Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
и тријумфа дични в'јенац, да му краси главу смјелу. Ал' хероју тополскоме, Карађорђу бесмртноме, све препоне на пут бјеху, к циљу доспје
Да, витеза сустопице трагически конац прати: твојој глави би суђено за в'јенац се свој продати! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Па се снахи не дао острићи: жалије му снахин в'јенац било него главу свог сина Андрије. Тужи млада, за срце уједа, очи гòрê живје од пламена, чело јој је лепше од
Крст носити вама је суђено страшне борбе с својим и с туђином! Тежак в'јенац, ал' је воће слатко! Воскресења не бива без смрти.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Овај грдни многостручни в'јенац ври стравично у своје кругове са љутошћу својом мучителном. Коцита ће плачевни валови тамо потећ са водом нечистом
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
сам ми се по б'јеломе вјечно свјету скиташ, И к твојему нешчастију сад ни свирца није, А без свирца траљаво се в'јенац љубви вије...
лежи жезал обмотан у цв'јеће, С друге — с биљем котарица, које љубов креће; На крилу јој шарени се, она се осмјева, В'јенац плете, в'јенцу тихо, рек'о бих, припјева; Сјетивши се изненада, другда се огледа, На опрезу да побјегне, скупи се, сва
В'јенац плете, убира се, или се к сну спрема, Све уз припјев дал'ко нечиј, страха близу нема. Нека заспи с пјесном мојом, доста