Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Пошто је у средишту источних Алпа, ова област има типску алпијску климу са зимским и јесењим маглама, врло густим и врло хладним. Пада у очи да су сва насеља на купама од наноса.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Улогоривши се после код вароши Шердинга, крај реке Ина, Подунавски полк нестаде у јесењим маглама и кишама. Исакович је спавао. По цео дан спавао, под колима.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Све је било могуће издржати када би га она чекала на изласку из школе, у оним магловитим јесењим вечерима у којима улична светла претварају суморни град у још суморнију тамницу.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
љета, ми смо једрили низ потоке, шуме и сјенокосе, остављајући наш таван потопљен у сјенке и тишину, али с првим јесењим кишама, ево нас, истраживача, да поновимо пређене путеве наших старих.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ветар ћарлија и повија таласасто већ зреле стабљике кукуруза, а сунце јесењим зрацима као да милује. Око торња чује се весело цвркутање врабаца.
Осматрамо одмах дурбинима. Пред собом видимо ћувике, мирна села осенчена јесењим сунцем, густе забране и напуштена пола.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Што сад засја, преда мном, избледелим, од сласти, пре телесних. Не видим више ни знак, жутог, на брегу, дрвета. Јесењим зрацима Сунца, са Бачке, у прах небесних, лебде сад бат мој и шеве, са класја. Од земље одлазим.
Ово су они који су месецима лежали, закопани по шумама јесењим; који су ноћу, клецајући, пролазили крај пролећних река и постали занавек заљубљени и мирни.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
главом виси, или на мирисне, жуте дуње, које се полако љуљушкају на танкој гранчици, шалећи се и ашикујући са тихим јесењим поветарцем, или на слатке праске, или на пресамићене »пандаре«, што се жуте, па већ готово поцрвенеле, набрекле, па
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Неким чудним удесом пала је пре, биће бога ми тако десетак година, у ово село, као јесењим ветром понет и бачен увео листак. Од то доба једнако је ту у селу. И, боже, што рекле бабе, што ти је човек!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Вара ме, курва. Жена је то. Снашла се. Сенка бреста се неприметно одмакла од њега. Време промиче с јесењим сунцем његовим жилама.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
силних звезда у августовској ноћи над Авалом и Врачаром, после боја на Мишару, не појамних киша, слепљених са црним јесењим ветровима, о које се саплићу коњска копита. Као да ничег другог и нема: сећање, распарана кеса за новце, виси празно.
Турака у Бе оград, поред Доситејеве Велике школе и зграде Правитељствујушчег совјета хода, кроз пусте сокаке, под јесењим прозрачним небом пуним изненадних расветљења, само питоми београдски лудак, онај Луди Наста, праћен псима.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј. Дучић ЛИ БДЕЊЕ У дну успаване и неме алеје Стоји у ноћи под јесењим мразом Мраморна вила. Ветар тихо веје Самотним вртом и замрзлом стазом. Свуда је мирно.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Седосмо у парадне кочије изасланства па кренусмо преко моста стрмим друмом уз брег. Увело лисје, ношено јесењим поветарцем, лелуја у ваздуху. Сунчеви зраци шаљу му свој последњи пољубац и обасјавају поносни храдшински град.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Ах, како је могла бити срећна! размишљаше сећајући се њега и речи његових, а седећи усамљена, засипана јесењим лишћем, на доксату, и кидајући митровске, зимње руже, запева тихо песму: У башчу ми зумбул раст’о, — ја га не