Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— а некакав пријашин, гле га, као да му се богзна како жури, зајашио преко плота, гдје и није лијепо вид јети старијег човјека ако већ не јури туђа говеда из своје љетине.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Не дајте сузи да јој с ока лети; Врат'те се њојзи у наручја света; Живите зато да можете мр'јети На њеном пољу гдје вас слава срета!
Ћипико, Иво - Пауци
Добра вам ноћ! — и пође у кућу. Иво гледаше за њом, и кад затвори кућна врата, бјеше му чисто жао дјевојке. Ос јети смиловање, а да му није знао узрока. Јуре једнако ћути, а нагањање, пјесме и дозивање с горње стране помало јењава.
Он се прислони уза зид и загледа се у напуштени простор. Улицом, докле му око допираше, није било вид јети жива, створа, а магла се вукла, тек што је прекидало једнолико лијевање...
— Пустите га! — рече нехајно Јурина мајка. — Ја бих га желио вид јети; — одговори сметено Иво. — Ча ћете видити? Бидан, доша' је кост и кожа!
Да му буде лакше, гледао је с врата људе како се журе кући. Најпослије иза себе ос јети свјетло нажгане свијеће. Блиједи траг допираше до на пут.
„Напокон”, мислио је, „на њој се није ништа добро закључило, нити се од оних људи било икад надати бољему”. И он ос јети у себи сву потиштеност и ропство под којим је стењало сиромаштво подвргнуто имућству неколицине богаташа, па му падоше
— Куда? — У свијет, само да ме није овдје! Уто кроз ноћ чуше се звуци музике, а одмах учесташе ракете лет јети у ведри простор, над морем прама звијездама, и лијепо се чује њихов фијук.
— Знам да хоћете, а ча би и чинили без љубави? — Можебит'! — рече Иво к'о за се, и у— исти час ос јети сузе у очима.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Лазарова, и она ми шеташе, вишњега бога мољаше: „Ти ме, боже, донеси на сваке на невољне среће, боже, ма ме немој дон̓јети на јунака израњана, ер су мени, Милици, љуте ране додијале, љуби Лазаровој“.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Она се онда приби уз Вањку Широког, свог заштитника, а на то Стриц љутито лупи дланом по стаблу и запри јети: — Други пут ћу скочити с врха букве, па нек буде мило онима који ме мрзе! Дјевојчици заиграше усне.
Официр нам се од жалости убио. — А куд ћеш сад ти с том пушком? — То ћемо још вид јети — пријетио је војник. — Биће још дана за мегдана. Школа није радила.