Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
“ Друго, Милушани, људи јако „приватљиви“ (како се онамо каже за лупежа) радије ће „приватити“ Јерковићима одојче, неголи другоме коме овцу јаловицу, е увјерени да је месо од Јерковића стоке много слађе од меса ичије друге
Само се по себи разумије да је међу Јерковићима најодабранија она грана од које је живи фратар. Фра-Вице (1774, † 1793, ††1835), онај којему су „ајдуци одсикли десно
Дивице ми, мудрији у многим стварима од ћаће!... — Та-а-ко! Јаче кашљање међу Јерковићима. — Од ћаће и од других, вируј ти мени, вра-Брне! Јето прикојуче дошли Личани да купују вино.
— вели Шунда. Брне поче грлити Стипана и одмакну га у ћошак, пак се обрну к Јерковићима: — За име божје, шта оћете од мене? — Оћемо да изабереш од наши дитића који буде најдостојнији! — рече Ркалина.
Свима Јерковићима прионуше очи на чудноватог човјека. — Ко је ово? Познајеш ли га? — запита Бакоња Кушмеља, отиснувши непознатог.
“ Разговор се разграна. Говорило се о похари, о Букару, о болести Брниној и Пјевалици, о старијем фра-Јерковићима, о старијем временима и ратовима, о стрицу Јурети и његову јунаштву. Бакоњи се чинило да снијева.