Јакшић, Ђура - ПРОЗА
меса ни масти: то беше више налик на врелу, јако опапрену и посољену воду која само стомак дражи, него на какво друго јело... „Узми лончић, Грлице, па иди до првог казана да ти уделе што за јело!“ рече тетка изнемоглим гласом.
„Узми лончић, Грлице, па иди до првог казана да ти уделе што за јело!“ рече тетка изнемоглим гласом. Ја одем у подне на казан. Тужан је у то доба био призор око тих казана.
О свадби шта бих ти и могао приповедати, кад и сам знаш какви су сељачки свадбари: играло се, јело се и пило, мало ко да није пијан отишао кући... И Станина мати била је у сватови.
— Откако сам тебе видео, Јелчице, не волим ниједно цвеће, до само ружу румену... Еј, Јело, Јело! Јелица му хтеде додати ружу, али јој рука задрхта, а лепо цвеће паде на земљу.
— Откако сам тебе видео, Јелчице, не волим ниједно цвеће, до само ружу румену... Еј, Јело, Јело! Јелица му хтеде додати ружу, али јој рука задрхта, а лепо цвеће паде на земљу.
— Хе, хе! — поругљиво смејући се, додаде Никола Белић, — ти мислиш, пријатељ-Радоване, да он у тим лонцима јело готови?... Зна то моја Стојна боље него ма ко... Мађије су оно!... Хе, главо! — Биће, Никола, биће баш да су мађије...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Кад су разумни и приљежни домаћини да имаду своје потребе, једно просто јело њима је и слађе и здравије него богатим десет.
Сатир га пита шта то чини. Они му одговори да грије руке. Дођу у крчму, гди им се донесе вруће јело. Онда човек, за не опарити се, опет дуваше, расхлађујући то. Дивјак, зачуђен, зашита га зашто сад дува.
Дивјак, зачуђен, зашита га зашто сад дува. Ови му каже да расхлађује одвећ врело јело. „Е, кад је тако, а ти остај збогом! С таковим мени пријашељство није угодно из којега уста и вруће и хладно излази.
Пита он: „Ко то лупа?” —„Ја сам — одговори жена с претвореним гласом — што мртвим|јело носим.” Кад ови почне у мраку око себе пипати, има шта нађи! Главе и костш мршвих људи!
Главе и костш мршвих људи! Али што он хаје за све то, него каже јој управ: „Ко мари за јело, нека ти отвори. Мени донеси што пити, ако хоћеш да ти ја отворим.
” 97 Змија и пила Змија уђе ноћу уједну ковачницу, Тражећи ту што за јело; нађе пилу и почне је лизати: окрвави језик, но мислећи да је та крв из пиле, не престане лижући, док себи сав језик
115 Петао и гпаги камен Пепао, чепркајући, нађе многоцени дијамант. Хоће да га изе, не може, није за јело. Тада почне говорити: „Штета, овака лепа ствар, а ништа не ваља!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Дођемо у Смедерево, где изађемо и ја и Чардаклија, оба да што купимо за јело. Шта ћемо наћи? — Сира, ̓леба и грожђа.
Постећи онде, а не имаде се гдегоде штогод за јело купити (сваки би од нас волео се са Турцима тући него синодовати у Вољавчи), пошље мене дружина у Тополу, и кажем
сам је видео, кад је долазио, зато га сви молимо да нас макар гди премести, макар у какво село гди би имали штогод за јело и за коње купити. Он каже: „Видим и сам да се мучите, али тако је сад време, а даће Бог и боље.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Знам, знам... Него шта си то накуповао? — Опанака, соли и још штошта. — Па ви то мећете у парчадима со у јело? — упита господин разгледајући крушац соли. — Је л̓ те? — Туцнемо је мало па онда. — А опанке кад идете у цркву?
3атим је настала добра част. Јело се и пило скоро до заранка. Вино вучевичко добро, па се мало капетан и разгрејао и тек сад раздрешио неисцрпљиву торбу
Кмет их је позвао све к себи на част. Ту ти се пило, јело, певало. Ту се пило за покој душе свима воденичарима што су год дотле осванули мртви у зарошкој воденици.
Сад тек поче весеље, какво се, ваљда, никад није запамтило. Три дана само се јело и пило, певало и играло... Кад се већ свак надовољи, рекоше неки да ваља ићи кући.
— батина, штап опорочава — прича, негира орјантин — хуља ороспија — неваљала жена осмочити — у сласт појести неко јело осој — место које лежи у хладовини отоич — малопре ошвањио — осрамотио се ошљарење — рад без воље, избегавање
— ситан снег који ветар носи приват — незванично привулати се — привући се лагано присмакати — појести неко сочно јело које се једе умакањем хлеба у њ происходећи — који бива због прокењкати — искривити лице на плач прокопсати — имати
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Па се онда с тешким уздахом врати натраг и пође у вајатић. Мајка јој стојаше на прагу кућњем. — Јело, рано, хајде вечерај! — Не могу, нано, глава ме боли... 11. ДЕВА Не беше лако Станку растати се од Јелице.
Где би мајка могла своје чедо проклети? Где је таква мајка која би то могла учинити!... Јело!... Рано!... И стаде се старица превијати над њом. Јелица и да је хтела није могла ништа рећи од силног јецања.
Па га гледе оне лепе очи, па се смешкају она румена уста... „Јело!... Зар си ти?!” — рече он. — А она климну главом. Руку метну на његове очи, као да би рада била трепавице му склопити.
Јелица је била у авлији. Она изиде у авлију, виде је тамо на дрвљанику где слаже нарамак да у кућу носи. — Јело! — викну она. — Чујем, нано. — Дела, однеси та дрва, па дођи у вајат, рано. — Ето ме, нано, ето.
Што ти је суђено — суђено!... Слушај! Чуј мајку кад моли!... А грехота је мајку не послушати!... Јело!... Рано!... И она диже главу... Али је следи поглед Јеличин. Она заћута. Наједаред је обузе љутина.
И у тренутку стојао је пред Јелицом... Она је била толико изненађена да посрте кад га смотри. — Јелице! Јело!... Па је дохвати за обе руке и стаде их стезати и трести. — Откуд ти?! — запита она, долазећи себи од изненађења.
Ама зар она поћи за Лазара?... Да јој дају меда и шећера, она би опет окренула главу!... Знао сам!... Јеси чула, Јело!... Ти си баш права правцата девојка!... И што је мени на бога тешко? Та, он је мени дао што никоме није!...
— Ево ти ручка! — рече он. — Скувао сам ти мало гра с рибом. Ја знам да ти то волиш. Па метну јело преда њ. Алекса халапљиво докопа лонац. Пријатан мирис рибљи заголица му нос.
Зека се диже у вајат с деверским даровима. Отпоче ручак. Јело се онако сватовски, рукама. Младеж није ни седала за совру него се прихватала с ногу... Пуцањ за пуцњем грмео је...
— Јесте поседали? — Јесмо. — Полази!... — заповеди старојко. Код куће је чекала опет постављена совра. Опет се јело и пило... Пушка опет пушци није дала издушити. Сунце се већ спусти на заранке. Зека се само погледа с Девом.
— Еј, мој Алекса! — рече сам себи и насмеја се невољно. — Ни ноге те више не слушају! Ходи, Јело, чедо моје, придржи ме!... Јелица притрча, те га ухвати испод пазува. — Хајде, бабо, лези! — То сам већ мислио...
Мени букну образи само кад те видим!... Та мени се није дало ни да те милујем!... Ја сам жељан твојих очију, Јело, твога загрљаја, твоје милоште!... Мени се слути да ћу и умрети жељан тебе... Њу полише сузе...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Све бежи од куће. Само нам пара даје колико које хоћемо. Ако иштем да купим легрштер, а он извади по читаву плету. За јело је куповао све што је било најлепше у вароши. Моје хаљине најлепше у целој школи.
Оне једу за себе. Само што по две три служе људе. Баш је био Анокин ред. Док друге две уносе и износе јело и послужују пиће, она се наслонила леђима на врата и чачка нос. Ђеда ама баш да је погледа. Сви ћуте.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
и мислећи да је неко од живине вољан да се свађа с њим (јер поп Спира је имао и луксузних ствари, које нису за јело, као на пример Гáгу, једног главатог гаврана, грдну свађалицу и опасног лопова кућевног, чије је: га-га!
Био је идеал правог доброг мачка: јер кад се он каприцира да ухвати миша или пацова, у стању је да заборави и на јело и на пиће и да га сахатима вреба (а уосталом, на то су га и научили. »Не дам му, боме; ено му мишева, па нек их хвата!
је мáма била нешто љута, а тáту баш онда дон’о андрак да јој се умеша у посао и да јој показује како да зготови неко јело.
поковано пилеће; као Србин и православне цркве син, мрзео је на то швапско печење, и чекао је гужвару, омиљено своје јело. — Не марим ти ја за те покенесе и нокенесе, како ли их зовете! Никад не знаш шта си извадио!
— Ја вам не марим за торте и друге којекакве керефеке. Него једна гужвара, али да ми је пре тога само једно јело, па одмах гужвара. Нема ти ту мелшпајза кад није мастан, па не цури маст низ браду.
Са гужваром је завршен ручак, а отпочет је живљи разговор. Дотле се јело и помало говорило, а сад је настао разговор уз вино.
ће свинче разýдити на триста делова, и од њих триста неких ствари начинити, од којих је све једна од друге боља за јело; а њима ће после прекраћивати укућани време у доба кратких дана и дугих ноћи.
Сто се постави и јело се донесе. Изађе и поп Спира с домаћином из собе. Овај га храбри и вели му: — Немај ти бриге!
Оба госта су изгладнела јако, и зато се до пола вечере и није разговарало, него се својски јело. Тек кад су донети на сто уштипци, наслагани повисоко на два тањира као две пирамиде, и били при осмој или деветој
’ај ’те, извол’те, извол’те, прихватите са мало — понуди их домаћин кад домаћица унесе кајгану, омиљено путничко јело. — Извол’ те, чесњејши, дед’, Спиро! Путници поседаше. Нуде домаћина. Он се извињава. — А, фала, фала!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Па поред тога да им још изнесу јело, пиће. И то опет много. Јер ће им то бити доста за цело лето. Оно, истина, да се онима што су сад скоро умрли, износи
Свуда упаљене свеће, тамјан. На сваком гробу бели се прострт чаршав, а по њему поређано јело, пиће. Чело гроба клече старије, матере, а у страну млађе: жене, сестре.
Сви они. И, с обе стране улаза, лепо поређани. Неки умивени, закрпљени, с великим торбама, бисагама у које ће јело да мећу и тестијама за пиће. И гледајући на гробље, слушајући појање из цркве, чак се неки од њих и крсте.
Чак му је и јело готовила. И тако они двоје почели су да живе мирно, лепо. Нарочито Таја, храњен и добро негован од Вејке.
Он би, једнако загледајући се и чистећи се, изговарао се како нема. Али, ако покушате да му дате: јело, пиће, он одбија: — Не могу, не могу. — Зашто? — Чудите се и почнете да се љутите на њ. Он почне да муца.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— А како ти се допада синоћ то вино? Је л’ да је добро? — Та добро је било и вино и јело, а и оне саме; само већ да што пре свршимо. — Па ћемо пробати!
Оду у цркву. По часа — па је свему крај. Чекмеџијић је, најзад, ожењен. Сватова је било сијасет. Два дана се јело, пило, певало.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
То је кастрола, спретно удешена и лака за ношење, у којој сваки војник може за себе кувати јело на фитиљу. Фитиљ је он измислио. Важан је то проналазак, не кошта много, ствар неописано корисна.
Африка
Последњи ручак са црнима. Риба на пиринчу преливена папреним сосом. Никад нико не би рекао да ово урођеничко јело, рибарско, није јело каквога изврсног европског кувара. Кажем себи: Сутра ћу бити на броду!
Риба на пиринчу преливена папреним сосом. Никад нико не би рекао да ово урођеничко јело, рибарско, није јело каквога изврсног европског кувара. Кажем себи: Сутра ћу бити на броду!
Црњански, Милош - Сеобе 2
на то, што Исакович пита, али се зачуди пртљагу Исаковича, који је сад носио са собом пиштоље, и чак и прибор за јело, и чаше, кристалне. Капамаџија је све то загледао, уз светлост лојанице, и понављао: „Бого мој, колко чаша!
на коленима мужевљевим, а пошто је била у осмом месецу бременитости, сиротој жени се, сваки час, пило сирће и јело лимуна, а љубомора је у њој расла.
срео, уз стару госпожу Шевич, у Миргороду, у Команди, на неким, дрвеним, степеницама, које су водиле у дворану, где се јело, пило и играло. Све је било искићено пољским цвећем. Било је чак и увелих, опалих, булки, у зеленилу.
Кад год метне залогај у уста, па хоће да похвали јело, залогај му застане у гркљану, јер се сети деце своје, шесторо.
Маршеви су били дужи, команданти немилосрдни, коњи дивљи, сан краћи, јело шта се нађе, а кад се маневрисало, ишло се, до глади.
Теодосије - ЖИТИЈА
и свака срећа пуни метежа и нестални; сматраше видљиву лепоту и обиље овога света као сенку, и разумевши да је много јело и весеље и све што је људско на земљи сујетно и нестварно, деснога пута се дохвати па се бављаше проучавањем књига, и
дођоше, и тресући пештеру и вичући на светога говораху: „Зашто ти причаш да се бојиш Бога, а сестру своју зверима за јело у пустињи оставио јеси?! И причаш да ћеш се спасти, а толико времена ниси ни покушао да је потражиш!
Ни сухо твоје тело људскоме погребу нећемо оставити; пацећи ћемо намучене удове твоје и зверима за јело у пустињи разбацаћемо, да се и остали, кад виде како си ти убијен, не усуде да нас вређају и као ти боре“.
“ И тако дању н ноћу размишљајући, и умиљењем срца радосне сузе своје као хлеб сладак за јело и пиће себи нуђаше. Али је и горки жир и сирово биље ублажио Бог, и у ману претворио, и усладио боље него јела на
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
често су у кундаку од пушке носили кост некога свеца да им не могне наудити насилничко зрно; многи нису седали за јело, док не очитају Оченаш; на поласку са даништа окретали су се истоку и молили Богу.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— опет ви питате. Зашто, зашто! Ко ће то знати. Можда због тога што је из млина нестајало многих ствари за јело, па мене за то окривише. Јао-мијао, алај си неправедан, драги мој чича! Ко крао? Ја?
— Е, онда је у њему посигурно нешто за јело — објашњава пољски миш. — Биће, ваљда, неко жито или, можда, чак и само месо.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Морао сам бити смешан. - Не смешнији него сада! - Тимотије салветом обриса тањир који ће употребити за следеће јело, иако је знао да сам га ја већ једном обрисао, а преко маминог лица пређе сенка. Ћути! Ћути! - рекох себи.
- Ти знаш шта је то? Потребно нам је само да направимо руксак, нешто као шатор, порцију за јело, неколико конзерви и термос. Остало ћемо већ пронаћи, Рашида! - А ако не пронађемо?
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Мати се тек каткад дигне да надгледа, а Ленка и Пелагија служе. Ту је и Пера. Катица седи до Шамике, „малог фикала”. Јело се носи, вечерају, „мали фишкал” неће да једе, барљија, Катица га кори, инате се, а старији у разговору на њих не
Сва кола са арњевима. — Седите, још да доручкујемо, и ми и кочијаши. За све је приправљено јело и пиће. Седну и једу. Сва породица се сад око њих врзе; дошла је и госпођа Сара да испрати свога Чамчу.
— Господару, не могу вам довољно захвалити што сте ми те људе с врата скинули. Морао сам им увек јело и пиће забадава давати, па да се најмање противим, зло мојој глави.
Вечера је готова. — Софро, Кречару, хајде да вечерамо, све је већ у реду. Кад уђу у собу, али јело се носи. Чамча им каже како је до тога дошао и смеју се.
Шамика је био на стану у кући градоначелника, у две лепо уређене собе. Јело се доносило из гостионе. Од куће је донео сав „сервіце” од сребра. Белих хаљина, „веша” сијасет.
Има у људској нарави нешто укорењено: да један од другога мисли, науке прима. Друштво господара Софре није јело зеца, па ни Кречар, који је ту с њима; боје се од мачка. Но јели су телетину.
На балу поједе једно два јела, коју чашу вина. Кад је сам код куће, на подне два три јела, на вече једно јело, парче сира или ма шта, чашу две вина. Никад нико Шамику пијана није видео. Никад Шамика гадно псовао није.
цотіллон) — једна врста француског плеса, игра кошер — јеврејским верским прописом забрањено јело Кошице — град у југоисточној Чехословачкој Кошћушко — Тадеуш Кошћушко (1746—1817) пољски револуционар и војсковођа;
прінціпаліс) домаћин куће, сопственик радње, газда, старешина провијант (итал. провіанда) — храна, јело, животне намирнице прокатор (од лат. процуратор) адвокат, правозаступник променада (фр.
сервіре, фр. сервір) — служити, послуживати, изнети јело на сто сервіце (сервис, фр.) — послуживање, стони прибор, стоно посуђе сермија — имање, посед сесија, сесијум —
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
јела, да јој не би дете било по карактеру љуто (напрасито): главу од рибе, да дете не би имало вртоглавицу; доливано јело јер ће иначе дете имати „засип“.
⁴⁴ „Тешка жена“ требало би да избегава да једе загорело јело да не би детету изгорео језик, а такође ни доње коре од хлеба што остане у црепуљи, јер ће детету испод језика израсти
Оно јело које породиља прво окуси, сматра се да ће и дете, када одрасте, најрадије јести.⁴¹ Пред полазак свака повојничарка ваља
млека, она обнесе око стоке мало соли и траве повратича, па затим то измеша у неком јелу и поједе говорећи: „Једем јело лавски, млеко иде кравски!“¹³ Неке породиље све до крштења детета узимају помало соли, како им млеко не би пресушило.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
смо непотребно једни другима да се у време док Париз није имао ни канализације по нашим средњовековним дворовима јело златним кашикама и виљушкама, а онда бисмо увек стигли до исте тачке, уздишући над прекинутим нитима.
Звече пажљиво очишћени прибори за јело, беле се салвете на трави. С једне стране поља девојчице с плетеницама — с друге стране дечаци одевени у маринске
Лежала је сасвим мирно у послепоноћном жамору и звецкању прибора за јело. Покушавао сам да се сетим на шта ме подсећа, али ми то није полазило за руком, јер су поред мог стола брбљале две
Сети се оне немогуће тишине што се у пола један спуштала над уштиркани столњак, сети се звецкања сребрног прибора за јело, свега. Никада није успео да схвати зашто се та породица није смејала за време ручка.
— узвикну. Како је то дивно осећање кад си најзад окружен светом који разуме о чему мислиш! Могу ли да изаберем јело за тебе? —Свеједно ми је шта једем... —Добро! — рекао је шефу сале. — Два пута свеједно, молим вас!
Држали су се за руке у полутами ресторана у коме су се чули само шапат и дискретно звецкање прибора за јело. — Најзад, једно тихо безбедно место . . . — рече. Најважније у животу: изабрати право место за права осећања!
је у њу мирно, са неке огромне удаљености коју су насељавали једино шумови полутихог разговора и одјеци прибора за јело. — Тамо нема слободног стола... — рече мирним, трпељивим гласом. — Не морам да седим сама!
Није могла ништа да прочита на његовом затегнутом лицу, сем усредсређености да пренесе јело с једног на други крај дворане.
Спустивши се у ресторан на вечеру, изневерила је иначе своје лично правило да у оваквим случајевима носи увек нешто за јело у својој путној торби.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Удовица и дјевојка почеше доносити јело, најприје тек испретану погачу, па здјелу пиринча и здјелу купуса с кромпирима, па кромпира печенијех, па на кружићу
Домаћице по гладама имају пуне руке посла; треба њивити дјецу, треба сирити, скоруп одвајати, готовити јело и свршавати све остале домаће послове, јер им је до Малога госпођина дне све у планини.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Но и да се уведе мода водити брачне протоколе, како би изгледало? На пример: Приход „жена“. - Расход „свадба, јело, пиће, музика и проче“. - Приход „лепота“. Расход „кућевни пријатељи, млоге визите, брига“. - Приход „љубов“.
Милићевић, Вук - Беспуће
И уђе у собу, без куцања. Соба је била незагријана, хладна, неспремљена. На столу недодирнуто јело и пиће — јело извађено и остављено — можда још од синоћ.
И уђе у собу, без куцања. Соба је била незагријана, хладна, неспремљена. На столу недодирнуто јело и пиће — јело извађено и остављено — можда још од синоћ.
Нашао је ручак на столу, прекривеном шареним, куповним столњаком. Дјевојка која му је донијела јело, склони се мало у страну, поздрави га с осмјехом и изиђе.
Она му је доносила јело и касније почела да се брине за неке ствари по кући, старајући се да му угоди, не разумијевајући његово мрко лице ни
с њима, док се више њих, код радника, јављало живље расположење: виђале се жене и дјевојке које су биле донијеле јело својим људима, браћи и рођацима; разлијегао се подаље из хладовине весео врисак девојака и лијено, безбојно смијање
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Пише, пише, боже, па једнако пише! А кад се задуби у то проклето писање, а он онда заборави и на јело и на спавање и на све! Не смем ни да га ословим онда! Џаба ти, велим, и тих учених људи!
Прасетину стегао жесток мраз, ћуран масан, а вино ка’ гром! — прича Јова задовољан. Сто је већ био постављен и јело се доносило на сто, и они поседаше. — Стој! — викну Јова. — Не тако, него овако!
Ко је год био полаженик, тај ће знати све то. Спочетка се више радило него говорило, јело се. Домаћица устаде да »транжира« печеницу. Јова не да нипошто, хоће он. Диже се ужасна вика.
Румена, лепа печеница, кора јој мало испуцала. Домаћин стаде сада, раздраган погледом на печеницу, хвалити и јело и домаћицу; том је приликом испричао како се у своју домаћицу управо заљубио пре но што је узео, а узео је без пара, а
— Не чекам ја више па да је мој венчани кум, а не твој балави син!... Шта ће жена, него изнесе јело, а »принцу« — што бог да!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
с' рука, Ишчупала траве нешто мало, Али сада свега је нестало: Душа оде, мртво лежи тело, Дивно за те и за црве јело... Ту је тако, али с оне стране Ко се вије кроз камен и гране?
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Треба одмах да се направи списак. А где су јело и пиће, па мешење, па кување, па набавке, па колко сватова, па где ће ко да спава, па хаљине за невесту...
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
После венчања опет је било весеља. Јело се, пило, просипало до миле воље. Али тек у ноћ настаде права свадба. Димитрија се опет опи.
Ја га истина... али ти знаш боле. Обиђи да видиш! Мати узима, једе, и ма да је изврсно јело, она опет ставља примедбе, како би то изгледало да она То једе само из доброте те тиме да твојој матери учини по вољи
Око њих се тискају и јуре ка гробљу просјаци, Цигани и Циганке носећи велике торбе за јело и тестије за пиће. Јуре они и грабе ко ће што пре и лепше и боље место заузети пред портом гробља.
Мајка те нуткаше, меташе пред тебе јело. Ти си једнако, онако погнута, ваљала тај залогај у устима. Узалуд си пробала да га прогуташ, али ниси могла.
И, метувши руке под појас, клатећи се, оде погнуте главе... И ваљда зато стрина га је пазила. Свако вече, уз јело, давала му је по једну велику чашу вина. А увек стара одела и зими поњаве, да има чиме да се увија ноћу.
Све оно што се при раду прља... Почех да тражим што за јело, једнако слушајући шалу, смех и кикотање наших што су брале око пута.
Пукне ли лето, у кућу се не завирује. Сем што се износе или уносе спаваће хаљине и готови јело, остало све у дворишту, у башти. Не знате, како је то, кад се увече попрска двориште, простру асуре, душеци и јоргани.
Ја једнако једем. Хоћу још. Али ми она не даје: — Немој, доста је. Покварићеш ручак. А и доћи ће ко! И онда склања јело од мене. Ја хоћу на улицу, али ми она не дâ, већ ми скида фес, поново очеш1 Протокал — поморанџа.
И, пошто опере руке, оде до иконе, и скинувши шамију један једини пут у години, почне да чита молитву за „слатко јело“. Стојим и ја иза ње. Крстим се.
— И загрцне се, те једва испије чашу. Ручамо. Она се једнако диже и доноси јело из кујне. Од свачега ја морам прво, а она надохват, клечећи.
— А, лале — дира је њен брат чича Тома — ово ти је јело загорело! — Туго, туго! — препада се она. И ма да зна да то није истина, већ да се шале, ипак иде до свакога, пита
А мислила је да би му тиме: ако она, кућа што мање коштају, а опет да он у кући има све: добро јело, вино; ничим да није оскудан; да је од ње што више услужен, удворен, — олакшала, ублажила губитак имања, куће, чега се
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Гра(х) и купус земљом управљају. Ево време златно и весело, Кад нам није забрањено јело! Евангелска царствује свобода, Збацивши јарам с чловеческог рода.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Сад царски зет пошаље оног што је триста ока качамака појео за доручак па му не било доста, и каже му да огледа јело и пиће и види како је.
Кад је било увече, жене турише две големе софре насред куће, и почеше да износе јело. На једну софру турише једно ведро с вареним млеком, принеше ложице, и ту поседаше сви, па и сиромаха понудише да и он
му је маћија украла ону шибљику, те како сад опет мора сам говеда везивати, а док он говеда повеже, они поједу све јело, те сад опет мора трпљети глад. А бака ће њему: — Сад ти друго не преостаје него да сеш краву.
Овај цар имао кћер и она је извезла мараму самим бисером. Та је марама имала силу кад је рашириш, па какво ти год јело или пиће душа зажели само га изговори оно се одмах само појави.
Ђевојци је овој било име Мара, али како је после тога највише радила и слушала у кући: носила воду, готовила јело, прала судове, мела кућу и радила све остале кућевне послове, и како се тако највише око ватре налазила, прозову је
Потом запита домаћина зашто он толико силно јело готови, а домаћин му рече: — Е, мој брате, ја сам газда и свега имам доста, али своје дружине никако не могу
Па онда окрешу добре батине, и кад ови онако напити прилегоше да се мало одморе док јело не буде готово, а они навале на њих батинама, па их поубијају.
на то пристане, и одмах заповиједи те са така три човјека нађу и доведу, и посадивши једнога до другог, донесе им се јело и пиће, и стану се частити.
КЛИНЧОРБА Дошао солдат баби у кућу и искао да му дâ штогођ да једе, а она му казала да нема ништа у кући за јело. Онда солдат рече: — А ти ми дај барем тигањ и мало воде да начиним клинчорбу.
Некакоме Циганину учини се тешко хранити коња, зато намисли да га научи гладовати, и тако му престане давати ишто за јело. Кад коњ послије неколико дана цркне од глади, Циганин рекне: — Хеј, несреће моје!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: А кад муж каже да се не кува ово и ово, зашто се то кува, пасја веро? СОФИЈА: Друго је јело, а друго је белило. Оно је нужно, а ово не само излишно, него и шкодљиво.
12. ЉУБА, ПРЕЂАШЊИ ЉУБА: Јело је усуто. НЕША: Ајде, мајка, да ручамо. СТАНИЈА: Фала, синко, благодарим. НЕША: Ајде, како не би ручала?
ху! НЕША: Беда од деце. СТАНИЈА: Ама што ја згреши Богу, те то дочека? НЕША: Е, што ћеш. Ајде, да се не лади јело. СТАНИЈА: Не, тамо у буџак да једем, да се не гадим од своју децу.
Е ништа. Међу људма свашта бива. Али откуд то бива, да магарца толико презиру? Он се није никада опио, није јело повраћао, није непристојно говорио, не пије ракију, нити пуши. Али је глуп.
Али је глуп. Како глуп, кад уме изабрати јело, које је за њега пријатно и воли пити бистру него мутну воду. Јер није безобразан, зато га псују.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Одједанпут изгубисмо апетит. У потпуној тишини, коју је прекидало само жвакање оних пословњака и звекет прибора за јело, он је стајао и смишљао најбољи систем да нас исфура напоље.
Некако нам се није више ни јело, па изгиљасмо на лажну турску калдрму заливену бетоном! Али што јес, јес, звезде су биле праве и управо су као
знала да ми нико неће веровати где сам све била и шта сам све клопала, покушала сам некако да ћорнем оне штапиће за јело, али су били предугачки и за торбу и за џеп.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Ушушкај се, Сеновити, док не мине, док не мине буничице што је јело. ИИИ САН О ПОВЛЕНУ, ІІ Три свирача с висоравни, гологлави, полутавни, враћају се, ломни звуком,
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Онога ко се на јело дури, печени зеко по селу јури. Само је Жарко мрштио чело, пекла му душу потајна туга, нису га вукли пиће ни
Само је Жарко мрштио чело, пекла му душу потајна туга, нису га вукли пиће ни јело, жељан је био дјечака-друга. Код врапца, кажу, то није варка, тражени дјечак чекаће Жарка.
“ Отпоче ручак чаробан, бајни. И јеж, и лија од масти сјајни. Јело за јелом само се ниже, Јежурка често здравщу диже: у здравље лије и њене куће, за погибију ловчева Жуће.
Дивља се свиња у њојзи бања, поспано шкиљи и — јело сања. „Хр-њи, јунаци, сумњива трка, негде се ваљда, боговски крка?!
недалеко, видим, браћо, свијетло неко; колиба је или село ту ће бити што за јело.“ Сви викнуше: „Доље слази, према свијетлу напријед гази!
! Много је тужби, ко псећих бува, на ваше срамно дело, од вашег Тоше, доброга мачка, вечно кријете јело: сланину, рибу, и сир, дабоме, и разне ствари подобно томе.
До звезда Жућин ориће лавеж, Тоша ће бити за мише давеж! Неће ни један јело да дирне . . . (Слагаше ово савести мирне!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Ћутим. — Да свет није издељен на толико разних секта и земаља, ја мислим да би било више за јело. — Зашто мислите да би онда било више? — Не знам.
— Не знам. Тек мислим да кад би сви у свету радили просто на томе да се има што више за јело, било би доста за цео свет. Овако једни кажу: ми хоћемо да једемо највише!
Нећу имати на чему да кувам. — Свеједно, Лоња, послаћемо вам за јело ја и моја стара. — Шта то сипате, госпођо? — Мало црнога вина. Да наздравимо сви. — У твоје здравље, Пипо.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сутра ти ваља рано устати. Упаковао сам што ми је најпотребније и легао. Мајка је остала да ми у току ноћи спреми за јело. Јер ко зна колико ћу путовати, а сад је тешко ма шта куповати на станицама. Отац ме пробудио.
— Стараћемо се! — одговорише они сложно, и онда се изви један глас: Јесам ли ти, јелане, говорио, дивна вита јело... Наредник се окрете и пође у шатор. Тада му приђох. — А, ти си тај... Видим ја да ми један недостаје.
Када им дадоше вољно, да узму порције за јело, људи се ћутећи, а журно, разиђоше и опет се вратише у строј. Онда их вољним кораком одведох пред казан.
— Ја сам — промуца девојка. Александар приђе кревету. — А, ти? Како се зовеш? — Јела... — А-ха. Па, јело, шта ти је? — Боли ме — и показа руком на главу. Александар је ухвати за руку као да броји пулс.
Александар је ухвати за руку као да броји пулс. Али у часовник није гледао. — Богами, Јело, срце ти јако удара... Него, да те прегледам, дигни се... — Како? — Па тако, дигни се.
— Диши јаче... Кажи, Јело, тридесет и три... Сва зајапурена, мрмљала је нешто Јела дишући снажно и гризући свеже усне.
У ишчекивању смрти дочекали смо и подне. Храну нам нико није могао дотурити. А ко још мисли и на јело, када нам смрт свакога часа лебди над главом.
прође понеки пешак, мокар и каљав до гуше и замиче у село, тражећи дувана за себе и своје другове, или што за јело.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Кажи ти ђацима нек ти донесу по торбицу ораја (сад се баш крљуштају и много су лепи за јело), па рачунај са њима колико год хоћеш.
— Јеси ли гладан, господине ? Да идем да кажем Стојану нек донесе штогод за јело ?... Опет ћутање... Пандур махну главом, осврте се око себе и погледа на прозор. Беше мрак.
Она се склони, па стаде из кујне певати неку веселу песмицу и сипати јело, да носи на сто. Кад чу да је он већ ушао у собу, она узе чинију са врелом чорбом и понесе је на постављен сто за
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 4. Пораниле девојке, Јело ле, добра девојко! Пораниле на воду, Јело ле, Јело добра девојко! Ал’ на води јеленче, Јело ле, добра девојко!
“ 4. Пораниле девојке, Јело ле, добра девојко! Пораниле на воду, Јело ле, Јело добра девојко! Ал’ на води јеленче, Јело ле, добра девојко! Рогом воду мућаше, Јело ле, добра девојко!
“ 4. Пораниле девојке, Јело ле, добра девојко! Пораниле на воду, Јело ле, Јело добра девојко! Ал’ на води јеленче, Јело ле, добра девојко! Рогом воду мућаше, Јело ле, добра девојко!
Пораниле девојке, Јело ле, добра девојко! Пораниле на воду, Јело ле, Јело добра девојко! Ал’ на води јеленче, Јело ле, добра девојко! Рогом воду мућаше, Јело ле, добра девојко! А очима бистраше, Јело ле, добра девојко! 5.
Пораниле на воду, Јело ле, Јело добра девојко! Ал’ на води јеленче, Јело ле, добра девојко! Рогом воду мућаше, Јело ле, добра девојко! А очима бистраше, Јело ле, добра девојко! 5.
Ал’ на води јеленче, Јело ле, добра девојко! Рогом воду мућаше, Јело ле, добра девојко! А очима бистраше, Јело ле, добра девојко! 5.
“ 41. Вита, вита јело Узвиј горе гране Да наши јунаци Не поломе перје! 42. Ови двори паунови, А пенџери ђинђерови, Ту ми седи младо
Вод’ је, води, млади Јово, сретња ти била! У њу су ти свака добра, која с’ могу наћ’: У њу ти је б’јело лице, ка’ цв’јет проћетан; У њу су ти црне очи соколова чина; У њу су ти б’јеле руке града вриједне.
за наша веља добра! Немој нам их заговорит’; Него ћеш их к нама справит’. Да се жељно изгрлимо, (Црно сврћи, б’јело врћи) И од плача ућешимо. 94.
Вита јело! истина је била, Ја се драгом у њедра савила! У њедрима срма — џуздан била, Гдјено стоје гроши и дукати; А у јутру
119. Болан Јово по гори ходио, На виту се јелу наслонио: “Вита јело, мене боли глава.“ — “Болан Јово, не боли те с мене, Већ те боли с трију дјевојака, Које су ти зарукавље везле;
Жалило је ц’јело Сарајево, Понајвише Сарајли Илија: Од јада је тамбуру разбио, Златне жице по путу губио, А терзијан у воду бацио;
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
као што сте ви некада мислили, већ у мирном и правилном току живота: кад ја имам све што ми је потребно за живот (јело, пиће и одело) и кад ми нико не ремети домаћи мир, онда је то права срећа.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Као власт хтео је показати да он више неће да трпи бекријања. А после, бога ми, јело се и пило на његов рачун, па је ваљада и тај разлог нешто вредео после оног првог.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Док душа плива кроз надахнуће, Мајчин глас прекида њена стремљења: „Овамо, док је јело јоште вруће! За сто! Вечера чека спремљена! О да, грдне неподударности Између маштања и стварности!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Страдање је крста добродјетељ; прекаљена искушењем душа рâни т'јело огњем електризма, а надежда веже душу с небом како луча са сунцем капљицу. Што је човјек, а мора бит човјек!
Т'јело стење под силом душевном, колеба се душа у тијелу. Море стење под силом небесном, колебљу се у мору небеса; волна волну
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Сиротињи | и људима по затворима, за време Ускрса, Божића или славе, три дана морало се слати јело и пиће. Био је строг и прек. Трепет не само за кућу него и за целу породицу.
У јутру је свежија. На огледалу види како јој крвна зрнца почињу по образима да избијају и да се заокругљујући шире. Јело јој слатко. Вода још слађа. Осећа како јој ваздух свеж.
покривена том колијом, држала је тепсију у крилу требећи по њој пшеницу, а у исто време пазећи да у кујни не искипи јело из лонаца што су кркљали око ватре. Требила је марљиво пшеницу, јер вечерас се иде на гробље и износи мртвима за душу.
чисто суревњива на ту лудост те Софкине тетке а своје сестре, као да она не би имала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето она, која толику децу има, од имања само кућицу и виноград, а муж јој готово надничи — поче Магду грдити: —
Горе се већ вечерало. Више се пило него јело. Зато Магда, видећи да ће вино што је за празник купила и донела, ускоро нестати, а да не би после, дубоко у ноћ,
Сам иде у кујну, обилази око огњишта, проба од јела и наређује Магди или матери како ће се које јело запржити, које парче меса за њега оставити и боље се испећи...
У кући је већ све било узрујано, измешано, и врило од света. У кујни је кркљало јело у великим лонцима, и свуда масна пара; иза куће буктао је велики огањ, трештао разгорен жар, на коме се окретали и
На шта све ово? На шта да он дочекује госте, љуби се са њима, када њега не весели ништа ни ти гости, родбина, ни то јело, пиће, седење са њима, весеље, певање и тобож радовање?! Али се морало. Није се имало куда.
него да, држећи тако своју шупељку испред себе, пред светом изгледа како и он свира, те да би после имао и он права на јело и пиће. — Муса, јеси ти, Муса? — чуше Цигани како га одозго поче ословљавати ефенди Мита.
одуговлачена, тешка, са свима могућим здравицама, чорбама и зачинима и тек једва у неко доба ако се пређе на само јело, праву вечеру.
Узми, прво једи нешто, па онда пиј... — Нећу, нећу да једем! — одсечно, чисто гадећи се при помисли на јело, одби је Софка. — Па онда да донесем да пијеш нешто?
Двориште је још мирисало на проливано пиће и јело, а особито по праговима и степеницама. У башти од онога јучерањег великог огња једва се подизао и расплињавао оквашен,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Немојте, Господару, молим ви се! Ето ни јуче нијесте готово ништа окушали, а ви знате: немошствујет т’јело, немошствујет у душа моја...
А сад ајдемо, чекају нас.“ Пејо и његови збиља чекаху у авлији. Јело бјеше већ на трпези, под бријестом. Заложише у брзо. Адолф толико што је окусио.
Домаћице по гладама имају пуне шаке посла; треба сирити, скоруп одвајати, готовити јело људима, кад увече навале; па све остале домаће послове, јер им је дом сада ту у планини, до Малога госпођин дне.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
али и шаљиве и подругљиве, као што то обично бива у сватовима, где весеље узима велике размере, чему доприноси не само јело и пиће, него и сам „чауш“, — специјалан тип народног шаљивог глумца.
Тешка га рђа спопанула! Уста му се на затиок окренула! Црна му земља кости изметала! Што га срело, то га јело; што остало, богу не пристало! 2) ШАЉИВЕ КЛЕТВЕ Ко те градио (да бог да) у теби прекрштеније нога видио!
— Одговори онај који се упита: расте ли? И гладан би га јео. — Одговори се у шали, кад ко за какво јело упита: како је. Из дома. — Одговори се у шали на питање: Одакле си? Кад спава круха не иште.
ако ли не види своје сенке, то јест ако не буде сунце уранило да огреје, он се већ упути у шуму, да тражи што за јело. ВУЦИ — ХРТОВИ СВ. САВЕ Савица се зове пост који се пости светом Сави. Тај пост траје седам дана.
(Врте сви главама). ЖЕНСКЕ: Овако се бибер сипље, овако, овако! (Чине покрете као да посипају јело бибером са два прста свуд унаоколо). МУШКИ: Није тако, већ овако, овако, овако!
, па јаја продаду те купе вина, а од осталога зготове јело, те се часте, донесавши од куће сваки себи ожицу и хљеб. Гдје им се ништа не би дало, ондје потегну јајетом у врата.
ован, коза, јарац Брајићи — општина крај Будве, чувена са свога поштења („Тврде вјере као Брајићи“) брашњеница — јело што се носи на пут брзатак — брзак броћ — биљка са жутим цветом; употребљава се и за бојење — и као заштитно
— брзак броћ — биљка са жутим цветом; употребљава се и за бојење — и као заштитно средство од вампира булумаћ (ч) — јело од пшеничног брашна справљено као каша бунгур — крупно пшенично брашно или обично јечам или пшеница прво обарени па
каквоће, од кога се пране поскурнице потплат — наплатак почашница — која се пева кад се испија пиће из чаше прга — јело од пржена сирна или јечма, које се готови као каша или качамак прео — преко претил (о), -ла, -ло — дебео, -ла, -ло
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад дође к ратарима, запита их еда би имали што да му даду за јело. Они му одговоре да причека мало, сад ће се њима донијети ручак, па ђе ручају они онолики, ручаће и он.
Кад се ручах донесе, Међедовић рече да ће он то све сам појести. Ратари се зачуде и реку му како ће он појести толико јело што је донесено за толико стотина људи!
тако нађе у пољу једнога чоека ђе је упрегао у ралицу два вола те оре, и дошавши к њему запита га еда ли има што за јело. Чоек му одговори: „Сад ће моја кћи донијети мени ручак, пак ћемо подијелити што је Бог дао.
По том запита домаћина за што он толико силно јело готови, а домаћин му рече: „Е мој брате, ја сам газда и свега имам доста, али своје дружине никако не могу наситити,
Ђевојци је овој било име Мара, али како је послије тога највише радила и слушала у кући: носила воду, готовила јело, прала судове, мела | кућу и радила све остале кућевне послове, и како се тако највише око ватре налазила, прозову је
Сад царски зет пошаље оног што је триста ока качамака појео за доручак па му не било доста, и каже му да огледа јело и пиће и види како је.
код ватре види ђе двије жене добро посоле један лонац, па помисли у себи да оно што се у лонцу кува, већ није за јело, и као што су зетови у пуницама шаљиви и безобразни, намисли да га и он јошт тако пресоли, да се ни у уста узети не
на то пристане, и одмах заповједи, те се така три човјека нађу и доведу, и посадивши једнога до другог, донесе им се јело и пиће, и стану се частити.
Циганину учини се тешко хранити коња, за то намисли да га научи гладовати, и тако му престане давати и што за јело. Кад коњ послије неколико дана цркне од глади, Циганин рекне: „Хеј несреће моје!
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
у прве велике постове, у први дан, то јест у понедељак прве недеље, нити литургију појемо, нити се бринемо за трпезу и јело, а у остале дане ове недеље треба се бринути и о трпези и о јелу.
А у свету суботу да одступа свака брига око окупљања на јело него да бива само дијаклизмо пред црквом по обичају. Овакав начин живота имајте у свете велике постове, а за немоћне
А у пост Христовог Рођења нека вам за јело и пиће буде исто као и у пост Светих апостола, како онамо указасмо. А по окончању, као што је указано, све службе у
пред Богом и самом Владичицом нашом Пресветом Богородицом Наставницом заповедам: заповедам вам да буде свима вама исто јело и пиће, а да не кувате засебно, као ни ти сам, игумане, нити економе, нити еклисијарху, нити други који од братије,
Овако како је речено треба давати и онима који су пали у болест и тога ради потребно им је боље јело и пиће, због састава немоћног њиховог тела. Ово ми, уосталом, изгледа разумно. То и братија држи без саблазни.
А на њему ћете болеснима укроп топити и друго што им је за утеху, по могућству, што је за јело и пиће и за остале потребе.
У прве велике постове, у први дан, то јест у понедељак прве недеље, нити литургију појемо, нити се бринемо за трпезу и јело, а у остале дане ове недеље треба се бринути и о трпези и о јелу.
А у Свету и Велику суботу да одступи свака брига и окупљање на јело, већ само по литургији пред црквом да се да по мало хлеба и вина по чашу.
А у суботу и недељу и рибу једемо и све понуђено нам, и вино пијемо. А у пост Христовог Рођења нека вам за јело и пиће буде исто као и у пост Светих апостола, па начин како вам указасмо. Ово нека је знано за пост Рођена Христовог.
Осим у времену од Пасхе до Педесетнице да вам разрешено буде у уљу и у вину, и двапут дневно јело. И о свему томе, од Рођења до Крштења Христовог, остављам расуђивању игумана.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Да, убићу је! (Хвата се за чело): Ох, Боже, Боже! ВАСКИН ГЛАС Младене, јеси спремио пиће и јело? МЛАДЕН (трза се, прекорно себи): Ех, мало не заборавих. Ево, сад! (Одјури лево.
ВАСКА (окрене се лењо, окуша јело): Оди, једи и Ти. МЛАДЕН А, ја не могу. (Повлачи се.) ВАСКА Једи. Не могу ја сама. На, бар узми, пиј ово.
СТОЈНА (примиче му софру што ближе рукама, нуди га): Кусни, газда, мезети мало. ЈОВЧА (отурује јело, натеже боцу, изваљује се, налакћује се). СТОЈНА (покрива га и утуткава, намешта јастук да се боље наслони).
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Тај дан ништа друго нисам јео осим пре ручка комадић хлеба; но није ми на ум падало јело. Као овца кад дође с паше, леже гдигод, пак преживље оно што је пасла, тако сам ја преживао сав онога предрагога
Сутрадан, видећи да нећу нипошто више да закашњавам, метнула ми је у торбу неколико танка беза за пар кошуља, и за јело нешто на пут спремила; плачући и љубећи испратила ме из села.
Удари дванаест сати; чујем гди заповеди митрополит „Јело на астал!” — и изиђе у салу. А кад и мене ту опази, чисто се упропасти и ужасне. „Ко је оно опет сад овде?
Определимо сат од 11 до 12. Како се лекције сврше, носи се јело на трапезу, морам остати на ручку. Речем, једном, честној и разумној госпођи Куртовића, молећи ју да ми дозволи у
Љубими друг мој, није јело и пиће што се цени и похваљује; ако ће, не знам колика и какова деликатна, вкушенија и пића данас човек уживати, сутра
високоумије — охолост, умишљеност о сопственој величини вита — бета, б (грчко слово) вкус — укус вкушеније — јело владичествовати — владати, господарити вмењавати — замишљати, приписивати вниманије — пажња внутрен, внутрени —
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Чагаљ, Шунда, Кљако, Рдало, Ркалина, Рора и сви остали изданци светога коријена не завиђаху Кушмељу толико ни једено јело, ни путовани пут, ни одужени дуг, ни покривени кров, ни запаћену стоку, ни стечено кнештво, све му то не завиђаху
Торни пас Кушмељев вијаше у наслону. Осињача је шаптала с дјецом, а Бакоња заборавио на јело, па зинуо пут стрица. Бакоња је мислио како је лијепо бити фратром!
браде и његов сухи друг, бурмут, ријека, галебови, паунови, лађа, возари, манастир, црква, оргуље, млин, вињаг, добро јело, паприка у вину... У потоњу Бакоња снијеваше све љепше и љепше.
Фране није заповједни празник народу, али фратрима јесте, те отпојаше велику мису, а у подне ће и ђаци имати једно јело више. Фратри и ђаци таман изашли из цркве, а кроз велика врата уђе у двориште висок сељак у буковичкој ношњи.
Из цркве отрча Бакоња у нову мађупницу, коју такође бјеху загушили прековођани и гдје се такође готовљаше јело. Па је било странијех људи и у млину и у вигњу.
— Та тирај, дијаче! — рече цура, сва зажарена и смијући се, али га не погледа. — Молим те, Јело, овај... како би могâ да се вратим к возу, а да се не вратим истим путом — пита Бакоња гледајући преко ње.
Отада Наћвар не излажаше из ћелије, него му Бакоња доносаше јело, а Тетка и Срдар, похађаху га. С дана на дан Брне је постајао мрачнији.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
ОПЕТ ПОД НЕБОМ Остадох да радим своје јело, пиће. Опет под небом, а сâм: зује пчеле. Из стајског ђубришта: перунике беле. Уморан од посла — већ, а тек — свиће!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
А некада... Некада, пошто би се поздравили, ишли би на ручак у механу „Орач” и јели увек исто јело: густ, постан пасуљ. За ручком не би реч проговорили. Из Паланке би пошли тако да у сутон стигну у Прерово.
У вино и ракију које су они пили, сипала воду. Од буђавог брашна месила им хлеб. Ужеглу маст и сланину стављала им у јело. На празнине радила. Морала сам. Кад је на Божић одлазио од нас, зажелела сам Вукашину да погине на путу.
Аћим је за ручком прекорео што јој је јело загорело, а надничари за вечером заједљиво су напоменули да „газдарица штеди со“, Знала је да се Ђорђе из поља вратио
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Мучило га је сунце, мучила киша, мучила школа, игра, јело. Мучио га је и Смејачко који се на све његове жалопојке наглас смејао. — Па, деца морају да једу.
Све теже му је било да се сагиње, ложи ватру, готови јело. Што се јесен примицала зими, све теже је устајао из кревета. Али коме то да каже?
Пожели нешто за јело! Из тањира замириса печење, а дечак се дубоко поклони мајци. — Опрости што ћу отићи! — шапну.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
притајила јер је, истога новембра, некако баш подмлађен, Доситеј сам припремио, за свог домаћина и његове званице, јело које је особито ценио: питу од винове лозе и рибе, наливену маслиновим уљем.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
У часима тијем, Кад на груди моје приљубиш се чвршће, Осјетиш ли, драга, да ми т'јело дршће, И да силно горим огњевима свијем; Тада вјеруј мени, и не питај више!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Уз њу је била прикачена хладовита натстрешница. Ту седоше за сто. Домаћин приступи понизно Никији, а овај поручи јело и пиће. „Изгубио си, синовче, недавно оца“, рече Никија после малог одмора Аристотелу. Овај жалосно обори главу.
„Па добро, Марко. Послужи њима сву нашу братију; рибе су и онако право посно јело“. Вечера, како ју је поручио опат Бонифације, била је спремљена као што треба, а исто тако и поједена: од риба и
сам, иначе, намеравао да потражим неку бољу гостионицу, јер осећам, и то врло убедљиво, глад и жеђ; а у друштву ће ми јело и пиће два пута више пријати“.
Да ли ћу добити још шта за јело?“ „Господин беше толико предострожан, да се и за тебе побрине“, рече му син. Благодарећи, поклони се Герике преда
Тек када га потсетих на јело, он узе, стојећи, један или два залогаја. Пре два или три часа ујутро ретко је легао, а каткад, боме, ни пре пет или
- ,А, то је друга ствар’, рекох јој, ,из ваше ручице, милостива госпођице, прија господину професору јело боље но из моје ручерде’.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Имате ли случајно што за јело? Ја извадих печено пиле из торбе, понудих га и замолих искрено да се не устручава. Кад оглода и последњу кошчицу он
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
подилази га бојазан да његова унутрашња устрепталост троши више него што то издарајуће мировање и то без воље гутано јело надокнађује.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
дирека, по бодена у земљу и спојена пречагама, преко којих су намештене уздуж две широке тренице; на њих се ставља јело; около ових треница поређане су друге за седење.
Само и ти мене причувај — рече кмет. — ’Вала ти за то — одговори Ђурица. — Ако ми затреба што за јело и тако, то могу... Него, ти мени свакад да јавиш за потеру, чим сазнаш.
« И он седе ту у један шибљак, према самом извору, извади из торбе што имаде за јело, па стаде да руча. На извор долажаху почешће дечаци и девојчице, те напуне судове, умију се, баце који камичак у вир,
је почео да размишља о свему; кад гледаше ноћу како му отац доноси туђу стоку, а мајка му весела лица подноси укусно јело од те стоке... То га је вукло на овај пут, али опет, да не беше Вуја, не би се овако свршило...
Настаде права гозба. Пандур је често доносио разне понуде, постављао их на сто, а друштво је све јело и пило. Ђурица је мало јео, тешко му је било гутати залогаје, јер му никако не силази она тежина са грла...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
У царском сарају била је једна робиња, која је из ашчинице у харем носила јело те ти се он с њоме добро упозна и побратими.
Кад је било увече, жене турише две големе софре насред куће, и почеше да износе јело. На једну софру турише једно ведро с вареним млеком, принеше ложице, и ту поседаше сви, па и сиромаха понудише да и он
У цијелом мјесту ништа за јело него само меса. Боже, објешено месо сваке руке, али се он сјети лијиних ријечи да не смије меса јести, а гладан.
Е шта ће сад, ио би — не би, ио — не би, ио — не би, глад га мори велики, а нема ништа друго за јело него само меса.
Сад царски зет пошаље оног што је триста ока качамака појео за доручак па му не било доста, и каже му да огледа јело и пиће и види како је.
Ђевојци је овој било име Мара, али како је послије тога највише радила и слушала у кући: носила воду, готовила јело, прала судове, мела кућу и радила све остале кућевне послове, и како се тако највише око ватре налазила, прозову је
му је маћија украла ону шибљику, те како сад опет мора сам говеда везивати, а док он говеда повеже, они поједу све јело, те сад опет мора трпљети глад. А бака ће њему: — Сад ти друге не преостаје него да сеш краву.
Потом запита домаћина зашто он толико силно јело готови, а домаћин му рече: — Е, мој брате, ја сам газда и свега имам доста, али своје дружине никако не могу
на то пристане, и одмах заповједи те се така три човјека нађу и доведу, и, посадивши једнога до другог, донесе им се јело и пиће, и стану се частити.
— Ја је ли, господару? Богме хоћу, не само ја него и ово моје магаре на којему сам јутрос догнао јело и пиће. Тек што ово рече, окрочи оно магаре и узме једну тојагу те по магарцу доклен га догна доврх оне литице оклен
КЛИНЧОРБА Приповиједају да је дошао солдат баби у кућу и искао да му да штогод за јело, а она му казала да нема ништа у кући за јело.
да је дошао солдат баби у кућу и искао да му да штогод за јело, а она му казала да нема ништа у кући за јело. Онда солдат рече: — А ти ми дај барем тигањ и мало воде да начиним клинчорбу.
Ћипико, Иво - Приповетке
Тамо, уједно са стоком, и становаше. Слало му се јело за више дана, а ријетко, понајвише недјељом и благданом, силазио је у град.
Једнога јутра, у јесен, пошла је она с њиме, носила му је јело за више дана, — а он је пред њом гонио овце што их господар бијаше горе код њих купио. Дува јужина.
Марко у кући постави на сто јело и вино што бјеше дохранио за вечеру; постави уредно јастуке, и, погледавши још једном на сређену постељу, јави јој се
Настајних дана студен не попушташе, и требало је наставити започето орање, али како? Ко ће радницима уљудити јело и донети ручак у поље? Па опет,Павле је у завору, а с њим је у срезу. Ко ће водити бригу о његовим воловима?
Он се зажели баш тих прича. Своме старијем другу даваше своје најбоље јело за сваку књигу коју би му кришом позајмљивао на читање. Тако му допаде руку књига „Павао и Виргинија .
Мала соба при земљи служила је свима: у њој се кухало, јело, спало и прало прљаво рубље. Лампа се дими и тек жмири, унутра је спарно и задушљиво; ненавикнут тешко би могао да
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
министар, па ништа, миран, убио га бог, као да није криза, а ја, несрећница, збунила се као нико мој; те трипут солим јело, те сипам зејтин у лампу, те обучем преврнуту чарапу, и све тако.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Трговци су на обичним јалицама, са сексанама које им носе јело и ствари за преноћишта. На понекој сексани су и бисаге пуне новаца.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Арпад († 907), завојевач угарски и основалац прве владалачке породице, која се угаси 1301 године. аспик (фр.), јело од хладне говеђине или рибе с питијама. атеље (фр.), уметничка радионица. аутономан, самоуправан, самосталан.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Рихтиг, мало нисам заборавила торту, то сам баш сама мислила месити; то је особито јело, јошт ако ће после конфект доћи. Кафа раствара све, даје добро скувати, особито женским персонама.
Петровић, Растко - АФРИКА
Последњи ручак са црнима. Риба на пиринчу преливена папреним сосом. Никад нико не би рекао да ово урођеничко јело, рибарско, није јело каквога изврсног европског кувара. Кажем себи: Сутра ћу бити на броду!
Риба на пиринчу преливена папреним сосом. Никад нико не би рекао да ово урођеничко јело, рибарско, није јело каквога изврсног европског кувара. Кажем себи: Сутра ћу бити на броду!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Можда су пошли и сад лутају по магли, те ће нам донети јело на којем се с прста ухватио лој. Или су негде пали, те просули јело. Али оно што је главно, донели су...
Или су негде пали, те просули јело. Али оно што је главно, донели су... Маказе за сечење жице. То преподне, деветнаестог септембра, позвао ме је
Не можемо ни напред, ни назад. Где смо, ту смо. Лежимо на врелом камењу, а сунце бије у потиљак. На јело нико и не мисли, али жеђ поче да нас мори. Са стрепњом очекујемо ноћ, када ће Бугари сигурно извршити напад.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
једити рисови, Што ловите овде со страхом курјаци, што гаврани гачу гладни под облаци: Ево мене, ево, ја сам наше јело, давно је смерт моје заслужило тело; Заслужило да га љуте змије пију и да се као лоза око њега вију; Заслужило да га
Тако једни и други и трећи ден прође, Когда св'јет на земљу и тишина дође. Тогда сја чињаше нес град б'јело море, Домови и тороњи — б'јеле морске горе.
Твоје спрам волова палице нису. Волове добре имаш, нег’, штета, плуг ти је скрпљен. Шта за јело носиш у торби, је л’ пшенични хлебац? О чуда, проја!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЈЕЛИСАВЕТА: Мени? Нимало! Нисам ли лане с мајком ручала? Лепо је јело тај морски рак, Па са шкорпијом кад се запржи!... А Венецијанка то свака зна — Шта велиш, кнеже?... Ха! ха! ха!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
синђелија — службена исправа; синђел — свештеник у православној цркви совра (софра) — „низак округао сто за којим се јело садећи на душецима; сто, трпеза уопште“ субаша — помоћник или заменик баше — поглавара; онај који у име аге или бега
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Колико брашна, масла, сира да узме; које ће јело да готови? У подрум није смела да завири, још мање да без бабиног знања што узме или дâ коме, као и женама по
ко зна, као увек, она још не легала, остајала да у сопчету седи, рачуна, води бригу о свему, о сутрашњици: које ће се јело готовити, колико још може тај и тај ћуп масти, врећа брашна, сир или месо до те и те недеље дотрајати, док не дође
За њим онда мајка доноси јело: — Хајд̓ да се вечера! — вели, и као некад, тако исто и сад, узима леген, ибрик воде, пешкир и пред бабу носи и
Баба полако, чисто, својим скупљеним, опраним, старим прстима умаче хлеб у јело, вади месо, ставља пред себе, и полако, чисто, растављајући комад по комад од меса, једе, меће га у своја смежурана,
Као да би хтела нешто да заглади, ублажи, готово сваког дана одлазила је код Јованкиних. Увек, ма какво се јело готовило, слала би старом на понуду. Код саме Јованке такође одлазила.
Кад не од првога сина, а оно од овога да видим снаху, одмену. Баба, задржавајући је у крилу и пазећи да овамо лонац, јело, не обори, благо тешила би је: — Ако, ако. Нама (и себе и Младена је ту подразумевала) није криво.
би јој ко, било унук, било снаја, као пре дошао и тражио да му из ћилера или подрума што да, што треба за тај дан, за јело, пиће, она би често љутито одговарала: — Знаш где су, иди па узми! [Баба се разболела, снаха и невеста је негују.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
у циљу дивинизације, дрен се даје и породиљи, одмах после порођаја (СЕЗ, 13, 1909, 395), и меће (пупољци) у магично јело приликом вађена »живе ватре« (С. Тројановић, Ватра, 165). Дрветом од д. шара се чесница (ЖСС, 173, Поцерина).
У Требињу на Митровдан на месту где су чобани јели пројарицу (јело од пројина брашна с кајмаком, Спеіѕеопфер ‹= жртва у јелу› за здравље стоке) натрпају зановети. Тејом од з.
Уз њено дебло бацали су одувек гране, »као задужбину«, и говорили: »Крива јело, ето теби гране, нек ме не боле ни леђа ни грана« (глава?).
и носе га у гробове (ЗНЖОЈС, 23, 266), упор. и обичај да се јело намењено душама простире по слами, и да се слама простире и по гробу (Прилози, 3, 126).
највише употребљава у гатањима и врачањима о Бадњем дану и Божићу. Он је обавезно јело на бадњиданској вечери: кад се на огњиште наложи бадњак, стави се на њега кашика пасуља — као његова »вечера« (ГЕМ,
(СЕЗ, 83, 1971, 208, Алексиначко Поморавље). У околини Зајечара, као и бели лук, јело се сочиво »као заштита од епидемије« (ГЕМ, 42, 1978, 461).
Ћипико, Иво - Пауци
А јело се и пило до миле воље. Код последњих чаша вина чисто се заборавило, пијући их, испити их за покој душе Никине.
Молим вас, гдје сте га купили? Ви сте сретан у избору. И ци јело вам одијело лијепо пристаје — говори управитељ. — Окрените се да видим! — Опростите, али ја се одијевам сасма просто!
— примјети политички чиновник. — Видите како су виногради родили! — и часом застане, посматрајући преко пута сазри јело грожђе. Једнако у путу друштво застајкује. — Видите! Штета што није све обрађено!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Он то сад у вези са оном мојом срамотом кад ме је трбух издао. Сад сам сигурнији него икад да ми је тада сасуо у јело неку слузаву поган која ме је прогнала.
Но могао сам да се тешим да је месо од назимади и прасади неупоредиво укусније и погодније за јело, па би веприна са својим жилавим месом била потпуно бескорисна осим као доказ моје ловачке вештине.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Сећам се једнога дана, - опет је при чаши било, И ту се прилично јело, ал' много више пило Сваки је зборио гласно о ствари којом се бави, Док се од свега тога не створи урнебес прави!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ Он се мало намршти на оно јело, обриса усне, испи чашицу, па настави: „И то ће се избећи! Човек неће ни путовати у ђулету, како је то замишљао Жил
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Болесна сам. СТАНА (Кати): Зготовим најлепше, најбоље јело, и донесем јој; молим је: узми, једи. Дао Бог, има шта јој душа зажели. И велим јој: једи, пиј, окрепи се, и изађи!
ТАШАНА (устаје, а већ тресући се од помисли на добра јела, пића): Да, да, још и то: добро јело, добро пиће. Мени и ово је сувише, па још и то ми треба.
Ту је он, ту му оружје, ту му соба и постеља, ту вино, које је пио, јело које је најрадије волео. Па још ноћу, кад се остане сам... онда је тек тешко и страшно: ту је он, а нема га, мртав је.
се доћи ће и код нас у кујну, и тамо све прегледати, све поклопце са лонаца поскидати — па сам морала (показује на јело) ово да сакријем.
(Обрадована): И боље. Јер ћу тако од сада моћи, увек, свако јело и све што треба, свако вече, слати код тебе тамо у цркву! МИРОН (прекида је, одбија, чисто уплашено): Не, не!
МИРОН (прекида је, одбија, чисто уплашено): Не, не! А особито у вече, твоје јело, твоје пиће... Не то! (Раздрагано, болно, више за себе): Кад је вече, мрак, човек, зато што је сам, слободнији је, и
(Замишљено): И кад би ми ти слала, исто би тако и са мном било. У вече, у мојој ћелији, сâм ја, преда мном твоје јело, чаша твога најбољег вина.
Мој слуга, клисар, пред вратима, уздисао би жељно и завидно, што он нема толико јело и пиће, док ја овамо од свега тога не бих смео ништа окусити.
(Стресе се): Ох, и зато никада твоје јело, никад твоје пиће немој да ми шаљеш. ТАШАНА (раздрагано): Боже, дедо! МИРОН (савлађујући се, и да све то пресече,
ТАШАНА (пркосно седа на миндерлук спроћу њега): Да! САРОШ (узрујан, корача, ломи прсте): Што се од тада није јело и пило? А сада, када си престала да жалиш, кад су опет почели гости да ти долазе, и часте се... зато понова долазим!...
Дакле«, вели, »док се са покојником јело и пило, ниси избивао одавде, а откада гозбе преста — и тебе неста.« И то, то ме закла, обезуми. Казах јој истину.
Нисам имао за шта да се бринем. У свакој кафани имао сам бесплатно јело и пиће и постељу, јер сам био добар мамац за госте, које ћу својом песмом да скупим да што више потроше.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Говорило се да при ручку и вечери она дели јело свима. И да у кући има на три места касица, и да фрау Роза сваки час гура нешто у њих, а кад се покаже нека потреба,
Остали су били шарени. На вечери се добро јело и пило, много певало, па и играло. У сали је био клавир; неки су понели виолине, неки тамбуре, а сви су складно и лепо
„Зец!” — вриште деца. „Пас скочио на столицу, хоће да дохвати јело у тањиру на столу!” — вриште још јаче. Измамљивао је учитељ Лесковац дарове дечије у сасвим нежном њихову узрасту;
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
ову палату ући за уво повукао, и опоменуо да се не шалим ако мислим и даље купуса јести (купус је моје најпријатније јело).
и про ет цонтра дишпутирања закључе да на провидјеније — судбине оставе, даду донети ракије и сркутајући чекау да се јело донесе. Њиово закљученије није на меканој даски основано било.
Ком делу вино и јело није оскудевало. Пошто свој посао сврше, предаду свога роба началнику с додатком да га, као роба, на каков оће посао
Роман свога обећања одрекао, и једна мисао да је може бити она, као што смо рекли, волшебница (надежда је од свитака јело) принуди га да за њом из тамнице изиђе.
Љубов је премештај срца нашег у каникуле. Љубов је јаки чемер у шећерном суду. Љубов је јело од воздуха зготовљено. Љубов је зданије у великом од нас растојанију, које се издалека врло пријатно за око
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
забаве спадало је и то, на пример, да се увлачим у кујну кад тамо никога нема и да бацим пет-шест шака соли у оно јело које ја не волим, а затим, за ручком, да уживам у изразима лица кад окусе пресољено јело.
пет-шест шака соли у оно јело које ја не волим, а затим, за ручком, да уживам у изразима лица кад окусе пресољено јело.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Не говори тако — вели Краљ благо и махну руком ордонансу да принесе лекару јело. — Мени је место са мојим народом. Тачно у два часа отпочела је артиљерија, тукући појединачно извесне секторе,
Оџаци на кућама пуше се и дим се лено протеже право у висину. А у кућама је сигурно топло, угодно, и мирише јело... Да ли наши имају топлу собу?... Али нама је још мало хлеба остало. Ипак ми смо у тежем положају.
Понестало је хлеба, те се војници разишли по селу не би ли што нашли за јело. А ово „нашли“ на војничком језику значи: ако нико не види, дигнути.
Казани се пушили, војници поседали около и посматрају како се крчка јело. Пошли смо у варош. Подгорица нам изгледа као неки велелепни град. Пред сваком радњом застајемо. Задивљени смо...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Вадите, господо, ви ништа не једете. Хвала, сити смо. Ово је јело врло лако; та и сами кажете да га радо једете: као слама је. Вадите, господо, једите!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Шта је то белутак? — подиже обрве морска корњача. — Нешто за одело или нешто за јело? — пришуња се корњача Белутку, загризе, али ни комадић не одвали, а зуб јој излете из главе.
— рече Хоботница. — Ја сам и четврти пут удовица! — подиже Хоботница Белутак, али нико га није хтео. Није за јело, не игра, ћути, шта с њим? Хитну Хоботница Белутак међу корале и шкољке.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Шта сам ја? МАГДА Газда! Газда! Стари, мили, слатки газда! (Љуби га у руку.) Немој, газдо! (Показује на јело, пиће.) Седни! ТОМА (згрануто): Још и да седнем?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
У часима тијем, Кад на груди моје приљубиш се чвршће, Осјетиш ли, драга, да ми т'јело дршће, И да силно горим огњевима свијем, Тада вјеруј мени, и не питај више!
Гдје си? Да л' се сјећаш испод грана тије' Кад гледасмо јулску ноћ и мјесец сјајни, Кад нам т'јело проже слатки огањ тајни Па дршћасмо Дуго као брезе двије? Бог зна гдје си сада и да л' живиш јоште!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Међутим, Марко нипошто не спада међу обичне пијанице. Јело и пиће су извор његове огромне снаге. То је сасвим природно.
Таква су и ова: Моја руко, зелена јабуко! Снахо јело, неношено злато! О ти бане, очи обадвије, с којим мајка иде по свијету, по свијету и по жарку сунцу!
Вукашине, није ласно издати Момчила, ни издати, нити отровати: у Момчила сестра Јевросима, готови му то господско јело, прије њега јело огледује; у Момчила девет миле браће и дванаест првобратучеда, они њему рујно вино служе, прије њега
ласно издати Момчила, ни издати, нити отровати: у Момчила сестра Јевросима, готови му то господско јело, прије њега јело огледује; у Момчила девет миле браће и дванаест првобратучеда, они њему рујно вино служе, прије њега сваку чашу
А војводе дијелише благо, па се рујна накитише вина, и у б'јело изљубише лице, сваки Марка у бијелу руку, па одоше сваки своме двору.
Па сједоше рујно пити вино, вино пити и веселити се; ал' говори Мина од Костура: „Чујеш, Јело, и срце и душо! досад си се Марковица звала, а одсад си Минина госпођа.
чабар жежене ракије, по два чабра црвенога вина, и по једну лијепу ђевојку, те му служи црвенику вино, а ноћу јој б'јело лице љуби, дневи даје у земљу Талију, те узима небројено благо. Тако држа три мјесеца дана.
Код Марка су три ћемера блага; каква блага? све жута дуката! Један ћу му ћемер халалити што ће моје т’јело укопати; други ћемер нек се цркве красе; трећи ћемер кљасту и слијепу: нек силјепи по свијету ходе, нек пјевају и
Светој гори, извезе га под Вилиндар цркву, унесе га у Вилиндар цркву, чати Марку што самртну треба, на земљи му т'јело опојао, насред б'јеле цркве Вилиндара; онђе старац укопао Марка, биљеге му никакве не врже, да се Марку за гроб не
Кад то виђе Јакшић Димитрије, брже свлачи господско од'јело, пак заплива у тихо језеро, те извади сивога сокола, па он пита сивога сокола: „Како ти је, мој сиви соколе, како ти
њега болест ударила у Жабљака, у постојбину му, мучна болест, оне красте веље; на Максима красте напануле, те му б’јело лице нагрдиле, бијело му лице нашарале, иза краста лице поцрњено, поцрњело и одрпавило; кунем ти се, како тамо
Још нариче Милић барјактаре: „Чарна горо, не буди јој страшна! Црна земљо, не буди јој тешка! Вита јело, пусти широм гране, начини ми заручници лада! Кукавицо, рано је не буди, нека с миром у земљи почива!
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
Нисам знао шта је квасац Рекоше ми буди кувар Нос у дувар Бићу кувар Ал ни то ме није хтело Загоре ми прво јело Рекоше ми буди ловац Дадох новац Бићу ловац Ловио сам око Шапца Уловио једног врапца Рекоше ми буди шустер
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— О-оп, јуриш у хајдуке! Убрзо се друмом показа и Лазар Мачак. По ономе како је ишао, вид јело се заиста да је заслужио свој надимак.
То ни издалека није личило на онај кромпир који се код куће кува и пече. Ово је било јело које се спрема у слободној дивљини, у шуми, једе се кад хоћеш и колико хоћеш, нико те на то не гони.
— Право је! — обично је једногласно одговарала весела братија и наваљивала на јело. Како ли је све то друкчије било него у селу.
Како ли је све то друкчије било него у селу. Код своје куће неко се на јело дурио, други се свађао с браћом и сестрама, трећи је гледао да здипи већи комад, а овдје у логору — та сваког би било
Било их је чак и од издубена кромпира, али те се већ нису дале поправити. Нису биле чак ни за јело, јер кромпир, тако печен од пушења, страшно је заударао на дуван.
Нису били баш богзна како лијепи, али се у дугој ниској бараци ипак сасвим добро вид јело. Дуж зидова колибе биле су повјешане слике разноразних животиња.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Море ће се пред тобом раздвојити и фараон-ђаво у њему ће утонути. Мана за јело кано киша с неба спадати ће ти и из камена вода истицати и Амалик сатрти се не исто само с оружјем твојим, него и
О ГРИЖИ САВЕСТИ Некога цара што је био кухар му подмићен и ктео је да га отрује, носећи му јело на астал преко на њега погледну цар.
Запита их имаду ли што у барци за јело. Рекоше му: »Господине, сву драгу ноћ мучисмо се ловећи, и ни уха рибна не достасмо.
А њему се све већма стужује гледећи на њу, зашто лепа је жена била. И кад она не кте ништа јести, и њему се пресече јело, те уста од софре, да иде спавати. Узе њу к себи те је поче грлити и љубити и поведе је да већ легне шњоме.
Други пак окретно јунаштво, хитре људе, здраве и младе, коловође, гласоизноше, јело, пиће, хузур, много и срећно добивање. А кратки у том је живот, с висине стрмо падање.
теке исто могао видети како је овде у винограду нашега господина свакојака красота и дивота за чудо лепа и слатка за јело. Ама господин је наш врло хитлет и надмудрио је нас.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Ручао би како кад, некад код куће а некад — и то чешће — би му се, нарочито кад има какав већи посао, јело у дућан доносило; а кад је што боље зготовљено, ишао би Мане кући и ручао с мајком.
Свачему манише, ништа му се не допада као пре: ни јело му није зготовљено као што треба, ни постеља му није намештена по вољи, ни кошуља му није опрана и упеглана као што би