Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Ох, да ми је очима виђети Црна Гора изгуб да намири! Тад би ми се управо чинило да ми св'јетли круна Лазарева, ê слетио Милош међу Србе; душа би ми тада мирна била како мирно јутро у прољеће, кад вјетрови и мутни
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
све букти у бл'јеску... Ал' на њој никог - само разасути Скелети неки виде се на п'јеску. Тако засв'јетли и у људској души; И ведра мис'о распе свјетлост тајну; Ал' често нема да озари ништа, Сем једно гробље и пустош
За ову земљу они беху диви, Узори св'јетли, што је бранит' знаше, У овој земљи останите и ви, И за њу дајте врело крви ваше.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Без будалах тупога погледа, би л' умови могли блистат св'јетли? Свемогућство светом тајном шапти само души пламена поете.
шарићи они мали значе у пламеном овом поднебију те се дижу, спуштају правилно, тмасти ничу к небу свештеноме, а св'јетли се к низу спуштавају?
моје возљубљено у плот људску посље облачити, послати га да избави људе и законом свете моје правде помрачене осв'јетли умове. Ја сам отац и свјетило правде!