Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Све то старац са својом лепом Јелицом почупа с грања и спали на ватри. Сви су сељаци старца поштовали са његове уљудности и чистоте, али су га се и бојали.
— Милисаве, шта си ти наумио са мојом Јелицом? — питаше старац озбиљним гласом. Милисав, изненађен, ћуташе, а старац је чекао на одговор; после се младић диже и
— Ко, Никола, ко? — питаше га радознало гомила. — Та онај мој несрећник што му не хтедох допустити да се Сремчевом Јелицом ожени... Гле шта ми учини!... Учитељ се трже: — Никола, то није Богданово дете учинило!
А и ближе је пешаку. Стари Сремац са учитељем јахаше даље, све коловозом, а Милисав са Јелицом пође странпутицом, доле потоку.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он је дотле волео Станка више него оба брата; а отада Станко му поче излазити из воље. И што се Станко више дружио с Јелицом, он га је више мрзио. А кад се овај поче и шалити — он га омрзну сасвим...
Станко је већ био ту с Јелицом. Он це топио од милина... Рај прави човека анђелом. И Станко, у рају душе своје, био је заиста анђео.
– Не могу — рече Лазар. — Зар нема ко други?... — Звао сам имењака, али он је тамо с Јелицом... Лазар се намршти. Поћута мало двоумећи, па рече: — Добро!... Да му одскочим!...
Диже се. Прва мисао беше му да се поздрави с Јелицом. Осећао је да се мора с њом састати. Он јој мора казати да је лаж све оно што се данас селом пронело о њему и кући
Они јој се учинише као људи осим света... Готово и она, заједно с Јелицом, да поверује да ону крађу није учинио Станко, него да је Лазар тамо собом новце закопао... Јелица је била у авлији.
Поглед му се стопио у Јелицу. Наједанпут јурну као кобац. Зека га не може ни сустићи... И у тренутку стојао је пред Јелицом... Она је била толико изненађена да посрте кад га смотри. — Јелице! Јело!...
Он причаше о њој најлепше. А Станку оде памет далеко, далеко... Он се сећао свију ситница из друговања с Јелицом... Паде му на памет она жетва... Јелица је била с њим на моби код Шокчанића, баш су напоредо жели...
— Хвала богу! — А ви? — Све је добро, богу хвала! Он се стаде здравити с укућанима. Овај пут поздрави се и с Јелицом... Девојку је облило руменило.
Јелица почне мусти, а он се загледао у њу... У толиким је борбама био, па му сваку беше лакше почети него разговор с Јелицом... Свезао му се језик!... — Па шта ми ти радиш? — упита је, колико да рекне штогод. — Ето... — Јеси ме пожелела?
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” — То вам је понешто од онога О чему, ходајући, мисли стонога. БАЛАДА О ПЧЕЛИ ЛЕЊИВИЦИ Под Јелицом, у џемату Предсела, Живела је пчела Весић Весела, Душом добра, али лења: никада Не видеше је да пролеће преко
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Нестанак свију препријека, знатне промјене у Јелкиним цртама, додир са Срдаревом Јелицом, Срдарева причања из своје прошлости, поуке које се из њих могаху црпсти и, особито, видјело у ком Срдар приказиваше
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Станка иђаше донекле са Јелицом, па се од потока, што протиче испод Радоњића кућа, одвоји и пође сама. Путом само Јелица весело причаше, а Станка се
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Тако сте нас у пређашњем вашем дјелу напали с Јелицом, а сад нам опет Фему представљате. Тко вас је поставио арендатором?