Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Јере ме то питаш — рече Марко — па бацио сам ти меса. — Знам, знам, — рече она — бацио си ми меса, али меса свога, јер сам
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
На весели Спасов данак; Нешто пред њом росу тресе, Бога моли ђевојчица: “Дај, ми, Боже, да ја видим Свако зв’јере с очицама, Разма змаја планинскога!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Стога граја стаде међу нама. СВИ И3 ГРЛА ПОВИЧУ: Пуштите их, аманат ви божи, јере их је невоља нагнала, а не бисте ниједну хватали. Утекле су к вама да утеку, а нијесу да их покољете.
КНЕЗ РОГАН Лијево ми ухо сад запоја, ја се надам веселоме гласу. ВУК МАНДУШИЋ Дану, Бајко, пухни ми у око, јере ми се грдно натрунило. СЕРДАР ЈАНКО Укрешите који да пушимо! То је душа вјери пророковој, неће бити жао ефендији.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Онда му баба да један љешник говорећи му: „Држи при себи ови љешник, јере ће ти служити.” Он узевши љешник пође даље, кад опет до мало нађе трећу бабу ђе сједи украј пута, и она га упита куд
куда ћеш? натраг! јере си погинуо.” У то се поврати те к царевој ђевојци која га дочека и рече му: „Јеси ли дошао и ти да ме | просиш за
” Вели му краљ: „Како ти може бити корист кад ти се толико шенице прометну?” Чобан му одговори: „Јере налеће једно јато чела, па све притиште оне букве и јеле, ни се виђе гране ни коријена.
вриском трчи, а дијете пишти и цичи, те сви у плач и у вриску, а пророчица их стане ћешити и говорити да се не боје, јере је то сјен ђетета, и изтрчи на сусрет риби и дијете прими.
25. КАПА И СВАТ. Зовне побратим побратима у сватове. Овај је имао све приправно од хаљина, јере се свадби надао, али само капе није имао, или је није имао од куда купити или није могао добавити, те се тако нађе на
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
ИИ КУШМЕЉ И КУШМЕЉИЋИ Јере Јозов Јерковић, Брзокус, Кушмељ, бјеше штапоног, врата као у дивокозе, главе округле и тврде, да је могао њом букову
— Од ћаће и од других, вируј ти мени, вра-Брне! Јето прикојуче дошли Личани да купују вино. Јере тражи по једанаест виорина барило, а они нуде по девет. Тако је трајало све јутро.
Јере тражи по једанаест виорина барило, а они нуде по девет. Тако је трајало све јутро. Најпослинак Јере тијаше да дâ, али му Бакоња рече: „Не дај, ћако, јере сам се ја прикрâ кад су се разговарали, па сам чуја ди говоре да
Тако је трајало све јутро. Најпослинак Јере тијаше да дâ, али му Бакоња рече: „Не дај, ћако, јере сам се ја прикрâ кад су се разговарали, па сам чуја ди говоре да је вино по другим селима скупље од нашега, а слабије
— рече Стипан извадивши кубуру. Фратар угаси свијећу. Чуше како крцну кокот на пушци. Брна стаде помагање. — Јере!... Јуре!... Баре!... Шимета! Јесте ли ми браћа! За муку Исукрстову, за св. Франу, не дајте да се крв пролива... Ајме!
— А проклети антикристи! лупежи! галијоти! жбири! ајдуци! убија вас бог! А платићете, платити, ако жив буде Јере — говораше Кушмељ. — Јето, мој добри дивере! Јето какви су видиш сам, па још вируј њима! — плакаше Осињача.
— Јено га под Црним куком, у синици стрица Роре. — Трчи ћаћа! — вели Бакоња давши Кењу новце. — Брзо, мој липи Јере — дода жена. — Ајдмо — рече Кушмељ, узевши кубуру с оружнице, па истура Кења пред собом.
— Благо нама довика — дода Осињача отимљући Бакоњу из очина загрљаја. — Јесам ли ти увик говорила, Јере, да је ово дите одвојило мудрошћу, да је за њега мало да буде вратар!... — Дакле, ко је бија с Кењом? Шта каже?
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
мрачне буре усколебале су; несмисленик горди помишљава да га није моја моћна рука на трон горди из ништа попела јере би га мраке зацариле, божески му престол уздигнуле, па он тамо по својојзи ћуди да саставља нови круг небесах и да
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Јере ме то питаш, — рече Марко — па бацио сам ти меса. — Знам, знам, — рече она — бацио си ми меса, али меса свота, јер сам
Вели му краљ: — Како ти може бити корист кад ти се толико шенице прометну? Чобан му одговори: — Јере налеће једно јато чела, па све притиште оне букве и јеле, ни се виђе гране ни коријена.
Ћипико, Иво - Пауци
Једући, друштво помало разговара, претргнуто, обично. : Дебели фра Јере гледа како доктор црковнога права узе кришку пршута вилицом и на тањиру реже га ножем; то он не може да поднесе: једи
У прошарици, док говори, погдјекад одбљесну се у сунцу наочари. Док се диже, фра Јере гурну старога калуђера оца Дионисија што до њега сједи и вели озбиљно: — Видећеш сада какових говорника има у нашему
Али други прихватише његове рјечи као једну мисао. —Тако је! — потврди дебели фра Јере. Није више наш народ оно што је негда био, а било је то друкчије и док сам ја по жупама наставо.
Ах, да, друга су оно времена била! ... А како је сада, то ви млади знате, де, реците! — и насмија се фра Јере, а округло лице дође округлије и свјетлије. Па, подвивши главу, спусти му се потиљак и — узригну му се.
Иза црне каве друштво се диже од трпезе. Фра Јере зажели да спава, али фра Јосо не да Вели: —Нико не смије оставити своје браће.
До њега нахерила се кућица сусједа му Јере. На прозорчићу, у окренутој и распуцаној лопижи, зеленио се је босиљак, једини урес уоколо. Доље наниже.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
честати пред зору да поју, то је оно наше смртно доби, кад већ у целој својој памети и у савршеном свом узрасту умре. Јере кад већ цео и узрастао момак почне се сам о себи животарити и својом снагом стане себи свој хлеб тражити, онда почне