Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
и уквартира се код трговкиње госпође Цифрићке која је Персине заове мужа некакав род, а сестра од тетке госпође Јелке Сириџићке, којој је сестру Савку Љуба оставио. Госпођа Цифрићка је највећи непријатељ Чекмеџијићу.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
На трговима се појавише џиновске јелке. Чак и најбедније кафанице по Пашином брду почеше да крију своју сиротињу, умотавајући се у обојене траке и дечије
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Почетком децембра, поче да уноси јелке у студио. Десетог, онај кењатор већ је снимао своју новогодишњу емисију, да би могао збрисати у Кортину д'Ампецо.
убоги ђаво, сценографија је била тешка око два вагона живе ваге, све неке као снежне куле од вате „цик-цак“, све неке јелке чије иглице падају за врат, а прича никаква; трубијановић --- као Деда Мраз нашао сирото дете без иког свог па му
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Ту је прилику створио Бујас. Он је знао за другареву тајну, а познао ваљда и преобрат у њему, те почео облијетати око Јелке, која се пожали Бакоњи, а Бакоња поднесе шаке у очи Бујасу.
Ћипико, Иво - Пауци
из куће, а мајка и Јелка узвртиле се нешто око огњишта, младић се ослободи и рече изнебуха старому: — Доша сам ради Јелке... Не би мирно отиша, да је не дарујем... — То су ваши посли, — одговори стари.
Стари Анте, свлачећи се, наглас домоли и задњу „Здраву Марију” и примири се. Јуре пође к огњишту и сједе до Јелке. — Пришешарићу ти мало жеравице, — рече стара и потражи попечак. — Ни зима, — одговори Јуре.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Онај гавран од малочас лежи у подножју јелке сломљеног крила, а изнад њега бели крст, исти крст, исте величине и облика као онај на Доротејевим грудима.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Деца су се играла, и то редовно, „господин-Васе и госпа-Јелке”. Говорило се, све по утврђеном реду, и о осталим члановима породице.
Заљубљен отац, као господар-Гавра; зачитан отац, као Мимић; савршена маћехинска техника као она у госпа-Јелке — то су озбиљни задаци за децу. То може да има снагу и опасност као она која долази од кајиша на трансформатору.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Нане, кажи тајку да ме младу дава за Раде комшијче!... За Раде комшијче, за наше сељанче! Јелке, тамничарке! Јелке, зулумћарке! Ела да играмо! Ела да трупамо!
Нане, кажи тајку да ме младу дава за Раде комшијче!... За Раде комшијче, за наше сељанче! Јелке, тамничарке! Јелке, зулумћарке! Ела да играмо! Ела да трупамо!
Па опет поче песма уз игру: За Раде комшијче, за наше сељанче, за наше сељанче, за младо чобанче! Јелке тамничарке! Јелке зулумћарке!... Ела да играмо! Ела да трупамо!
Па опет поче песма уз игру: За Раде комшијче, за наше сељанче, за наше сељанче, за младо чобанче! Јелке тамничарке! Јелке зулумћарке!... Ела да играмо! Ела да трупамо! Опет умукну песма и певање, а играње и даље траје уз свирку Цигана.
Дубоко у ноћ још се таласало коло и игре, а „Јелке тамничарке“ играло се неколико пута до „Шарен-ора“. — Ама саг право да ми кажеш што ћу те, ете, питујем, — запита