Јакшић, Ђура - ПРОЗА
А кад ми три пута кућу запале, кад ми пет куршума кроз тело продере... је л’ и то божја воља?... Мајстор-Симо, јесу л’ и тебе Маџари поробили?...“ „Јесу, брате Обраде“, рече мајстор Сима. „Читав су народ поробили, проклетници!...
је л’ и то божја воља?... Мајстор-Симо, јесу л’ и тебе Маџари поробили?...“ „Јесу, брате Обраде“, рече мајстор Сима. „Читав су народ поробили, проклетници!...
— Има ли ко да чека? — Неки људи, господине, дошли из Ратковића. — А јесу ли што за децу понели? — Не верујем, господине... Сиротиња је!... — Нек чека!... Кога има још?...
— Јесу ли ту сведоци? — питаше председник суда свога вратара. — Ако су дошли, нека улазе. Сведоци уђоше. Сваки је од њих гов
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
На клизавици падне човек, препадне се, скочи на ноге, обзире се гледајући јесу ли га многи видл'и и не само не срди се ако се ко томе смеје, но и сам се себи смеје како је пао и застидио се.
” Наравоученије „Тων κακών και πονηρών κάκισται εστίν αι συμβούλαι: Злихи лукавих злејши јесу совјети." Учени и разумни неће ми за педантичество (гордост о науки) примити што ови совјет често пофторавам.
Имајмо само јестествени здрави разум, пак ћемо их ласно сазнати. Расудимо какви су људи који нас совјетују, јесу ли добри, јесу ли разумни, и јесу ли у животу своме показали такова дела да љубе ближњега свога како себе.
Расудимо какви су људи који нас совјетују, јесу ли добри, јесу ли разумни, и јесу ли у животу своме показали такова дела да љубе ближњега свога како себе.
Расудимо какви су људи који нас совјетују, јесу ли добри, јесу ли разумни, и јесу ли у животу своме показали такова дела да љубе ближњега свога како себе.
„Ест модус ин ребус, сунт церти дениqуе финес, qуос ултра цитраqуе неqуит цонсистере рецтум: јест начин у вештма, јесу извесни к тому предели преко којих и за којима не може се остановити правост.
дејствовати у они умови који нису приучени за то; ми морамо у овоме свету добити један вкус истине и добродјетељи које јесу за учинити нас благополучне у ближњему.
” Ни у Англији орачи и копачи, тежаци и пастири, касапи, чизмеџије и прочаја нит су ритори ни философи; али јесу сви епископи и све свештенство, сви сенатори и судије, сви магистри до најпоследњега и у најмањем селу.
Ако прве речи за истините верујемо, како и јесу, морају свјачески и ове друге неложне бити. Церков гонима и удручајема, била греческа или латинска, може бити Христова
у Славонији, у Далмацији и Херцеговини, свуда је у сељани ових краљевства характер воопште једнак, као да су, како и јесу, једна фамилија.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Запитам лајтнанта, откад је он на кордону јесу ли каква писма од Црног Ђорђа или кога другога на когагоде прешла? Он каже: „Како се чуло, Црни Ђорђе и ви да купите
Ја оставим момка, да ми, кад сване и разбере јесу ли Турци побегли, као што нам каза Гача и Никола, или јоште у шанцу стоје, хабер донесе.
— Седе у синоду Карађорђе и запита ме: „Јесу ли ти сви советници од нахије полномошчије донели?” Ја кажем да јесу. „Да видим”, вели.
— Седе у синоду Карађорђе и запита ме: „Јесу ли ти сви советници од нахије полномошчије донели?” Ја кажем да јесу. „Да видим”, вели. Уста Божа и у нашој младој архивици нађе и донесе и неколико прочита.
Ђипише питати откуда иду и чују ли гдегоде за какве ̓ајдуке и јесу ли виделе какву војску. — Јадне бабе не знаду обиње, да лажу, кажу: „Идемо из Уба, никога нисмо виделе, но чусмо на
Недоба још у канцеларији. Чекам пол сата, дође г. Павковић. Потом мало, изиђе г. Недоба и у његову собу одемо. Питам: јесу ли она писма предали? — Каже, да су већ дата императору. За проче рече да се не бринемо. 31.
” 5. фебруара оде г. Фрушић по други пут код штатсрата г. Пренера питати: јесу ли писали на Генерал-команду, да би предложили везиру да престане од мучитељства и тиранскога поступања над Србима.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Кад се већ вратио и био надомак Владимирцима, где је среска кућа — рећи ће задовољно своме верном Ђуку: — Па, Ђуко, јесу л̓ батли Вучевчани, а? — Добро је, господине, добро! — одговара Ђуко смешећи се. — Само је могло још и боље бити.
— Шта велиш, Виде, зарадили су данас два дуката, а? — упита Милун писара. — Два јесу, ако не буде и више. — Лепа пара! — Ама и свирач је, нема га шале — прихвати поп.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
– Има. – Знаш ли гдје му стоје паре? – Знам. У старом вајату, у једном сандуку. – Јесу ли под кључем? – Јесу. – Је ли и Станко знао за те паре? – Јесте. – Је ли твој бабо знао да Станко зна? – Јесте.
– Има. – Знаш ли гдје му стоје паре? – Знам. У старом вајату, у једном сандуку. – Јесу ли под кључем? – Јесу. – Је ли и Станко знао за те паре? – Јесте. – Је ли твој бабо знао да Станко зна? – Јесте. Наше су куће као једна.
— На кога сумњаш? — запита га. Иван опет ником пониче. — Не знаш ко је? — упита поп опет. — Та, то и јесу јади, мој попо! ..... Ту и нема више сумње... — Па ко је? — рекоше углас и поп и кмет. — Видео га мој Лазар...
На челу јој беше Крушка, на коњу, и Маринко, који поскакиваше поред њега. — Јесу ли далеко? — пита Турчин. — Нису, ту им је лагало — рече Маринко. — Моје ме око никад не вара!...
— Свештеничка су врата сваком отворена! — рече хајдук, па стаде мирно мерити попа од главе до пете. — Јесу... јесте... — рече поп збуњено. — Сваком су отворена... ко тражи савета... ко...
— Шта је? — упита он. Маринко слегаше раменима: — Драги ага, ја те нисам слагао! — Па јесу ли тамо? — Сад их нема ниједног... Али тамо су!... Они су прикривени. Ја дам главу ако нису прикривени! — А гдје?
Станко је слушао, а душа му се заносила. — Јесу ли ти добри били у кући? — Као рођени!... Боље него рођени!... Од бабе па до најмањег детета у кући све ме пази!...
— А куда?... — Да прођем мало збегом, не бих ли кога свога нашао. — Ту су! — рече Суреп. — Сви? — Сви. — Јесу ли здрави? — Хвала богу! Дева седе, рекавши: — Онда ћу их после обићи. Само кад је бог живота и здравља дао!...
— Све је то главе погубило, почев од везира. И да га није стид, мучно те се не би вратио. — Па шта сад раде, јесу ли се примирили? — питаше Чупић. — Тако се чини. Али је везир наредио те су поставили јаке страже да не би бежали...
Војводе наместише своје људе и наредише да се спреме за борбу... Стража се сасвим повуче у шанац. — Јесу се кренули? — питају војводе. — Јесу. Све се кренуло овамо. Слушајте како земља тутњи! — рекоше стражари.
Стража се сасвим повуче у шанац. — Јесу се кренули? — питају војводе. — Јесу. Све се кренуло овамо. Слушајте како земља тутњи! — рекоше стражари.
— Шта радите, добри људи?... — Чекамо, војводо!... — рече Зека. — Ја мислим да су се добро опрљили... — Јесу... Погле лом испред шанца — показује Зека. — Видим. — Него, чујеш војводо, — Шта, буљубашо?
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— одговара писац. Шаца није био баш тако шмокљан, а ограда није била тако честа, — по свој прилици да јесу. И какав би то опет роман био без пољубаца чак и у десетој својој глави!!!
Све саме бâлске рукавице, од бог те пита каде. Гледам их, боже, па мислим и питам се: та јесу л’ то, боже, моје?! Та зар је у њих стала ова моја садашња рипида!? Како се човек само измени!
Извол’те питати друге људе које је Пера Тоцилов возио, па питајте и’ јесу ли другог кочијаша после тражили! — Е, лепо, лепо! Баш ми је мило.
то су, извесно, све ваши... је л’ те? — Јесте — рече Јула милокрвно, па их погледа меко матерински. — Па јесу л’ добри, слушају л’ своју маму и тату који се о њима брину и дан и ноћ? — пита путник и гледа мило децу.
Рада и Ива су, боме, Бечлије; а Макра и Сида су Бачванке, онако клот Бачванке. — Па јесу л’ послушни бар, слушају л’? — запита путник и стаде љубити децу. — Та добри су; — вели Јула — само Рада, он мало...
Африка
Оно што је необично ретко у другим селима, и што показује неповерљивост Зегељана, јесу сталне вратнице од дебелог тешког дрвета на уласцима.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А питао га је, много штошта, и о Трандафилу. Питао га је и како је ноћио у Рабу. Јесу ли му снови били лепи? Тек пред залазак Сунца, кад су се на небу појавили облаци, и кад је било захладнило, кола су
Жив се више неће вратити – иде у Росију, и не одустаје од тога. Волков га запита, јесу ли и сви остали, Срби, такви, ако му капетан дозвољава рећи: луди? Јесу ли баш сви такви?
Волков га запита, јесу ли и сви остали, Срби, такви, ако му капетан дозвољава рећи: луди? Јесу ли баш сви такви? Исакович му онда рече да се у том, сви Срби, слажу.
је њихова имена, и иначе, преписивати: ето он пише једнога: Штерба, а Аустријанци пишу то Чорба, па није лако рећи, јесу ли то два официра, или један. Исакович му онда рече да му је то рођак, и један исти официр, и да га зна.
Волков онда поче да га испитује: а какве су те Павлове сународнице, јесу ли лепе? А Исакович рече да су све његове сународнице лепе. Ружних међу њима скоро и нема.
Њене зелене очи биле су светле од радости. Пала је на Павла – који је био застао у улазу, да се распита, јесу ли му братенци, горе, у соби. Била га је загрлила, као да му је жена. Почела је, као нека његова жена, да га љуби.
Ни у фамилији Стритцески нису били, у браку, сви, увек, сретни. Неки јесу, други нису. Неки су мужеви били ћелави. Неке жене су се брзо смежурале. А било је рођака, лепих, бркатих, стаситих.
у Росију, носе утваре, мошти, иконе, јер припадају цркви, једна гомила исељеника у Росију викала је: „Људи црква јесу. А црква зидине!“ Ту гомилу је водио неки фенрих Сава Јоцич.
Зашла би у крчму, да се лично увери, јесу ли нахрањени. Они су се бојали мајора, иако би за њега били и живот дали, али су мајоршу обожавали.
Има, каже, пашпорт, да се сели, па ће и цркву да сели. Викао је: „Људи црква јесу, а црква у којој се Богу служи, зидине!
Кад ратови прођоше, понудише им да буду паори. Јесу ли се обукли у светло оружје, и вратили се, у оклопу, сребрном, на ратишта своје земље, победоносни, као архангели?
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
— Неке нарочите особине овога типа. — Стапање са туранским елементима. — Претапање трачких племена. — Јесу ли Бугари Јужни Словени?
Почећемо са славонским варијететом. Славонски варијетет Оно што код овог варијетета одмах падне у очи јесу експанзивна осећајност (широка осећајност, која се дели са другима) и доброта која кадшто иде до слабости.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Завиривао је од вира до вира и плачним гласом питао рибе јесу ли у води видјеле џак с мачком, али оне су само мудро ћутале и ћутке мудровале бљескајући својом сребрном одјећом.
Погледај, молим те, јесу ли већ зрели? Миш се успуза уз кукурузову стабљику, омириса један клип и забринуто рече: — Још који дан, и ти си
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
земље јавила У ваздух хитнула белутак Где је белутак На земљу се није вратио На небо се није попео Шта је с белутком Јесу ли га висине појеле Је ли се у птицу претворио Ено белутка Остао је тврдоглав у себи Ни на небу ни на земљи Самог
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
И АГЕНТ (домишља се): Можете ли ми рећи: јесу ли само извесна и нарочита писма украдена, или је...? РИНА (збуњена): Боже мој... ја не знам...
СПАСОЈЕ: Бога вам, јесу ли сви покојници тако наивни, или сте ви то изузетно! А шта је углед него имање? Одузимате ли ми имање, одузели сте ми
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- насмешио се, само што је то био један од осмеха за које се већ следећег тренутка питате јесу ли и постојали. - Ти схваташ, млади пријатељу? поновио је. Схватао сам.
Сензација би била дужа, а и неке ствари би ми биле отписане. Да сам како треба мислио о томе, знао бих да ми оне већ јесу отписане. Отац је ту био кратак: Меланија је нашла оно што је тражила.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
пије вино, он донде нуди, док га не принуди, јер вели нема горе него који се извлачи, ти ће бити тек пијанци, или већ јесу. ИИИ Господар Софра има петоро деце.
— А јеси л’ што о мојим снивао, јесу л’ сви здрави? — запита господар Софра. — Сви су здрави, поздравили те. — А јеси л’ био са мојом Саром?
У кавани Чамча, господар Софра и Кречар. Два комесара најпре приђу гостионичару и питају за ову тројицу, јесу ли то странци и откуда.
Господар Софра и Кречар гледају попреко на Чамчу. — Та ти си писма послао? — Ја сам послао, али богзна јесу л’ добили? Ко зна нису л’ поробили пошту?
Фрајла Лујза већ је чула да је Шамика ту; чула је од шегрта, ког је послала да види јесу ли ту. Жао јој је што нису одмах код њих отсели; калфа је заборавио то јавити, премда му је било казано.
Госпођа Криблерка и госпођа Хауерка, опет, такођер су готове, па шаљу да виде јесу ли онде каснарица, натшумарица и ишпаница. Неће ниједна да је прва, јер иначе би се ранг смањио.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Конкретни поступци који симболизују жељену промену, трансформацију (у субјекту или објекту љубавних чини) јесу: кување/печење, додиривање, једење и пијење, дрмање, пробадање, обношење, а средства су: извесне биљке које се у току
⁶ Најчешћи магијски поступци за плодност јесу ритуално једеље и пијење извесних по веровању спасоносних, лековитих супстанци (ствари, биљака, животиња, подова и сл.
Један од главних узрока несреће младенаца јесу уроци и, посебно, зле очи. ³¹ Да би се заштитили од урока, млада и младожења предузимају више магијских акција.
¹⁷ Ефикасно средство заштите од злих сила и добро магијско оруђе за олакшавање порођаја јесу извесне говорне формуле или басме, које улазе у састав неког обреда или се самостално изговарају.
³⁸ На неки мистичан начин у вези са полом детета јесу и промене које се дешавају у изгледу рођака труднице. Тако, на пример, када некоме изађе чмичак на горњем капку,
У периоду од Божића до Богојављења јесу некрштени дани, када је за њу, и не само за њу, опасно да иде било куда изван куће јер се тих дана често јављају
Ове табуисане, „негативне“ емоције јесу, пре свега, жалост, страх и љутња, осећања која неки психолози означавају као „раставне ефекте.
жели да има нормално, здраво дете, свега пет-шест су позитивни магијски прописи (чини, „ваља се“), а преко деведесет јесу негативна магијска правила (табуи, „не ваља се“).
Звезде велике и сјајне јесу звезде владара, богатих или истакнутих личности, а оне слабе, без много сјаја јесу звезде сиромашних.
Звезде велике и сјајне јесу звезде владара, богатих или истакнутих личности, а оне слабе, без много сјаја јесу звезде сиромашних.¹¹ Неки људи су рођени под „срећном звездом“, а неки под „несрећном“.
Понедељак и четвртак јесу најпогоднији дани за прву брачну ноћ.²⁰ Добро је да се дете роди у понедељак јер ће бити срећно.
Прави, скривени митско-религијски разлози овог обичаја јесу да се обезбеди опстанак и повољан развој детета. То се постиже остваривањем трију посебних, али међусобно повезаних
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
У највећој кући живео је »накав ђавољи румунски гроф, али га нијесмо дирали!« Цркву, богами, јесу — у ствари, само крст! Са крстом су били раскрстили. А ђавољег румунског грофа нијесу — оба ми ока испала, ако јесмо!
Извлаче се с муком из плитког рибњака, опипавајући се да виде јесу ли повређени, а онда куну, прете или дозивају у помоћ. Сада им је овај призор заувек утиснут у памћење.
Донео јој је чашу воде и дао да попије две жуте пилуле. — Да видимо јесу ли вас повредили? Свлачио је лагано овлаш закопчану Нинину одећу, као што отац свлачи кћер која је пала у парку
Матавуљ, Симо - УСКОК
Један од трговаца опази: — А, јесу горопадни ови Тудешки! Ето, имађасмо посла с Французима, Русима, Инглезима и Црногорцима, и сви бјеху питомији!
“ — Откуд јој те мисли!? — рече Јанко узрујан и брзо додаде: — А је ли здрава? Јесу ли сви кнежеви здраво? — И преметну говор на друго.
Да их је ко издалека посматрао, посумњао би јесу ли живи, тако лежаху непомично! Сваки турио камен под главу, покрио лице и груди струком, загрлио вјерног друга —
— Хоћу! да ме тако зовеш: „Јанко мој!“ То ће ме излијечити!... Она бризну у плач. Након дуга јецања, запита га: — Јесу ли ти тешке ране? — Нијесу! Не знам. Ако останем хром... шта онда мислиш?... — Шта онда, Милице?... — понови.
Јоке му стави длан на чело. Он се насмија, весело их погледа и запита: — Јесу ли дошли? — Ко? — рече Јоке. — Па Лудмила, Вацлав, ујак и мали Јанко?... Па сватови наши! Затијем настави чешки.
? Реци: зар није? — То јесу, али... — А и по њеким ријечима Гојачиним, па и Јокиним, могох се домислити да и оне то помишљају!
Најзад запита он: — А како би било да ја сјутра сиђем у село да се састанем са Гојачом? Јесу ли се вратили, знаш ли? — Не знам, не вјерујем!
Она одмахну главом. Он настави: — Ни ја нијесам, али сви други јесу. Крстиња диже главу и у чуду гледаше мужа. Најзад проговори: — Па и кад би то било, зар је то разлог што хоћеш
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
у обавезна школска ткива, тумаче их сходно својим опредељењима, знању и усмерењу; сви спорови који се овде јављају јесу спорови између одраслих.
То све вреди и за дечју књижевност ” Главно и споредно, ниско и високо, озбиљно и неозбиљно, јесу категорије којима се несрећно и површно обележавају изражајне тежње и искуства.
потребу за примереном им поезијом. Могућности прихватања поетске поруке, утврђене код деце, јесу већ један објективни чинилац према којем се песма може обликовати, а да се тиме дете као читалац ни на који начин не
И кроз тај нас је свет Змај први провео: чворак је Змајев чворак, и сви цигански коњи јесу потомци Змајева циганског коња. Кажу даје она прпошна, несташна Веверица препев неког мање познатог немачког песника.
сан: они који, као Насрадин-хоџа, стриц-Ниџо, Станић, познаник из кланца, или учитељица Антонија, желе да га поправе, јесу племенити сањари осуђени на пораз.
Повест о том боравку једна је од најузбудљивијих прича што их је човек испричао. Снови о далеким земљама јесу снови детињства. Али и човечанство у целини прошло је кроз период таквих, необузданих, дечјих снова.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
СМРДИЋ: Јесте; али Немци не носе, а они су познати као мађарони; дакле и Србљи без бркова јесу мађарони. Даље, многи носе браде. Кад је Србин носио браду? То је за хонвиде. Дакле, и ове треба привући.
дакле Маџари и Швабе су невини? ГАВРИЛОВИЋ: Како који. СМРДИЋ: Они зар нису пљачкали и зла чинили? ГАВРИЛОВИЋ: Јесу, али наши нису гледали који је крив, него који је богат. ШЕРБУЛИЋ: Нека памте кад је била српска војводина!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Аустрија је мислила да крајеви које су Срби населили јесу стечени оружјем царских трупа и да су то земље царске куће; Мађари, ослањајући се на своје историјско државно право,
И зато он ствари представља не онакве какве јесу, но онако како њему треба. Он је лаком на новац, нема обзира и љубави за истину, себе назива митрополитом, што никада
из Јована Златоустог и навода »елино-греческих књига«; најранији његови први покушаји Вънацъ отъ алфавита и ХристоиΘïа јесу слободни преводи са грчкога.
»Нескверније нрави, свјатост добродетели, њено јешче на овом свету награжденије и пагубна следствија порока јесу предмет повести моје...
Године које иду после Бечкога конгреса, од 1815. до револуције од 1848, јесу године одмарања од двадесетпетогодишњих ратова између Француске и Европе, доба трајног европског мира, када су народи
Поједине његове веће песме, нарочито Гласъ народолюбца (1819) и у своје доба славни Гласъ арфе шишатовачке (1821) јесу потпуни национално-просветни програми, који су нашли великог одјека у образованим круговима српским, нарочито у
Он схвата књижевност исто онако утилитарно како су је схватали филозофски писци XВИИИ века: »Романи бо, сатире и басне јесу таква сочиненија којима су паметни људи многе погрешке у роду человечском истребили, а худе к добродјетељи приклонили..
самообману, личну и националну сујету, фразу, »краснорјечија шум«, но казује нагу и тужну истину, ствари онакве какве јесу, неулепшавану »сушчност«. Овај писац »веселих позорија« и велики забављач српске публике није био весео дух.
у Гласнику Друштва србске словесности за 1849, јесу најтачнија и најбоља критика коју су сувременици учинили Караџићу.
до 1423.71 1862. изишла је у Карловцу његова збирка Пјеѕме. Најглавнији његови књижевни радови јесу: Босанске даворије, патриотска призивања Срба на обнављање »порушене старе славе«; Карађурђевка, опевања Карађорђева
Његове прве приповетке, писане готово искључиво шездесетих година, јесу идеализација или средњовековне прошлости или села сувремене Србије и националних ратова у времену од 1875—1878.
98 Два главна српска књижевна листа деведесетих година јесу Дело и Српски преглед, оба у Београду. Дело је почело излазити 1894, имало је радикалан политички карактер, давало је
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Ми, децо, такве људе називамо раденицима — мученицима; а и јесу то. Не пишу они песме и историје којекакве, нити иду у војску да убијају људе, него запео чóва па ради корис’ан и
— Играли смо се рата. — Срба и Турака? А? — Јок! Играли смо се Бура и Енглеза. — Тукли смо се. Па јесу ли се сви разишли ћопави ка’ ти, благо мени? — Нису!... Ја сам био барјактар! — А био си Орловићу Павле! Па?...
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ни сам не знам која, Ал' је красна, па била ма која, Гором језде два коњика млада, Једно Гојко, а друго је Рада. Јесу красна два та побратима, Само трећег да је још међ њима Па би рекâ Милош је устао, И са браћом овуд појахао.
са неба сунце запламтило, Ал' је Турком око срца зима, Јер све даље Србаљ преотима, Понајдаље Гојкови коњици, Та јесу ти красни убојници: Поломише, Турке замрсише, За срце им војску ухватише, Па је на све размахују стране — То опази
Зора зори, о глени и, Е спавају санак тии, Па какви су да су били, Јуначки се јесу били, Сви су, нема ниједнога Да издао друга свога, Ни се дао жив у руке, Славно скончав своје муке.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ко су ти тамни џелати у људском лику? Јесу ли слични онима који су тебе одвели? Или браћа оних пред којима је отишао Горан? Зар то нису тамне Кикићеве убице?
Некако по страни од тих сумрачних бестрагија, сасвим издвојени, стоје сеоски млинови поточари. Јесу у забити, укривени, приче се око њих плету, па ипак ...
— А ти, рођо, мало у пљачку, а? Сељак опет врдну постранце. — Друже мој мили, јесу нас опљачкали ови доље душмани, право ти кажеш. Нећемо им вратити да сто руку имамо.
— Хоће, душо, знам ја Гојкића. На првом застанку, момчуљак опет подиже очи на гаравог заштитника. — Куме Перајица, јесу ли они баш озбиљно, овај, то ...издајници? Издали, каже, земљу, борбу, а?
Елем, ствар стоји тако да више не можеш вјеровати ником живом. За подозривог Пантелију не зна се јесу ли сумњивији путници који стижу отуд преко планине, из далека, или су гори ови с друге стране, из околних села, међу
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
ХУСО: Ама зашто, Алаха ти? СУЉО: Каже неће да му логор погане курве! ХУСО: Јесу ли бар биле чему? СУЉО: А какве и да нађеш, него половне? Женске за војну употребу!
Зашто? Зашто? ЈУСУФ: И ја се питам. Хасанагу су исцрпли последњи бојеви. Јављали смо о победама, а и јесу биле победе, али такве, да их што пре заборавиш. Много крви, много мртвих и рањених.
СУЉО: Такав какав је — за вране страх н трепет! МУСА: Ћути-де! Као да чујем таламбасе! Богами, јесу таламбаси! Ево сватова! Ајде, свако на своје место! Брзо! Суљо, по агу! (Суљо утрча у кућу.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' шта то пише, шта ли то вели, та црна књига са ти слови бели? Јесу ли клетве? прорицање је ли? — Још страшније је, страшније још је — збриши је, судбо, с читуље божје!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Такве приповетке носе све карактеристике одређене, наше средине, и историски јасног нам стања. Оне у својој целини и јесу наше, док су фантастичне то само делимично. 5.
Ту су ваљда и моја два брата пропала. Баба му одговори: — Јесу богме; али није фајде, него, синко, иди кући, док ниси и ти за њима. Онда јој он рече: — Бако, знаш ли шта је?
“ — па га стане одвраћати и молити да не иде, казујући му како је то било давно и бог зна јесу ли већ и живе. Али се он није дао одвратити, него јој рече: — Кажи ми, кад је мој отац био цар, где му је оружје што
Паунице, пошто се окупају, одлете све заједно. Онда се он одмах пробуди, па запита слугу: — Шта је, јесу ли долазиле?
И тако опет одлете. Тек што оне одлете, пробуди се царев син, па пита слугу: — Јесу ли долазиле? А слуга му одговори: — Јесу и поручиле су ти да их још сутра можеш овде чекати, па више никад овде неће
Тек што оне одлете, пробуди се царев син, па пита слугу: — Јесу ли долазиле? А слуга му одговори: — Јесу и поручиле су ти да их још сутра можеш овде чекати, па више никад овде неће доћи.
С отим одлете све паунице. Како оне одлете, а царев син се пробуди, па запита слугу: — Јесу ли долазиле? А слуга одговори: — Долазиле су, и она што је била пала теби на коња рекла ми је да ти кажем да смакнеш
— А јесу ли ухватили Грбу? — упита краљ. — Јесу, — одговори Грбо. — Кад су га ухватили и ја ћу ти помоћ насјећ! — па јами за
— А јесу ли ухватили Грбу? — упита краљ. — Јесу, — одговори Грбо. — Кад су га ухватили и ја ћу ти помоћ насјећ! — па јами за сјекиру и неколико насијече, онда рече
Ви сте браћа а она нека вам буде сестра. Ови шест браћа и седма им сестра стоје на небу и јесу Седам Влашића. Па сваке године иду ветровој, месечевој и сунчевој мајци да јој за савет захвале, и онда се на небу не
А каква је тебе невоља амо догнала? Он им сад каже све, и пита их јесу ли видјеле старца од палца са брадом од лакта, а о њој вуче букву. Оне га упуте одатле да иде даље.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Све речи, које су отличним словима печатане, јесу сопствени изрази г. др М. Спасића, извађени од части из Земљеопописанија његовог, од части из други његови саставака.
А, ово треба да престане. Новац је у кући ватра. Немир, брига, неспавање, јесу сљедства овога. Ко оће да изгуби спокојство, нека само новаца зежели, пак ће му се намера испунити.
(У ЈЕДНОМ КРАЈУ ПОЗОРИЈА СЕЉАК, ТРИ ЂАКА СТУПЕ ПЕВАЈУЋИ.) МАРКО: Добра воља, врућа крв, лаке ноге јесу ступци, на којима цео свет почива. Млад човек све ово има, зато он и највеће вниманије заслужује.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
(Замањује руком.) Ох, ох, милостива госпођо, ал ћемо да се рачунамо. Питаћемо се јесу ли оне милостиве госпође што сваком трче у очи? ТРИФИЋ (Стевану): Сад, коме да верујем?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
и онај фазон, кад сретну човека на улици па га као малчице постранце погледају, онако искоса, тако да човек не зна јесу ли му се јавили или нису, па после, ако је човек слабих живаца, целе ноћи размишља о томе да друг Топ можда није нешто
Док се договорите са својим колегама јесу ли предбрачни сексуални односи (Господе, како глупаве речи!) корисни или штетни, добићемо већ и праунуке!
Зевајући, она у потпуној тишини рече: — Шта, јесу ли се оне креатуре већ разишле? Кад човек зрело размисли, бакута је у праву: зашто бисмо се у свом тако кратком
Шта имам да кријем од ове блазиране банде? Нисам ништа замерала својим — били су онакви какви јесу, забринути за своју Анчи која је покушавала да на два сата збрише изван своје улице, своје кухиње, своје излизане
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Како живите са женом драгом, како вас здравље служи, иду ли деца за вашим трагом, јесу ли слична ружи? Како је мама и деда стари, да ли вам стомак уредно вари?
Код чича-Трише, у млину старом, планула свађа с највећим жаром. Како, због чега, јесу ли луди? Читај их редом па онда суди. ОГЛАС МАЧКА ТОШЕ Продајем газду, млинара Тришу, доброме купцу, макар и мишу.
Искрено реци: оловком како владам? Вреде ли чему сличице ове моје? Волиш ли цвеће? Јесу ли чисте боје? На крају, деда, много ти поздрава шаље, жели ти срећу, радост и тако даље унука твоја, изданак
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А спроводили су их старци из трећег позива, у гуњевима и исцепаним опанцима. — Јесу ли се предали? — Јес, кад смо их ухватили за гушу — одговарају поносно старци. — Које су вере?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Неколико његових ђака приђоше к њему. — Јесу ли сви дошли ? запита децу. — Дошли су. Само нису они што не долазе никако, одговорише ђаци.
Право има !... Али зашто, зашто све то мораде бити ?... Да ли је требало коме моје страдање... оцу, мајци, брату... јесу ли они сад срећнији ?... Не, не... Ах, а ја сам мислила да страдам за њих, да приносим себе на жртву, а оно није...
Гледаше је некад као полубога, и мишљаше који ли ће смртни бити срећан да је назове својом... А сад... јесу ли ово њене руке савијене око његова врата?... Да ли то њене груди тако бурно дишу на његовим грудима ?...
Он развлачи и отеже, ужива унапред. и предвиђа резултат овога разговора. — И што ћу ви рећи, брате, јесу и ови удовци ђаволи, кад се ожене!... Научило, знаш, да мења.... кâ рђав слуга газде... па то одмах у скитњу....
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
8. Три су цвета у гори цветала, До два сјајна, трећи потавнио. Што цветаше до два сјајна цвета, Оно јесу два брата рођена; Што међ’ њима трећи потавнио, Оно јесте сеја међ’ браћама, Потавнила од млоги сватова — Проси
Млоге су га моме брале, Ма га н’јесу одабрале; Тебе га је срећа дала, Да б’ сте дуго поживјели! И поштени род родили!
му црне очи дала, Драги ће се по дружини фалит: “Драга ми је црне очи дала“, А да бих га у пјесни пјевала, Пјесне јесу одалице пусте, Оне иду из уста у уста, Пак ће чути мојег драга мајка. 195.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
МАЈЦЕН: Мушки. Има вас четворо? ВАСИЛИЈЕ: Четворо. МАЈЦЕН: Јесте ви можда брачни парови? ФИЛИП: Њих троје јесу, ја сам слободан човек! МАЈЦЕН: Како то мислиш: њих троје?
Још увек дува ветар из осме слике.) ПРВА ГРАЂАНКА: Јесу ли их овде у кући побили? ДРУГА ГРАЂАНКА: Јесу! ТРЕЋА ГРАЂАНКА: И то у кревету!
Још увек дува ветар из осме слике.) ПРВА ГРАЂАНКА: Јесу ли их овде у кући побили? ДРУГА ГРАЂАНКА: Јесу! ТРЕЋА ГРАЂАНКА: И то у кревету! ЧЕТВРТА ГРАЂАНКА: Чуди ме да Домазет није пуцао!
СИМКА: Благоје се поново пропио, пропашће!... (Софији) Па зар вас нису ошишали? ЈЕЛИСАВЕТА: Јесу, то јој је перика! СИМКА: Још вам је лепша него природна коса! СОФИЈА: Баш вам хвала!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Гони их, неко их гони. Паметни, мирни људи седе са мном. Ја их питам за винограде на Рајни. Јесу ли још пуни сунца? Питам их је ли истина да су Шпанији понудили локомотиве јевтиније него ико.
опет купити држава. Невидљиво покровитељство јесу „надлежни“ као и свуд. Они, кад заврше каријеру и оћелаве, реше се да чувају традиције француског сликарства. Тј.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
„Кажи ми, ти мили ветре што дуваш од тих плавих гора, јесу ли то горе домовине моје? Реците ми ви, реке миле, да ли са тих гордих зидина поносног града спирате крв предака мојих?
— Ја нисам, шта ме бедиш!? — вели онај љутито, а гледа у земљу. — Па ко је? — пита председник. — Не знам. — Јесу ли сви ту? — пита председник секретара. — Сви. — До ђавола, па мора неко бити! Нико се не јавља.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— вели капетан и прелеће очима преко целог народа, као да се жели уверити: јесу ли и остали таквог мишљења. Народ, већ као што је ред, прави погодне за тај случај изразе лица: неко је рад да
је сâм причао); па после о неким сеоским бабама, које је капетан везао, и још триста других чуда, — па, богме, да ви'ш јесу му доста и наређали...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
” ЈЕВРЕМ: Па јесте! А како велиш, је ли све онако спремно? СЕКУЛИЋ: Шта спремно? ЈЕВРЕМ: Па то, за изборе. Јесу л' учињене све припреме? СЕКУЛИЋ: Шта има да се припрема? Све је то, видиш, овде, у моме џепу.
'Ајде, 'ајде, ово је важније. (Изгура је и опет затвори.) XВ СРЕТА, ЈЕВРЕМ СРЕТА (звони): Јесу ли удаљени сви који су ненадлежни? ЈЕВРЕМ (седајући). Јесу! СРЕТА (звони): Господо, господин Јеврем Прокић има реч!
) XВ СРЕТА, ЈЕВРЕМ СРЕТА (звони): Јесу ли удаљени сви који су ненадлежни? ЈЕВРЕМ (седајући). Јесу! СРЕТА (звони): Господо, господин Јеврем Прокић има реч!
МЛАДЕН (наставља): Пред кафаном код „Уједињења” свира музика, точи се пиво, пије се... ЈЕВРЕМ: Јесу ли то наши што пију? МЛАДЕН: Наши. ЈЕВРЕМ (више себи): Опет рачун! МЛАДЕН:...
ПАВКА: Јевреме, опрости! ЈЕВРЕМ: Погледај ми у Очи, хоћу да видим јесу л' ти наишле сузе на очи? ПАВКА: Јесу! XX ДАНИЦА, СПИРА, СПИРИНИЦА, ПРЕЂАШЊИ ДАНИЦА: Је л' истина што ми каже теча?
ПАВКА: Јевреме, опрости! ЈЕВРЕМ: Погледај ми у Очи, хоћу да видим јесу л' ти наишле сузе на очи? ПАВКА: Јесу! XX ДАНИЦА, СПИРА, СПИРИНИЦА, ПРЕЂАШЊИ ДАНИЦА: Је л' истина што ми каже теча? ЈЕВРЕМ: Јесте, ви сте пропали!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Аха! Ама, нису ми они онако по вољи. А јесу л’ служили у војсци? — Јесу, сви су резервисти! — Нећу ја те! То је све Мићина сорта! Њих је убила касарна.
— Аха! Ама, нису ми они онако по вољи. А јесу л’ служили у војсци? — Јесу, сви су резервисти! — Нећу ја те! То је све Мићина сорта! Њих је убила касарна. Убила им дух!
Срета седе и заиска кафу. Запита јесу ли дошле новине, и кад му рече Зац да нису, а он се задовољи и старим новинама.
— Ето, заврши Мића приповедање, по то сам купио, по то вам и продајем. — Е, јесу били ђиде! — рече Жика »дописник«. — Јесу, вала! — прихватише неколико њих. — А-ја! — рече скуп цео.
— Е, јесу били ђиде! — рече Жика »дописник«. — Јесу, вала! — прихватише неколико њих. — А-ја! — рече скуп цео. — Ама нема разговора да су они ђиде; били и остају ђиде!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Што се тиче тетака, стрина, ујни Ствари су врло просте: Кад дођу — ђућоре са мамом по кујни, И јесу гости А не личе на госте.
Ах, да само није изнутра сапет, Показао би им, бар донекле! Тучом се у главу угони памет, Батине јесу из раја потекле!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Главни оцеанографски фактори у циркулацији атлантских вода, као и у биолошким последицама те циркулације, јесу: температура и салинитет воде, а у биолошком погледу још и богаство воде у кисеонику.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ша . . . ра . . . ВУК МИЋУНОВИЋ Лијепо ли ова сабља чита, дивно ли нас данас разговори! Аманати, научи тако? Јесу ли те у Млетке шиљали? Када своје тако осијецаш, ада што би с туђијем чинио?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
ја... још... још — муцала је она чисто увређено. — Ту сам, куда ћу ја, газдо! Ту сам ја! — А како твоји на селу, јесу здрави, живи? — Живи, живи, газдо!
Марко, једнако стојећи, подавајући се, да би га Арса што лакше скинуо, само га запита: — Јесу устали? — Јесу, јесу, газдо. Ено газдарице по кујни, спрема. А Томча (син) тек што се није обукао.
Марко, једнако стојећи, подавајући се, да би га Арса што лакше скинуо, само га запита: — Јесу устали? — Јесу, јесу, газдо. Ено газдарице по кујни, спрема. А Томча (син) тек што се није обукао.
Марко, једнако стојећи, подавајући се, да би га Арса што лакше скинуо, само га запита: — Јесу устали? — Јесу, јесу, газдо. Ено газдарице по кујни, спрема. А Томча (син) тек што се није обукао.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Па ипак, нисмо ми ни за шта криви, Господо. Јесу протекла пролећа Немирна, лепа; али нека живи Суморна мис’о и нашег столећа!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Ти лијепо знаш што си ти нама, наша перјаница и наша дика, а што смо ми теби, твоја крв! Бог драги зна, а и ти, јесу ли твоји јади и наши јади! Ама нећемо тако!
„И нешто си ми блијеђи но обично, Господару!“ Мјесто одговора, Господар га запита: „Јесу ли устали Приморци?“ „Не још.“ „А гдје си их смјестио?“ „У млађупницу.“ „Нека их!“ Звона зазвонише.
Пробудише и ону тројицу који тврдо спаваху. „Јесу ли?“ запита Радоје онако сањив, дижући се с натегом. „Нијесу, но ево божије вријеме удари“, одговори Оташ.
Ја, тобожни главар, а дошао да кметујем, частиће ме, велу. И јесу, вјере ми! Бјеше у кући некаква стељина, жућа но ова слама над нама, а шупља на неколико мјеста; и та једина бјеше у
„Добар и има доста свога... Тје! видјећемо, видјећемо... А сад да се лијеже. Ајдемо!“ Можете замислити јесу ли заспали Јанко и Стане те ноћи.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Клетве и јесу формуле, засноване на веровању да се и обистињују. Клетва се изриче с негативном намером: да се коме зло деси.
Основна намена пословица је поучно изрицање животних истина и правила. Пословице и јесу врста умовања на основу стечених сазнања и искустава, онако како их је народ схватио и уобличио.
Оно што је у питалицама понајјаче и највредније, јесу духовита уочавања људских слабости и мана. Обично се односе на наше људе и крајеве.
Најзначајнији део говорних игара јесу „брзалице“ и „загонетке“. А) БРЗАЛИЦЕ Брзалице су специјални говорни изрази који се, као и загонетке, задају у
мудри се по једном могу преварити. 16 Питала лисицу шћер: — Има ли, мајко, ико на свијету од нас паметнији? — Јесу, ћерце, они те се нашим кожама зими огрћу.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Паунице пошто се окупају, одлете све заједно. Онда се он одмах пробуди па запита слугу: „Шта је? јесу ли | долазиле?
” И тако опет одлете. Тек што оне одлете, пробуди се царев син па пита слугу: „Јесу ли долазиле?” А слуга му одговори: „Јесу и поручиле су ти да их још и сутра можеш овде дочекати, па више никад овде не
Тек што оне одлете, пробуди се царев син па пита слугу: „Јесу ли долазиле?” А слуга му одговори: „Јесу и поручиле су ти да их још и сутра можеш овде дочекати, па више никад овде не ће доћи.
” С отим одлете све паунице. Како оне одлете, а царев се син пробуди, па запита слугу: „Јесу ли долазиле?” А слуга одговори: „Долазиле су, и она што је била пала теби на коња, рекла ми је да ти кажем да смакнеш
” па га стане одвраћати и молити да не иде, казујући му како је то било давно и Бог зна јесу ли већ и живе. Али се он није дао одвратити, него јој рече: „Кажи ми, кад је мој отац био цар, где му је оружје што је
ту су ваља да и моја два брата пропала.” Баба му одговори: „Јесу | богме; али није фајде, него синко иди кући, док ниси и ти за њима.” Онда јој он рече: „Бако, знаш ли шта је?
Поглавити скупитељи пренумеранта на ову књигу јесу сљедећа Господа: У Биограду: Саво Сретеновић, І. секретар министарства просвете и црквенијех дјела; — у Вараждину: С.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ЦМИЉА: Јесу га барем уватили? ЈАГОДА: Немоте да сте наивни! Префригано је то! Здимио, и то негде Карађорђевом, па Сремском.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
А мени се види да сам ја и оно друго чисто српски казао, да сва у супружеству наслажденија јесу праведна награжденија за труде и муке које су с[а] супружеством соједињене.
Сласти! Телесна угодија и воспријатија богатства! Славе и величества! Кад већ премину и кад и[х] нестане, јесу ли икада кадра оваке за собом остављати следове? Ево њи[х]ови фаљени следови, јао и уви! Сујета! Сујета!
За правду божју! Што је жена крива ако се случи да јој три мужа умру; што ли муж, ако му три жене не живу? Јесу ли они владетељи живота и смерти и могу ли друг друга од смерти избавити? Али су свети оци тако узаконили!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
? Који му је враг данас!? А је ли изашâ здрав? — Јест, оче, али ће млинар одлежати барем пет дана... — Таа-ко? А јесу ли сви редовници овди? — Јесу, јено баш сиде прид манастиром... — Ајд’ улази! — викну синовцу сједајући на крми.
— Јест, оче, али ће млинар одлежати барем пет дана... — Таа-ко? А јесу ли сви редовници овди? — Јесу, јено баш сиде прид манастиром... — Ајд’ улази! — викну синовцу сједајући на крми.
Надимљи се црни враже, кâ ’но Грци по полици. Они јесу добри ловци. Стријељаху једну гору и уватише тицу срнадицу. Из ње ваде талога, да намажу таколе.
— рече талијански фра-Дувало. — А зашто не? — рече Срдар. — Шта нам смета што је суклата! Оваки и јесу баш за службу добри. И Наћвар и гвардијан мишљаху као и Срдар.
А Букар каже да њихов ковач може рукама сломити коњску потковицу!... Па зар нису ти Буковичани змајеви? Е, јесу брате! Ма ћу и ја да скочим на коња, у трку, па ма оби ноге сломија!...
— рече загушено фратар. — Ти, да смиш... да се усудиш! — Шта сам вам ја скривија? — запита Бакоња измичући се. — Јесу ли то какве ружне ричи? То је фра-Думе...
тако... Аја! Личани нису Бодули. Аја, госпе ми! — Мучи, бештијо, зашта би човик лагâ — вели млинар. — Они јесу слободни, али из густе горе, а онако вишто... Сви зачаврљаше.
Ти ме разумиш добро! Ти имаш браће и рођака, па се може питати: јесу ли сви чисти! — Ја то не знам — преузе Вртиреп — али сад чујте ову. Тај кнез Кушмељ био је ту скорице овдинак.
— прихвати Бакоња тапшући малога по гојном образу, нашто он одлети као стријела, а он диже своје чизме да види јесу ли добро очишћене, па их стави иза себе, па унесе вједрицу топле воде, па спреми дуван и лушу у свој ковчег, па ста
Не гледа ме у очи и говори ми припокорно, кâ да ће се исповидати у менека. Шта је то, питам вас ја? Јесу ли то шкале прико зида обноћ, па прико гребља ка слугама по сву ноћ, кад је... — Шта то говориш Грго?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Као кроз сан чује: — Облизнила ти се жена, Толе! — Јесу ли мушки? — Оба мушка! Тола отрча низ пут. — Еј, ти, трапавко! Сутра пре зоре да си дошао!
А на шта је он, син таквог оца, спао данас, после петнаест година учења и студирања, после Париза и докторске титуле? Јесу ли вредна та његова нова европска начела — да ли су начела? — једног великог Аћимовог разочарања?
Он је прескочи и остави за леђима. — Рекао сам ти да нећу да бројим. Јесу ли спремне санке? — викну, саже се да узме кесу, спусти је на кревет и приђе прозору да склони очи од брата.
И сви беже одавде где јесу. И сви неће оно што јесу. Бежите Ви, млади ветрови, јер јесте мала ова земљица и јединој реци коју има.
И сви беже одавде где јесу. И сви неће оно што јесу. Бежите Ви, млади ветрови, јер јесте мала ова земљица и јединој реци коју има.
„Да нису то владине новине јавиле?“ „Сигурно су новине.“ Ђорђе није гледао оца. „Кажи, јесу ли?“ ,„Људи причају.“ „Сед си, а лажеш!“ Тад је Аћим Симку и Милунку истерао из собе.
Дође јој да га туче, стиска песнице, сагиње се и види широко отворене очи, крупније но што је мислила да јесу, гледају је оне друкчије него икад, гледају је не као Ђорђеве ситне и зле; опусти песнице, спусти руку на шубару као
— Знају да трезна неће пуцати у народ. Јесу ли се луди сакупили? — виде да се Стеви стесни рез крупних очију. — Ти си се уплашио?
Како то они шапућу кад их он на два корака не чује? Јесу опасници. Не би оволико остали под његовом руком да нису. Сад је сигурнији да је тај што је пуцао на краља био у
Само да не заборавим. Главно је да му руке нису на Катиће. Уши и чело јесу моји. Е, зар један човек на земљи има квргаво уво и ниско чело? Не мора то од оца да наследи.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Од врапчевога кљуна? Њеног длана? Чега ли. Зачуђена, она је стави у лонац земље и зали. Јесу ли дани, или је као пена у брзој реци, летело време?
— Добро дошао! — зашушта песак с тисућу малених уста, а талас се, задивљен, пропе увис и ослушну. Јесу ли то у песку шкољке певале или је ветар са висина донео глас птица?
Час талас из корена заљуља стену, па она задрхти од ужаса, никада сасвим сигурна јесу ли уједи или пољупци то чиме талас не престаје да је запљускује... ВОДЕНИ ЦВЕТ Тромо се вукла река равницом.
Облаци и ветрови чувају тајну. Таласи, такође! Зато нико и не зна где се налази Галебова стена, нити јесу ли оне мрље на сјајном лицу Месеца заиста сенке галебових крила?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
су зидови сиви од памћења а чији су прозори само делимично покривени лепо уобличеним решеткама, тако да испада да то и јесу решетке и нису, и јесте украс и није.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Па ипак нисмо ми ни за шта криви, Господо. Јесу протекла пролећа Немирна, лепа; али нека живи Суморна мис'о и нашег столећа!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
сфери ал' се с врха до дна растопио од преслатке духовне насладе; ал' завишћу душе следењене благост творца јесу пренебрегле, лишиле се вјечно наслађења.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Те слике претстављале су некакве кругове, обојене жуто, црно или зелено. Зенодотос показа прстом на те кругове. „Јесу ли то лопте за играчку?“ „Не“, одговори Дионизиос, „оне претстављају Земљу, Сунце и Месец“.
„Нису ли то говорили и неки стари грчки филозофи?“ „Јесу. Но то је код њих била само једна филозофска спекулација и претпоставка, а ја сам је својим опитима издигао до
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Е лепо, а јесу ли и Французи Швабе? — Јесу и они, само су бољи јунаци, јер у Француској и матори сисају, па су здрави. — Добро.
— Е лепо, а јесу ли и Французи Швабе? — Јесу и они, само су бољи јунаци, јер у Француској и матори сисају, па су здрави. — Добро. А Енглези? — Енглези?...
Ваљда знају ови наши шта раде. То су паметни људи, неће тебе питати. — Ама они јесу паметни људи. Само знаш како је, ђавоља је то вера, подвалиће. Секула се напиње да нешто каже.
Ови тренуци што их немо прижељкујемо јесу ли они и прошлост и садашњост, и будућност и све? И ми смо тамо: је ли нас страх, бојимо ли се?
Зора свиће. На руменом небу оцртава се онај положај: „Боже, јесу ли они тамо, шта раде, чекају ли нас, јесу ли нас приметили?
Зора свиће. На руменом небу оцртава се онај положај: „Боже, јесу ли они тамо, шта раде, чекају ли нас, јесу ли нас приметили?
већ почео осећати ону сласт и снагу после плача, и тако умирен и охрабрен, прво што сам урадио, било је: да опробам јесу ли сигурно и чврсто приљубљена колска вратанца с оне стране где је она седела.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
На концу, ти дани и јесу за то да се о њима да сентименталности што је њено, да јој се плате одговарајуће „сталије и контрасталије”, па да је
Како бисмо га дакле могли не вољети? На концу, сасвим схватљиво. Опростиво је што људи воле себе управ онаквима какви јесу.
— Пошто су ове?... А ове?... А ове овдје? ... И све редом пипају прстима. А није то само зато да се увјере јесу ли зреле: томе, бар дијелом, узрок лежи у неком дефекту, или у специфичности њиховог спознајног апарата: оно што нису
Кад шуте, кад не чувствују, такве су љепоте погашене лампе. Јесу ли само часом запале у расијаност, већ су астрално далеке и хладне, и никакав додир, никакав стисак руке, није кадар
Све то за њу нису разне теме већ разни проблеми; ти проблеми и јесу оно што је у свему томе највише занима. И, испињући се на прсте да завири преко тарабе, мила дјевојка вјероватно мисли
* Моја добра болничарка гледала ме ведрим очима. – Је л'те да су занимљиве ове књиге? – Јесу, сестрице, јесу... Побуђују на размишљање. Била је задовољна.
* Моја добра болничарка гледала ме ведрим очима. – Је л'те да су занимљиве ове књиге? – Јесу, сестрице, јесу... Побуђују на размишљање. Била је задовољна.
Па чак и сама једна криво изговорена страна ријеч! (Интересирало би ме јесу ли и други такви?) Како то да се од једне сличне трице све те наше осјећајне конструкције и надградње наједном спласну
Умро је негдје у провинцији, у некој болници, попут ове моје. Сасвим далеко од Астапова! Питам се: јесу ли се, за дугих часова самоће, и њему овако редале пред очима непознате слике из раног дјетињства проведеног у његовој
— А како је свршила прича? Јесу ли те петиције прихваћене? Је ли одлучено да се Атханатик уништи? — Е, то вам не могу рећи!
традиционалних стега, тек је несвијесно презање пред властитом изворношћу и касно изналажење храбрости да буду оно што јесу.
На епидерми личности осјећао сам као вежањ чак и тако њежне додире да ни сâм нисам знао јесу ли они миловање или спутавање. Кад су сви мостови били спаљени, питао сам се: што си тиме постигао?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
полудех од муке — рече он. — Е, синовче, на муци се познају јунаци... Није то шала... Шта је било. јесу ли те позивали горе ? — Ја, па ми рече да сутра морам све казати. Иначе, вели, има неке мајсторије.
— А шта си оно поручио Јову и Станојлу да ти јаве кад буду на стражи? — Ја, вала, ништа. Кажем ти: свет... — А јесу ли се сви ови заклели ономад с тобом, да ће ти помоћи да ме убијеш? — Ко, зар ја? — викну Пајо. — Не дао Бог!
’нако... по нешто бих могла и ја да знам — рече она смешећи се. Истина, море, какве су то девојке, јесу ли лепе ? — Тхе... знаш какве су варошке: беле, а руке им кâ памук — одговори он и погледа њене једро развијене руке.
— Чекај, куд ћеш — рече му, чинећи се да не чу Станкине прекоре. — Јесу ли задовољни сви? — Како неће бити задовољни на оноликим парама ! Сви се хвале, не може боље бити.
Митар жандарм, одважан момак, стаде први, и по упуству капетанову покуша да види јесу ли закључана врата. Стаде на праг, узе за ручицу и подиже цела врата, да не би шкрипала, па их онда лагано, тихо гурну.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Паунице, пошто се окупају, одлете све заједно. Онда се он одмах пробуди, па запита слугу: — Шта је? Јесу ли долазиле?
Тек што оне одлете, пробуди се царев син, па пита слугу: — Јецy ли долазиле? А слуга му одговори: — Јесу и поручиле су ти да их још и сутра можеш овде дочекати, па више никад овде неће доћи.
С отим одлете све паунице. Како оне одлете, а ца рев се син пробуди, па запита слугу: — Јесу ли долазиле? А слуга одговори: — Долазиле су, и она што је била пала теби на коња, рекла ми је да ти кажем да
Ту су ваљада и моја два брата пропала. Баба му одговори: — Јесу богме; али није фајде, него, синко, иди кући, док ниси и ти за њима. Онда јој он рече: — Бако, знаш ли шта је?
А каква је тебе невоља амо догнала? Он им сад каже све, и пита их јесу ли видјеле старца од палца са брадом од лакта, а о њој вуче букву. Оне га упуте одатле да иде даље.
— А јесу ли ухватили Грбу? — упита граљ. — Јесу, — одговори Грбо. — Кад су га ухватили, и ја ћу ти помоћ насјећ, па јами за
— А јесу ли ухватили Грбу? — упита граљ. — Јесу, — одговори Грбо. — Кад су га ухватили, и ја ћу ти помоћ насјећ, па јами за сјекиру и неколико насијече, и онда рече
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И тад преживим у дну моје ноћи Први сан ствари, кад им сунце зађе; И ту осетим да нема помоћи, Да живот и смрт јесу исте грађе, Да тоне снага што ми даје моћи.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Ако и јесу, било је то случајно, исто онако као што сам и ја случајно чуо за њега. Такав је био дух оног времена. А против тог
Ћипико, Иво - Приповетке
умири само за час; узбуђење тјера је да се посвема види, јер јој се учини као да је заборавила како заиста изгледа, и јесу ли примјетљиви они трагови немиле болести. У хитњи ужеже свијећу и поднесе је пред оглејцало.
— Што се бојиш? — насмија се. — Има их те су бољи од нас... —А зборе да су усилни? —Јесу тсподари им... Видио сам једном те један и удари једнога невјешта...
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Заправо такве, по правилу, и јесу слике у модерној поезији, посебно симболистичкој. Зато мешање чулних утисака није толико значајно као проста
Она му, штитећи га, не само руком скида сунце него му и „ветар сам и јутро дарива на обојке“. То јесу песничке слике, али израсле из митске подлоге, и јасно је да мајка добија атрибуте који упућују на неко нама засад
Али са доласком речи и започиње прави творачки чин, мука и радост конкретнога вербалног отелотворења: речи јесу и нису „тон“ и „звук“, оне прихватају „композицију“ и истовремено јој се опиру.
Ево, и ја сада у овом разговору мирно износим објашњења, као да не знам да су ризична и условна, а јесу. Утешно је можда то што нису само моја, него су добрим делом ослоњена на туђа: на оно што сам од других научио.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
и опасност да их је већ и сама употреба истих средстава анализе и исте методе учинила сроднијим него што то стварно јесу.
И док оно прво убрзање, на почетку романа, критичари углавном нису истицали, нису га сматрали недостатком, ово друго јесу. Можда зато што је оштрије. Као оштрије доприносило је утиску о „несиметричној”, „нехармоничној” композицији.
на вољу своме телу у присној близини и при дотицању с Марком нису хотимична, нису ни свесно повезана с еротским, али јесу несвесно и нехотице.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
РУЖИЧИЋ (Феми, која му исте ствари пружа): Благодарности благи знаци Солнцу јесу подобни, С благодатни које зраци Тму од свјета прогони.
Петровић, Растко - АФРИКА
Оно што је необично ретко у другим селима, и што показује неповерљивост Зегељана, јесу сталне вратнице од дебелог тешког дрвета на уласцима.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Узмимо на прилику вашу Русију. Граде ли се у њој закони с питањем народа? Јесу ли ваши израз народне воље? Али да вам не буде криво ја ћу ево узети и Србију.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Сад, немам више шта да вам кажем. Остало знате. — Бојовић заћута један тренутак и погледа преко људских глава. — јесу ли сви овде? — Сви су, сви — повикаше. — Добро... Онда напред!...
— Ви сте ђак? — Студент права... — Откуда ви овде? — Неко мора бити... — Знам... али јесу ли вас одредили, или сте добровољно дошли? — Колико нас год има овде, сви смо се добровољно јавили...
Наједном утонусмо у мрак. Драган застаде. — Да причекамо док привикнете очи... Пст! Светомире, јесу ли отишли? — запита неког Драган. — Тамо су. Чекају вас — одговара онај из мрака.
Ћутали су. Командир прелете очима преко свију. — Јесу ли сви ту? — Сви су! Командир је размишљао кратко време. Чуо се само шум са таванице од миша, који је гризао греду.
— Изведи га у предсобље — нареди једном војнику. У дворишту се чула ларма. Неко је питао ужурбано: — Јесу ли овде? Наскоро се појави на вратима један пешадијски капетан са шлемом.
Када су се затворила врата, он подиже главу и погледа нас преко наочара. — Јесу ли сви дошли? — Ноуѕ у ѕоммеѕ тоуѕ, мон гéнéрал! — одговори у име свих мајор Милан.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
О златоје полеће! Риболовци ран' устају не боје се хладности, мреже своје сакупљају, полни јесу радости; на корабљах они плове, по бистрини рибу лове. О златоје пролеће!
Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити. Из саме итике и Свете библије Разговори јесу госпође Марије; Нит се она пече о овоме свету, Нов сваки час чита божствену трисвету.
благо, Кротко, њежно серце, серце серцу драго, Да ти кажем како њежно љубе људи Своју вјерну љубу, како њене груди Јесу олтар љубови њежноме јунаку Који уме живити срећно у буџаку, У буџаку сиромаштва и б'јеломе свјету, У љубови н
Јован Пачић ОЧИ ЛУКАВЕ Мамне очи јесу силне Кад погледом преумилне Варат, чарат тако знаду Сваког власти да имаду Промотрити.
Слети, растри тавна сврху мене крила; Дај ми покој, снит од драге ми поклони: Сновиђења теб’ у руку слатка јесу. Тек у сну ми љуба наклоњена била. Сне! Противно теби, молим, све уклони, Да на сан ми твоје силе Њу донесу.
Видићу је — срце слути, Ал’ ње нигде ниоткуда. Кроз прозоре разређене К’о да неко провирује: Јесу л’ очи драге жене, Ил’ ме сумрак заварује? Неко тихо зашапута — Зове ли ме... ах, шта ли је?
компоновао Цлауде Гоудімел и Лудwіг Сенфл; да ли је који од њих компоновао баш Интегер вітае, и у какој су вези, ако јесу, евентуалне овакве њихове композиције са мелодијом Флеминговом, ваљало би испитати.
сличноречности) Беч 1833, навео и Лука Милованов, и то двапут (стр. 41, 49), као „прекрасан приклад” да „јесу врло угодни” „сличноредци” (тј. сликови) „од седам дугократака” (тј. трохеја) „ако су с раставком” (тј. са цезуром.
До краја своје позне активности (последњи његови стихови које знам јесу они публиковани у новосадској Даници 1866—9) он није примећивао никакав несклад између поезије Мушицкога и језичких
А Матеј, заправо Велики Матеј и Мали Матеј, јесу локалитети у карловачким виноградима, на живописној питомини Карловцима ближе падине фрушкогорског обронка између
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Ово је велика и важна ствар, од нас зависи спас државе, те се морамо озбиљно узети у памет. Јесу ли сви чиновници овде на окупу? ВИЋА: Сви су, само је г. Жика „отишао у срез”. ЈЕРОТИЈЕ: Ето ти сад, шта ће у срез?
МИЛАДИН: Разумем, господин-Жико! (Оде.) Х ПРЕЂАШЊИ, без МИЛАДИНА ЈЕРОТИЈЕ (Милисаву): А јесу ли ту у фиоци списи што су нађени код онога? МИЛИСАВ: Овде су. ЈЕРОТИЈЕ: Добро их чувај, отвори четворе очи.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Те обредне врсте јесу: хагиографија, хомилетика, химнографија, или, према словенским називима: житије, похвала, служба.
Међу Даниловим следбеницима јесу и други људи с двора. То је дворска литература. Ту су учена књегиња Милица, удовица Лазарева, прва српска песникиња
Претпоставке нашег романтизма јесу: Вукова језичка реформа, народна поезија и европски утицаји, а ти утицаји били су различити: немачка поезија, посебно
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
— И раније да идемо тамо; знаш, немају богзна кога. Па ако ми нећемо, као прве комшије, онда ко ће? — Добро, нане! А јесу узимали штогод од нас? — Јесу! Дала сам им.
Па ако ми нећемо, као прве комшије, онда ко ће? — Добро, нане! А јесу узимали штогод од нас? — Јесу! Дала сам им. — И, као да би га одвојила сасвим од те чаршије, механе, берберница, где је већ увелико ишло пиће,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, 37), Ђурђеву дану (іб., 49). Сви ови колачи јесу жртве прецима, или хтоничним демонима уопште: Младенци су дан змија [= душа], и има их четрдесет, а то је мртвачки
Ћипико, Иво - Пауци
— Ради, а да коме? — Мени тако рече сто пута у болести ... Воли га, болан не био, као рођенога брата! А и јесу браћа ... Ждрале и Крило нагнуше се боље над болесника.
— А и јесу стари трговци били царске бесједе, док овај млади попушта у цијенама и неке потркушице код њега можеш чисто јевтиније
Свијет се молио богу, да се смилује. — Ако и јесу наши гриси велики, — јадаху се старци, — неће нас бог посве сатрти!...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Раја? Има ли људи тамо у томе рају, Господе? Какви су они које си тамо сместио? Јесу ли лепи или су осушени и испијени као ја?
Пажљиво загледају у његове јагодице, не би ли запазили смртоносно жутило, мотре му на очи — јесу ли штогод уморније, усне — јесу ли модрије, удове, кожу, дрхтавицу, говор, јасноћу и повезаност, јачину гласа, дакле
загледају у његове јагодице, не би ли запазили смртоносно жутило, мотре му на очи — јесу ли штогод уморније, усне — јесу ли модрије, удове, кожу, дрхтавицу, говор, јасноћу и повезаност, јачину гласа, дакле све што би указивало на одговор:
Лечио је само њихова тела огрезла у грех и порок. Лечио је ђавола у њима. Прихватио их је онакве какви јесу. То је његов грех према богу и злочин према људима.
Ране су увек исте. Људи нису, али ране јесу. Доротејев поглед се никада не зауставља на хаљинама. Да се зауставља, он би приметио разлику која постоји између
Јесмо. Јесмо ли постали независни од њихове помоћи и довољни сами себи? Јесмо. Јесу ли нас они одбацили као да смо губавци и јесу ли избрисали за нама сваки траг као да никад нисмо ни постојали?
Јесмо ли постали независни од њихове помоћи и довољни сами себи? Јесмо. Јесу ли нас они одбацили као да смо губавци и јесу ли избрисали за нама сваки траг као да никад нисмо ни постојали?
Јесу ли нас они одбацили као да смо губавци и јесу ли избрисали за нама сваки траг као да никад нисмо ни постојали? Јесу ли нас отерали да скапамо негде у јарку као слепа кучад? Јесу. Јесмо ли остали коме шта дужни? Нисмо.
Јесу ли нас отерали да скапамо негде у јарку као слепа кучад? Јесу. Јесмо ли остали коме шта дужни? Нисмо. Доротеј стоји на средини одаје, прекрстио је руке на прсима и пажљиво
Дотаче крајичком ока Дадару окренутог леђима и само што не пљуну. Неочекивано рече: „Они остају тамо где јесу. Мени не сметају“. Дадара се окрете и први пут, откако је ушао, погледа старца равно у очи.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Изгледа као посао бижутиера. Наука још није начисто у коју категорију треба да уврсти овакве планетарне маглине, јесу ли оне заметак које нове звезде или су остатак њеног насилног распада.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
О златоје пролеће! Риболовци ран' устају не боје се хладности, мреже своје сакупљају, полни јесу радости; на кораљах они плове, по бистрини рибу лове. О златоје пролеће!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Ташани): Како ти? Добро? (Брижно): А деца, јесу ли здрава? ТАШАНА Јесу. Само ми онај мали као увек једнако по мало болешљив. ХАЏИ РИСТА (уплашено): То да се гледа!
Ташани): Како ти? Добро? (Брижно): А деца, јесу ли здрава? ТАШАНА Јесу. Само ми онај мали као увек једнако по мало болешљив. ХАЏИ РИСТА (уплашено): То да се гледа!
после, и оно њено, свако јутро кад изиђе, увек једно и исто питање: да ли сам био код њених синова (показује главом), јесу ли здрави, и када ће јој доћи? А зна и она да ја нисам био, као што зна да јој они никад не долазе, нити ће јој доћи.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Мајстор Коста скаче из постеље, гледа јесу ли сва деца у кревету; па се онда сети да су људи још у оно време говорили да суд није право судио; и сети се да је
— А што ћемо куповати нова кола, кад су стара још добра — одговара преко залогаја госпа Нола. — Јесу још јака, али су стара, отрцана, а ја, знате и сами, сваки час морам да се возим до суда, до грунтовнице, до адвоката..
Баш волим ово бљузгаво време... амрел немојте заборавити... види јесу ли котарице са заклопцем код куће... и трпезарију добро изветрите, и кандило запалите...
Шта је овде Бог наваљао пусте земљурине! Нигде шљунка, нигде коштице, пропадаш као у тесто. — Види-дер, Јосо, јесу ли у предњем сицу моје чизме, па ако јесу, окрени лево у кукуруз, да видим какав је тај американац.
Нигде шљунка, нигде коштице, пропадаш као у тесто. — Види-дер, Јосо, јесу ли у предњем сицу моје чизме, па ако јесу, окрени лево у кукуруз, да видим какав је тај американац. То је Љубин проналазак.
— Па онда, осетивши да је то у ствари заповедање, свирепо, она загрли Јулицу нежно, и стаде јој нешто дуго шаптати. Јесу ли то биле само нежности? јесу ли били предлози условни?
Јесу ли то биле само нежности? јесу ли били предлози условни? је ли била она једна реч коју у моменту нужде увек нађу јаки људи, они што успостављају
Само су се Сава и жена мало посвађали. — Није требало његов инат дочекати с нашим инатом, али јесу ли се две жене успркосиле, ни топ не помаже... Пантелија Рајић и јесте и није био чиновник.
— ... мој, на пример, и толиких нас, сви без жене и деце, сви старци . . . — ... јесу врло различити, не мари да ли су без деце или са децом, да ли су с религијом која мора у српску цркву...
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
с богињама сравним, то је горе него дрвеном мотиком копати, јер прво треба да сам знам, па онда другима да докажем јесу ли ти богови и богице били лепи и лепе; потом, кад би и то прејурио, опет се не би млого помогао, јер су сва ова
Овде би могао тко рећи да такови јесу на шкоду општеству, но ја се добро опомињем речи приљ-Рабенера, да ленштине осим друге ползе и трговину промовирају.
и амбаре празне и с тим већи Верѕцхлеіѕѕ чине, не само што нису републики на досаду, него од велике ползе, да и нужде јесу, qуод ерат демонѕтрандум.
— »Шта је то гимнософиста?« — Гимнософисте јесу индијски философи, који у најстрожијем смислу асцетично живећи к моралном определенију теже.
такови сами признају да нису ништа заслужили, но све што имају од првог, који се звао Поповић или Прелић, наследили јесу. Она, дакле, све ове сујете презре, и без сваког вожделенија с гимнософистом под руку к његовом обиталишту упути се.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Јесу ли сунце и месец муж и жена? — Зашто жене немају бркове? — Учи ли магарац школе? — Ко је натакао волу рогове?
Тако, на пример, ја сам морао поставити питање јесу ли сунце и месец муж и жена, вероватно, на основу тога што сам запазио да муж — сунце — није никад ноћу код куће, а
А поверење? — Код моје жене нисам успео никад да га стечем. — Уосталом, љубав и поверење и јесу нешто споредније ствари, више декор брака. Главно је стрпљење. — То сам имао.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Поднаредник коњушар био је Светозар... Онај бели. Зовнем га и питам јесу ли сви коњи на лицу. „Сви су овде“ — одговори ми он одрешито. Ама види, види ипак, да није нечије лежиште празно.
— Добро. — То су наши ровови... — А они мало даље, паралелни са нашим, јесу бугарски — упаде командир. Тако је. Сад знате. Изволте, молим вас. Капетан Лазар принесе дурбин очима.
— 3а длаку. Да су бацили још само један одморан батаљон из резерве, одосмо ми коначно за Солун. — Пази, богати! — Јесу ли ту били четници? — пита поручник Мишић. — Чекај. Немој да си брз. О свему томе ми појма нисмо имали.
Чекај... чекај. А-ха! Слушајте: „Петог септембра после огорчене ноћне борбе...“ — Молим те, извини, јесу ли датуми по старом, или новом календару? — запита капетан Радојчић. — По старом. — Добро, даље. „...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Она га ћушну у шкрињу међу кошуље, па заборави и старицу и сусрет. Јесу ли, затим, дани или је иверје по брзој реци летело?
Нико није имао времена да погледа јесу ли им све ногице на броју, јер вода је као змија плазила ка мравињаку. Али, када је сунце одскочило изнад реке, и вода
Иза леђа му је струјао лаки Принцезин дах... Ах, како је тихо, како пуно месечине било море. Јесу ли године пролазиле?... У собу коју је пресецао зрак Месеца, уђе млада жена, за њом дечаков отац. — Гле!
Никад га нико није с толико нежности дотицао нико осим брезе тако говорио с њим. Јесу ли недење или месеци пролазили, орах није знао.
Над језером је, као ветром ношен лист, летело време. Одлазиле су на југ дивље гуске и враћале се, опет ишле. Јесу ли знале лисице на брежуљку да већ преко костију мајки трче? Чобанин није скидао поглед с неба.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Затим се износи бој на Цареву лазу (1712); јунаци његови јесу по песми: Вук Мићуновић, који је представљен као највећи јунак тога времена (има песама које и његову смрт описују);
На Балачку јесу до три главе: из једне му модар пламен бије, а из друге ладан вјетар дува; кад два вјетра из глава изиђу, Балачка је
“ А Марко их омилова руком: „Добро дошли, моја ђецо драга! Јесу л' здраво Србљи витезови, и честити цареви и краљи?“ Чауши се смјерно поклонише: „Господару, Краљевићу Марко, све је
Оде Марко у господске дворе, пак дозива Јевросиму мајку: „Јевросима, моја мила мајко, господа се јесу завадила на Косову пољу широкоме, код бијеле Самодреже цркве, и они се отимљу о царство; мећу се се хоће да
Све то јесу њине задужбине! Ти остаде у столу њиноме и потрпа на гомиле благо, а не гради нигђе задужбине; ето нама неће пристат
Нијесте ли од поља Косова? Виђесте ли двије силне војске? Јесу ли се војске удариле? Чија ли је војска задобила?“ Ал' говоре два врана гаврана: „Ој, бога нам, царице Милице, ми смо
рана од Арапа; пак он цару паде преко крила; пита њега царе господине: „Мој посинко, Краљевићу Марко, јесу ли ти ране од самрти? Можеш ли ми, синко, пребољети, да ти тражим мелем и ећиме?
си ми се тако понесао: или снахом, или сватовима, ил̓ господским даром пријатељским, те не питаш несретна сестрића јесу ли му ране досадиле?
“ Виђе Иван, па сузе просипље, из крви га мало исправио: „Мој сестрићу, Јован-капетане, јесу л̓ твоје ране за видање, да те носим у несрећан Жабљак, да ти тражим од мора ећиме?
Ал’ беседи Ђурађ Сенковићу: „Драго чедо, Сенковићу Иво, јесу досад књиге долазиле, ал’ овака нигда дошла није; ако ли је кад и дошла ’вака, а баба је онда млађи био, па се није од
кољенаца, наслони га на јелову грану, окрени га камену Котару, па покупи поље под Котаром, и уфати на граду капију: јесу ли се отворила врата, а јесу ли изишли сватови, хоће л’, брате, у морску отоку?
грану, окрени га камену Котару, па покупи поље под Котаром, и уфати на граду капију: јесу ли се отворила врата, а јесу ли изишли сватови, хоће л’, брате, у морску отоку?
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Шта се може почети без њих двојице? — Да нијесу стигли прије нас па некуд отишли? — упита Ник Ћулибрк. — Тешко да јесу — посумња Стриц.
Завијано хајдучко гнијездо не прича више ништа о дјечацима, не зове више никог у своје окриље. Јесу ли га, можда, сви заборавили? Не, не. Једног дана могли сте шумом пратити траг неког дјечака.
— Горе наши резервоари нафте и бензина! — мукло рече учитељица стојећи уз ограду дворишта. — Јесу ли то Нијемци запалили? — шапатам упита Јованче зурећи у заковитлане димове. — Не знам, дјецо.
Убрзо се сазнало да су то гађали и прогонили Стрица, али скоро нико није знао шта је даље с њим било: јесу ли га ранили, убили или ухватили.
али кад изиђоше на зараван, близу првих кућа, она као да се нешто присјети: — Збиља, дај да видим тај твој шешир. Јесу ли то баш озбиљно пукнули у њ?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Пак сећањем се згледни и на твоје ти из младости прве послове, јесу ли за коју поштену хвалу дичну пристали ... Садање, ако би колико дуго много то злопатење било, хеле опет, опет, кад
Сунчана светла луча, моје сјајно спасење! То, ево, са собом носећи ми, идем пробаљивати да видим: јесу ли лепогласовите с веровањем мојим, и с лебдењем безазлено с чиста срдца, неповодне нахеро с милокрвством к Богу и к
на њих, нек се сећају за онај им првашњи посао што су му учинили, те кад га прознаду да га се боје и виде како право јесу му се збили његови снови и изашли су на видело, ако су они и радили да га то прође.
Јеси ли ми справио дворе царске и јесу ли већ сасвим готови, или јоште нису доправни, те још на њих ваља трошка?« Одговори му на то апостол и рече: »Што је
Нити има на свету више кога рода, колико тај славенски без числа многи народ штокуд расејао се. Јесу допосле назвати Хорњавци што су више између лешке и мађарске земље Словаци, али кроз то тако обашка се именоваше,
бити неравним, и осталим ево људма налично се [је] од нас с уговором просветовати, јерно вашем господству (или аште јесу официри, јако изволиш реци величајшем моштноме господству), уступати натрашке од слова, за стид и снебивање образа
Многи пре нас јесу исказивали ове приповести, а доста их ће и после нас говорити. Ама, тога се не може наћи, ко би право, све до краја