Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Сердареве руњаве груди надимаху се и слијегаху силовито. Више одједном потмуло је јекнуо. У један мах сав унутрашњи јад његов скупи се, зар, уједно, па одуши у снажном уздаху, као што би рањен лав уздахнуо.
Рањеник задрхта и јаукну. Видар то учини неколико пута засопке. Свакога пута рањеник је гласно јекнуо. Сердар и Ивана тјешаху га и тепаху му као своме дјетету. „Сад га придрж’те, нека му се добро оциједи!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Ма какво убиство! Кога да убијеш?“ уплашено је одгурнула његову руку. Кажи шта желиш“, јекнуо је, „Да пођеш некуд и да ми нађеш лек...“ „Нећу!“ „Кад те молим... Умећу ја добрим да ти вратим.
Мукло је јекнуо, скочио с кревета, брзо се обукао, бацио неколико динара на разголићену жену — ничим није показала да се љути — и баби
И кад би дете изговорило име које није ни његово ни Тошићево, он би мукло јекнуо од олакшања што није чуо да је некоме Тошић деда, да неко зове дедом његовог злотвора који му је сина отео и живот у
Краков, Станислав - КРИЛА
Убица се сећа убијеног. Убијени је непријатељ, а убица јунак. Прорезани шињел и пробијене груди. — А, а... — био је јекнуо онај. Крик је био прост али страшан. — Убио сам, убио сам... — Официр се није томе радовао, али се није ни ужасавао.
које је пало, зарио се одмах још нечији бајонет тако снажно да је продро чак и у земљу, шкрипнуо и савио се, а онај је јекнуо још једном плашљиво и слабо као убијено куче. — Боже, Боже, како је све то страшно, — стресао се тај згрожени јунак.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Василије Кад је чуо да Никанор већ два дана и две ноћи седи у Митровачкој пећини, игуман Макарије је само болно јекнуо, преврнуо очима и слабо се накашљао. Хтео је нешто да каже.