Јакшић, Ђура - ПРОЗА
да радиш; једеш, да живиш“; они имају сасвим друкчију философију за живот: „Живиш, да једеш; лажеш, да имаш шта јести...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ова једном по обичају изиђе у лов, а орао, не имајући тај дан шта јести ни с чим своју фамилију нахраниши, и видећи лисичиће подебеле, слети доле, узме их и однесе у гњиздо.
34 ПСИ Гладни пси упазе у реки коже, од табагџија ту мештнуте да се киселе. Ради бијаху јести их, но не могући за дубину воде к њима приступити, договоре се да пре испију воду а потом да изеду коже, и тако пукну
миловаше једно своје мало пашче, мислећи у себи: „Ја се толико мучим, воду и дрва носећи, пак једва толико ми дајy јести да од глади не погинем; а она поган мала са својим улагивањем толико добпа ужива!
А кад прођу ловци, онда он почне чупапи лишће и јести. Упазе ловци гди се лоза нија; приступе, виде јелена, и убију га. „Праведно страдам,” — рекне ови сав у крви.
” Ово му је конац. 93 Медвед и пчеле Медвед дође к једној кошници, и почне полагано вадити сате меда и јести. Пчела га једна боцне у губицу, а он се расрди, дигне кошницу и тресне њом о земљу.
У светом евангелију стоји чисто и јасно написано: да што год у уста уходи, сиреч што је коме пријатно и што он може јести, то га никад довека неће осквернити, него зле речи кад из уста излазе, оне скверне и погане човека.
У неки мести да се поштен човек усуди и рекне да није никакав грех јести пуже, жабе и корњаче, би се нашао ко би га заклао како год пиле, пак би га тај дан свештеник његов пречестио, и би му
А како би ковач почео јести, ето ти му гарова разбуђена и готова. Најпосле већ досади се ковачу, затвори ковачницу спопадне један ашовски држак,
Који му драго пањ достојан је већега поштења него он. Зашто пањ, прво, барем је прави пањ; второ, не иште јести; треће, може за многе потребне ствари служити, ако ни за што а оно за огањ.
А ленштина и дембел нити је међу људе нити међу пањеве пристао. Чини се као да је човек, по томе што би рад јести и пити; али ево беде кад нема шта, а он онда мора мислити или о превари или о крађи, зашто трбух за шалу не зна, он
Али здраво јести и пити, задуго на кревету се окретати и протезати, а остало време зевати, гледати ко куд пролази, ландати и у ветар
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Да овај прота рекне: Ђорђе, једи месо у петак и среду, — ја ћу јести, а камоли нећу Турке тући”. (То вам само напомињем да видите, колике су онда Срби постове уважавали.
” И тако возари повезу живо. Покрај Београда прођемо, и сву ноћ путујемо низ Дував, а кад свану, требало би штогод јести. Сад се нема шта, јербо у хитњи ништа спремили нисмо. Пође и Гаја Николајевић с нама, и сам не знам зашто је пошао.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Једно јутро сео газда Рака крај ватре, па пури пурењаке и припија помало ракије... А душа му је била јести пурењаке и припијати уз њих ракију. Паја изашао пред кућу, запалио своју симсију, па се извалио колико је дуг.
За другог кажу да је волео јести бифтеке на лађи, па се читаво по године возио преко Темзе тамо и амо, само да се наједе бифтека.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Није девер него погани џелат!... То ћу ја теби бити!... — Одсецаћу комаде меса са тела твога, па их онако живе јести!... Да си највећа сила, мени ниси ништа!.... Ја ћу те срушити... смождити!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
попо, и твој благослов, да узмемо добру жену дадиљу, или да га дамо какој бабињари да га прихрани док не узмогне само јести. У тај пар отворише се врата од куће, и Иконија, сва умазана од суза, изнесе дијете на рукама.
Она је међутим узела некакав ручни рад. Ја лупах орахе и давах јој, она их замакаше у мед. Попеску не хте јести. Он поче опет Wебер-ово Ауффордерунг зум Танзе.10 Ја устах и донех чашу воде. Попијем пола чаше.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Перину страну. Г. Пера извади у тањир и поче јести. Чорба је била пилећа, баш што он воли, и допала му се. За часак покуса из тањира. — Ево вам и ноге...
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Но, Алка, теби се чудим. Ти си рада била за њега поћи, ал’ он, знаш, ердељски је тањир, са обе стране може се јести, дакле не верујем му; јер то није ни лепо, окренути леђа, а сад опет мужу твом досађује.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Он то учини послушно, осуђенички, тајанствено. Онда сви троје поседаше око софре и отпочеше јести. И Јуришић, очајнички, са лицем свирепо — осветничким, гутао је, гушио се, прождирао зверски.
Африка
Сви који се умешају у наш разговор сматрају да би уистину било испод сваке могућности јести за истим столом са црнима.
од свега чега се ми гнушамо; да је оно што ми волимо овде често сумњиве чистоће; да се овде вода не сме пити; воћка јести ако је непозната, јер оно што вари стомак црнаца може да отрује белца; да је све вруће, влажно, опасно.
Он трупка у месту и врти се нестрпљиво око себе. Сељани су окупљени у круг и страше се: — О, о! јер хипопотам мора јести, апсолутно мора јести.
Сељани су окупљени у круг и страше се: — О, о! јер хипопотам мора јести, апсолутно мора јести. Иначе неће бити лова и зверови ће клати козе, и стреле ће скретати с пута, и људи–пантери ће растргнути најбоље
најгурманскији сто; али је све, почевши од овог црначког пива, па до кокоши, пиринча, прелива, и оних кус–куса што ће јести наши црнци, тако страшно љуто да ме ниједан чај не може да поврати. Н.
је исто тако један детаљ у извршавању многобројних ритула да жена буде оплођена: не освртати се кад се корача, не јести нарочите ствари, не изговорити нарочите речи итд.
Могао сам и остати у њему, пити хладне аперитиве, јести неку врсту француске кујне и спавати у бифеу. Али иако уморан и изнурен, ја сам само узбуђено журио да пођем што пре у
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
МИШИЋ: Но, чујем да у кући лепо живи. ЈУЦА: О, маните га, молим вас! Ако има што сира или путера, он донде чува и јести забрањује, док се не поквари и не усмрди. Откад сам ја овде у кући, јошт се није вина на астал изнело.
Црњански, Милош - Сеобе 2
– а било је очигледно да се труди – Ђурђе је одлазио од тог човека, и његове фамилије, још више разочаран, него Павле. Јести, пити, ђискати, коцкати, пипати жене за стражњицу, је ли то тај живот у Росији, за којим су у Темишвару чезнули?
Теодосије - ЖИТИЈА
и весељу божаственом, и насићиваше се неисказаним виђењима многодневно, тако да је и худо биље и горки жир заборавио јести, и ни да га скупи изаћи потом није мислио, нити је желео још да живи на земљи.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Упитах је шта ће бити ако унутра, кад почнем да га гутам, нађем неизлежено младо, а она рече да ћу у том случају јести кајгану с месом и насмеја се. Месец се као у филмовима из Индије полако и декоративно пењао у небо.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Није се нико могао потужити да је гладан, но није трпно бирање у јелу. Тако, кад је приметио да ко шта не воли јести, он је баш то дао кувати.
Господар Софра мислио је да ће одмах у тој соби и јести, али Чамча га ослови, да не остану у соби одмах, већ да уђу у биртију, да виде те људе који су онде, јер ретко која
Богзна кад ћу још до њега доћи. Док су пили, Чамча изиђе напоље, дâ и латову армицијашком јести и пити у његовој соби, и обдари га. Он ће се већ за то са друштвом поревенити.
Бирташ Арон није код куће, само жена му Рифка са кћерима. Ишту јести. Бирташица каже да нема, вели „шабес” је. Шта ће сада? Сланину су сву појели кочијаши, дугачак је био пут.
Убиће ме мој Арон. — Па шта је што сам коштао? — То ми не можемо јести, није „кошер”! — Шта вам ја сад могу помоћи? — рекне па хоће да излази. Рифка га ухвати за руку.
— Шта вам ја сад могу помоћи? — рекне па хоће да излази. Рифка га ухвати за руку. — Господару, ми то не можемо јести; сад ви то купите, јер ће ме убити Арон. — Ја сад нећу, зашто нам одма’ нисте дали?
Забележио је све како се даме носе, од горе до најмање ситнарије. Имаће шта код куће приповедати. Научио је јести „остриге”, морских шкољака, морског рака, „страхино” и „горгонцоле”, а без пармезана никад није чорбу јео.
— Него знаш, Софро, какву је комедију опет изредио Чамча? — Какву комедију? — Кад су се маске свукле, искали су јести: један иште зеца, други прасетине. Прасетине ладне је још било, али он нема зеца.
Ту се сместе. Банда већ свира. Скупљају се пургери. Ишту јести, пити; све се служи. Ту после види човек свакојаких фигура, права менажерија. После вечере пије се кафа, па опет вино.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Исто ће тако пролазити људи, пролазити лађе, исто ће тако трговати, јести, бројати бројанице. Баш га се ништа није тицао тај брат.
Тужакајући се сваки дан, очекујући од њега и да му да јести, и да му нађе балване и греде, и да га упише у војску, сељакајући се при том и бежећи од њега у старија села и
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁴⁰ Трудница такође не сме јести „начето“ место. Вук пише: „Приповедају кад жена трудна једе месо од овце, или од козе, коју је вук јео, онда по
⁷¹ Она чак не сме јести ништа од даће, а не ваља ни да пољуби крст, јер ће јој дете које носи, када се роди, имати падавицу.
„Кад се једно од једномјесечића жени или удаје, онда други не смије бити код куће... нити смије јести од онијех јела што се готове за свадбу“, пише Вук.
Оно јело које породиља прво окуси, сматра се да ће и дете, када одрасте, најрадије јести.⁴¹ Пред полазак свака повојничарка ваља да детету метне више главе једну пару говорећи: „Да купиш брата!
За време обеда старији увек имају боље место за столом, они први седну и почињу јести и пити пре млађих. Када старији говори, млађи ћуте, с поштовањем слушају и не смеју се супротставити мишљењу старијег.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Куда ли ће кренути? Где ће преспавати прву ноћ? Шта ће јести? Како ће се споразумевати на француском из школе? Снаћи ће се већ она...
Маки јој говори да је новац само глупа одштампана хартија и ништа више, да се може јести и ван оног недељног стола притиснутог мучном досадом.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Кнез и Јанко попише каву, коју им зготови пристав. Сачекаше женске, али не хтједоше јести с њима, него пођоше ка Петровићима.
То је бивало усред велика смијеха. Стега бјеше, дакле, попустила и сâм вођ одломи комад погаче и стаде јести, гледајући шта дјеца раде. Усред тога, допадоше Лабуд и Перо и јавише: — Ето њеких Турака од Никшића!
И тако ти стигох до Коложуна! — Чак до Коложуна? — запита Рако. Кнез поче јести, на што, по обичају, сви ућуташе. Пошто вечера, кнез настави: — Поњекад саме ноге носе човјека онамо, гдје га чека
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Доле ћемо јако сести, Ал' ће да се слади, Морô би те, рибо, јести И да није глади.“ Па је узе, па њом брже Да примакне к усти, Чун се љуљну, он се трже, Оде санак пусти.
И магарца, па јоште и јарца, С оним уши, с овим створи браду, И даде им траву и ливаду, Па да онде добро виде јести, Јарко сунце на небо намести. Ох и друга постварао чуда, Кâ што видиш, гледнеш ли ма куда.
тавно; Он с драгом својом вечерати седе, Ма њима, с' ето никако не једе; Све једно друго да привати нука, Ал' јести не да нека тешка мука; Још шалу чешће он збијати пође, Ма ова шала од срца не дође.
„Амо ти милена.“ „Доле сад ћемо ми сести, Ал' ће да се слади! Морô би те, рибо, јести, Мада немам глади.“ Веће руку с рибом диже, Да принесе к усти, Прском вода у чун стиже — Оде санак пусти! 9.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
их с пијевцем зорњаком, који гласно најављује крај свакој чаролији: — Готово је, а сад на посао, ваља и јутрос љеба јести. Некако по страни од тих сумрачних бестрагија, сасвим издвојени, стоје сеоски млинови поточари.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Прво на њу мећеш поскурице, хлеб, па онда кашике и виљушке (које ће бити сасвим непотребне — пошто ћемо прстима јести). И да би све то изгледало као озбиљан ручак, ти ми у чашицу дајеш воде место ракије.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
И оде оро зраком пливајућ и стаде јести титанску му плућ; ал' чим нарасте — опет онај смеј, ниједна реч, већ смеј и опет смеј — да пукне силан од љутине
Па реци, нагов'јести, дај Ми знак, што видиш отуд, свјетлост или мрак? Видиш ли врага, оног старог, твог? Једва га видиш, сломио га бог.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Хе, — веле — кад ти мислиш наш друг да будеш, хоћеш ли ти људе јести, и с нама у чету ићи? Одговори царевић: — Хоћу, штогођ ви радите то ћу и ја радити.
— Е, вала, добро; кад је тако, сједи! Па сви посједају око ватре, скину ону оранију, поваде онда месо па почну јести.
завараја па баца месо преко себе, тако и печење поједу све; па онда рекоше: — Хајде да идемо у лов, јер сјутра треба јести. Отале пођу свих девет и царевић десети.
Цар кад види да на трпези нема ожице ни ножа ни пантарула, рече ијетко: — Шта је ово? како ће се ово јести? — Лијепо — одговори тица, — с муком као што су се до сада мучили ова твоја два сина и шћер, и покај се, што си на
Или ћемо јести и пити или ћемо терати? Коњ му одговори: — Једи и пиј, стићи ћемо их, не старај се. Кад змај руча, онда седне на
Онда је он заулари и узјаше, па кући, а ждребе уз кобилу. Кад дође кући, баба њему да јести, а кобилу уведе у коњушницу, па све жарачем: — У рибе, курво!
После мало, кад змај дође и види да царице нема, рекне своме коњу: — Шта ћемо сад? Или ћемо јести и пити или ћемо терати? А коњ му одговори: — Јео не јео, пио не пио, терао не терао, нећеш га стићи.
Пошто мало отпочинуше скочи краљ на ноге па у кухињу и донесе све месо, метну пред њих и почеше јести. Пошто поједоше, мали као ђаво нађе нешто женско па рече: — Није право да ми нашу краљицу једемо.
— Какву краљицу, ено краљице гдје спава! — рече му отац. Затим поново почеше јести и разговарати се. Опет мали рече: — Није право да ми нашу краљицу једемо.
Али ова жена била је Милошу маћија, па га је мрзела, да га није могла очима гледати, а често пута није му дала ни јести. Милош је био волујар, те је вазда Дивоњу чистио, хранио н тимарио. Једанпут чисти он вола, а плаче и јауче.
И тако се Милош хранио из Дивоњина рога неки осам дана. Чуди се маћија како Милош живи кад код куће не добија јести, па помисли, можда му комшије дају, те ће она на њега пазити.
Тако они одмах сједу, и на брзу руку почну јести. А мали сваки пут кад би догнао говеда, морао их је најприје повезати, па онда текар ићи у кућу.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
) СОФИЈА: Ја мислим да знам шта се по кући чини. МАКСИМ: Знаш врага, да те носи! Неће се кувати. СОФИЈА: А шта ћемо јести? МАКСИМ: Ништа. СОФИЈА: Онда би опет псовао. МАКСИМ: Псујем, јер имам неуредну жену.
КУМ: Благо теби, куме. МАКСИМ: Лепо благо, кад жена размеће кућу. КУМ: А моја не да ни јести. — Еј, како би се радо с тобом мењао. МАКСИМ: Опет мора бити боља од моје. КУМ: Не говори, брате.
СВЕТОЗАР: Но ни она жена није добра, која живи ко Циганка, откида од уста млађима и мужу, и не да ништа јести. МАКСИМ: Каква је то луда пресуда?
ДОКТОР: Душевна је рана наука. МАНОЈЛО: Аа! Зато међер треба науку јести. Само да је слатка. ДОКТОР: У првом почетку је наука горка.
ДОКТОР: Које имају црвене чврце. ШАЉИВАЦ: И једућа се гњизда. Знате, гњизда се могу сама јести; јер изгледају као уста. ДОКТОР: Овај једнако свој цалајући језик у подсмеј умаче.
ВЕЛИМИР: Свиња је поганија од коња. СТАНИЈА: Свиња није погана, зашто се једе; а коњ, ко ће коња јести, кад је поган. ВЕЛИМИР: Остави, Мајко, ове ствари нису за тебе. (Опет почне читати.
СЕЉАК: Јест, богме: знаш, кад сам ти сломио ребро? ЈАКОВ: И кад ми ниси дао јести, и кад си ме тукао буџом. А колико си ме пута опсовао! СЕЉАК: Те јошт како. Знаш код оне воденице.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Куд си се заузела, куда ћеш? ПЕРСИДА: Та забога... СУЛТАНА: Их! Докле ћеш ме јести, Луциферу, тако да ти рекнем! Три стотине врага из тебе се витлају, кад помолиш тај твој језични језик. — Ох, Боже!
Шта си стала као проштац насред собе? ПЕРСИДА (пође). СУЛТАНА: Али докле ћеш ме јести, забога и побогу! Зар не видиш каква ти је соба? Како ти је намештена постеља? Како ти стоји огледало, а?
Ни речи, зашто ће ти се одма прекинути језик! Кад ниси за служитеља, а ти к врагу, немој ми живот јести. Шта срљаш у собу као говече? Шта ћеш са мном? СТЕВАН: Ви сте казали да се упрегну коњи.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
ЗЕЦ: Јесен ћеш само једанпут срести, чучни па бирај шта ли ћеш јести, свуда се љуља океан трава, нижу се војске купусних глава, још само Шаров да чвршће спава.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Не смета вам што ћете јести са свима нама? — Напротив, биће ми врло пријатно. Немојте тумачити рђаво, али ми је жао да је ваш вереник баш сада
— То је смешно и глупо, како младеж сада више не верује! — Треба јести, треба јести, драги моји, ја сам гладан, господин је гладан, ви сте гладни и зато се и препирете.
— То је смешно и глупо, како младеж сада више не верује! — Треба јести, треба јести, драги моји, ја сам гладан, господин је гладан, ви сте гладни и зато се и препирете. — Изволите овде, господине.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Ове цене да те Бог сачува: данас једна, сутра — друга. Још да није ових кожа, не би се имало шта јести. То већ беху обични Цветкови разговори, али Љубица обрати нарочиту пажњу на саопштења о брату.
И она је добила од њега писма, у којима моли за помоћ, јер нема шта јести, али је опет живо интересовао очев говор о томе, као да је то све ново за њу.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
И немо да те сутра овде затекнем! И ово да знаш: ако вас још једном приведем, нема вам изласка! И нећеш ми јести артију, него камен! И немо да Дробац с вама закити вјешала... Стефане! (Изађе са сцене.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
“ Знали су унапред да ће до смрти, и они и њихова деца и њихове погрбљене жене, јести поленту. Пролазимо једнако крај стеновитих и голих увала, под кршом Повиља, где има тунолов.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
И баш ми нико не понуди ни марјаша части за толике услуге!... Хајде већ господин прота... чим је прота, мора јести шарана, а ђакон је зато, да уме наћи добру рибу... А ја, вала, не бојим се ни самог устабаше рибарског... Ја....
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Трон да ми је запосести и повести брод Повести, Нектар пити и мед јести, издавати заповести! Пет минута да лешкарим као гуштер на пригревку И да народ око мене игра ситну пипиревку.
Рипиду од грубо обделаног камена, А када би веће количине коже приспеле, Они склони луксузу шили су и ципеле. Јести и преживети, беху мисли водеће. Није се много давало на изглед одеће.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Оне тада потпуно престану јести, што је, уосталом, случај и са другим морским рибама пред њихове миграције. С тога ће им се, за време путовања, органи
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Оли челе хватат у капицу да уљаник у гори заметнеш? Нико меда отле јести неће. — Гониш камен бадава уз гору. — Старо дрво сломи, не исправи.
ИГУМАН СТЕФАН Ја не видим, него чујем доста. Хајте, браћо, те се причешћујте без приправе и без испов'јести, а ја мичем све на моју душу. ПРИСТУПАЈУ И ПРИЧЕШЋУЈУ СЕ КОЈИ НЕ БЈЕШЕ РУЧА.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
мужем ићи по родбини, по славама, вечерама, као и по саборима и свуда гледати како ће се што боље | провести, што више јести добра јела и носити што лепше хаљине.
ми платили ручак у хану и при поласку стрпали који грош у шаку, да од тога купим брашна, донесем вама, да би имали шта јести... То ли ви хоћете од мене? Никада га Софка не виде таквога.
Сиђе и она, седе међ њих. Почеше и њу да служе, и, на изненађење свих, не само што поче јести, него испи и неколико чаша ракије, а једнако са оним задржаним осмехом на устима, с очима мало стиснутим и обрвама
Кад би сазреле кајсије, јабуке, и од зрелости почеле да падају, онда, да би их бар они, слуге и надничари, могли јести, пошто од њих из куће нико није то ни гледао, увек би се чуло како један другог нуткају: — Иди, бре, иди, нека дође
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
обреде трсише, сједе сердар и домаћица му, кћи, снаха и солдат — сви посједаше на сламу (како је обичај) и стадоше јести. А кад благоваше, дохвати сердар купу, протра брке, пак ће солдату: „Како ти је име, братко?“ „Јâн.“ „Како рече?
Оба скидоше капе, прекрстише се по три пута, па почеше јести. „Ајде Крцуне, остави шалу, биће вам је до мало!“ рече Спасоје, видјевши да се она двојица не раздвајају.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Свакој врећи бити закрпа. Сваком лонцу бити заклопац. Свећу у подне жећи. Свој хљеб јести, а туђу бригу водити. Со у море метати. Терати мак на конац. Тражити ватре на лањском огњишту.
— Шта ко жели томе се и нада. — Није што је, нег’ што би се хтјело. — Какву ко питу жели јести, онакве и јуфке развија. — Ствар брањена већма је жуђена. — Слађа смоква преко плота. — Туђа коза пуна лоја.
Јао, мој Влахо; ни ти рад ту лежати, ни се ја више тебе дерати, али не даду Власи забадава пити и јести. — Приповиједа се да је казао Турчин кад му на хришћанском гробљу нијесу дали да једе док не плаче.
Пржио бих, господару. — Одговорио гладан и озебао Циганин кад су га запитали: или воли јести или се гријати; тј. пржио би хљеб према ватри: дакле обоје, и јести и гријати се. Та познавам ју још кад беше пиштољ.
пржио би хљеб према ватри: дакле обоје, и јести и гријати се. Та познавам ју још кад беше пиштољ. — Приповиједа се како је Циганин био сведок за неку пушку, па да би
поп или калуђер, кад су негдје уз пост преда њ донијели печену туку, и овијем речима као претворивши је у рибу, стао јести. Штође, штође!
— А ко ти је казао? — Казао ми је ђед и отац. 10 Питао бег рају: — Ма како можеш тако слатко суха хљеба јести? — Огладни овако као ја, па ћеш и ти за ме два. 11 — Ма ко оно јутрос сабајиле (рано) кука и лелече?
Која мајка нема толико јаја колико баба-коризма заиште, не враћа јој се дијете; зато... не ваља уз пост јести јаја, да о Ускрсу не би премањкало.
Ја донесох малу мацу, Да изеде малог миша. Не хте маца миша јести, Не хте миш седло стругат’, Не хте седло вранца бити, Не хте вранац воду пити, Не хте вода ватру тулит’, Не хте
Ја отидох у лужину, Те одсекох супружину; Удрих мацу по лубину: Поче маца миша јести, Поче миш седло стругат’, Поче седло вранца бити, Поче вранац воду пити, Поче вода ватру тулит’, Поче ватра копље
И доведе једног хрта: „Једи, хрте, ову мачку!“ Стаде хрт мачку јести, Стаде мачка миша јести, Стаде миш седло јести, Стаде седло коња бити, Стаде коњ воду пити, Стаде вода ватру
И доведе једног хрта: „Једи, хрте, ову мачку!“ Стаде хрт мачку јести, Стаде мачка миша јести, Стаде миш седло јести, Стаде седло коња бити, Стаде коњ воду пити, Стаде вода ватру гасит’, Стаде ватра село
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
док се не прекрстиш овако као и ја.” Међедовић гладан не имајући куд камо прекрсти се, па онда почну јести, и наједу се обојица и још им претече Међедовић гледајући у ручконошу, која је била крупна и здрава и лијепа ђевојка
или ћемо јести и пити или ћемо терати?” Коњ му одговори: „Једи и пиј, стићи ћемо их, не старај се.” Кад змај руча, онда седне на коња
Онда је он заулари и узјаше па кући, а ждребе уз кобилу. Кад дође кући, баба њему да јести, а кобилу уведе у коњушницу, па све жарачем: „У рибе курво!
После мало кад змај дође и види да царице нема, рекне своме коњу: „Шта ћемо сад? или ћемо јести и пити или ћемо терати?” А коњ му одговори: „Јео не јео, пио не пио, терао не терао, не ћеш га стићи.
Од тога часа не могоше чељад ни полак јести колико су донде јела, а сутрадан и отац и мати преставе се. Онда му домаћин да два јунца, а он му захвали па пође кући.
Кад дође кући, уведе коња у коњушницу, па му положи траву и коњ одмах стане јести. Зет кад види да му је шура коња намирио, врло му буде мило, па му рече: „Ти си мој шура; сад ћемо се веселити и
” Кад краву закољу и месо јој стану јести, ђевојка није шћела окусити изговарајући се да није гладна и да не може, него покупи све њезине кости па их закопа ђе
” Па извадивши своју погачу из торбе прекрсти се и стане јести. Тек почне јести, ал ето ти једнога петла, који стане скакати за погачом, а она му стане по мало мрвити.
” Па извадивши своју погачу из торбе прекрсти се и стане јести. Тек почне јести, ал ето ти једнога петла, који стане скакати за погачом, а она му стане по мало мрвити.
„Чујеш, човече; ја ове троје деце више не могу гледати, него их води из куће, или не ћемо ни нас двоје заједно хлеба јести.” Човек | је стане блажити: „Та немој жено, за Бога! куда знам с њима?
Кад Чивути у вече дођу гладни кући, викну матер да им донесе јести, али у кући нигде никога, него осете мирис од печења, кад извуку печење из пе | ћи, познаду своју матер па брже боље
За то ухвати два ноја, па им за неколико дана не да ништа јести док добро огладне, па им онда привеже за ноге велику котарицу у коју он уђе и сједне држећи рукама више себе и више
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Овако је до петка, а у петак јести вариво и вина по чашу, због празника Светог и великог мученика Теодора. Прву ову свету недељу светих великих постова
А вина мали красовољ, мерено упола од великог. А у друге дане, то јест у понедељак, и у среду и петак не треба никако јести варива нити пити вина, него само сочиво квашено и нешто мало воћа, и укроп водени са кимином.
Рибе никако не окушамо. А на празник Благовести празноваћемо по могућству светло. И рибе можете јести, осим среде и петка, и вино пити великим красовољем, не једанпут, него и сутра, што је остало од јучерашње трпезе
пијете, такође и рибе ако је остало, и два јела са уљем, ради окончања празника, као и у остале отпусне дане, а рибе јести, као што је речено, на свети празник.
Рибе никако не једемо. А на празник Благовести празноваћемо по могућству светло. И рибе можете јести и вино пити великим красовољем, не једанпут, већ и сутра, што је остало од јучерашње трпезе.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Не болу ли те већ уста од толиког ћутања? Ти сам кажеш да би волио цели дан не јести, него један сат не говорити. А кад се беседе већма рађају него при вину?
Но, о том, засад, доста. Упамтите ви моју реч. Мало ће времена проћи да ће српски архијереји јести месо, како год и гречески једу, и Нико се томе неће чудити ни соблажњивати.
О, света и богољубезна молитва добродетељне матере која једно чадо своје доји, а другом јести даје и у школу га оправља! Но, ваља трпити док народ тако [х]оће.
Но, нигде него у [Х]опово! Пао је разговор после, шта ћемо на путу јести (и да он није напоменуо, мени то не би ни на ум пало).
Он је појачи, баш како ваља за параклисару.” Потом да заповед да нас одведу у трапезу и даду јести. Кад изиђемо из трапезе, пођемо свак своме старцу. Ја нађем мога игумна сама гди хода по ћелији.
би гди дошао, казивао би да он има ђаче свеца, да свак стоји на опазу и да добро гледа што ће пословати; да се он боји јести и пити преда мном, а смејати се и шалити за главу не сме.
” Рече нам сести, | јести, пити и веселити се. Запитају нас како је у Срему жито родило, како виногради и прочаја. И, тако, разговарамо се лепо
Притом, кад им јоште кажемо да ми благодаримо на њи[х]овој љубови и доброти, али залуду хлеб јести, то није праведно, него нека долазе к нами десет или двадесет деце да се што од нас поуче, будући да ми за други посао
Ту нам је добро било: од куге смо утекли; јести и пити до изобилија, што нам год срце заиште; на једној и на другој страни брегова прекра|сне башче и домови
При ручку г[осподин] Л. Почне | нешто казивати, тако да не имађаше времена јести. Госпођа често опомињаше га да руча, да гладан не остане.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Како је лијепо јахати добра коња, водити уза се сејиза, носити чисто рубље, спавати на меку, у сувоти и топлини, јести меса и рибе, пити вина и кафе сваког боговетног дана! Како ли је лијепо да те свуда народ поздравља!
— Тако! — рече фратар и настави јести. Братственици извадише луле с кратким камишићима, те закурњавише. Пошто се нагледаше „вра-Наћвара“ (то је био
— Молим те, мајко, склони дицу, јер сам гладан! — рече Бакоња, па извади из торбице погаче и сира и поче јести. Мати отклони дјецу, испричавши му шта је било са Чмањком. — И то му је стрина Цонтрона даровала. Нико нег она!
Балеган и Мачак часте по ракијом, па онда људи и жене отидоше, њеки на тријем, њеки у двориште, те посједаше и почеше јести.
То му поквари желудац, те је већ слабије могао јести, а у томе му је био њеки бољитак. И тако га ето затекосмо. Кад Бакоња уђе у цркву, бјеше протекла трећина јутрење.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Срце му се заиграло: „Амо сад, милена! „Доле ћемо јако сести; Ал' ће да се слади! Мор'о бих те, рибо, јести И да није глади!“ Па је узе, па њом брже да примакне к усти Чун се љуљну - он се трже Оде санак пусти! Бр.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
се вратити кући да повечерамо, а после да прегледамо шта си нам оставио и сутра ћемо ручати, и прекосутра, слатко ћемо јести за неспокој твоје душе, и још ћемо задуго ми живети, а ти ћеш се распадати. Јест, распадаћеш се.
баш тренутку кад је до суза засмејавао једнога од својих редуцираних колега, који поред њега заборави да сјутра нема јести.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
и спуштајући се на све примитивније степене, све до човјека који једва зна бројити до три и који тек што је престао јести пријесно људско месо.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
И усред тих мисли он се сети хлеба, зграби га и поче жудно јести, не толико због глади, колико ради жеље да отера од себе мисли, да се забави јелом, док му не падне каква друга мисао
Хм, опет то није... Нека га, нек иде у гору, што се то кога тиче ? Нек живи тамо, ако има шта јести, само нека никога не дира. А док он кога не дирне, не сме ни њега нико дирати.
А бојим се да у тој бризи ништа и не једеш. Истина, шта си јела данас? — Шта ћу јести?... Хлеба... Знаш да је пост. — Какав пост? — Божићњи, зар не знаш... Хоћу да се причестим, кô и остали свет.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Јест, ама су сад муке, нема се шта јести, а не може се изићи, те у своме јадy стаде миловати штене и мачку и с њима се гладнијем гладан разговарати.
Кад уђе у двор, али царице нема. Онда он стане говорити коњу: — Шта ћемо сад? Или ћемо јести и пити или ћемо терати? Коњ му одговори: — Једи и пиј стићи ћемо их, не старај се.
Онда је он заулари и узјаше па кући, а ждребе уз кобилу. Кад дође кући, баба њему да јести, а кобилу уведе у коњушницу, па све жарачем: — У рибе, курво!
После мало, кад змај дође и види да царице нема, рекне своме коњу: — Шта ћемо сад? Или ћемо јести и пити или ћемо терати? — Јео не јео, пио не пио, терао не терао, нећеш га стићи.
— Хе, — веле — кад ти мислиш наш друг да будеш, хоћеш ли ти људе јести, и с нама у чету ићи? Одговори царевић: — Хоћу, што гођ ви радите, то ћу и ја радити.
— Е вала, добро кад је тако, сједи! Па сви посједају око ватре, скину ону оранију, поваде онда месо па почну јести. С њима и царевић једе, ама им очи завараје па баца месо преко себе, тако и печење поједу све; па онда рекоше: —
завараје па баца месо преко себе, тако и печење поједу све; па онда рекоше: — Хајде да идемо у лов, јер сјутра треба јести. Отале пођу сви девет и царевић десети.
А на растанку да ти кажем још и ово: твоја су оба брата убита, а ти сад иди кући, али добро пази, нигдје на путу немој јести меса, јер чим комадић меса загризеш, умријећеш. То добро упамти и тога се чувај. Више се нећемо видјети. Збогом.
Боже, објешено месо сваке руке, али се он сјети лијиних ријечи да не смије меса јести, а гладан. Е шта ће сад, ио би — не би, ио — не би, ио — не би, глад га мори велики, а нема ништа друго за јело него
По вечери покаже он трешње, а сви се зачуде и почну их јести. Али ето и већега чуда: колико год које окусило трешања, онолико му изникло рогова на глави. Сад се цар нађе на невољи.
Кад краву закољу и месо јој стану јести, ђевојка није шћела окусити изговарајући се да није гладна и да не може, него покупи све њезине кости па их закопа ђе
Тако они одмах сједу и на брзу руку почну јести. А мали сваки пут кад би догнао говеда, морао их је најприје повезати, па онда текар ићи у кућу.
Ћипико, Иво - Приповетке
Па ипак, уза све то, најгора је мука што се нешто мора јести, ако се и не добива. Ето, сада је требало потрошити и оно мало што се зарадило за благословених дана и што се мислило
— А да, како си вриједан!...Оставила сам ти у бакрици мало пуре, поједи! —Незачињено, а? —Грјехота, не можеш јести наварне! Дангуба ужеже шибицу, нађе бакрицу и, у мраку, часом поједе пуру.
— Данас је субота, њихов је дан, — руга се Дангуба и, држећи руке у џеповима, поносит вели: — Зашто се не науче не јести? Мени је мало млаке, осољене воде храна за цио дан. — Долијаћеш и ти! — озуби се на њ нека грбуља, пролазећи мимо њ.
децом стајала је једна кашика докона, испусна, а кад најмлађи наједанпут сневесели се и запита за мајку, престадоше јести, и деца се расркаше око огњишта.
Подиже леву ногу и, придржавши хлеб на колену, поче га јести. „Мора да је јако гладан”, помисли Миливој гледајући га како халапљиво једе.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Невен« 1882. БОГАТАШ И УБОГИ ЛАЗАР (Уз слику) „Глад ме мори, дај ми јести, Ако ти је душа драга!“ А богаташ пир пирује — Презире га, не слуша га.
»Јавор« 1893. БАБИН САВЕТ Ако волиш јаја јести, Не смеш клати коке своје. Без кокошке нема јаја. Није л’ тако? — Јест, тако је!
Без кокошке нема јаја. Није л’ тако? — Јест, тако је! Ако желиш кокош пећи, Онда не смеш јаја јести; Јер без јаја никад нећеш Кокошака произвести. То је савет што га даје Наша мудра бака.
То је савет што га даје Наша мудра бака. Ко послуша неће јести Ни јаја ни кокошака. * * * Многи савет који чујеш Овим истим духом дише: Штеди ово, штеди оно — Да остане
Крупнија ситну У стомак смести; Из тог се може Нешто извести: Нема подоба Крупнију јести. В Рибу не мрзе Тирани љути, Јер рибу сечеш, А она ћути.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
(Треска се на столици.) АНЧА: Мајсторице, вами је зло? ФЕМА (ђипи): Та, скоте женски, што си ти, та докле ћеш ме јести? Каква сам ти ја мајсторица, ваљда ти чиним опанке? АНЧА (загледа се у њу).
МИТАР: Доста, имена ти божија, преврћу ми се црева. Шта је та жена наумила? Ајде, Евице, од једа нећу моћи читав дан јести. (Оду.) ЈОВАН: Идите ви, Јован је опет од вас свију најпаметнији.
САРА: Е, није него јошт штогод, ви не знате какав је био Вулкан, пак шта је фалило вашој Венери? Јести и пити, мон фрер, јести и пити, то је љубов; маните се ваши грација и богиња.
Јести и пити, мон фрер, јести и пити, то је љубов; маните се ваши грација и богиња. РУЖИЧИЋ (разрогачи се): О, Аполо, гди је твоја сила, да
САРА: Сиперб, сиперб, ви вашем рангу чест правите. Али кажите ми, мадам де Ружичић, кад ће бити весеље, кад ће се јести, пити, унтерхалтовати? ФЕМА: Ја морам или другу кућу начинити, или гдигод за време под кирију узети.
МИТАР: Шта, ти ћеш ме јошт истерати? А не знаш ли, несрећо, кад ниси имала шта јести, него си се око мене као кучка шуњала?
Петровић, Растко - АФРИКА
Сви који се умешају у наш разговор сматрају да би уистину било испод сваке могућности јести за истим столом са црнима.
од свега чега се ми гнушамо; да је оно што ми волимо овде често сумњиве чистоће; да се овде вода не сме пити; воћка јести ако је непозната, јер оно што вари стомак црнаца може да отрује белца; да је све вруће, влажно, опасно.
Он трупка у месту и врти се нестрпљиво око себе. Сељани су окупљени у круг и страше се: — О, о! јер хипопотам мора јести, апсолутно мора јести.
Сељани су окупљени у круг и страше се: — О, о! јер хипопотам мора јести, апсолутно мора јести. Иначе неће бити лова и зверови ће клати козе, и стреле ће скретати с пута, и људи–пантери ће растргнути најбоље
најгурманскији сто; али је све, почевши од овог црначког пива, па до кокоши, пиринча, прелива, и оних кус–куса што ће јести наши црнци, тако страшно љуто да ме ниједан чај не може да поврати. Н.
је исто тако један детаљ у извршавању многобројних ритула да жена буде оплођена: не освртати се кад се корача, не јести нарочите ствари, не изговорити нарочите речи итд.
Могао сам и остати у њему, пити хладне аперитиве, јести неку врсту француске кујне и спавати у бифеу. Али иако уморан и изнурен, ја сам само узбуђено журио да пођем што пре у
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Увек кад се зачује звиждање гранате, мој коњ престане јести и наћули уши, а кад граната пролети, он фркне на нос и продужи с апетитом свој ручак.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Али пред зору пробудио сам се због хладноће. Осетио сам луду жељу да попијем нешто топло. Сув хлеб нисам могао више јести. Иако нам је јављено да ће нам доставити топлу храну, наши кувари нису никако долазили.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Себи живи на свијету, Свету ради, не надај се: Нема хвале по заслуги Нит' живота после овог! Јести, пити — то је наше, Испод дојких раја тражит, Докле будеш пак и прођеш. Та у гробу..
— Мећи оцат с квасом више пута, Ал, он вели: — Волим од стопе умрети Нег’ толики трошак на себе нанети; Треба мало јести, да се при тој беди И невољи тешкој барем што заштеди.
Она к њему дошла, И каже: — Шармант, Окани се посла, Буди шпекулант; Тек онда ћеш бити Прави певидруг, Добро јести, пити И — стећи на дуг.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— виче Асан-бег, а ознојио се па једва дише. — Није доста, Асан-беже, није! То је пред вечеру, па ћеш боље и слађе јести. То је, Асан-беже, и здраво у једну руку. — Дрмну' га јопе' штуцом и подвикну': — Нек сјаше сухарија да узјаше субаша!
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
гори одити,/ глог зобати, с листа воду пити/ студен камен под главу метати,/ нег' с недрагим по двору шетати,/ шећер јести, у свили спавати").
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
прави се »Богу брада« (СЕЗ, 17, 17; 212). Празник г. је Преображење. Пре Преображења не ваља га јести, а тога дана носи се у цркву и освећује и први пут, као причешће, окуша, и даје се болесницима (ЖСС, 140; Беговић, 30;
смеју јести (в. мало доцније). Упор. чињеницу да је ј. један од атрибута германске богиње доњега света ХеИ (Р. М. Меyер ‹Алтгермані
Ј. стоје у вези са празником Светога Петра (29. јуна). Оне се дотле не смеју јести, а тога дана имају се прво »дати из руке« (мртвачка жртва), на онда тек јести.
јуна). Оне се дотле не смеју јести, а тога дана имају се прво »дати из руке« (мртвачка жртва), на онда тек јести. У једној басми против врућице тражи се и добија ј.
, 74). — На дан Усековања (29. августа) не сме се јести црвена ј. (СЕЗ, 19, 65). Изванредно велику улогу има ј. у односима између момка и девојке, при просидби и свадби.
и Сцхнееwеиѕ, 126). На Велики петак од свих варива само се она сме [мора?] јести (Беговић, 111). Кад се први пут једу, набадају се на сламку [о значају тога в.
О празнику Константина и Јелене »удају се« коприве (и тога се дана последњи пут могу јести, СЕЗ, 7, 1907, 133). На Велики Петак такође се »удају« коприве и није тога дана допуштено јести их (СЕЗ, 14, 50).
На Велики Петак такође се »удају« коприве и није тога дана допуштено јести их (СЕЗ, 14, 50). »Као да је на коприве мокрио. Кад је неко љут.« Пословица, Караџић, 1, 1899, 184 (крагујевачко).
КОШУТИЦА Куцкуцкѕтулпе ‹= Кіебитзеі› (фрітілларіа мелеагриѕ). Кошутица. Лек жени »од млека« (млад корен к. треба јести кроз 40 дана наште срце, ГЗМ, 20, 1908, 345). Бере се на Биљани петак (СЕЗ, 14, 57).
54). — У старо време нико није окушао род од к., па је свети Сава благословио да се може јести, и од тада се к. једе. (СЕЗ, 32, 116). — Према веровањима у Далмацији, у к.
Цветима у цркви; њима се после кити чељад, ките се куће (ЗНЖОЈС, 10, 44; 20, 44); носе се у купусиште, »па купус неће јести црв« (ЗНЖОЈС, 9, 129); на Ускрс таквом се гранчицом шкропи виноград (ЗНЖОЈС, 10, 47). Гранчице од м.
Кад је вршај, не ваља на гумну јести, јер ће се п. гламничити (СЕЗ, 32, 37). Кад се п. оврше, не сме се хлеб пржити крај ветре, јер ће бити гада у п.
Ћипико, Иво - Пауци
Стара постави свијећу на сто. —А шта је од оца? — упита он. —Спава, уморан је. Јеси ли гладан? Хоћеш ли шта јести? — Зануђаше га брижљиво мајка. — Нијесам... Само сам прижеднио. Донеси ми мало разводњена вина ! — Чекај, чекај!
— А да вам дође до невоље? — Било је и тога, па, човик може поднит више од иједне бештије! — Ма треба јести! — Исто не питам у другога.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Само одећа. Никанор се није сетио, намерно или не, да тројица морају нешто и јести. Можда је мислио да и не заслужују друго до пољских мишева, црва, печурки и купина, чега сада у шуми има у изобиљу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
А ако ову робу узмогнем продати и пара зарадити, нећу се бринути да ли је отрована, та нико је неће јести.“ - Ми стигосмо у његову телалницу.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Доле ћемо јако сести, ал' ће да се слади! Мор'о би те, рибо, јести и да није глади!“ Па је узе, па њом брже да примакне к усти… Чун се љуљну… Он се трже Оде санак пусти!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
сам се још — наставља госпа Нола — удала у ову ситу и масну земљу, и за матора мужа, па, шта ће друго, заволела сам јести, и потхранила снагу да бих каруце могла вући. А моја сестрица, сасвим друга, ударила сва на своју мајку.
прописани доручак, рече Јулици: „Е, још два, три дана, па ћемо скинути ову кошуљу с два реда шлингераја, и престаћемо јести танак доручак из десет ћасица и заклопаца. Доста шеге и параде с Нолом Перчиновом!...
Помози Боже! Пава пије, нас две ћемо добро јести, па ће ваљда бити снаге да сачувамо Тодорово имање. — Ту госпа Нола дубоко уздахну.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Меркур при самом помислу у тајнопуну ову палату ући за уво повукао, и опоменуо да се не шалим ако мислим и даље купуса јести (купус је моје најпријатније јело).
У палати било је понајвише такови људи који су за најглавнију дужност почитовали јести и пити. Овде би могао тко рећи да такови јесу на шкоду општеству, но ја се добро опомињем речи приљ-Рабенера, да
Заповеди сослужитељма да од једног до другог зађу и јаве да је време јести. Ово добро за руком испадне. Господари, премда срдећи се, намажу очи пљувачком, и тако пре нег’ што по сата избије,
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
походи своје небеско родно место Донеси на дар белом граду Рајске воћке птице и цвеће Донеси и камен који се може јести И мало ваздуха Од којег се не умире Клањаће ти се звоници И улице се прострти пред тобом Велики господине
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Сви смо могли јести куване суве шљиве и бити измирени с тим да ћемо пасти на испиту. Свима нам је математика била врста авети од које се
— Јести ли ви писац ове песме? — питао је председник, онако исто као и директор. — Јесам! — одговорио сам, пошто је у мени опе
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ја ћу сад да говорим даље о једној потреби као што је јести, нпр., и то много јести: више но што је потребно да човек одржи себе у животу, више но што хигијеничари препоручују и
Ја ћу сад да говорим даље о једној потреби као што је јести, нпр., и то много јести: више но што је потребно да човек одржи себе у животу, више но што хигијеничари препоручују и таман колико траже сва
И јести какве хране? Одабране! Не, као што је препоручивао Ниче, да би се подигао један натчовек, већ да би један човек-много,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
: дођу коме на вечеру па им онај да што те понесу у торбама што ће јести до сјутра навече; а кадшто их јатак намјести гдје у шуми па им носи и ручак и ужину.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
Где бих стеко те мишиће Да ми храна није драга Да ми није драго пиће Волим брате лепо сести Волим брате добро јести Волим се са шницлом срести Ил за столом ил на цести Откуд мени ова сила Овај поглед љута змија Да ми храна није
сила Овај поглед љута змија Да ми храна није мила Тако рећи најмилија Волим брате лепо сести Волим брате добро јести Тамо где се клопа смести И мене ће нос одвести Откуд мени ово здравље Где бих нашо таква плућа Да не волим млеко
цицвару док је врућа Волим брате лепо сести Ил за столом ил на цести Волим се са храном срести Па макар је моро јести У ЖИВОТУ ТО ЈЕ БИТНО У животу То је битно Ништа није сасвим ситно Ништа није баш којешта Што не може рука вешта
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Траже логор. Сви проблиједише и престадоше јести. Јованче претрну, и оштро погледа дјевојчицу. — Откуд ти то знаш? Луња само слеже раменима и одговори неодређено: —
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И до ваше воље свашта ћете имати јести и пити и у свакој мирости ћете поживити и боравити на вашој земљи. Нити ћете се од кога бојати и тога неће бити који
пустињи при Мојсеју што је с неба пуштао Бог Израиљма ману једновиђену, а у усти жваћући им, како је који што зактевао јести, и нашто би мислио, — оне сласти и окуса и бивала би му мана.
А син му рођени Јоанатан није био дочуо ту царску заповест, него у незнан нађе нешто меда, започе јести га. То потпазише други и казаше му оцу. На то разљути му се отац, и таки кћаше да га умори.
Глагола старац к ученику својему Захарији: — Веди брата сего в храмину пусту! Јегда же начеше јести братија, зреше затворени оканцем, аште позовут јего на обед.
И она овде нас доведе да изгинемо сви широм, јер ми смо њему баш тако учинили: он донесе нам јести и живота се лиши. Што ли од њега би? Давно је било, не знамо.
Покани их Христос, те заједно поседаше јести. КЛАДЕНАЦ ЈАКОВЉЕВ Кладенац је обо неисцрпан лепе слатке чисте струје, те колико се више црпе, толико бољма жица се
од сиријскога плена враћаху натраг у своју ту земљу, врло мрзаху на њих, јер тек како полутани вером бијаху и ни јести уједно шњима Јудеји нису ктели.
Зато и одоше му ученици сви у град да штогод за ручак купе што ће јести. Оста сам Исус седећи му код студенца. Утом дође из града жена за воду.
И мољаху га да седне уједно ш њима обедовати. А он не ктеде ништа јести онде чекајући му други посао знајући му јер у граду мало почас имати ће своју ужину.
И узбоја се од њега видећи да је он царев човек и судац је. И ништа не ктеде ни јести ни пити код њега. И он много кани и нуди је и ништа не ктеде ни окусити код њега.
А њему се све већма стужује гледећи на њу, зашто лепа је жена била. И кад она не кте ништа јести, и њему се пресече јело, те уста од софре, да иде спавати.
Време пролази, људи без промене бајалдисали. И глад сустиже. Ниоткуд ништа хране не долази. Ко има, ко нејма што јести. Инди, што да чине?