Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
и дражајше благодати достојан колико могу покажем; и да не чујем једанпут оно неблагодарнога раба сакрившаго дани јему талант обличеније: што год боље, разумније, поштеније и полезније знам, то дражајшим рода мојега суштим и будуштим
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
бит, ни један краљ у нашега цара земљу мјешати сја не будет; јест — сказал — у нашего султана вјерних мусломан, котори јему правду скажут, когда и что в Сербији воспосљедујет.
декембра пошао. 16. декембра јавим се г. Недоби и предам јему писмо од народа с печати послато и објасним усмено, каково је сада страданије у Србији и прочаја. — 17.
” Ја сказал: „Будемо ми пождити, токмо имејемо л̓ ми надежду добити аудијенцију у Јего Величества, чтоби јему народњеје прошеније вручили.” — Булгаков: „Конечно будет, но времја неизвесно.
”— ја: „Јежели ви знајете, что не будет аудијенцији, то ми где нибуд будем вручит јему својеручно писмо.” — Булгаков: „Будет, будет несумњено.
у 10 сати одем у канцеларију, гди чекам читав сат, а дође г. Булгаков. Сказал јему: „Ваше Превасходство, ми по совету вашему сва прошенија гди које надлежало раздали смо, но что нам тепер повељевајете
Но друго что?” Ја: „Он говорил, что он као добри пријатељ султанов будет јему писат, чтоби народу серпскому облакшат. Но будет ли султан послушат, не знаје.” — Граф: „Правда.
гди гроф стоји и јави му, изиђе и мени каже: „Ја сам то све казао грофу, и данас јошт гроф до императора полази, и све јему сказати; што буде от императора то ћете ви чрез г. Недобу извесно знати. То вече отишао сам г.
” Гроф: „А тко јему бранит, јежели он сам хошчет?!” 28. маја с г. Павковићем одем генералу Оту, молити, да би он и посланик код овог
графа Врбну, да би нам у Јего Императ. Величества аудијенцију исходатајствовао, чтоби прошеније народно јему ми својеручно вручили. Момак његов одговори: „Дођите прекосутра, биће вам одговор. То смо били ја, г.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Сви у хору певају): Шедше трије цари Ко Христу со дари Ирод их пригласи: Гдје идут? вопроси. Отјвјешчаша јему: Идем к рожденому, К рожденом идите И мије возвјестите.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
„В крилех јего гнездо сведу и отуду птенци звезду, — тим мја воспоможет.“ Прискорбна горлице! Кија ж' јему дари, воздаси с утвари? Одвјешчај на сије! „Орел крепки на всја страни да славит сја в мирје и брани, сија јему дари.
Одвјешчај на сије! „Орел крепки на всја страни да славит сја в мирје и брани, сија јему дари.“ Прискорбна горлице! Что јешче воздаси и воскликнеш глоси? Одвјешчај на сије!
Луки напрјагоша, И на стрјељаније Мене приведоша Јако знаменије; Всјак кто мимоходит, То сја јему годит. В серце мја стрјељати.
„Ученије утверждаја. царја милост претворјаја. тјем мја прослављајет.“ Преславна Сербије, каја ж’ јему дари воздаси с бољари, отвјешчај на сије? „Викентиј Јоанович, за толики твоја труди многа љета буди!
Јеја муж принужден јест чрез ју стидитисја, и когда кто јему о неј представит, тогда јего весма опечаљајет. Злаја жена содјелајет печалноје серце, и прискорбноје лице.
— Тогда муж не имјејет увеселенија о неј, и тако всјако дјело јему досадно бивајет. Она јест веју срамоту и страх изгубила, и јавно говорит: Ја не пекусја о том что људије о мње
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Шта ће коме учинити Рајко? Шта ће себе? Шта ли ће Сријему? А шта ли ће у Ср’јему Турцима? Докле бјеше војевода Мирко, бјеше тада млого војевода по нашијем редом градовима; па ме чекај, Маргита
Шта ће себе? Шта ли ће Сријему? А шта ли ће у Ср’јему Турцима?“ Па извади ноже од појаса, удари се посред срца жива, мртав паде на земљицу црну.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Отвешта старац: — Уже јадохом. И рече монах: — Да почто не призвасте и мене? И глагола јему старац: — Ти си чловек духован и не требујеши брашна сего, ми же плтени јесми и хоштем јасти; — сего рад и делајуште
Слишав же сија брат, поклони се старцу до земље и паки глагола јему старац: — Свакоме чловеку полза јест с посла злопатљива.
« ТИРСКА БЛУДНИЦА У Тирскоме граду је био неки хармицар именом Мусах и згоди се јему бити у неко доби међу многи трговци узимајући од њих десетак. И у томе се задоцни тамо.
Радуј се вртограде цветозатворени, јему ж хранитељи јављше се јевангелисти! Вртоградар же јављши се Марији Магдалини, јако кипарис имеје висоту смеренија и