Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ЗА СЕЗОНСКЕ РАДНИКЕ НА ПОЉОПРИВРЕДНОМ ДОБРУ У ТУРИЦИ 165 ПРАСКОЗОРЈЕ НА ЈЕЛОВОЈ ГОРИ 167 НА СВЕТОИЛИЊСКОЈ ПИЈАЦИ 169 ЈЕСЕЊИ КРСТОВДАН 171 СЛОВО О СВЕТЛОСТИ 172 СВЕТА ЈЕСЕН 173 НА САВИНИМ ЛИВАДАМА 174 ВЕСТ 175 ВИДИК У
Па ка Увцу, кроз дим, кроз тескобу, а на пустом остаје на гробу снег јесењи, цвеће без корена. БАЛАДА О СТОЈКОВИЋИМА Бије батинаш, богме својски распалио, пуца нам кожа, лете мрвице меса;
Шта ће тек бити с нама? ЈЕСЕЊИ КРСТОВДАН И пре него што се - маглама, кишама, ињем, сланом и мразем - најави зима, све се са поља збира и уноси:
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
официр; на трећој чека стена и шкољке неке на морској обали, а према њој маринерски обријани официр; на четвртој јесењи суморан ландшафт, а она наслоњена на неку руину, суморна такође, а мисли јој блуде некуд у даљину; на петој с рукама у
Црњански, Милош - Сеобе 2
Него су личили на олују, и поплаву. Као што јесењи ветрови носе, кад духну, свело лишће, са дрвећа и грана, дуж пута, па подижу, високо, оно, које је опало на земљу,
над њим надносило, чворновато, а које беше, за њега, нешто ново, чудно, сад, као да га је први пут у животу угледао. Јесењи зраци Сунца, кроз ту шуму, изазвали су били чудно шаренило, у зеленилу, и жутом лишћу, које је опадало, а и то жуто
Стидео се тога. Желео је да, што пре, оде. Дан је био опет топао, јесењи, али је сад јесен била утонула у неку маглу, која је имала скоро ружичасту боју.
које је било близу, друм, кола, све је било утонуло, пред њим, и иза њега, у ту чудну, провидну маглу, у којој је јесењи предео мењао, сваки час, боју.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Кад је киша мало престала и кад почеше лепи јесењи дани, над празним, жутим пољима, над врбацима, у којима се појавише бескрајне, зелене жабокречине, ноћу, кад је
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
« »Добро је што сам ту, са свим овим светом који се лети сели на Терасу, а зими у ,Голф' на Бледу —јесењи фестивали и пролетње свечаности...
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
одавно је ослабила, али запамћена једном заувек, и сада кроз склопљене трепавице: Испред њега трепери златан и тих јесењи дан, друмом се котрљају кола и пролазе људи, али старац их скоро не види, чује само разговор и шкрипу кола, и то му је
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
40. У један ма се бија мени тако Догодило у тугујућој души: Шушкање зефира по лишћу лако Јесењи дишљај његов што осуши, Мишљење мени одузô је свако; И затим с једним помислом ме скруши, По сред ме срца
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Тако је то било по дану, док прљи сунце и јесењи вјетар, а увече, кад старци одоше у дједов собичак, потрпан мраком и тишином, ту потече друга прича невесела тамна
Весео јесењи вјетар ковитлао је по ваздуху лишће, сламу и перје, хујао кроз усталасано грање воћака и звао да се пође некуд, надуван
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Удар судбине обиш'о ме није, Из гроба заман дозивљем те ја; Јесењи ветар у лице ме бије, Природа ћути око мене сва — Ћути, и живот гони својим редом, Не види тугу, не разуме јад, Ни
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Други се пружили дужином рова и спавају, иако пролазници прескачу непрестано преко њихових глава. Био је топал јесењи дан. Повремено зашуми сухо храстово лишће и ветар нанесе понеки лист, који се скотрља са ивице рова.
Питамо се, где ће се сместити тај народ, па још ако наступе они тмурни кишни дани. Ћарлија јесењи поветарац носећи из даљине шум покрета од народа, који бежи пред навалом непријатеља.
На благој падини према нама, између златножутих кукурузишта, блистали су зелени виногради. Пиркао је јесењи поветарац. Сунце зрацима својим као да је миловало крцато виногорје.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
А код Чехова налазимо људе уморне од свега тога. Скупили су се, после свих изгубљених битака, на неки јесењи пригревак, у неку заветрину, греју се на хладњикавом сунцу, уједају, зевају и умиру...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Господо, ову чашу, у славу оног дана кад му свезаше руке. Беше јесењи дан, весео дан. Под небом су кружиле крилатице, а по улицама су се лепршале новине, победоносно, над лишћем жутим,
Још једну чашу за друга мог, за дан кад су га довели. Беше весео дан, јесењи дан. Још једну чашу сватовцу, оном који се те вечери певао у његову част, славног генералштабног команданта
Ускоро ће у Лувру завести улазнице. Година је завршена. Биле су четири велике, сезонске, изложбе. Салони: Јесењи, Независних, Насионал, и Француских уметника. Почећу одостраг, јер тако је најлакше прећи преко њих.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Настаде тајац. — Јеси ли у путу вид изгубио? — Ја сам се и родио слеп. Она тројица оборише очајно главе. Јесењи ветар страховито хучи планином и носи увело лишће; по брдима се повила магла, а кроз хладан, влажан ваздух шуште
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Све око нас обавио јесењи мрак. Планина се утајала ка' гроб, љушне се тек понеки листић ил' гранчица, поћушнута лаким поветарцем, па опет стане
Обичан поглед његових зеленкастих очију напомињаше ми тих и ведар јесењи дан, кад не можеш очекивати ни грома ни олује, већ само нежно и благо сунчано грејање.
Каја уздише и плаче... Баш беше некако после Мале Госпојине у недељу, леп јесењи дан, варош се напунила сељанима, трговци се узмували са муштеријама, све се то нашло у послу, мало ко да примети како
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Мирише ваздух дахом мртва смиља. Облаци иду преко моје главе. ТИШИНА Висине бледе ћуте, Јесењи сумрак рâни; Листови свели жуте. Лепи, несрећни дани. Провидан сумор пао На моје дане лако.
Висине бледе ћуте, Јесењи сумрак рâни; Листови свели жуте. Лепи, несрећни дани. БОЛЕСНО ПРОЛЕЋЕ Нестало, наједном, зиме даха злога,
И јаве се каткад живима кроз слој Ваздуха, к’о мирис пријатан ил’ љут. Шта таквих мириса снесе вихор луд, Ил’ јесењи студен ветар, или тек Пролећа уздах раздражљив и мек, И свих дана чудна и немирна ћуд!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
њега пролазе, гледати и сматрати, и како ће у исто време свак своју великолепну, са сви пролетњи, летњи и богати јесењи дарови надичену и преукрашену главу показивати и очима свију пре[д]стављати.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Бог нека ти прости кâ и ја — одговори Брне пољубивши се с њим, па и свијем осталијем. Сутрадан освану красан јесењи дан, а већ око прве мисе дође много најближих прековођана. Наста обични метеж.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Није ни приметио да постаје све прозирнији, све лакши, нити да му се иза леђа прикрада оштрозуби јесењи ветар. Тек на земљи, помешан с лишћем брезе, он виде да је постао жут, и осмехну се: »Шта има лошег у томе?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Даница Марковић ЦЛВИИ ЈЕСЕЊА КИШНА ПЕСМА Тужно... Једнолик, дуг, и влажан Јесењи дан се тмури; Плаче без краја, болно плаче Суморан бескрај сури; У мртви сутон што се хвата Једначи, јеца весма - По
Тужно... Једнолик, дуг, и влажан Јесењи дан се тмури; Плаче без краја, болно плаче Суморни бескрај сури; И тужан, тужан ропац тајни Далеких слушам
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Замишљен поглед Петронија Свилара заустави се најпре на дубокој модроцрној рупи више сисе и на мутан један јесењи дан у рововима мочварне Мачве, код села Штитара...
га остави равнодушним, стиже, он остави кућу у којој је провео десет година испуњених кајањем и мрачних као бескрајни јесењи дан. То чиме је располагао сад кад је изашао, и ступајући у неизвестан живот, биле су једино његове руке.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
предложио да Винтроп и ја пођемо у његов летњиковац, где ћемо бити сами целог лета и где се Винтроп може спремати за јесењи испитни рок.
Ћипико, Иво - Приповетке
А било је и вријеме, јер над пучином и копном паде рани јесењи сутон, врхови посурише, а у дубравама већ је мрак; куће и дрвета уздуж обале поред које пловимо мркије се огледају у
Друге школске године, искрено прегарајући све насладе детиња слободна живота, похита у семинариј. Мирни јесењи дани пролажаху у складу са његовим богољупством, које се бејаше удвостручило.
Зидови нове цркве наочиглед дижу се. Жега даномице попушта и настају јесењи кишљиви дани. Илија једнако побољева, — дан ради, два настајна губи и, онако болешљив, лута по граду, док га најпосле
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Златна одора на њој. Смрћу позлати. Мирисне моје, топло ли умирете. Раскош је ово и у мени сете. Кропи у јесењи дан. Кропите, сестре, вољене вас преживим, с јесени до јесени гуснем у злато.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
(Беговић, 241). МРАЗОВНИК Хербѕтзеітлоѕе (цолцхіцум аутумнале). Мразовник, мразова сестрица, вочак, волчица, јесењи каћун, певчига, шукундедова трава, брндуша [реч румунског порекла; цф. лат. бландуѕ, РЈА, ѕ. в.] (Шулек; Софрић, 165).
Ћипико, Иво - Пауци
Принесоше торбе к мјешини и, залажући се, точе вино из мјешине у букару и из ње пију. А благи јесењи дан угодио. У одгојку, у прошарици, игра сунце и одбљескује се у претежитој бакарастој боји, и одваја се од пусте
У тим мислима враћа се кући и, кад стиже, јесењи сутон већ се хваташе његове планине. Настајних дана ходаше по вароши од трговца до трговца да новаца позајми да газду
Подао се нехају и простоме животу, па тешко му бијаше отргнути се наново од њега. А онда, јесењи дани бијаху тако санљиви, благи и спокојно замирући, да је он у њима уживао унутрашњом слашћу.
њихове љубави, те, мјесто младићке обијести, завладала би њиме нека суморна чежња, мека, плачљива као облачни јесењи дан, и чинило му се да му је суђено оставити је. А и сада вријеме хита, растанак је дошао: ваља прегорити...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
А из села малог Вечерњег звона разлеже се глас... И страхом срце учас се притаји Гледајућ мутно на јесењи дан Ах, шта су снови и бескрајне жеље, Кад живот пада као тихи сан!... 1880.
Удар судбине обишô ме није, Из гроба заман дозивљем те ја; Јесењи ветар у лице ме бије, Природа ћути око мене сва Ћути, и живот гони својим редом, Не види тугу, не разуме јад, Ни
Са сурих гора магла стиже, Мрачан, јесењи дан је то, Јато се врана с криком диже У опустели, тихи дô А суро небо сузе лије, Досадно, мирно тече дан...
Ваши борци мене мало плаше, Хладно пљујем на светиње ваше! 3. Но јесењи када стигну дани, И на пут се ластавица крене, Пријатељи, сетите се мене У далекој, непознатој страни И у вашем
служи сада И покида живот све жице весеља, Кад нас борба смори и невоља свлада, И нестане давно многих пријатеља Кад јесењи ветар с непогодом дуне, И тајни се одјек захори у миру, Знај: то јече моје покидане струне, То удара прошлост у
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Сутрадан је госпа Ноли било мало боље, и како је напољу стојао тих и топао јесењи дан, њени прозори, окренути баштици, били су широм отворени.
Хајде, брже, шта ме ваздан гледате... Вози се госпа Нола на штајервагну, прија јој јесењи ваздух, чист и оштар, и некако и мекан после кише.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— тврдо ће старац Милија. — Од мехура сапунице је тананији! Ако из куле изађе, први ће га ветар одувати као јесењи листак! — штите родитељи дечака. »Да ми за њега нађемо Цвет?« — Он га мора сам наћи!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Пренем се, ките нема, Нит' памтим твој шапат мио. 57 Ноћ хуји, дажда лева, Јесењи ветар веје; Где је сад моје сиротно, Плашљиво дете, где је?
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
млађи, јер је раније имао свега дванаест, али је тако, са сламом, цикламом и дјевојачком траком, личио на весео сеоски јесењи вашар на коме чупоглава цурица продаје најбољи „антипацолин“. — Ихај, ово треба да види читави свијет!