Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
А ти пиле питето! Рано пођох на пазар, Купих п’јетла за динар; Ој ти п’јетле, рано дођи, Тер ми хој, тер ми пој, А ти коке кокорајко, А ти пиле питето!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Рано пођох на пазар, Купих коку за динар; Ој ти коке, кокорајко! А ти пиле питето! Рано пођох на пазар, Купих п’јетла за динар; Ој ти п’јетле рано дођи, Тер ми хој, тер ми пој; А ти коке кокорајко, А ти пиле питето!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
О свевишњи творче непостижни! У човјека искра беспредјелног ума твога огледа се св'јетла, ка свод један од твоје палате што с' огледа у пучину нашу; дан ти свјетлост круне показује, ноћ порфире твоје
Званије је свештено поете, глас је његов неба влијаније, луча св'јетла руководитељ му, дијалект му величество творца.
Два дни св'јетла, двије ноћи сјајне у јарости бој једнаки траја; с обје стране бесмртне војнике на гомиле видиш поваљене, сви у
Одједном се облак разјечани у два пола стравично састави; на њима се одједном појави колесница како сунце св'јетла, хиљадама муњах упрегнута те је возе на огњена крила. Свемогући на њој сједијаше са гњијевом вооружан страшним.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
У попе се замрсила сва от зноја брада, Како неће, до њега је попадија млада! У момака из очију св'јетла муња с'јева, Громом грме свириле, а Нева потпева.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
града бијелога, до онога лротопоп-Недељка, нека дође на Косово равно, да он каже на коме је царство: он је св'јетла цара причестио, причестио и исповједио, у њега су књиге староставне.
протопоп-Недељка: „Брже хајде, протопоп-Недељко, брже хајде на Косово равно, да ти кажеш на коме је царство; ти си св'јетла цара причестио, причестио и исповједио, у тебе су књиге староставне; јал' ћеш сада изгубити главу!
кад закон божји савршише, изљегоше пред бијелу цркву; тад говори протопоп Недељко: „Ђецо моја, четири чауша, ја сам св'јетла цара причестио, причестио и исповједио, ал' га нисам питао за царство, већ за грије' што је сагр'јешио; но идите у
а сунашце тад из мора св'јетла кола промаљаше, јунак рањен допаде испод турске бритке сабље, невољан добар јунак, под шатора упаде Угрин-Јанка
називати, своме господару, нег' му поче овако невољан јунак говорити: „Ево теби носим тужне гласе и пригласе, моја св'јетла круно, тужне гласе и пригласе, кê овако вишњи хоће, како ти су клети Турци све државе запл'јенили, — невјера их убила,
Немој дати умље за безумље, тј. немој погрешити, слудовати. 44 А сунашце тад из мора св’јетла кола промаљаше, тј. сунце се рађало из мора.