Матавуљ, Симо - УСКОК
— Је ли, попе? — Биће тако! — Дакле, шесте — прихвати Јанко. — У јесен 1806-те биле су битке код Јене... — А, ха, то код Јене! — викну Стево. — Код Јене и код Ауерштета — настави Јанко.
— Биће тако! — Дакле, шесте — прихвати Јанко. — У јесен 1806-те биле су битке код Јене... — А, ха, то код Јене! — викну Стево. — Код Јене и код Ауерштета — настави Јанко.
— У јесен 1806-те биле су битке код Јене... — А, ха, то код Јене! — викну Стево. — Код Јене и код Ауерштета — настави Јанко.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
народну душу у њеним дубинама, и по српски народ у почетку XX века били су од истих срећних последица као пораз код Јене за Немце у почетку XИX века.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сви убори, сва обућа, што је женских риза, Нејма ц'јене развје туђе, развје из Париза! Ко би рек'о? Радо чита и из наших књига, Да пригари, у чем може, знак својега
Им Селбстверлаге дес Верфассерс. 1885, 45—6, и да гласи овако: СЕХНСУЦХТ Нацх С. Јовић Денкѕт ду ноцх ан јене Стунде Алѕ ду мир, мит ѕüѕѕем Мунде: Деине Ліеб’ гестанден хаѕт; Унд алс ду мит сцхеуен Блицкен, Мир дие Арме — волл
Денкѕт ду ауцх ан јене Стунде, Алс дие ѕцхмерзліцхтрüбе Кунде Унѕ’рер Треннунг плöтзлицх кам? Алс ицх хабе зіехен мüѕѕен, Унд алс ицх, мит
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
“ Тако рече пет стражара Крајишника, граничара; А пушке им огањ бљују. Ал’ и Турци наваљују, Крвожеђу х’јене љуте Сипајући пламен живи На кров куле нападнуте...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Па четврту књигу накитио, те је шаље ка пећини Ст’јени — на кољено Ковачевић-Раму и до њега од Ст’јене диздару: „Ето књига, двије аге драге! да сте брже мени на Удбину у суботу која прва дође!
Првом су се чашом обредили, ал’ ето ти од пећине Ст’јене, ал’ ето ти Ковачевић-Рама, с њим поредо од Ст’јене диздара, сваки води по тридест Турака; на селам их Осман
Првом су се чашом обредили, ал’ ето ти од пећине Ст’јене, ал’ ето ти Ковачевић-Рама, с њим поредо од Ст’јене диздара, сваки води по тридест Турака; на селам их Осман дочекао, и они су коње одјахали, одмах сјели за пуну
сунце, скочио је од Кладуше Мујо, па он буди свог брата Алила: „Устан’ горе, мој брате Алиле, да идемо на Црвене ст’јене — сехир чинит камене Котаре“. И одоше на Црвене ст’јене.
И одоше на Црвене ст’јене. Кад изишли на Црвене ст’јене, ондар Мујо говори Алилу: „Де се попни јели на кичицу, и понеси дурбин од биљура, па му
И одоше на Црвене ст’јене. Кад изишли на Црвене ст’јене, ондар Мујо говори Алилу: „Де се попни јели на кичицу, и понеси дурбин од биљура, па му пружи седам кољенаца, наслони
Мало Тодор кроз отоку иде, нађе Тодор на друму широку, нађе Тодор Ковачевић-Рама, с њим поредо од Ст’јене диздара: држе дуге преко крила диљке, држе добре коње за дизгене, код свакога по тридест Турака; њима Тодор добро
друга; пред њима је Сењанин Тадија, барјак носи Комнен барјактару; отидоше брду у планину, примише се под Црвене ст’јене.
Па он скочи на ноге лагуне, а докопа пушку по средини, оде право уз Црвене ст’јене. Обазре се Котарац Јоване, ал’ се десет повратило друга. Вели Јован Сењанин-Тадији: „Јер, Тадија, уплаши дружину?
“ Кад изишли под Црвене ст’јене, обазре се Котарац Јоване, ал’ још десет побјегнуло друга. Опет вели Котарац Јоване: „Јер, Тадија, нашој чети
“ Изиђоше на Црвене ст’јене; обазре се Котарац Јоване, ал’ сам иде Комнен барјактару, па он рече Сењанин-Тадији: „Мој Тадија, од тридест — тројица!
— Цвети целивати — љубити цекин — млетачки дукат Цер — планина између Љешнице и Лознице цигли — једини Црвене ст’јене — налазе се близу Задра црвеника вино — црвено вино црљен — црвен Црни Ђорђе (Карађорђе) — Ђорђе Петровић (1752—