Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Савка је била сада у гостима код сестре, но баш код куће није била; сестра је сваки час чека. Љуба је госпођу Јелку још девојком познавао, а и она је сада знала за његову наклоност према Савки, премда Савка још ни појма о томе нема.
Љуба их види, али већ не хаје много, већ му се друга по глави врзе, али ипак шета се по пијаци, па наиђе на госпођу Јелку. Чини се као да је не види. Она га виче. — Господар Чекмеџијић! — Изволите — А, драго ми је!
— А ви изволите к мени са целом фамилијом. — Мило ће ми бити. Сад Љуба допрати госпођу Јелку у један дућан где је имала нешто куповати, па онда с њом у бирцауз, па их све у своју кућу допрати. Љуба их угошћава.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
годину, сам, драги мој читаоче и драга моја читалице, поклањам ти једну истиниту новогодишњу причу и стављам ти је под јелку, док ти у кухињи сечеш прасеће печење.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
играло; четвртога, кад је већ био озбиљнији, те се није ачио јунаштвом и хитрином, но је стријељао очима црнпурасту Јелку, с којом се био већ познао... Бакоња дубоко уздахну.
протеже се и с поносом омјера своје јаке удове, па дохвативши огледалце и гладећи се по бради, помишља на црномањасту Јелку.
Дакле, тај додир руке са првијем знацима мужевности напомињаше му Јелку. Задуго, чим би Бакоња отворио очи јутром, милина би му испунила груди и он би похитао ка прозору да отправи први
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Засузићеш, брате, сузом од милине. Покушај једаред то у своме веку, У светињи бадњој запалити јелку; Тај обичај лепи, кô сан неке виле, У твоме ће дому опружити жиле, Примиће се таки, без икаке силе, На највећу
Ћипико, Иво - Пауци
— одврати он збуњено и поврати се замишљен к мору. * Истога тога дана спремаше се Јуре да прије одласка прстенује Јелку, кћер старога Анте Рајића. Ноћ се је спустила над село када се он упутио к њима.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Некако он се загледа у граду У лепу Јелку, у невино дете; Заиште, дакле, да је њему даду; А већ делије почеле да прете Пуцају ноћу, под заклоном мрака, Кроз
чак позније, кад је Омер-паша Робио Босну и племиће њене, С њиме се здружи крвопија наша, И с њиме оде и одведе жене И Јелку, ваљда... Где је? Да л' је жива?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Три су створења облетала госпа-Јелку са истинским симпатијама и са истинским поштовањем: њен муж; њена старија пасторка Агница, млада девојка за удају,
се с пута врати, пуни су лекова и лекарских упутстава, за господин-Васу, али паланка зна да су пуни мириса за госпа-Јелку и за Агницу. Језична мала Сока је ово последње, џепове чика-Мишине, можда и нехотице бранила.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И другу игру, опет „Јелку тамничарку“, играли су, једно до другог, Калина и Мане. И Зони дође нешто тешко. Наслонила се на Гену, другарицу
Ленче Кубеџијско и Генче Кривокапско, Зоне Ставрино и Јоне Мамино, па играју и певају ону омиљену Зонину игру „Јелку тамничарку“... Играју и певају: Нане, кажи тајку да ме младу дава за наше комшијче, за младо банкерче!