Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Тело је дотле добро „по јелику” је достојно жилиште словесне и бесмертне душе, а како се начне од овога благороднога намјеренија и конца на који му
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Четир друга, среће лоше, у планини омркоше, Мамузар је, тужна лица, био напријед извидница, попео се на јелику, па повика: „Кукурику!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Понеки примерак постао је фетишем. Љ. Пећо спомиње, негде у северној Босни, »криву јелику«, која је трајала до пре педесетак година.