стотина свата, пет стотина црнијех
ослушкуј и ноћи и дневи: запалићу на граду топове, запалићу тридесет топова, па запалит Крња и Зеленка, нека оде јека под облаке; пријатељу, часа не почаси, но ми прати низ море ђемије, да ми сретеш на мору сватове“.
Ал̓ сватови мало причекаше, стаде звека камена сокака, стаде звека, стаде отуд јека, ал̓ ето ти војводе Милоша на његову од мегдана дору: уставља га ђемом од челика, а довата мало бакрачлијом, а доро му
Када Мујо књиге растурио, мало сједе на бијелој кули, али стаде јека испријека, зачуше се јасни таламбаси; гледну Мујо пољу у шрину, силна војска поље притиснула, и пред њоме двије
Кад кадуна р’јечи разумјела, још је јадна у тој мисли стала, јека стаде коња око двора. Тад побјеже Хасанагиница — да врат ломи куле низ пенџере.
Јоште рече Вучићевић Перо: „Благо мене јутрос и дов’јека, кад ја виђех за живота свога ђе осветих мојега Батрића!“ То изусти, а душу испусти...
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ја ли и то, ноћу кад се састану на мору бити се бојне галије, на голему ветру и таласу. Те стоји хука, бука, праска, јека, пљусак од весала и таласогрухања кораб о кораб, пушака пуцање и топова, вика војиштанска, вика думенџија, јаок и