Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Нису имали никаква писма и никакве царске оправе, и ја се почнем сумњати, но опет поверим Ивану и Кићану, јербо су моји људи и стари познаници, а и мило ми буде да се час пре турског зулума избавимо, јер нам је био сасвим досадио.
не могосмо сачувати, Немци ево де пређоше, но ви идите у Ваљево и поздравите аге да ја више не смем доћи у Ваљево, јербо од ови’ каура не смем одустати, јер ако побегнем, они ће ми кућу запалити, итд.
” Кнезови на то сви сложно одговоре: да они то не смеду народу казати, јербо ће и̓ народ побити камењем, — и да би Турке већма уплашили, придаду, да ће они (кнезови) морати у Немачку од народа
седлати и раседлавати, опет је сваки радо сносио, који је желио што научити и попа бити, за чим је онда сваки тежио, јербо у Србији није онда било другога господства, кроме бити кнез, поп или калуђер, а и пандур имао је неко мало одличије.
Тешко ми је до Бога било, јербо сам видио у Срему како се чиновно по црквама стоји, и жене башка а људи башка. То је исто и отац мој видно и гдекоји
и Турци врло уважавали; а особито Срби љубили су га као свога оца и поштовали као највећега од Турака заступника. Јербо како се какав муселим или кадија покаже као велики глобар, а он се договори са кнезом Грбовићем и Бирчанином, па
и Толико су после свагда држали, а оно кад порежу у народу по ожењеним главама, то дође по 8 или највише по 10 гроша, јербо су кнезови главе од везира крили, а спа̓ије и други Турци који су знали нису везиру хтели казивати.
поделе порезу овако: ако је 100 хиљада, то мој отац носи 50 хиљада, то јесте пола на његову од Ваљева до Саве кнежину, јербо је у његовој кнежини житороднија земља и житородна; сад ону полу дели Грбовић и Бирчанин на поле 50.
000, па опет скине Грбовић са Бирчанина десети грош те понесе на своју кнежину, јербо је опет у његовој кнежини боља земља него у бирчанској.
грдно превари, и пусти и̓ те дођу у Београд, где су неко време мирно и покорно седили, а неки су и службе добили; јербо су врсни и удворице били.
Бирчанин Илија, мој отац и Милован, кнеза Николе Грбовића син (јербо је кнез Никола Грбовић боловао), изађу из Ваљева и сретну Фочића у Пољу Љубенину; он и̓ претворно врло лепо и
мој стриц Јаков, зет Живко Дабић и ближњи̓ неколико кметова отрче у Ваљево, и заједно са старим Турцима Ваљевцима — јербо су сви ваљевски Турци мога оца и Бирчанина уважавали и пазили — дођу Фочића молити да пусти кнезове.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Како вам се допада Меланијин глас и свирање? У селу доста, боме, и оволико. А то је папина омиљена песма, јербо зна она и модерне песме, је ли, Николајевичу? (Тако је гђа Перса пред странцем ословљавала свога попу.
Ето јој сад! Моје пророчанство се обистинило; јербо ја никад којешта нећу да кажем... Клавир, хеклерај, валцер и немецки...
« — И тако од ото доба, — приповеда онај даље, — кад си тамо, само кажи да с’ из Иђоша, па не бери бриге; јербо су Банаћани спасли свету месечину, и месец остао на старом свом месту.
Треба и нама да подранимо,« — чује се опет неки глас из прека; — »ваља у рит, да насечемо трске, да покрпимо кров, јербо је већ срамота какав је. Изгледа чупав и одрпан к’о бојтарова капа. Лаку ноћ!
Ено баш у Татићевом шору, она Арсина пуница, к’о рек’о би да ме је бегенисала; јербо, кад год прођем поред ње, а она се увек ондак сети па намешта мараму и зулове, па намешћа уста и пòглêда ме, а кад већ
Па черес тога баш и мислим да се променим сас оним мојим пајташом и колегом, оним Мићом, јербо то је његова парокија, његов кварт, — па да ви’ш ондак весеља!
Та биће тебикана, макар ни Арси не дотегло, јербо си ми ти ближе род!« А Нићи мило, боже, кад је гледа како меси, како се брине за њега, и како се наднела над наћве па
— Та... знате, чесњејши господин’ Спиридоне, мислим, је л’ вредно и да почињем с вама; јербо не знам ко је старији у тој вашој кући, ви или она... она ваша... ваша супруга? — Но, па ја сам...
Боже сачувај! — наставља Габриела. — Тек онда се згране, па стане да ђипа и да праска. А ја је једнако умирујем; јербо не волем, знате, свађу: волем сваки са сваким да лепо живи...
гађ’о га песконицом, и онај ост’о без једног зуба... избивен му леви кутњак, баш с које је стране и јео поп Ћира, јербо десном се страном и не служи, на десној су му сви зуби слаби и шупљи. — Та шта говорите!!
Уф, уф. Баш вам фала! Срећа те ми је тај малер пасирао пред вашом а не пред каквом другом кућом! То ми је утеха бар, јербо вас знам да сте жена на свом месту! А куд би знала! Јао наопако!
— Ама не волем ти ништа што је фалично; а ти би ми, знам, дао! Него дад’ ти меникана мало оног твог вина, јербо то сам цигуран да ти није фалично, Ха, ха! Ај, шта велиш: је л’ добро диваним?!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
'“ 62. „И јербо сам још сирота, Ваља мени што учити Су чиме би за живота У поштењу могла бити; Јер у томе кад застрани, Шта
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАНОЈЛО: Ја не знам како се могу речи извртати. ДОКТОР: Јербо је душевна рана у неизмериме дубине крај свој спустила. МАНОЈЛО: Уху! ала је то дубоко!
МАНОЈЛО: И то знам, само не знам зашто се тако крије. ДОКТОР: Јербо се разум бори у прибављању душевне ране. МАНОЈЛО: То је јунак неки. Молим, г.
Да нећете ви бити какав потомак Аристотелев? ДОКТОР: То није, јербо сам ја Србин. Него је то овако: познато је из списанија Аристотелесови да душе прелазе из једног тјела у друго, на
ШАЉИВАЦ: А шта би било, да је у пређној Индију? ДОКТОР: Последњи прве на броју прелазе. ШАЉИВАЦ: Јербо је предјел са шумама покривен. ДОКТОР: Које имају црвене чврце. ШАЉИВАЦ: И једућа се гњизда.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Њему допада! Онда је једнога дана, онако мамуран, упао унутра и удавио се. Вода га је избацила насуво, јербо се надуво! Због тога је вода у том извору још увек малко као киселкаста. Хоћу да кажем, од самог Књаза Милоша, лично.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
АЛЕКСА: Молим, молим. Мила ради звали су исту вашу дражајшују матер „Паче“, а све ово знате ли зашто? Јербо је Батићева сестра од тетке удата била за брата вашега деда. То је оно што сам хотео доказати да сте сирјеч род.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
више пролога ни поученија, не имајући времена о овима ствар’ ма мислити, нити коме, што сам пре читао, казивати, јербо други момци, моји камараде, продавајући којешта женама и девојкама Немицама и Вла[х]ињама, поваздан би се с њима
Трудом своји[х] руку ваља да се [х]рани; а [х]ране му само толико ваља колико да је једва жив, јербо је њему потреба за осушити све чловеческе страсти, осушити сасвим тело своје.
Дати му да позна да то бог [х]оће и за наше исто благополучије то од нас изискује, јербо само на ови начин можемо с другим људма и сами са собом у миру, у љубави и у задо-вољности пребивати и живот наш тихо
Ко ову књигу не види, слепији је од слепо рођена; ко њејзин глас не чује, глувљи је од сиња камена, јербо „небеса поведају славу божју и тво-рење руку његови[х] возвештава земља.
Но како сам се у време ове три године у мојем милом [Х]опову светиничио, и како нисам, то ћу мало понашире описати; јербо ако је икад у мени штогод дивије светиње било, то је у [Х]опову било, док сам се јошт међу детињством и јуности
Свештенство да ти узму — и тако кажеш да у твом отечеству не примају те за попа, јербо си се у Црној Гори запопио. Шта ће ти друго узети ван да те раскалуђере?” Ја: „А они нек раскалуђере, пак ће видити!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Има један запис од њега: да није никада окусија рибе, ни варене ни печене, ни морске ни ричке, јербо је није мога поднити, што је баш један чудан секрет од нарави!...“ „Фра-Јерица (1631, † 1652, †† 1710).
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ „Како да седнеш, не може то, зашто да седнеш?“ буни се председник. „Па за ото, господин председник, јербо немам све ноге.“ Председник се чуди, адвокати загледају, сви се ишчуђавају како то да Ђорђе нема све ноге.
„Плачем“, каже Ђока, „јербо ме срце боли због што правде за нас сељаци нема. Мене ми, Ђоки Циганину, као што сви овде видимо, сургун-пасош дадоше,
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ Сви су најпре себе спасли Па су светла лица. Јербо свету нема спаса Од — самоубица. ВИИИ Зашто моје гусле гуде У узаном кругу?
На Крстов-даи се водица свети, Свештенство радо Дунаву ходи, Није му тешко, јербо се сети, Кечиго, да си и ти у води.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
“ На три корака заустави Господа... „Шта рече, бре, кој’ си?“ „Господ Бог.“ „Слушај, чичо! Немо’ се шалиш. Јербо ако си и Бог, а ови те наши увате, привешће те о’ма на лекарску. А тамо нема врд-мрд.
Сада је већ исхрана редовна. — Господине капетане, каже комесар да ће ни даје месо сваки други дан, јербо се јавила болест... „фрки-фрки“. Командир погледа у војника, онда у мене, па се насмеја. — Знате на шта мисли?...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Све је било ту беіѕаммен; Вече беше ангенехм; Играло се — али ја ти Бијах верѕтіммт при том свем. Јербо Сфрауцхен имадох ти, Па од тога и Копфwех! А и онај ту је био, Па знаш да смо ми фâцхеуx.
Потоке већ от суза лијет око моје, јербо срце жалости испуштана своје: изнемогла снага сва, пун је свак жалости, јер сам се ја лишила моје све храбрости.
Ви гледајте само професора вредног, Алумнисту свака хранићемо једног. Ето фундус вечни! Јербо девојака Бити ће док буде под небом облака. Смирено просимо, зато во прочим ниње Остајемо ваше покорне робиње.
неће да трави име разбира, Ко л’ на асталу памет дома не оставља млад, Нек не иде у Пратер да врелу душу расхлади, Јербо ће тамо на труд искра да падне нова. Онде с’ пружају дивни од грдних редови дрва, А у сенки њиној красна девојка иде.
Никакву службу, ето, ја нејмам и срцем падам к жалосним бједам, ако учих се, али лиших се све надежде. све надежде. Јербо је сада наука пала, а на мјесто ње богатства стала. пропало злато, згажено в блато људеј умних. људеј умних.
Код подножија њеног стојала је кошница, у руци десној имала је свјетилник а у левој књигу Летопис, јербо је представљала Матицу српску.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
он – било би право позвати га, тога блаженога Нушића, амо к нама, ма велим да паса још мало времена, бар до прољећа, јербо се сада већ укишељио купус те приспеле сарме и пршут је већ нафуман, а биће да су доспијеле и свињске даће, те ђе би
Станковић, Борисав - КОШТАНА
си несам питала, Али сам лошо слушала, Татко на мајку збореше: »Девет још ћери да имам, Ни једну Митки не давам, Јербо је Митка бекрија, Он пије вино кајмакли, А и ракију нрвенац, На вино вади ножеви, А на ракију пиштољи«.