Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Познај себе! Храни меру у јелу и оделу! Не ревнуј већим од себе, и не завиди богатијим, нити им се подоби. Колике би фамилије поштено могле живити,
Из овога можемо ласно закључити да онај који ни на чему другоме него на јелу и на пићу, на покоју и на сласти богу благодари, не познаје како надлежи ни себе ни бога, јер му не захваљује него на
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
као паметни људи учинише се к’о и да нису ни приметили, а и сама Јула као да није све ни дочула; она се предала јелу и сркала, и сваки час брисала наизменце уста салветом или лице кецељом.
Африка
— насмеја се Батуре (Мој отац је био само несрећан човек а ја сам генијалан једино у корачању и јелу). Он је носио око врата неколико ниских гри–гриа, што су фетиши црних муслимана.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Његов нос је био крупан, као и подвољак, човека који много једе, и, при јелу, много времена проводи. Уста су му била подбула и груба, од многих, набуситих, заповести.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
“ „У јелу су“, вели он, „прождрљиви и том приликом само о њему мисле и не узнемиравају се: срче бугарин не шали се, триста паса
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Није се нико могао потужити да је гладан, но није трпно бирање у јелу. Тако, кад је приметио да ко шта не воли јести, он је баш то дао кувати.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Власеници „жена која нема дјеце узме гујин свлак (кошуљицу), од јежа длаке и љуске од јаја, па све то ситно изреже и у јелу поједе, па, верује, одмах понесе дјете“.
Ако жена нема довољно млека, она обнесе око стоке мало соли и траве повратича, па затим то измеша у неком јелу и поједе говорећи: „Једем јело лавски, млеко иде кравски!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
твојих постати стуб, него грејући светску грехоту у пепô спалит' срце и луб; тонут' о броду, трунут' у плоту, ђаволу јелу а врагу дуб? Зар није лепше вековат' у те, Ѕанта Маріа делла Ѕалуте?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
се близу града примакну, онда изваде двије јеле с гранама из земље па их понесу са собом, а кад дођу до града, једну јелу прислоне уз бедем и повичу царевићу: — Хајде, — веле — ти пењи се горе на бедем да ти ову другу јелу додамо, па је
до града, једну јелу прислоне уз бедем и повичу царевићу: — Хајде, — веле — ти пењи се горе на бедем да ти ову другу јелу додамо, па је узми за врх и пребаци је у град, а врх јој задржи код себе, да се скинемо низ њу доле у град.
онијем горе на бедему било, пођу један по један, а царевић њих све по врату, док све девет посијече, па се скине низ јелу и полако сиђе доле у град, онда пође по граду унакрст, али никог жива да чује, све пусто!
Пређе преко бедема, уз јелу се испење и низ јелу сиђе на земљу; кад дође у пећину ђе су динови били, узме ватре па потрчи и дође браћи ђе их још
Пређе преко бедема, уз јелу се испење и низ јелу сиђе на земљу; кад дође у пећину ђе су динови били, узме ватре па потрчи и дође браћи ђе их још застане да спавају.
Не знају куда иду. Онда рече Грбо најстаријем брату: — Хајде, узми три камена, па се испењи на највишу јелу и на којој страни видиш свјетлост на ону страну баци камење, па ћемо ићи на ону страну.
Он помисли да је онај нашао под јелом срећу, па пође и сам да је тражи: најприје узе у суд воде, и отиде под јелу, пак извади ножем своје очи.
Може бити да нас и сад ко слуша, пођимо виђети. Кад оне пођоше и под јелу дођоше, нађоше онога који бјеше дошао тражити срећу и говораше да је боља кривда од правде, те га шчепаше за четврти
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
НИКОЛА: Зашто? КУМ: Јер су све добре. Кажите за коју сте чули да је зла? Моју Јелу фалише, те ми уши пробише. СОФИЈА: А сад? КУМ: Сад видим шта је зец. 9.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Моје ми њушке, своју бих дао за гњиле крушке. За сатић меда даћу је сваком! — говори медо на јелу лаком. — Поћи ћу с вама, јер волим шалу, хоћу да видим јежа — будалу!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Он је врло црвен, преплануо, изборан и угојен, што одговара вину, ветровима, годинама и јелу с којима је у пријатељству. — Хтео бих да пређем на Веће. Да ли бисте ме превезли?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Уђосмо између топа и предњака каре, опустисмо дизгине и запалисмо цигарете. Запитах Александра за Јелу и да ли је и она међу овим народом. — А, да ти причам!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
расти; Јер ће доћи, босиоче, старог свата власти, Па ће ми те, босиоче, млада потргати Оштром ђордом, босиоче, по б’јелу кор’јену. 55.
119. Болан Јово по гори ходио, На виту се јелу наслонио: “Вита јело, мене боли глава.“ — “Болан Јово, не боли те с мене, Већ те боли с трију дјевојака, Које су
“ 156. Ој девојко, питома ружице! Кад си расла, на што си гледала? Ил’ си расла на бор гледајући, Ил’ на јелу танку поноситу, Ил’ на мога брата најмлађега? — Ој јуначе, моје јарко сунце!
— Ој јуначе, моје јарко сунце! Нит’ сам расла на бор гледајући, Ни на јелу танку поноситу, Нит’ на твога брата најмлађега; Већ сам млада према теби расла. 157. Чујеш девојко, чујеш лепото!
“ 177. Ја посади виту јелу, Виту јелу на камену, Па оставих лепу Лену Да ми чува виту јелу, А не прође ни годину Мени Ленка поручује: “Ходи
“ 177. Ја посади виту јелу, Виту јелу на камену, Па оставих лепу Лену Да ми чува виту јелу, А не прође ни годину Мени Ленка поручује: “Ходи мени, моје
“ 177. Ја посади виту јелу, Виту јелу на камену, Па оставих лепу Лену Да ми чува виту јелу, А не прође ни годину Мени Ленка поручује: “Ходи мени, моје драго, Јела ти се разгранала, Гране своје разбацала,
“ Ал’ говори млад Немија: “Ако не смеш мајци д’ идеш Ајд’ д’ идемо мојем дому.“ 210. Садим јелу на планину, Не отидо за годину, Кад отидо да ју видим, Ко ме срете, свак ми рече: “Јела ти се понијела, Из врха
пландиште, Ал’ га козе закопале Баш ногама у пландишту; И ја узех драго моје, Запрегох га у прегачу, Па донесох б’јелу двору. Ја га метнух на огњиште, Скочи жишка, ожеже га, Јао мене!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Али ће из моја оба ока невесела јурнути да грле погледи жудни планински један стрм, или бор, или јелу, или шуму расцветану, или који мрачан грм.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
пошто се и пре саме свадбе дуго ради, дуго спрема, онда се кад већ и она дође, све заборавља, баца, потпуно се предају јелу, пићу и веселу.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
О ГРЕХУ — Слађи је гријех од меда. — Ко се не роди, не погреши. — Није грех у јелу, већ у злу делу. — Тко посрће, и падне. — Грех је греху заметак. — Један грех рађа сто греха.
Шта нема у царевини. — Тако се приповиједа да је некакав гост на јелу запитао домаћина има ли паприке, а домаћин му одроворио: „Шта нема у царевини!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Он помисли да је онај нашао под јелом срећу, па пође и сам да је тражи: најприје узе у суд воде, и отиде под јелу, пак извади ножем своје очи.
Може бити да нас и сад ко слуша, пођимо виђети.” Кад оне пођоше и под јелу дођоше, нађоше онога који бјеше дошао тражити срећу и говораше да је боља кривда од правде, те га шчепаше за четврти
се близу града примакну, онда изваде двије јеле с гранама из земље па их понесу са собом, а кад дођу до града, једну јелу прислоне уз бедем и повичу царевићу: „хајде“ веле „ти пењи се горе на бедем да ти ову другу јелу додамо, па је узми за
дођу до града, једну јелу прислоне уз бедем и повичу царевићу: „хајде“ веле „ти пењи се горе на бедем да ти ову другу јелу додамо, па је узми за врх и пребаци је у град, а врх јој задржи код себе, да се скинемо низ њу доле у град.
са онијем горе на бедему било, пођу један по један, а царевић њи све по врату, док све девет посијече па се скине низ јелу, и полако сиђе доле у град, | онда пође по граду унакрст, али никог жива да чује, све пусто!
Пређе преко бедема, уз јелу се испење и низ јелу сиђе на земљу; кад дође у пећину ђе су дивови били, узме ватре па потрчи и дође браћи ђе их још
Пређе преко бедема, уз јелу се испење и низ јелу сиђе на земљу; кад дође у пећину ђе су дивови били, узме ватре па потрчи и дође браћи ђе их још застане да спавају.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Написасмо овај устав о појању и о јелу. Молбом молим да не буде непромењен, осим ако се у болест падне. Тада колико крепост може.
Молбом молим да не буде непромењен, осим ако се у болест падне. Тада колико крепост може. О пићу и о јелу: ако се догоди да ти неко драг дође на утеху, тада нека се наруши пост — осим среде и петка.
ГЛАВА 9 О трпези и о чину како треба да бива Време је да се даље и о трпези спомене, и о јелу и осталом што тражи телесни састав.
Ако им је разлог оправдан, тада су невини, ако је безразложно, заповедамо да се не остављају па јелу. Ни ово није похвално, да се због неоправданог узрока изостаје од јела.
нити литургију појемо, нити се бринемо за трпезу и јело, а у остале дане ове недеље треба се бринути и о трпези и о јелу.
или у саму Свету и Велику суботу, па макар и на Велики четвртак, то као и у отпусне дане светог поста нека вам буде у јелу и у вину.
као и Пресвете Владичице Богородице Наставнице наше, да се празнују изнад других, и то у појању и сјају и у вашем јелу.
као и први брат иза игумана, и нека има стајање и седиште у цркви као и за трпезом и на осталим скуповима, а у јелу и пићу и у свему нека живи са онима који су у општежићу.
нити литургију појемо, нити се бринемо за трпезу и јело, а у остале дане ове недеље треба се бринути и о трпези и о јелу. Они који хоће штогод да окусе, дати им хлеба и сочива квашеног или воћа вареног, а вина да не узимају никако.
и Пресвете Владичице и Богородице Доброчинитељке наше, да се празнују изнад других, и то у појању и сјају и у вашем јелу.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
У јелу и пићу никакво друго разанствије није било, разве ако би благодатни наш учитељ чашу или две вина више него прочи попио.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
не само што не осјећаше никаквијех болова, него кад бјеше увјерен да је потпуно оздравио, те се већ не умјераваше у јелу. И постаде настран.
Ркаћ дође по највећем пљуску, преписа што и прије, и остави зрнца, препоручи му да се умјери у јелу, па узевши за путнину и пријеглед двадесет талијера, отиде и не одморивши се људски.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
“ ИИ Како сунце дана облачнога када баци с ведрога запада своју хитру и пламену стр'јелу на кристалну круну Чамалара, тако трену бесамртни ангел на свијетла и огњена крила к небу сјајну и трону вишњега
О, како му пламени погледи сијеваху с ужасном љутошћу! Пушти стр'јелу сјајну и крилату из својега алмазнога лука на Сатану, грдна отпадника, на његове мрске легионе; и крилата полеће
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Да, ви Смитови увек сте гладни, али мој сиромах Исак увек се скањера при јелу, јер размишља без престанка о својим научним проблемима, и једе као од беде. Како се мршав вратио из Кембриџа!
Али и добра храна допринела је његовом добром изгледу. Ја га при јелу стално мотрим, нудим га, памтим јела која му најбоље пријају и приређујем их што чешће и што боље могу.
За Лагранжа је спремљена нарочита лака храна. Ја нисам избирач па поклањам сваком јелу достојну пажњу и признање. Но када ме госпођа Лавоазије запита да ли желим чај или каву, замислих се па јој,
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
чија се задужбина у виду народне кујне битно одликовала од других народних кујни тиме што посуђе којим се тамо при јелу служило не беше утврђено и увезано за столове за којима се седело, већ просто, без икаквих синџира, стајало онако исто
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Тамо се људи мргоде у раду, зноје у јелу и пићу, стењу чак и у ужитку. Па и њихове умјетничке творевине имају натуштене обрве и неки непробављив тон важности.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
се близу града примакну, онда изваде двије јеле с гранама из земље па их понесу са собом, а кад дођу до града, једну јелу прислоне уз бедем и повичу царевићу: — Хајде, — веле — ти пењи се горе на бедем да ти ову другу јелу додамо, па је
до града, једну јелу прислоне уз бедем и повичу царевићу: — Хајде, — веле — ти пењи се горе на бедем да ти ову другу јелу додамо, па је узми за врх и пребаци је у град, а врх јој код себе, да се скинемо низ њу доле у град.
онијем горе на бедему било, пођу један по један, а царевић њих све по врату, док све девет посијече, па се скине низ јелу и полако сиђе доле у град. Онда пође по граду унакрст, али никог жива да чује, све пусто!
” па онда похита да се натраг врати. Пређе преко бедеме, уз јелу се испење и низ јелу сиђе на земљу. Кад дође у пећину ђе су дивови били, узме ватре па потрчи и дође браћи ђе их још
” па онда похита да се натраг врати. Пређе преко бедеме, уз јелу се испење и низ јелу сиђе на земљу. Кад дође у пећину ђе су дивови били, узме ватре па потрчи и дође браћи ђе их још застане да спавају.
Не знадоше сад куда иду, па зато рече Грбо најстаријему брату: — Хајде узми три камена, па се испењи на највишу јелу, и на којој страни видиш свјетлости, на ону баци камење, па ћемо онамо ићи.
Он помисли да је онај нашао под јелом срећу, па пође и сам да је тражи: најприје узе у суд воде, и отиде под јелу, пак извади ножем своје очи.
Може бити да нас и сад ко слуша, пођимо виђети. Кад оне пођоше и под јелу дођоше, нађоше онога који бјеше дошао тражити срећу и говораше да је боља кривда од правде, те га шчепаше за четврти
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
у шетњи и израчунавао запремину тањира за супу и шољице за кафу и залогаја хране - друкчије не бих могао да уживам у јелу.
Скота (Цхарлес Ф. Сцотт), сада професора електротехнике на Јелу. Нисам га дуго видео и радовао сам се да са њим мало поразговарам у својој канцеларији.
Ћипико, Иво - Приповетке
У тим часовима јављале му се из потаје незване мисли о сласти у јелу, спавању и слободном кретању, у чему је био спречен. Зашто?
Краков, Станислав - КРИЛА
— Боно и цисто... и кувар је озбиљно мешао кутлачом по јелу. Батаљонски комесар седео је крај ватре и говорио како све баш није чисто.
Петровић, Растко - АФРИКА
— насмеја се Батуре (Мој отац је био само несрећан човек а ја сам генијалан једино у корачању и јелу). Он је носио око врата неколико ниских гри–гриа, што су фетиши црних муслимана.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
знам, вила, рода ма вишега —, Млада, взрачна, к'о Даница, накрај злачног брега; Одежд' б'јела распуштена немарно по т'јелу, Горе каже врат и груди, доле — голен б'јелу; Појас јој се црвен види, раздрежен низ страну, Низ врат власи, влажни
к'о Даница, накрај злачног брега; Одежд' б'јела распуштена немарно по т'јелу, Горе каже врат и груди, доле — голен б'јелу; Појас јој се црвен види, раздрежен низ страну, Низ врат власи, влажни јоште, возвјештују прану; С једне стране лежи
— Зар су и дивљаке воће? — упитам. Небо ми стружу, Уста ми купе при јелу, и никакву желудцу храну Дају. Пиљарице, нећу дивљака!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
али никад не напуњене до врха, да се прелива, већ чисте, са по два прста колико треба празне; по чистом уоквиреном јелу у саханима, а не да су убрљани, пресипани... Тако и по самим собама, одајама.
Још мање да, као пре, иде по кујни, подруму, надгледа каце масла, сира, брашна, да, као пре, чим види да се у јелу потроши више масла, меса, она, не хукће, него снуждено, забринуто иде и на подруму што јаче, пажљивије затвара катанац.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
босанску песму у Даницу, 9, 1868, 65), а невесте га у јелу »зачаравају« својим мужевима (народна песма, Врчевић, Помање, 32).
Требињу на Митровдан на месту где су чобани јели пројарицу (јело од пројина брашна с кајмаком, Спеіѕеопфер ‹= жртва у јелу› за здравље стоке) натрпају зановети. Тејом од з. испирају се уста, кад боле десни (СЕЗ, 14, 228).
То виђе млади Миленко, Повади ноже од са Да уд̓ри јелу по грани; Не уд̓ри јелу по грани, Нег̓ младу Јану по глави«.
То виђе млади Миленко, Повади ноже од са Да уд̓ри јелу по грани; Не уд̓ри јелу по грани, Нег̓ младу Јану по глави«.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Затим би сели да се надмећу у јелу и пићу. Могао је да поједе за тројицу. За тили час би својим чељустима самлео пола печеног јагњета и уз то искапио
Можда сам као бесловесна животиња јурио около тражећи задовољство у биткама или у женама, у јелу и пићу. Нешто сам ту и нашао, али у души ми је вазда зјапила рупа, неспокојство ме никада није напуштало, стајало је
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Што се тиче ручка, некако је госпа Нола убрзо стекла Матин апетит и обичај. При јелу, не трпи да је прекидају, ни за што, ни за кога. То је нарочито важило за вечеру.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
како магарац између два пласта цркава од глади, а не једе ни од једног ни од другог, будући да обадва равним нагоном к јелу вуку итд.
магарац не би ни од једног ни од другог пласта јео, него би скапао од глади, будући да оба ова пласта равном силом к јелу вуку. »Шта је то?« То је жениалитет.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
рече Драгиша и продужисмо пут. Глад почиње и нас да мучи. Седимо покрај ватре и само говоримо о јелу. — Замисли да се неко нашали сада, и тресне пред нас пуну корпу векни. — Боже, ала си луд!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Везаних руку, он је кадар да седморицу непријатеља растави с душом. Од његовог даха „уз јелу се узвијају гране“. Од његове руке гине знаменити турски јунак Тале од Орашца.
и како је, већ пишите: „Мајка је на смрти, пак те зове да те благосови, да на тебе клетва не остане; него брже ходи б'јелу двору, не би л' живу застануо мајку!
“ „Јест слободно, мој рођени синко!“ Оде Милош под бијелу кулу, запе стр'јелу за златну тетиву, устријели кроз прстен јабуку, пак је узе у бијеле руке, однесе је цару честитоме; лијепо га царе
Отидоше четири чауша, отидоше ка Прилипу граду, б'јелу двору Краљевића Марка. Кад су били пред бијеле дворе, ударише звекиром на врата.
Виђе бане ће му друга нема, сам отиде пољем крушевачким. Ја кад био низ широко поље, обзире се ка Крушевцу б'јелу, неће ли се шуре присјетити, неће ли се њима ражалити; а кад виђе јутрос на невољи ђе му нема главна пријатеља, паде
К њима језди Владета војвода на дорату, на коњу доброме; Владета је коња ознојио и у б'јелу пјену обукао. Пита њега царица Милица: „Ој, бога ти, кнежева војводо, што си тако коња ознојио?
везир својега сокола да увати утву златокрилу, она му се не да ни гледати, већ се диже небу под облаке; соко паде на јелу зелену. Тад говори Краљевићу Марко: „Је ли тестир, Мурате везире, да ја пустим мојега сокола да увати утву златокрилу?
“ Пусти Марко својега сокола, он одлеће небу под облаке, и увати утву златокрилу, пак с њом паде под зелену јелу. Кад то соко угледа везирев, врло му се тешко учинило, а наваду лошу научио: отимати ловак од другога; залеће се к
Кад то виђе Мурате везире, врло му се жао учинило, пак он узе Маркова сокола те га уд’ри о јелу зелену и преби му оно десно крило, па обрну кроз гору зелену са својијех дванаест делија.
гору врхом надвисиле, зеленијем листом зачиниле, међу њима бунар вода има; онђе хоћеш Шарца окренути, с коња сјаши, за јелу га свежи, наднеси се над бунар, над воду, те ћеш своје огледати лице, па ћеш виђет кад ћеш умријети“.
двије танке јеле, — сву су гору врхом надвисиле, зеленијем листом зачиниле; онђе Марко окренуо Шарца, с њега сјао, за јелу га свезô, наднесе се над бунар, над воду, над водом је лице огледао, а кад Марко лице огледао, виђе Марко кад ће
слугу Милутина: „Милутине, вјерна моја слуго, ти упрегни коње у хинтове, пак ти трчи, што гођ брже можеш, Крушедолу, б̓јелу манастиру, те ми зови мог рођеног брата, мога брата Максима владику, и кажи му, ништа не затаји, да сам се ја на смрт
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Свуд је она уједно шњиме. Где год човек обрне се, куд ли ходи, у гори, у води, на пазару, у јелу, у пићу, — највише на сну пред очи доноси оно што је чињено, сваку хавет приводи, плаши и страши нас...
Двојица једноживци свуд су пристали с добром, дома и на путу, на јелу и на спавању. И срећа им бољма служи. Двострук им је доходак, свакад су разговорни, ноћ им је слободна и светла ка и
Ако се пожаром не опрљише, ама с димом се присмудише. Свако зло с временом се и мери. 1741. Није у јелу, него у делу. Боље с миром жити него с чиром бити. Паси се, а и пази се! Мрак има муку зашто је без видела.
Не ваља ти ни себи, а камоли Богу и људма. По злу свакад је к добру надање. Није греха у јелу него у делу. Вилајет [људи, свет] с великом мудрошћу Бога не разуме. Чудно му памет шиба бичем.