Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
дођи у јутру, У јутру је свака вода бистра студена; Ако хоћеђ брат’ босиљак, дођи у подне, У по дана сваки цвијет л’јепо Мирише; Ако л’ хоћеш мару љубит’, дођи довече, Јер у вече свака драга сама уздише.“ 156.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
„О потчини мени војеводе, којено је славољубје сл'јепо и пламена слава брана дигла с согласијем мојим војевати на својега свемогућег творца, не дижите гласа против мене!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
(совјест трпи) —, и више сам пута Изгнан мор'о прах отрести с мојијех опута, Ићи куда нова срећа прстом сл'јепо каже, Оставити што м' је тада стало да помаже.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Л'јепо су га браћа сјетовала: „Кад, Милошу, достигнеш сватове, питаће те тко си и откуд си; ти се кажи земље Каравлашке: „Служ
А то ли ме не познаш Милоша Драгиловића? Не познаш ли, Милице, л̓јепо лице, Милице, кад му лице с̓јеваше како цв̓јеће мјенделово, а сад му је од рана и болести потамњело, а пунице моја?
Ово ти сам утекô са Косова рањен поља. Ма те л̓јепо ја молим, как̓ оно пуницу моју, да ми руке ти метнеш у свилене шпаге моје, — хоћ ми наћи у шпагу л̓јепу од свиле
ћерца твоја; дукате ми понеси ти милосној ћери својој, од мене је поздрави, од тебе јој драго реци, мојој вјереници: Л̓јепо те поздравља Милошу Драгиловићу, и л̓јепо те поздрављам Милошу Драгиловићу, моја вјеренице; послах ти напокоње
ћери својој, од мене је поздрави, од тебе јој драго реци, мојој вјереници: Л̓јепо те поздравља Милошу Драгиловићу, и л̓јепо те поздрављам Милошу Драгиловићу, моја вјеренице; послах ти напокоње поздраве и рогатију (и још ми јој понеси мој пус̓
за вечеру спреме, ал' нека ми вина не омале, нек ми пошљу у Новога хана; кад Арапин са сватови дође, нека њега л'јепо дочекају, и нек тебе даду Арапину, да у двору не замеће кавге, а ја знадем ће ћу те отети, ако бог да и срећа јуначка“.
Тамо су их л’јепо дочекали, сваком свату по бошчалук дали, младожењи коња и сокола, и дадоше лијепу ђевојку. Чауш виче, дабулана
Кад су дошли Л’јевну на крајини, тамо су их л’јепо причекали, придржали три-четири дана. Земан дође, треба путовати, пак повикну чауш по сватов’ма: „Хазур, свати, хазур
“ Вели њему беже Али-беже: „Јанко вам се јесте преставио, и ја сам га л’јепо саранио по закону вашем ришћанскоме“. Вели њему Сава од Посавља: „Кад се, бего, преставио Јанко, кам’ Јанкова три
Још кадуна брату се мољаше да напише листак б’јеле књиге, да је шаље имоском кадији: „Дјевојка те л’јепо поздрављаше, а у књизи л’јепо те мољаше: кад покупиш господу сватове, и кад пођеш њеном б’јелу двору, дуг покривач
брату се мољаше да напише листак б’јеле књиге, да је шаље имоском кадији: „Дјевојка те л’јепо поздрављаше, а у књизи л’јепо те мољаше: кад покупиш господу сватове, и кад пођеш њеном б’јелу двору, дуг покривач носи на дјевојку, када буде аги
Уставише коње уза двора. Своју дјецу л’јепо даровала: сваком сину ноже позлаћене, свакој ћери чоху до пољане; а малому у бешици синку, њему шаље убошке хаљине.