Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
“ „Висока ме воља назначила за ангела твога хранитеља: од дужности свете не одступам, колик' зрака од св'јетлога сунца; ти како си круг земни прешао, уску сферу безумног метежа, ја сам тебе пазити почео, кроз гомиле провео
- архангела оба једногласно - чудо да нас у кристалне ступце те крајности двије не смрзоше код твојега трона пресв'јетлога - премогуће твоје божествено и сљепота духа Сатанина! Ко да с тобом, оче, силу мјери?
О преблаги, тихи учитељу, слатка ли је света бистра вода с источника твога бесмртнога! Од твога су св'јетлога погледа уплашене мраке ишчезнуле, од твога су хода свештенога богохулни срушени олтари; воскресењем смрт си