Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Понека искрица свести сине и разрогаченим очима посматрам оне мртве око себе. Дошло ми је да јекнем, да управим песнице небу, па да викнем: доста је било крви... Аман! Пуцњеви пушака се разлежу.