Ћипико, Иво - Пауци
— А ко није у селу? — одговори обловито Јуре. — Он у селу и још два—три у варошу, ча и јемају, а други сви смо — овлаш ча би нике на прсте прибројио— сви тежаци једнаци...
— Провидит'! А окле? ... Увик су овака моја дица, озва се она нагло и отресито. — Јемају правищу! — јави се одлучним гласом покојникова сестра и настави: — Откад се свит спомиње, у овој кући никоме нигда
па нека им је с благословом!... Ну да ме брат туче ако с ким проговорим, и да му оно двоје стари' јемају дават' поластицу... то не могу трпити. — Па опет рече живље: — Нисам ни ја најгора!