Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— простења Крушка. Суреп викну: — У подрум идите па изведите Алексу! Заврзан и Јовица поскочише као јелени... Кад отворише подрум, видеше Алексу где лежи усред оне каље.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Дођи, ох што пре дођи! О дођи у помоћ, драги, твојој драгој Јелени.” И све док је тако читао, Христић је лудо живо осећао како румено месо оног витког тела, што је тамо далеко горело у
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Живећемо, само она и ја, у шумској кући, а јелени ће у сутон трчати крај ње. У свим бајкама које сам читао шумске виле имале су лик моје мајке.
Била је то кућа у каквој сам желео да живим с мамом кад сам био дете, тамо у шуми крај које ће протрчавати јелени у сутон. Сада сам био готово одрастао, али нисам желео ништа.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Док су са вама, оне чују и без слушалица најдивнију музику. После једно сат и по дао сам Јелени слушалице да и она мало слуша Радио Београд, који је пуштао новогодишњу музику, али некако ми се више није играло!
Сећам се добро, баш те недеље добио сам нов џемпер са извезеним јеленима. Јелени су те године били у моди. Патио сам као убоги ђаво што ми је на груди могао да стане само јелен и по, јер сам био
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
XИX 130 ГЛАВА XX 137 ГЛАВА XXИ 144 ГЛАВА XXИИ 158 ГЛАВА XXИИИ 162 ГЛАВА XXИВ 168 ГЛАВА XXВ 173 ГЛАВА XXВИ 178 Ани и Јелени њихов луди отац УФУР Волим те, девојчице, вртирепу један, зунзаро, фолиранткињо једна, док идеш у својој јединој
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
162. Ја се попе на Вршачке планине, Те угледа бечкеречке равнине, Гди јелени с кошутама пландују, Млади момци с девојкама играју.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
пође кући, и идући није се освртала, а кад дође кући, али у њеној кући трипут боље него у царевом двору: све златни јелени, кошуте, тице, квочке, пилићи, зецови, све златно.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
МРКАЉ 213 САСТАВЉЕНО КАД У ГОРЊОКАРЛОВАЧКУ БОЛОВАОНИЦУ ДОСПЕДОХ ПОБЕЂЕН И ОСТАВЉЕН ОД СВЕГА СВЕТА 214 ЈЕЛЕНИ ДИЈАКОВИЋ ЗА НОВУ ГОДИНУ 216 СТАРАЦ 217 СТЕФАН СТЕФАНОВИЋ 218 ОДА НА РАТ 219 ЈЕВТИМИЈЕ ЈОВАНОВИЋ 223 ПЈЕСН ПРИ
Вук не ломи реч ни веру своју; Топи картач не привезу к боју Анаконда, рис и лав. 1825. Сава Мркаљ ЈЕЛЕНИ ДИЈАКОВИЋ ЗА НОВУ ГОДИНУ Јутрос ми рече вила посестрима: „Жедниш ли, Сако, сам себека знати, То немој све код својих
Живот не чини клетим стихије и звери у природи — човек је човеку већа страва. То је закључак Мркаљев.” ЈЕЛЕНИ ДИЈАКОВИЋ ЗА НОВУ ГОДИНУ (стр. 164). И ову песму је први објавио др В.
Ћурковић и да је песма млого певана, а написана је Јелени Костић, „која се удала за Васу Ћирковића у Ковин 11. фебруара 1843. У њу се загледао Ж.
Из Ћурчинових коментара се види да је песма написана оној истој Јелени Костић којој је посвећена и песма Љубопевац. И Гробни цвет је била популарна и радо певана песма; прештампана је у
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
једини знао да је монах отишао, али такав није био и Ивко Пљузго, познати набигуз и пришипетља, који је сместа одјурио Јелени и пренео јој вест.
Дадара Изјутра, на Митровдан, Андрија поново оде Јелени. Скочим, оседлам коња и журно изјашем напоље. Сјурим се низ падину и притајим се у јовику крај Мораве.
Зар нисмо вршњаци, у добу када се све ствари на овом свету мере према срцу. Причао ми је о Јелени, ја њему о Анчици. Судбина нам је била слична, па зар је онда чудно што смо сву ноћ преседели на ливади крај извора и
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Не једно дрво, не два или три — на благом ветру њихала се блистава, млада шума, све бујнија. Протрчаше кроз њу јелени и кошуте, настани се у крошњама шарено јато птица, али некадашњи дечак са Пешчаре још увек је стајао крај свог бунара,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
до 1404. и зет кнеза Лазара по кћери Јелени Бањали Горњи — племе у црногорској Херцеговини Бањска — област око реке Бањске, леве притоке Ибра, ниже Косовске Ми
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
својом мишљу; не тако се у вис дижу летуште птице, колико је високо у небо летила њена памет; нити су онолико јелени женили планинскога извора воденога, колико је њено срдце желило к Богу, источнику живу; ни лоза се тако у винограду