Црњански, Милош - Сеобе 2
Указа им се, каже, као што Сунце сија кроз јелово грање. И друге жене довикнуше нешто Исаковичу. Али је он остао, као омађијан пред том женом, са ћерчицом, која је пред
и смерт, су близу, па је лако схватљиво да је Трифун угледао, ту Личанку, као неку Луну, на пајвану, као Месец кроз јелово грање. Он се нада, каже, да ће Павле избегавати свађу!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Угледа је лијепо Сунашце, Угледа је кроз јелово грање — Кол’ко се је ашик учинило, Трипут је се Сунце заиграло, Па одвуче лијепу дјевојку, Да је узме себи за
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Оба жива одерао брава, па их пусти у јелово грање: грана дирне, стоји дрека јарца, ован ћути, не пушта аваза. Тада рече Котарац Јоване: „О Тадија, нашој чети
Привуче се Комнен барјактару, покупи им свијетло оружје, па затрпа у јелово грање, ал’ не може сабље Куничине, јер је Куна притискô пода се; око њега тенеф пресијече, испод њега сабљу
тридест Удбињана, све је пјано како и помамно, поспало је како и поклано; оружје сам њима покупио, све закопô у јелово грање“. Не вјерује Сењанин Тадија, док не виђе сабљу Куничину: позна сабљу Хасан-аге Куне.
Па одоше у јелово грање, извадише свијетло оружје, о Турцима објесиш’ оружје, оћераше тројица хајдука, оћераше тридесет Турака, оћераше