Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ал' он гордо дигô главу, а с ње пада коса дуга, На лицу му тежак умор а у оку пламен југа. То је Рига, син Јеладе, мајско сунце коју греје, И потомак храбрих Грка с Маратона и Платеје.