Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Чим Влашићи затрепте, Поноћи груне час, Моја ће пренут дума И харфе јекнут глас. Појав’ се, блед месече, Са пратњом звездица, У сузи ока мога Огледајте лица.